5. 11. 2013.

ODRŽAN MARKETINŠKI DOGAĐAJ 2013. GODINE.

Danas je u Svečanoj sali upravne zgrade Beogradskog sajma, po sedmi put, održana profesionalna manifestacija MARKETINŠKI DOGAĐAJ GODINE. Počasni pokrovitelj bio je dr Milan Janković, predsednik Privredne komore Beograda.

Na osnovu analize poslovanja u 2012. godini, rangiranih kroz devet ekonomskih pokazatelja kao izraz efikasnosti poslovanja, uvodeći i deseti – kreditni rejting, proglašene su najuspešnije specijalizovane agencije i preduzeća koja su poslovala na tržištu marketinških usluga u Srbiji u 2012. godini. Njima je pripala povelja PUNOM PAROM NAPRED!

Ukupno 206 firmi, raspoređenih u jedanaest grupa prema specifičnostima poslovanja, u prošloj godini ostvarile su poslovni prihod od 44,3 milijardi dinara, ili 391,6 miliona evra.

To je jedna od retkih poslovnih grupacija koja je povećala prihode za 6,9% u odnosu na prethodnu, 2011. godinu, povećala bruto zarade za 5,4%, takođe i broj zaposlenih za 1,7%, angažujući, pretežno, mlade i u srednjim godinama, sa fakultetskim obrazovanjem i poznavanjem od jednog do više stranih jezika.

Slavodobitnici priznanja PUNOM PAROM NAPRED, su:

· U grupaciji preduzeća za projektovanje, programiranje i realizaciju medija, terminskog i finansijskog plana oglašavanja
Direct Media, Beograd

· U grupaciji agencija za istraživanje tržišta i javnog mnjenja,
Ipsos Strategic Marketing, Beograd

· U grupaciji agencija za odnose s javnošću,
Represent Communications, Beograd

· U grupaciji agencija za digitalni marketing,
InitiativeFB, Beograd

· U grupaciji preduzeća za sastanke i sajmove,
Beogradski sajam

· U grupaciji preduzeća za organizovanje sajamskih nastupa, privrednih i drugih izložbi,
Beoexpo System, Beograd.

Tajnim glasanjem članova Saveta izdavača časopisa TABOO (njih sedamnaestoro od dvadesetoro), za nesebičan doprinos afirmisanju srpske privrede i njenog osposobljavanja za konkurentsku utakmicu na osnovama marketinške filozofije, dodeljuje se priznanje Sveta marketinga novinarskim poslenicima ZLATNO PERO, uvedeno 2010. godine.

Ovogodišnji laureati su:

1. Vesna Damjanić Branković, informativni program JS RTS,
2. Milan Ćulibrk, v.d. glavnog urednika nedeljnika NIN, i
3. Veran Matić, glavni i odgovorni urednik Informativnog programa B92.

Iz tehničkih razloga, izrada plakete ZLATNO PERO, koja je danas, na sedmoj po redu, profesionalnoj manifestaciji MARKETINŠKI DOGAĐAJ 2013. godine trebalo da bude uručena, nije urađena na očekivani način.

Članovi Redakcije časopisa TABOO ocenili su njen kvalitet izrade neprimerenim.

Plaketa ZLATNO PERO biće uručena 27. marta 2014. godine na Šestoj smotri kreativnog stvaralaštva SNAGA KREATIVNOSTI.


PRIZNANJA NAJUSPEŠNIJIMA

NA MARKETINŠKOM DOGAĐAJU 2013. GODINE


Na fotografiji sa leva na desno: Viktor Nikolić, osnivač i direktor BEOEXPO SYSTEM; dr Milan Janković, predsednik Privredne komore Beograda, počasni pokrovitelj; Ivana Marković, pomoćnica komercijalnog direktora BEOGRADSKI SAJAM; Žozef Ivan Lončar, osnivač, glavni i odgovorni urednik časopisa TABOO; Jelena Kovačević, generalna direktorka REPRESENT COMMUNICATIONS; Jovan Stojanović, direktor DIRECT MEDIA; Hana Baronijan, direktorka Sektora za društvena i javnomnjenska istraživanja IPSOS STRATEGIC MARKETING; Bojan Rendulić, direktor INITIATIVE FB: Dušan Šunjka, pomoćnik glavnog urednika za specijalne projekte.

FOTOGALERIJA MDG 2013.

Б е с е д а

Жозефа-Ивана Лончара, главног и одговорног уредника часописа Т А Б О О на свечаности поводом МАРКЕТИНШКОГ ДОГАЂАЈА 2013. ГОДИНЕ

Београд, 5. новембра 2013. године

Не могу, а и не желим, да било шта кријем. Још мање, недајбоже, да вас лажем.
Протеклу ноћ провео сам свађајући се. Била је то невероватна препирка Жозефа и Ивана. Наметнута тема није изнедрила одговор.

Џабе се свађам!

А можда и нису. Можда ћете се баш ви, поштоване званице и драги гости, укључити у, условно речено, наметнуту тему: да ли смо, и колико, заистински креативни у умећу разрешавања проблема који су пред нама. На дохват руке.
Поготову, да ли смо, али и колико, умешни у наметању свог ауторитета у решавању више него нагомиланих друштвено-политичких, али и економских проблема с којима смо озбиљно да озбиљније не може бити, суочени и чији се расплет не види.
Одељење слуша десетара, вод свог водника, чета свог капетана, батаљон свог мајора, армија свог команданта. Ко слуша маркетиншке посленике? А можда би их и слушали када би ови па хтели да преузму део своје грађанске одговорности у образложењу својих критика, још више својих намера кроз јасне и прихватљиве визије.
Дневно слушамо, какве-такве, назовимо их, политичке аналитичаре, макро економисте који нас, у последњих десетак година, уништише. Не памтим глас разума, научног радника или практиканта чија је ужа област маркетиншка филозофија – њена еорија и пракса, да каже шта мисли, види, препоручује... А дневно је обиље разлога да би се чуо глас разума.
Политика као судбина српског народа и оних који у њој живе. Све је политика, јутро почиње и ноћ се завршава политиком. Почесто и политиканством. Као стотину изборних листа на тако малом делу Косова и Метохије.
Повод за свађу су неки од протеклих избора, планираних и очекиваних.

Маркетиншка филозофија и њена могућа примена у друштвено-политичком животу земље је на маргинама. Поражена од политичара. Без испаљеног метка. Тотална капитулација маркетиншке мисли. И нека не шире посленици који се баве односима с јавностима. И њихов пораз више је него видан. Можемо се за руке ухватити.
Као у фудбалу, шаху и неким другим, више или мање, лепим деловима и садржајима животне сцене, сви се у све разумемо. На радост аматера.

Али!

Њихове, условно речено, победе и понуђена решења нас коштају. И те како!
Живота и животних радости, којих је све мање.
Скоро све политичке странке подцењују грађане – од Земуна, Ковина, Врбаса, сутра Вождовца, прекосутра Републике Србије.
Једни не умеју, други не желе, трећи се заваравају оствареним.
Да нисам у праву политичка сцена, врло вероватно, била би изгледнија.
Из прошлогодишњих парламентарних, али и републичких избора, скоро нико није извукао примерене или пожељне – могуће закључке. Нити су победници били победници, нити су поражени били губитници. И једни и други су изгубили јер народ није био задовољан понудом – ни једних, ни других, ни трећих, ни иних. И ти, који нису изашли на биралишта, били су већински победници. Послали су поруку коју многи нису хтели да разумеју.
Вечити проблем кодера и декодера поруке. Никада декодер није крив ако није разумео поруку. Кодер мора да размишља о способности прималаца порука – да ли ће их, и како, декодирати.
Вође изборних кампања, на изглед с елементима политичког маркетинга, које претпоставља наука о маркетингу, а тек о комуникологији, нису творци успеха или кривци неуспеха.
Криви су, рецимо то најдиректније, маркетиншки консултанти. А овај термин претпоставља, или би требало да претпоставља, адекватно образовање, моралне карактеристике и, надасве, иницијативност. Маркетиншки консултанти нису канцеларијски пацови, не чекају на позиве који, обично, и не дођу. Они се нуде, намећу, инсистирају на свом визионарству утемељеног на поливалентним знањима и богатом искуству. Свом. Али и туђем.Јер виде боље и више од многих других. И то што чују, виде, разумеју, осећају ... требало би да кажу.
Многи грађани ове, све напаћеније земље, волели би да чују и виде тај глас разума.
На жалост, нису то дочекали. Ти, које су чекали. Што би народ рекао, завукли су се – у мишије рупе. И, онда, измислише нови термин – „креативне агенције“. У преводу, наше су идеје. Ми нисмо криви ако увек не дају плода. Ви сте их бирали. Ваш је ризик. И тако то!

Буч! Пљаф!

Протекли избори на Косову оголили су многе креаторе наше политичке сцене. Демонстрирали су елементарно непознавање социологије, психологије, социјалне психологије, хришћанства, православља, народних обичаја, комуникологије... информисања, до историје.
Све је указивало на пораз. И то дубок. Многи су то видели. Који су хтели. И умели. Осим оних који су требалида виде. Или, боље речено, нису желели да виде.
Демократска странка, аутор многих наших невоља у овом веку, примењујући несхватљиве облике тржишних комуникација, као да губи тло под ногама.
Најсвежији је пример битка за предстојеће изборе у једној од београдских општина.
Врло вероватно, као одговор на не баш примерен начин обележавања тек, или већ, петог рођендана једне странке, као тук на лук, уследио је одговор: „Ми постојимо стотину година“! Наш оснивач је XY! И нанизаше се фотографије својих председника. И успешних, и мање успешних, до неуспешних.
И то треба, по замисли мудраца, да буде изборни адут! А 99% од сто бирача не зна ко је оснивач Демократске странке и у каквој је то могућој корелацији с изборима који треба да понуде бољи и садржајнији живот.Ја, у тој општини, не могу да пројектујем победника али, са великом извесношћу, могу да погодим губитника. Добиће један одсто гласова оних који знају из историје име оснивача Демократске странке.А можда и мање, јер и међу њима има оних који знају да то не доноси изборни успех.
Умеће комуницирања је уметност интерпретације друштвено-економских кретања која се потврђује валидним истраживањима. То би требало да буде основа – добијен рентгенски снимак. Потом долазе, или би то тако требало, дијагностичари, па терапеути, па контролни органи.
Политички активиста није и не може бити замена за квалификованог и одговорног маркетиншког посленика. Од интегритета!

И, зашто све ово?
Па, због креативних агенција, забога!

Елементарни опис термина „агенције за маркетинг“ претпоставља збир стручњака који ће разумети тржишни проблем субјекта, открити његове узроке и понудити решења која ће обезбедити њихово разрешење. До остваривања реално постављених циљева.
Да ли су, с наше сцене, нестале тако профилисане агенције? Могући одговор је потврдан. Многе од угледних агенција које су постале власништво међународних ланаца, раде по захтеваним тржишним принципима. Друге агенције сарађују с тим агенцијама по основама афилијалних односа, довољно да не смеју демонстрирати емотивни набој према проблемима у својој земљи или жељу да се баве и елементима политичког маркетинга. Некима то није ни дозвољено.
Агенције за маркетинг, то је несумњиво, требало би да имају повећан обим одговорности према проблемима своје земље, њене економије и привреде.
И ето простора за, условно речено, нови термин на нашим просторима који је рођен – креативне агенције који, у суштини, ништа не значи. Поготову што не нуди елементе мерљивости остварених у односу на пројектоване циљеве. А без тога – све је ништа!

Ето, поштоване званице и драги гости, предмет неокончане и жустре расправе Жозефа и Ивана.
Обојица, за сада, рекоше шта су имали. И спасише душу!

Да ли?

PODRŠKE PRISTIŽU
U susret, sedmoj po redu, marketinškoj manifestaciji
MARKETINŠKI DOGAĐAJ GODINE

Poziv specijalizovanim agencijama i preduzećima koji su poslovali na tržištu marketinških usluga u Srbiji u 2012. godini da, po prvi put, participiraju u objavljivanju rezultata poslovanja i njihovog prikazivanja sa rangiranjem uspešnosti poslovanja, daje prve rezultate.

Prve dobijene saglasnosti po grupama postavljene su na našem sajtu, u okviru banera MDG.

Po mišljenju Bojana Joksimovića, direktora Agencije LUNA/TBWA, objavlijvanje rezultata je moralno pitanje svakog marketinškog poslenika i ne bi smelo da se dozvoliti da se slika o snazi i učesnicima na tržištu marketinških usluga prekine. Našalio se rekavši da je, kao i u ljubavi, sedma godina po predanju kritična, ali da je treba savladati.

Kao što je mnogima poznato, Redakcija časopisa sveta marketinga TABOO koja, od ove poslovne godine, stvara pod motom "Srpski marketing na delu", pozvala je vlasnike i direktore specijalizovanih agencija i preduzeća da participiraju u troškovima prikupljanja, obrade i objavljivanja rezultata poslovanja. Kao što je poznato, u proteklih šest godina te troškove smosio je SVET MARKETINGA, izdavač časopisa TABOO, zahvaljujući snažnoj podršci većem broju firmi koje su, kao članovi Saveta izdavača časopisa TABOO, značajno podržavali realizaciju programa aktivnosti.

Ne samo zbog nastalih problema u poslovanju otežanim uslovima privređivanja, broj članova Saveta sveo se sa 55 na 23, što je, hteli - ili ne, veoma zaoštrilo i uslove poslovanja SVETA MARKETINGA, dovodeći u pitanje i egzistencijalni opstanak.

Dosta firmi, ali još uvek nedovoljno, prepoznalo je nastalu situaciju i pruža podršku održavanju, sedme po redu, profesionalne manifestacije MARKETINŠKI DOGAĐAJ 2013. GODINE koja poprima, sve više, i nacionalni značaj. Naime, svaka privredna grana ili grupacija koja u bruto društvenom proizvodu zemlje učestvuje sa 2% i više procenata, koja zapošljava toliki broj mladih i zavidno obrazovanih, trebalo bi da ima nacionalni predznak.

Redakcija časopisa TABOO, u tom smislu, ima nameru da zatraži prijem kod novog ministra privrede Vlade Srbije i predstavi postojeću snagu kreativne industrije koja postoji u Srbiji, kao jedan od mogućih faktora u merama stabilizacije, snažeći ponudu srpske privrede i time, neposredno, oslabi uvoz svega i svačega u korist rasta proizvodnje srpske privrede.

Kako su korisnici časopisa sveta marketinga TABOO, u sve većem broju, privrednici (oglašivači), naročito informacija o kvalitetu poslovanja učesnika na tržištu marketinških usluga u Srbiji, to je zatražena i njihova podrška kroz učešće u Pulu kolektivnih pokrovitelja. Do sada je skromniji odaziv koji će se, postoje naznake, pojačati, imajuću u vidu da je rok za njihovo izjašnjavanje 25. oktobar.


Тржиште маркетиншких услуга у Србији 2012. године

Снага креативности

7. новембар 2013.

Мирослав Шутић
Маркетинг консултант

Претходна, 2012. година, била је тешка за пословање. Прва половина године је била обележена припремама за изборе, друга – пост-изборним прилагодјавањем. Пословна заједница је била на опрезу, предузетници су се чували непотребног ризика. То је, наравно, најлошија комбинација за маркетиншку индустрију у целини. Тачно је да се у изборним годинама део пропуштених послова у привреди надокнади ангажовањем поводом избора, али то не важи подједнако за све групације маркетиншке индустрије, нити пословни субјекти у области маркетинга имају једнаку шансу да добију део „колача“ предизборног маркетинга. Без обзира на све то, маркетиншка индустрија је показла изузетну жилавост и остварила врло добре резултате.

Укупна вредност обављеног посла била је у порасту у односу не претходну годину за невеликих, али хвале вредних 7%. Изражено у еврима, мером која нам загорчава живот већ деценијама, вредност свих обављених послова је била мања за 4%, али је чињеница да је курс евра порастао 2012. више него било које претходне године, па је његов утицај на остварене резултате донекле нереалан.

У остварених преко 44 милијаде динара (близу 400 милона евра) укупног прихода, однос снага појединих групација услуга се није битно променио. Највећи део „колача“ и даље убедљиво припада агенцијама за планирање и реализацију медија оглашавања. Медјутим, ова групација ће, врло вероватно, и ове године бити „под притиском“ који се већ одразио на успоравање раста. Како се у овом домену ангажају далеко највећа средства свих категорија оглашивача, јасно је да је максимална заинтересованост и самих оглашивача и свих могућих стакехолдер-а (заинтересованих појединаца и група) за даље кретање у овој области. Агенције које су се ослањале на претходне центре моћи (пре избора), или нису на време предузеле мере да се „преоријентишу“, имаће далеко веће проблеме да наставе успешно пословање. Наравно, биће и оних који су правовремено „разумели стварност“ и искористили нови моментум. Све је то део легитимних потеза и предузетничких стратегија. Ипак, бићемо сведоци нових, неочекиваних промена, на које врло мало утичу општа економска кретања.

Све групације бележе мањи или већи раст прихода у динарима, изузев сајмова који стагнирају и продукције, која бележи најлошије резултате прошле године. Просечна стопа раста целе маркетиншке индустрије је 7%, па су све групације, које су оствариле стопу раста изнад 7%, реално,веома успешне. Дигитални и спортски маркетинг у томе предњаче. Иако је њихово учешће у укупној индустрији веома мало (2%, односно, 1%), оваква стопа раста може бити наговештај даљег убрзаног развоја и дуго најављиваног изласка из зоне „статистичке грешке“, посебно за дигитални маркетинг. Бројне су прогнозе и очекивања да дигитални маркетинг, по угледу на развијена тржишта, ускоро додје до двоцифреног тржишног учешћа. То, ипак, иде знатно спорије него што се очекује. Овим темпом ће се тај циљ остварити тек за неколико година.

Импресивна стопа раста агенција за тржишне комуникације може само да радује. Да ли то значи да је управо креативност победила у тешким временима?
Ове агенције су повећале свој приход (вредност рада) са 90 на близу 100 милиона евра и то те, такве, 2012. године! Тиме је учешће у укупном маркетиншком (оном званичном) буџету повећано са 22% на 24%. Губитници у овој математици су агенције за планирање медија и агенције за односе са јавношћу, обе у „динарској“ стагнацији, а „девизном“ губитку, и продукцијске куће, које бележе озбиљан пад у било којој валути.
Да није само реч о простом повећању повећању обима посла, него и одржавању квалитета пословања, говоре подаци о кретању добити у две последње године.

Тржишне комуникације, уз спољно оглашавање, једине бележе значајан раст нето добити упоредо са порастом обима пословања. Највећи пад нето добити забележен је тамо где је и била највећа апсолутна добит – код агенција за планирање медија. Још увек је реч о хиљаду „и нешто“ милиона динара (близу једне и по милијарде), али, ако је тренд наговештај будућности, онда је чак и за групацију која оперише милијардама (динара) овакав показатељ забрињавајући.
Још је занимљивији поглед на стопу раста/пада нето добити у две године. Прави „губитници“ прошле године остварили су „негативне стопе раста“, односно, пад добити из пословања и то у значајним размерама. Мали тржишни играчи, са укупним учешћем у индустрији од укупно 5% , бележе супротан тренд, али без већег утицаја на резултате целе индустрије.

Овај индекс потврђује тезу о успешном прилагодјавању тржишних комуникација током 2012. године. Ипак, мора се имату у виду да агенције за планирање медија, и не само њих, не штити само снага капитала, него и квалитет управљања капиталом. О томе говори „стопа добити“, индекс који показује способност стварања нове вредности на сваких 100 динара ангажованог капитала. Просечна стопа добити за целу индустрију је 7% (7 динара нове вредности на сваких 100 динара ангажованог капитала). У том погледу агенције за планирање медија још користе свој капитал успешније од просека индустрије, мада мање успешно него раније, а агенције за тржишне комуникације и даље стварају мање нове вредности од просека индустрије (5%). Док год је то тако, може се рећи да се креативни рад недовољно тржишно верификује.

У групи „већих“ тржишних играча из области маркетиншке индустрије, спољно оглашавање остварује највећу стопу добити, са много мање непосредног креативног рада, а више учешћа технике и технологије. То, на жалост, и даље значи да је улагање свежег капитала у тржишне комуникације мање профитабилно од улагања у планирање медија, спољно оглашавање, па и улагања у истраживање тржишта и односе са јавношћу, на пример. Дигитални маркетинг ни по овом критеријуму није атрактиван за нове улагаче, па ће његов раст остати испод граница на неким другим тржиштима, са којима волимо да се поредимо.

Треба рећи да је недавна аквизиција највеће агенције за планирање медија ипак сасвим оправдана. За разлику од групације у целини, највећа агенција, Дирецт Медиа, остварила је у 2012. години стопу добити од 14,6%, знатно већу од просека групације и већу од просека индустрије, што, уз врло велико тржишно учешће, обећава високе профите новом инвеститору и у наредним годинама.
Истраживање тржишта и јавног мњења, групација „из другог плана“, такодје је успешно пословала 2012. године. Упркос многим очекивањима, па и најавама, да ће ова групација директно трпети последице лоше економске ситуације, забележе је солидан раст, не само у динарској вредности него и у еврима. Нето добит је смањена, смањен је и број запослених, али је позиција ових активности ипак сачувана (4% учешћа у укупној маркетиншкој индустрији). Мора се рећи да је то резултат, пре свега, укрупњавања водећих иностраних агенција, које су већ оствариле изразиту доминацију на тржишту. То је један од главних разлога зашто је улазак на тржиште нових фирми готово немогућ. Снага капитала, велика преговарачка снага ових агенција и значајно учешће високих технологија у стандардним услугама, чини да је праг улагања недостижан за већину нових инвеститора. Број „малих“ агенција, пре свега „домаћих“, свео се на само неколико. То не може бити добро за кориснике услуга јер значи укидање конкуренције, што се очигледно види у накардним „јавним набавкама“ и измишљеним финансијским условима, којима се фаворизују искључиво велики, понекад на рачун рационалности, нових истраживачких идеја и покривања потреба „малих истраживања“, која су више него неопхода многим локалним фирмама.

Групација агенција за односе са јавношћу, која понекад жели да се позиционира ван маркетиншке индустрије, са 2% тржишног учешћа такодје често остаје у сенци „великих играча“. Чињеница је да ова групација преживљава пословну кризу, вероватно из сличних разлога као и већина осталих припадника маркетиншке индустрије. У погледу пословних прихода забележена је (динарска) стагнација, укупни добитак је у великом паду, једино је број запослених донекле повећан, па и износ зарада (мада испод стопе пада вредности динара у истом периоду). Стопа добити је, медјутим, и даље изнад просека целе индустрије, што може значити да су ове услуге још увек привлачне за евентуалне инвеститоре, односно, појаву нових фирми. Наравно, постојеће фирме ће свакако морати да пронадју неки нови пословни простор и да ефикасније управљају средствима, како би се даљи пад целе групације зауставио и покренуо нови циклус раста.

Закључак

Ова дугачка привредна стагнација ипак не може оставити маркетиншку индустрију по страни. Чини се да је и 2012. година некако „претурена преко главе“, захваљујући, ипак, развијеној и квалитетној понуди маркетиншких услуга. Како се, медјутим, неки видни опоравак привреде неће догодити у догледно време, врло је вероватно да ће маркетиншке агенције у будуће морати да траже и нека нова решења и развијају нове аспекте услуга, пре свега у смислу знатно веће пословне везаности за клијенте и за његове пословне циљеве. Целовито, уместо фрагментарног решавања проблема, директније везивање за остварење резултата и испуњење циљева пројеката, већа транспарентност и примена различитих инструмената објективног оцењивања маркетиншких напора, све су то претпоставке за већу улогу маркетинга у пословању клијената. У том смислу постоји веома широки простор за развој. Освајање тог простора је делом у рукама самих агенција. Вероватно ће кључ успеха бити иницијатива самих маркетиншких агенција у правцу стварања квалитетнијег односа са клијентом, како је то и у претходним годинама врло често била пракса.

Sve je spremno

U SUSRET MARKETINŠKOM DOGAĐAJU 2013. GODINE

31. oktobar 2013. godine

Skoro četiri stotine miliona evra je poslovni prihod 206 reprezenata marketinške industrije u Srbiji u 2012. godini (u odnosu na 370 firmi koliko je bilo analizirano u prethodnoj, 2011. godini).

Razvrstani u jedanaest specifičnih grupa već prema užoj poslovnoj delatnosti, završili su 2012. godinu sa 44,307.372.000 dinara na ime poslovnog prihoda i time zabeležili rast od 6,9% u odnosu na 2011. godinu.

Kada je prihod izražen u evrima u iznosu od 391,7 miliona, zbog „zavidne“ devalvacije koja je pratila 2012. godinu, prihod je smanjen za 3,7% u odnosu na prethodnu, kada je iznosio 406,6 miliona evra.

Izneti podaci odnose se na 206 privrednih subjekata, što je daleko manje nego u 2011. godini kada je bilo obuhvaćeno 370 firmi – specijalizovanih agencija i preduzeća koji su poslovali na tržištu marketinških usluga u toj godini. Izvedeno, između ostalih razloga (stečaj, likvidacije, broj zaposlenih – nula, i slično), glavni razlog je bio u (ne)prihvatanju opisa poslovanja i provere strukture prihoda, iskazani poslovni prihod nije stvarni prihod na tržištu marketinških usluga u Srbiji jer bi on, svakako, bio znatno veći. Koliko, neizvesno je.

Istraživanje je obuhvatilo:

naziv firme2012.2011.promene
1.

Preduzeća za projektovanje, programiranje i realizaciju medija, terminskog i finansijskog plana oglašavanja

1821- 3
2.

Agencije za tržišne komunikacije

5298-46
3.

Preduzeća za spoljno oglašavanje i proizvodnju sredstava za unapređenje prodaje

2339-16
4.Producentske kuće3588-53
5.

Preduzeća za organizovanje sastanaka i sajmova

46-2
6.

Agencije za istraživanje tržišta i ispitivanje javnog mnjenja

1522-7
7.Agencije za odnose s javnošću1135-16
8.Agencije za digitalni marketing1618-2
9.Agencije za sportski marketing711-4
10.

Preduzeća za organizovanje sajamskih nastupa, privrednih i drugih izložbi

1226-14
11.

Preduzeća za pres kliping usluge

56-1
12.UKUPNO 206370- 164


















N a j u s p e š n i j i

Dodela povelja PUNOM PAROM NAPRED biće dodeljena najuspešnjima u sledećim grupama poslovnih aktivnosti:

a) Preduzeća za projektovanje, programiranje i realizaciju medija, terminskog i finansijskog plana oglašavanja
b)
Preduzeća za organizovanje sastanaka i sajmova
c) Agencije za istraživanje tržišta i ispitivanje
javnog mnjenja
d)
Agencije za odnose s javnošću
e)
Agencije za digitalni marketing
f) Preduzeća za organizovanje sajamskih nastupa, privrednih i drugih izložbi

Slavodobitnici priznanja

Z L A T N O P E R O

Odlukom članova Saveta izdavača časopisa TABOO, troje novinarskih poslenika biće proglašeni laureatima priznanja ZLATNO PERO.

Ocena je članova Saveta da je njihov novinarski doprinos u afirmisanju srpske privrede i njenog osposobljavanja za slobodnu tržišnu utakmicu i poznavanje konkurentske borbe kao bitnih mehanizama marketinške filozofije, od posebnog značaja, čime im se odaje zasluženo priznanje.

Vidimo se. Zar ne?

Marketinški događaj 2013. godine održava se 5. novembra u Svečanoj sali upravne zgrade Beogradskog sajma.
Početak je u 14.14 časova. Očekivano vreme rastanka – oko 16.16 časova. Parking (besplatan) je obezbeđen.

Čašom dobrog vina iz Mačkovog podruma, nazdravićemo u čast laureata. I u čast struke!

V i d i m o  s e!  Z a r  n e?


POZNATI LAUREATI PRIZNANJA „ZLATNO PERO“

Zaključeno glasanje

21. oktobar 2013. godine

Sedamnaest članova Saveta izdavača časopisa TABOO (od ukupno dvadesetoro), u predviđenoj proceduri, tajnim glasanjem, odabralo je nosioce priznanja ZLATNO PERO.

Priznanje je namenjeno novinarskim poslenicima koji su se, u proteklom periodu, isticali svojim angažovanjem na razumevanju privrede u slobodnoj tržišnoj utakmici. Na taj način, doprinosili su i razvoju mehanizama tržišnog ponašanja, kroz to i razumevanju ali i primeni marketinške filozofije u svakodnevnoj borbi za potrošače.

Članovi Saveta izdavača časopisa TABOO ocenjivali su rad i doprinose sledećih kandidata:
- Vesne Damjanić Branković, novinarke u Informativnoj redakciji JS RTS,
- Ljiljane Lukić, novinarke u Redakciji dnevne novine PRIVREDNI PREGLED,
- Verana Matića, glavnog i odgovornog urednika RT B-92,
- Milana Ćulibrk, vršiloca dužnosti glavnog urednika nedeljnika NIN, i
- Danka Smukova, kolumniste o dešavanjima u marketingu u dnevnoj novini DANAS.

Rezultati glasanja biće saopšteni na, sedmoj po redu, profesionalnoj manifestaciji MARKETINŠKI DOGAĐAJ 2013. GODINE,koja će se održati 5. novembra, u Svečanoj sali upravne zgrade Beogradskog sajma, sa početkom u 14.14 časova.

Laureatima pripada plaketa ZLATNO PERO, rad akademskog slikara Đorđo Ivaniševića.

Priznanje ZLATNO PERO uvedeno je 2010. godine. Prvi laureati su bili: Radojka Nikolić, izdavač i glavna i odgovorna urednica mesečnika BIZNIS MAGAZIN i EKONOMETAR; Mijat Lakićević, zamenik glavnog urednika nedeljnika NOVI MAGAZIN i Miloš Tanasković, urednik emisije PROFIL I PROFIT Informativne redakcije JS RTS.

USPEH ILI KRAH

APEL ILI OTVORENO PISMO

20. oktobar 2013.

Piše: Žozef-Ivan Lončar, Glavni i odgovorni urednik časopisa sveta marketinga TABOO, čiji je moto pod kojim se realizuje uređivačka politika "Srpski marketing na delu"

Postoje neke indicije da je ostvaren dogovor među vodećim (šta je to vodeći?) agencijama za tržišne komunikacije koje, i nadalje, zakonodavac identifikuje kao delatnost reklamnih agencija, bez obzira na njihov napor da uvedu novi termin - kreativne komunikacije - da bojkotuju ovogodišnji MARKETINŠKI DOGAĐAJ GODINE i samog organizatora. Pri tome prelaze preko toga da mnogima poslovni prostor krase priznanja upravo dobijenih od tog istog - počev od ZLATNOG PETLA, proteklih šest MARKETINŠKIH DOGAĐAJA ili sa smotre kreativnog stvaralaštva SNAGA KREATIVNOSTI. Do Priznanja za razvoj marketinške misli.

Da li preterujem ako kažem da prikaz logoa firmi koje nas podržavaju na pripremi i organizaciji MARKETINŠKOG DOGAĐAJA 2013. GODINE, 5. novembra u Svečanoj sali upravne zgrade Beogradskog sajma, nudi optimizam koji se suprotstavlja dosta naelektrisanoj atmosferi koja, bar do sada, nikada nije imala taj negativan naboj i ne najlepše konotacije.

- APATINSKA PIVARA
- ERSTE BANKA
- IPSOS
- IMLEK
- GRAND KAFA
- BEOGRADSKI SAJAM
- FRIKOM
- IDEA (TRGOVINA)
- BEOEXPO SYSTEM
- SVA
- GRAFIX
- SVET MARKETINGA
- VICTORIA GROUP
- VINARIJA MAČKOV PODRUM 
- GFK
- ZLATIBORAC

Da li postoje firme (proizvodne ili uslužne delatnosti), specijalizovane agencije i preduzeća koji posluju na tržištu marketinških usluga u Srbiji i koje su spremne da se distanciraju od ponašanja pojedinih vlasnika ili menadžera "reklamnih agencija", stajuću uz nas i podržavajući naše kontinuirane napore?
Svestan sam da svako brine svoju brigu, da "tuđa ruka svrab ne češe", ali ...mogli bismo. Može se!
Marketinška scena nikada nije imala lošiju sliku u javnosti nego što je danas, bolje rečeno - u poslednje vreme. Sva istraživanja kažu - prva reč na asocijaciju termina "marketing" je reklama! Sviđalo se to nekom ili ne, blizu je stvarnosti.
Eto, kao pojedinac, na stranama dnevne novine NOVOSTI, u poslednjih desetak dana, dnevno objavljujem, uslovno rečeno, minijature o značaju razumevanja i primene marketinške filosofije. Kao moj doprinos njihovoj akciji koja je u toku - kupujmo naše! To radim i kroz neke druge javne nastupe.
Otud nas raduje odluka članova Saveta izdavača časopisa TABOO da, posle 2010. godine, ponovimo dodelu priznanja ZLATNO PERO izabranim novinarskim poslenicima koji nesebično doprinose razumevanju slobode tržišta i konkurentske utakmice, samim tim i boljem razumevanju filozofije marketinga. Kandidati su: Vesna Damjanić Branković (Informativna redakcija JS RTS); Ljiljana Lukić (novinarka dnevne novine PRIVREDNI PREGLED); Milan Ćulibrk (v.d. glavnog urednika nedeljnika NIN); Veran Matić (glavni i odgovorni urednik RT B-92) i Danko Smukov (kolumnista u dnevniku DANAS).
Odluka ko će se pridružiti prvim laureatima: Radojki Nikolić (glavna urednica BIZNIS MAGAZINA i EKONOMETRA); Mijatu Lakićeviću (zamenik glavnog urednika nedeljnika NOVI MAGAZIN) i Milošu Tanaskoviću (uredniku emisije PROFIL I PROFIT Informativne redakcije JS RTS) kojima je priznanje dodeljeno na MDG 2010. godine, biće saopštena na predstojećoj svečanosti MDG 5. novembra.
Jedan od najaktuelnijih problema na tržištu marketinških usluga u Srbiji, i to više godina unazad, je očajna slika o tzv. media buying agencijama. U narodu, među novinarima, a tek među politikantima pogotovu, to je kupovina i preprodaja oglasnog prostora. (Sic.) Eto, kažu i mnogi drugi, oglašivači i njihove agencije zloupotrebljavaju slab materijalni položaj medija pa njihova rukovodstva i vlasnici, u svojoj nemoći, prihvataju uticaje na autonomnu i veoma osmišljenu uređivačku politiku mnogih medija i u Srbiji. (Po drugi put, Sic)
Kao mogući doprinos adekvatnijem tumačenju da je u pitanju visoko-profesionalna i intelektualna usluga koja se zove: projektovanje, programiranje i realizacija medija, terminskog i finansijskog plana oglašavanja, koju mogu da pružaju samo visoko obrazovani i posebno obučeni ljudi koji poznaju matematiku, statistiku, psihologiju, logiku, koji imaju sposobnost kreativnog tumačenja dobijenih informacija iz različitih izvora, koji bi trebalo da imaju strahovito razvijen osećaj odgovornosti prema oglašivačima i ciljevima koji su prethodno utvrđeni, krajem septembra bili smo domaćini najvećim ekspertima iz našeg okruženja: Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine a bilo je i direktno uključenje gde se, iz Frankfurta, javila dr Ivana Uspenski, naše gore list, koja je u šezdeset minutnom obraćanju preko video linka, vrlo nadahnuto i na bazi novih saznanja i iskustava, govorila o prodoru (oglasnih) banera na internet mrežama.
U sali, gde je bio besplatan ulaz za pretplatnike časopisa TABOO, bio je jedan (slovom i brojem - jedini) predstavnik oglašivača! Dobili smo dobronamerne primedbe da je trebalo da uvedemo kotizacije! Da bismo imali veći odaziv! Da, videli smo i dva novinara i jednog člana poslovodstva medija! (Možda su i bili u pravu, dan pre toga, u jednom od sada vrlo atraktivnih beogradskih hotela, gde je nobl biti viđen, odvijala se jedna konferencija gde je dnevna kotizacija iznosila 230 a dvodnevna 330 evra/neto!)
Godinama unazad, jedan Grk, javnosti više poznat po ljubavnoj vezi o kojoj i vrapci bruje(!), okuplja naše državnike i viđene privrednike, gde pričaju šta bi bilo kada bi bilo! Uz zavidan iznos kotizacije. A tek iznosa visine pokroviteljstava i ko je sve na spisku! I proglašava naše superbrendove. Po sistemu blizu poznatom - ko da više!
Nema Boga, njihovo pravo. Znaju ljudi kako se, naprosto, uzimaju pare u Srbiji!
Posle šest godina upornog rada kada smo, iz vlastitih sredstava, finansirali dosadašnja istraživanja tržišta marketinških usluga u Srbiji i objavljivali rezultate poslovanja onih koji to zaslužuju pa ih, čak, i nagrađivali uglednim priznanjima, zbog naše, očito je, nesposobnosti da na druge neke načine obezbedimo izvore finansiranja, obratili smo se istim učesnicima da participiraju u tim troškovima. Tražili smo više nego skromne iznose - od 100, 200, 300 ili 400 evra (za pretplatnike časopisa TABOO 20% jeftinije), već prema njihovoj finansijskoj snazi i ostvarenim rezulatima poslovanja u toj istoj Srbiji da, na taj način, participiraju u troškovima tog projekta.
Slika odaziva je na našem sajtu. Od oko 360 poziva upućenih onima kojima nešto vrede, zaključno sa današnjim danom, javilo se njih manje od 10% u odnosu na pozvane. Da ne bi bilo zabune: ponosni smo na njihovu iskazanu podršku. I odvažnost da se dinstanciraju od onih koji su sa suprotne strane. Od onih koji se ne slažu, dobili smo više grdnji i uvreda! (Zamislite ovakav komentar: Kako se usuđujete da tražite pare da platimo mesto na rang listama? A one su taj rang osvojile na tržištu i plaćaju samo objavljivanje svoje osvojene tržišne pozicioniranosti. Nismo je mi ni izmislili niti odredili. To su njihovi rezultati! I to nam kažu i poneke agencije koje žive od prodaje informacija! I agencije koje, u svojim referencama, navode ranije osvojene pozicioniranosti i priznanja dobijena od nas - istih organizatora!)
Ti, manje-više, isti zaboravljaju kada im dodeljujemo priznanja na manifestaciji na koju smo posebno ponosni: na smotri kreativnog stvaralaštva - SNAGA KREATIVOSTI i kada, svakog meseca, objavljujemo mišljenja i ocene petnaest uglednih i pozvanih stručnjaka da ocenjuju filmsko stvaralaštvo - izraženo kroz TV oglasne poruke. Kada komentarišemo zapažene oglasne kampanje i slogane. Kada ugledni članovi žirija to rade bez nadoknade, kao osećaj svog ličnog doprinosa razvoju struke.
Ruku na srce, za mnoge učesnike na tržištu marketinških usluga u Srbiji, osim zaposlenih u tim firmama, njihovih porodica i ponekih prijatelja, niko ne bi ni znao da se njihova imena ne nalaze na stranicama časopisa TABOO, pa i na pomenutim rang listama uspešnosti poslovanja. Da ironije bude veća, mnogi od njih nisu čak ni pretplatnici časopisa TABOO. Kažu da nemaju 60 evra/neto godišnje!
Zaboravljaju i na druga priznanja koja uručujemo onima čiji rad zapažamo i vrednujemo. Više od polovine slavodobitnika Priznanja za razvoj marketinške misli nisu čak ni pretplatnici časopisa! Mi smo na to saznanje ponosni, bez obzira koliko sami sebi nanosimo finansijske štete. (Čega se pametan stidi ... opet jedna izvorna narodna!)

_______________

MARKETINŠKI DOGAĐAJ GODINE: finansiranje izvora podataka, njihova obrada, klasifikacija kroz specifične poslovne delatnosti koje, zakonodavac, prepoznaje kao "Delatnost reklamnih agencija" (trebalo bi, po treći put da napišem Sic ali, ne ide), zajedno sa objavljivanjem rezultata na stranama časopisa TABOO, iznosi, bez našeg živog rada, oko 32.000 evra.
Mi tih para nemamo, niti možemo iz bilo kog lonca "prelivati". Svi naši lonci su bušni! Ni drenovine više nema.
Da li je sve ovo pokušaj prenošenja odgovornosti na oglašivače i na druge napredne učesnike na tržištu marketinških usluga u Srbiji, čiju podršku tražimo. Apsolutno NE - NIJE! Ovo je samo jedan u nizu naših poslednjih pokušaja da ocenimo opravdanost postojanja, koja je sve neizvesnija. Nekad je prikazivan čuveni švedski film "Plesala je samo jedno leto" čuvenog Bergmana. Mi "plešemo" dvanaestu godinu a mnoge "savremene plesove i ritmove", sve je očitije, nismo naučili. Možda bismo i mi trebalo da zatvaramo dućan! Lično sam i sam sve skloniji tom zaključku. Teško je više ovako. (Šaper nam je davao tri godine opstanka. Kada je video da je pogrešio u prognozi, odlučio je da se prikloni onima koji su to ranije učinili. U zlatnim vremenima, imali smo 55 članova Saveta izdavača časopisa TABOO. Sada ih imamo dvadeset. Sa bitno smanjenim iznosima godišnjih participacija na ime članstva.)

Da rezimiram: možete doprineti da savladamo teškoće u kojima smo. Kao što Vam nećemo zameriti ako ne budete u mogućnosti ili ako to, jednostavno, ne želite. Cenićemo to kao Vaše pravo.
Mi smo uvek živeli u uverenju da doprinosimo afirmaciji i boljitku svih učesnika na tržištu marketinških usluga u Srbiji. Neki od njih misle da na to negativno utičemo. Skoro da ih ugrožavamo. Možda su i u pravu!
Šalu na stranu, ovo je ozbiljan, da ne kažem - presudan trenutak. Ako dobijemo Vašu podršku i pristanak da se priključite dosadašnjim članovima Pula kolektivnih pokrovitelja, znaćemo da smo na dobrom putu.

I to je jedini razlog što sam se odlučio na javni apel!

Kao kolateralna šteta (!)

POMERA SE DATUM ODRŽAVANJA MARKETINŠKOG DOGAĐAJA GODINE

15. septembar 2013.

Višemesečna „re“organizacija Vlade Srbije, sa pratećim promenama na političkoj sceni koje su već u toku ili su vidno primetne, ostavilo je mnogo više traga od očekivanog, priznatog ili publikovanog. Mnogi nisu radili. Podosta je prestalo s radom jer uslovi za regularno poslovanje nisu ostvareni. Mnogi, naprosto, uplašeni, bili su u nekoj vrsti blokade, iščekivanja.

U takvom, činjeničnom, stanju i okruženju, pripreme za održavanje sedme po redu nacionalne profesionalne manifestacije MARKETINŠKI DOGAĐAJ 2013. GODINE bio je vidno otežan.

Neki od problema su razrešeni, drugi su na putu uspešnog okončanja, ali rok koji je bio prvobitno utvrđen – 3. oktobar, postao je nedostižan.

U saradnji sa BEOGRADSKIM SAJMOM, vodećim partnerom u realizaciji ovog kultnog događaja, utvrđen je nov datum: 5. novembar,

Mesto je isto: Svečana sala upravne zgrade Beogradskog sajma, 5. novembar, početak u 14.14 časova, Planirano vreme okončanja – 16.16 časova.

Mnogi čitaoci časopisa TABOO primetili su promenu postojećih devet kriterijuma na kojima se gradilo priznanje USPEŠNA FIRMA. Uvođenjem desetog kriterijuma – kreditni rejting, atmosfera je postala bučnija jer će doći do značajnijih promena u redosledu vrednovanih.

Proba sa listom deset najvećih agencija za tržišne komunikacije, objavljena u prošlom broju časopisa TABOO (broj 65), izazvala je više nego zanimljive komentare. I neki državni organi su nas zamolili da pojasnimo pojedine cifre koje su se pojavile u nekim kolonama. To smo pažljivo i uradili.

Znači, treba očekivati sve puniju salu upravne zgrade Beogradskog sajma, u kojoj smo četiri od šest do sada održanih manifestacija nazdravili čašom dobrog vina iz MAČKOVOG PODRUMA našim laureatima.Tako bi trebalo biti i na sedmoj prilici! Sećate se priča o broju sedam?

 

Informacija broj 1

22. avgust 2013.

UMESTO UVODA

Slučaj prvi.
I tako, dajete kontakt, verglate, motor jedva prihvati. I krene. Pa stane. Samo majstor rešava problem. Ako je pri ruci.

Slučaj drugi.
Dali ste kontakt. Verglali ste, verglali. I, napokon, upali. I krene. Iz brzine u brzinu. I sve brže i brže. I krivine savlađuje bez obzira na opasnosti koje predstavljaju. Prede li, prede. Mislimo na motor. U autu, ili bilo i u čemu, pa i u nama. Ljudima.

Mogući rezime za oba slučaja.
Trkamo se. Što je najzanimljivije, sami sa sobom. Ako se motor ugasi, niko ga, i nikada, više neće pokrenuti.

Poznato vam je, zar ne?
Što je trka duža, to broj navijača opada. Mnogi u očekivanju da će to biti atletska disciplina na 100, eventualno, na 200 metara. Pa je, iz iz protokolarnih razloga, važno biti viđen. Registrovan.

Kad ono, maraton. Na 42.195 metara! Kruna sporta. Možda se upravo zato, tom najtežom sportskom disciplinom, završavaju najveća sportska takmičenja: Letnje olimpijske igre, svetsko, evropsko i druga kontinentalna, do nacionalnih atletskih takmičenja.

Da, i mi trčimo maraton! Sada smo (već ili tek?) na sedmoj deonici, a kao u pregovorima sa Briselom i Evropskom unijom, ne znamo da li i koliko još deonica pred nama (ispred nas!).

Ne znamo ni gde su stanice za okrepljenje. Ni da li će ih, uopšte, i biti. Da li će nam se i šta ponuditi. Kao okrepljenje. Ili će to biti špalir, poznat u narodu kao „zečiji doček“? Ko to preživi, ima šanse da vidi cilj. Ne još i uvek siguran da će do njega doći.

Aleluja!

Po sedmi put

Sada već po tradiciji, i to se sme reći – više je od pet, okupićemo se 3. oktobra, u Svečanoj sali upravne zgrade Beogradskog sajma. Početak, takođe već tradicionalan – u 14.14 časova. Rastanak u 16.16 časova, uz toplu zdravicu gospodina Save Jojića, gospodara i zaljubljenika Mačkovog podruma, sa vinogradima na padinama Iriga, prelepe Fruške Gore.

U čast pobednika!

Ako se desi da se završi rekonstukcija vlade (mislim Srbije), koja se otegla kao crepajski rezanci, možda se desi na nas visoki zvaničnik poseti, vođen znatiželjom šta to rade ljudi od kojih mnogo toga može, ili treba da zavisi, da bi nam svima bilo bolje. Pa i njima, mislim na političare. Bar za jednu jotu izveštaji bi mogli da im budu bogatiji o ciljevima koje su ostvarili, za dobrobit naroda. Ima i knjiga. I film – Usta puna zemlje. Nikada, bar u životu ovih savremenika, nismo imali jednog a kamoli više političara koji samo razmišljaju o svom narodu, kako da mu ugode! Usta su im puna naroda. Visina cene se ne postavlja.

Ispravno!

U čast pobednika!

Najuspešnijim firmama prema rezultatima poslovanja u 2012. godini na tržištu Srbije, pripašće Povelja u sledećim kategorijama:

- Agenciji za tržišne komunikacije,
- Agenciji za marketinška i društvena istraživanja,
- Agenciji za razvoj odnosa s javnostima,
- Agenciji za marketing na internetu,
- Specijalizovanom preduzeću za projektovanje i programiranje medija, terminskog i finansijskog plana oglašavanja,
- Specijalizovanom preduzeću za organizovanje sajmova i sastanaka,
- Specijalizovanom preduzeću za organizovanje sajamskih nastupa, privrednih i drugih izložbi,
- Specijalizovanom preduzeću za press-cliping.

Pored već uobičajenih poslovnih kategorija, uvode se još tri priznanja:

- Agencija godine,
- Agencijska ličnost godine, i
- Marketinška ličnost godine.

Deset umesto devet

U proteklim godinama korišćeno je devet kriterijuma u vrednovanju uspešnosti poslovanja agencije ili specijalizovanog preduzeća – učesnika na tržištu marketinških usluga u Srbiji.

Korišćeni su sledeći kriterijumi:

1. Poslovni prihod,
2. Bruto plate i nadoknade,
3. Ostvarena dobit pre oporezivanja,
4. Ostvareni neto prihod „revenue“ (izvedena kategorija: AOP 201 – 1(657-658-659-660+661),
5. Prosečan broj stalno zaposlenih,
6. Neraspoređeni dobitak,
7. Neto isplaćene prosečne mesečne plate i nadoknade po zaposlenom radniku,
8. Poslovni prihod po zaposlenom radniku, i
9. Ostvarena dobit po zaposlenom radniku.

U vrednovanju uspešnosti poslovanja u 2012. godini, primenjivaće se deset ekonomskih kriterijuma. Neki od postojećih su izmenjeni a uveden je nov – kreditni rejting subjekta (kojeg određuje NBS: tri puta AAA je rang l,

dva puta AA je rang 2, jedno A je rang 3, tri puta BBB je rang 4 itd).

1. Poslovni prihod (ostao),
2. Neto dobitak (ranije ostvarena neto dobit pre oporezivanja),
3. Neto prihod (izvedena kategorija umesto „revenue“),
4. Neraspoređena dobit (neraspoređeni dobitak),
5. Neto zarade (bruto plate i nadoknade),
6. Broj zaposlenih (prosečan broj stalno zaposlenih),
7. Poslovni prihod po zaposlenome (ostao),
8. Neto dobit po zaposlenome (ostvarena dobit po zaposlenom,
9. Neto zarada po zaposlenome (neto isplaćene prosečne plate i nadokande po zaposlenom radniku), i
10. Kreditni rejting u 2012. godini (nova kategorija).

Za bolje razumevanje primene novih kriterijuma pogledajte članak Miroslava Šutića - USPEŠNA ZA DESET, objavljen u časopisu sveta marketinga TABOO broj 65, stranice 32-35.

Rezultati poslovanja biće prikazani u dvobroju časopisa sveta marketinga TABOO (66-67), koji će, i tada, pokazati zbog čega je prihvaćen poslovni moto Srpski marketing na delu, koji će biti objavljen 3. oktobra – na dan Marketinškog događaja godine.

7. novembar 2013.

Draga Tamara,

Molim Vas da prenesete mom poštovanom kolegi Žozefu Ivanu Lončaru da sam kretala iz jedne od mnogobrojnih sivih zgrada, nepogrešivim mašinama za ubijanje kreativnosti, s uvek istim osećanjem da ću podeliti radost susreta sa svima vama koji čuvate struku na najlepši način. Ponekad me zbog toga postidite. Na žalost, nismo svi gospodari svog vremena. Morala sam da se vratim u svoju uobičajnost. Iskreno mi je žao. Pročitala sam Besedu glavnog i odgovornog urednika i za trenutak se preselila u prostor koji nas uvek spaja. Nedorasle - razdvaja. Iskrene čestitke i najbolje želje dragim, pametnim i doslednim kolegama uglednog časopisa TABOO.

Mirjana Zeković

УСПЕШНА ЗА ДЕСЕТ!

Мирослав Шутић Маркетинг консултант

8. август 2013.

Прелиминарни извештај о пословању агенција за тржишне комуникације обухвата десет најуспешнијих у 2012. години. Исте агенције су биле најуспешније и претходне године иако је редослед значајно измењен. Примењен је нови метод избора економских показатеља на основу којих ће се вредновати успешност пословања, на чему се гради професионална манифестација Маркетиншки догађај године. Ранг листе на основу пословног прихода.

Прво што скреће пажњу јесте невероватно повећање прихода ове групе агенција –са 4,8 на 6,2 милијарде динара, или за близу 30 одсто! Шта је то било тако благотворно за индустрију оглашавања? Да ли су велики оглашивачи почели нови инвестициони циклус (мало вероватно), или се можда на тржишту појавио нови талас оглашивача (није примећено). Можда је неколико агенција променило свој пословни наступ и ангажовало нове менаџере продаје (директоре за нове послове –нови појам у употреби)? Или је била изборна година у којој су многе агенције биле и те како ангажоване? То ће се најбоље видети у 2013. години, да ли ће бити сачуван тренд раста.

ПРЕУЗМИ ПРЕЛИМИНАРНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОСЛОВАЊА АГЕНЦИЈА
ЗА ТРЖИШНЕ КОМУНИКАЦИЈЕ У СРБИЈИ У 2012. ГОДИНИ

Можда има од свега по мало. Што се укупног пословног амбијента тиче, 2012. година је била „тесна”и свакако не баш подстицајна, нарочито када су домаћи клијенти били у питању. Чини се да су једино што је конкретно могло утицати на видан напредак највећих огласних агенција били општи избори у првој половини прошле године. Многе изборне кампање су несумњиво биле интензивне, продукционо амбициозне, а буџети су се мерили у милијардама динара. Наравно, са становишта агенција за оглашавање, то је само добра пословна прилика и легитимно је да је искористе.

Експлозивни пораст прихода агенције Комунис

Највећу експлозију прихода забележила је агенција Комунис (Communis) са триста двадесеттри милиона на 1,1 милијарду динара, што је невероватан раст од седамстопедесет милиона динара! Убедљиво, али не тако импресивно повећање пословног прихода, забележиле су и агенције ММЦ Комуникејшнс (ММС Communications) (са шестсточетрдесетпет на осамстотридесетшест милиона), Њу мoмент њу идеас компани (New Moment New Ideas Company) (са тристапетнаест на петсто милиона) и Фулхaус Огилви (Fullhouse Ogilvy) (са двестапедесет на тристаседамдесетчетири милиона). Каква година!

Пораст прихода за читаву групу „Клуба 10” јесте око 30 одсто (индекс 130 одсто), или близу 1,4 милијарде динара. Више од половине овог новог прихода остварила је агенција Комунис.

Међутим, то истовремено значи да индекс сваке појединачне агенције испод просечне стопе раста од 130 одсто значи и релативно смањење тржишног удела у „клубу”. Чак шест од десет агенција није достигло просечну стопу раста, а међу њима четири агенције су остале на нивоу претходне године што, у овом случају, значи релативни неуспех. С друге стране, агенције Овејшн (Оvation) и Њу момент са преко 150 одсто индекса раста биле су значајно изнад просека.

То је резултирало значајном променом релативне снаге унутар групе. Учешће Греја(Grey) још увек једоминантно, али не више толико убедљиво. МекКен (МcCann) је своје друго место уступио Koмунису и пао на четврто место иако је остварио тек мало мањи приход него у 2011. години.

Добит као додатна мера квалитета пословања

Пословни приход, наравно, не говори довољно о квалитету пословања појединих агенција. Агенција Греј, на пример, још увек држи прво место по укупном приходу, али је први пут директно угрожена резултатима агенције Комунис. По категорији нето добити Комунис заузима убедљиво прво место, док је Греј „тек” на петој позицији. Три пута увећани приход агенције Комунис донео је пет пута увећану добит од скоро сто милиона динара, која је била највећа у целој групацији (једна трећина укупне добити десет највећих агенција).

Стопа добити (однос апсолутне добити и пословног прихода) још је ригорознија мера ефикасности јер говори о ефикасности стварања нове вредности без обзира на обим пословања.

Просечна стопа добити за првих 10 агенција за оглашавање јесте само 5,1 одсто, што је ниже остварење у поређењу са пошлом годином и међу најнижим у свим групацијама маркетиншке индустрије. Највећу стопу добити има агенција Драфт ФЦБ афирма (Draft FBC Afirma). Практично без добити прошле године је пословала агенција MeкКен, па је стопа створене нове вредности практично безначајна. Али...

Један део створене „нове вредности” није обухваћен категоријом „добити”. Категорија „нераспоређене добити” (део добити који још није коначно опредељен) може ближе наговестити стварну ефикасност пословања. Сабирањем стопе добити и стопе нераспоређене добити (иако је реч о хибридној категорији), приближавамо се разумевању стварне пословне успешности. Импликације су, међутим, веома озбиљне. Овај показатељ наговештава не ниску, него високу исплативост овог дела спектра маркетиншких услуга.

Статус запослених у индустрији оглашавања

У целој групи од 10 агенција број запослених је порастао само за 3,4 насто (од 442 на 457). Зараде су у целини порасле само за 6,4 насто, односно, само за 3 насто с обзиром на благи раст запослених. Овакви резултати су, нажалост, у складу са стањем целокупне привреде, али нису у складу са растом пословања (28,4%) и добити (12,3%). Очигледно је да су највећи део пораста прихода „појели” повећани трошкови пословања.

Агенција Комунис, као „звезда” протекле године у погледу оствареног пословног прихода, јавља се и као агенција с убедљиво најмањим издвајањима за запослене, четири пута мање по запосленом од „шампиона” у нето зарадама агенције МекКен. Уз то је просечна нето зарада запослених у Комунису 2012. године била чак 15 одсто мања од нето зараде годину дана раније. Тако је сваки запослени у Комунису зарадио прошле године близу 500.000 динара, али је својим радом обезбедио власницима близу два милиона „распоређене” (опорезоване) добити, односно, двадесет двамилиона улазног прихода.

Поређење агенција по критеријуму „искоришћености” сваког динара уложеног у запослене, показује огромне разлике: Комунис на сваки динар уложен у запослене остварује четири динара добити; остварење прве следеће агенције јесте тек 1,7 динара добити на динар издвојен за запослене. Драстичне разлике су и на нивоу пословног прихода. На динар за запослене Комунис остварује 45 динара пословног прихода, Њу моменти Идеа плус тек 26, остале агенције знатно мање. Тајну овакве ефикасности ангажовања људских ресурса могао би нам открити само Комунис. Можда је реч о изузетној искоришћености и мотивисаности сарадника и о изванредној организацији посла, или то можда упућује и на високи степен агажовања спољних услуга, које имају статус добављача (трошкова пословања). „На крају дана” то и није толико важно. Остаје забележено да је целу прошлу годину обележила агенција Комунис.