http://www.taboomagazine.org/upload/images/slike18/Narucite-knjigu.png

Povodom objavljene knjige monumentalnog značaja: SVEDOČANSTVA O JEDNOM VREMENU – O SVETU MARKETINGA NEKADA I SADA (knjiga koja je izašla iz štampe 12. julatvrde korice), počev od današnjeg pa sve do poslednjeg dana održavanja SAJMA KNJIGE na Beogradskom sajmu (21- 28. oktobar 2018), sve vesti, informacije, zanimljivosti, kritike, preporuke i mišljenja, objavljivaćemo na ovom mestu.

Sve što želite i naumite, šaljite na i-mejl administratora sajta: zozef@mts.rs koji će ih, sa punom odgovornošću, i svojom čašću koju zalaže, postavljati na ovaj sat.

ДА ЛИ ЈЕ ОВО КОРЕКТНА ОГЛАСНА ПОРУКА

31. октобар 2018.

Кампања, на ову тему, у пуном је јеку. По мени, она је некоректна и има елементе нелојалне тржишне утакмице. Директно вам нуди 5.000 динара да пређете код њих (а да напуситите другу банку код које сте већ клијент) .Неко би можда рекао да вас поткупљују (подмићују) само да пређете код њих. Суд части ПРИВРЕДНЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ поодавно се не чује. КОДЕКС ОГЛАШАВАЊА, о чијој потреби је започет разговор још 1960. године, никада није усвојен. Можемо ли да изазовемо јавно мњење.Тешко. Не можемо ни по многим другим животним питањима. Хајде да видимо можемо ли бар на овој мрежи да продискутујемо о овој огласној понуди.
http://taboomagazine.org/upload/images/avg2018/Rajfajzen.jpg

ОПЕТ САМ СЕ ПРЕВАРИО

30. октобар 2018.

Где год нађеш згодно место/ту дрво посади./А дрво је благодарно/па ће да награди./ Наградиће изобиљем хлада/плода свог/наградиће било тебе/било брата твог. Спевао је чика Јова Змај.

Скоро ће две године како сам 1602 наслова стручне и публицистичке литературе из маркетинга и сродних делатности, поклонио МОКРОГОРСКОЈ ШКОЛИ МЕНАЏМЕНТА. Руку на срце, било је речи да ће се библиотека, под неким називом (било је речи о предлогу "Жозефова ризница"), отворити на годишњицу од учињеног поклона. Ближи се и крај друге године, ја не знам да ли се и шта дешава, никаквих информација немам.

Али, то није битно.

Битније је нешто друго. Ухватио сам себе да поново, и поново, купујем књиге, да сам, као дрогиран, када видим неки наслов - поготову онај који ме заинтригира. И да поново правим неку своју библиотеку.

Мислио сам да нећу прокоментарисати глупост коју учиних али обећах то и себи и јавности у преписци са професорком Драганом Јовановић, која је била (одличан) модератор на протеклом панелу који одржасмо 25. октобра у оквиру Сајма књига на Београдском сајму.

На штанду Универзитета СИНГИДУНУМ угледах књигу чији ме наслов, као прелепа девојка, узбуди: АДВЕРТАЈЗИНГ.

Обилазио сам је као лисица око мамца и не издржах. Купих је. Цена није битна.

Аутори, у струци не баш познати. Рецензенти, поготову. Помислих: нова лица, нова знања, нови погледи на свет оглашавања.

Љуто се преварих. Нешто горе написано не видех. Поодавно.

Почех је читати, све пажљивије и пажљивије и све више тонути у бес: да ли је могуће да су рецензенти, који би требало да буду скоро па одговорнији од аутора, то позитивно оценили.

Онда се присетих скоро добијених информација да у Европи, у многим земљама, не можеш да магистрираш где си дипломирао; да не можеш да браниш докторску дисертацију ни тамо где си дипломирао ни тамо где си магистрирао. Има у томе нешто.

Загребачки професор Феликс Турел, који је двадесетак година био професор по америчким високим школама, уверавамо ме је да сви професори са територије САД, који држе исти предмет, пре почетка нове школске године, између себе гласају који је уџбеник најбољи. И сви предају по том, којег су сами, између себе изабрали. И тако изводе нове генерације на пут славе. У живот! Са пуном одговорношћу.

Морао сам ово да напишем. Да ли је могуће да су аутори књиге (не могу себи да дозволим да кажем: уџбеника) са тако скромним знањем, то себи дозволили. Скромно речено, то је уништавање генерације(а).

Не верујете ми. Купите књигу. И попричајмо о њој. Данас - сутра, и о другима из света маркетинга и сродних делатности.

http://taboomagazine.org/upload/images/avg2018/Advertajzing.jpg

ДА ЛИ СТЕ ПРИМЕТИЛИ НЕШТО НОВО

29. октобар 2018.

Многи воле да говоре, а неки се и усуђују да пишу о реклами, рекламирању, оглашавању, маркетерима (!), флајерима, брендовима и ... обично се прекрстимо када то прочитамо. Још је више оних који мисле да говоре или пишу о маркетингу, а мисле на оглашавање. То и није тако лоше под условом да се стварно не мисли да је оглашавање замена за маркетинг.
Наше тржиште маркетиншких услуга претворило се у тржиште оглашавања. Разумљиво. Ту се и највише зарађује. И ту је и битка између агенција највећа. Понекад, као да се не бирају средства.
Данашња ПОЛИТИКА обавештава да је, у протекла два дана, у Београду, одржана конференција једне од водећих мултинационалних огласних агенција. (Штета што је вест потписана иницијалима.То, обично, упућује да је није писао новинар ПОЛИТИКЕ већ да је, највероватније, скоро па верно, пренео саопштење домаће агенције, организатора дводневне конференције.)
Скоро у исто време, у петак, у оквиру 63. Сајма књига, одржан је панел, по свом саставу и по постављеним циљевима, нешто најбоље до сада. Тема је гласила. КРЕАТИВНОСТ, ОБРАЗОВАЊЕ, ИНФОРМАЦИЈЕ ИЛИ НЕКИ ДРУГИ РЕДОСЛЕД (РЕЧИ).
Модератор, десеторо панелиста, двојица аниматора, преко три часа дискусија, скоро једногласно, утврдили су да би редослед реда речи требало да буде другачији. Прво знање, и то темељито маркетиншко образовање А, онда, логично, следе и добре идеје. Ни један позвани медиј није се одазвао да прати овај панел, можда нешто најбоље до сада у протеклих педесет година.
Издавач недељника НОВИ МАГАЗИН и његов Уређивачки одбор, разумели су да је неопходно следити ток образовања у маркетингу као посебан могући допринос оживљавању, боље би било речи, покретању новог циклуса индустријализације земље, уништене и НАТО агресијом и НЕПОШТЕНОМ, ТЕНДЕНЦИОЗНО ПОКВАРЕНОМ трансформацијом југословенске, односно српске привреде.
У протеклих месец дана, на страницама НОВОГ МАГАЗИНА, под рубриком СРБИЈА - ТРЖИШНЕ КОМУНИКАЦИЈЕ, на по две стране, објављује прилоге врло квалификованих маркетиншких посленика који, без захтева за било којим обликом материјалне надокнаде, пишу о одређеним тржишним проблемима.
Циклус је започео Александар Саша Грбовић, узбудљивим прилогом: ДЕМИСТИФИКАЦИЈА МАРКЕТИНГА. Уследио је прилог Гордане Влајић посвећен језику, да би последњи прилог у низу написао Игор Чернишевски, можда данас најпозванији и најстручнији познавалац ДИГИТАЛНОГ МАРКЕТИНГА у Србији. У наредни четвртак, 1. новембра, аутор прилога је особа која ће многе изненадити. Добро би било да, ако до сада нисте, постанете редовни читалац недељника НОВИ МАГАЗИН (излази четвртком). За сада, предвиђено је да рубрика траје најмање до краја наредне - 2019. године. Онда ће Уређивачки одбор проценити остварене ефекте и да ли, и којим путем, даље.
http://taboomagazine.org/upload/images/avg2018/NM%203.jpg

ЈОШ ЈЕДНА ЈАВНА ВЕСТ

24. октобар 2018.

Пре два дана обавестили смо јавност да ће у току трајања 49. Сајма образовања (у оквиру 63. Сајма књига), први пут у нашој пракси (про)функционисати САВЕТОВАЛИШТЕ ЗА МАРКЕТИНГ - ПОВРАТАК КОРЕНИМА.

У раду саветовалишта учествују врло образовани и искусни маркетиншки посленици. Разговор се води по методи "лицем у лице" и БЕСПЛАТНО ЈЕ.

Улога рада саветовалишта је у контексту саме теме панела, угрожености правилног функционисања тржишта маркетиншких услуга у Србији, појава поодавно уочена али је сада достигла скоро сам врх.

Разумем да у Србији, после свега што доживљамо (и преживљамо у последњих тридесетак година) сумња да је ово на ивици нестварног. Много пута преварени, мора да размишљају да иза овог стоји нека "ујдурма".

Могу само да вам кажем а многи од вас ме знају а и познају, ово је стварност. Разговор се води методом "лицем у лице" уз пуну дискрецију о проблему или жељама. Од тридесет, бираних фирми, позваних да буду покровитељи ова два пословна догађаја (други је панел), добили смо подршку од две фирме.

Можете ли да наслутите разлоге отпора.
http://taboomagazine.org/upload/images/avg2018/Jos%20jedna%20vest.jpg

САВЕТОВАЛИШТЕ ЗА МАРКЕТИНГ - ПОВРАТАК КОРЕНИМА

У досадашњој пракси – непознато

23. октобар 2018.


Уочене озбиљне девијације на тржишту маркетиншких услуга у Србији могу да угрозе квалитет пословања у многим предузећима српске привреде.
Од сутра (среда, 24. октобар) почиње да функционише САВЕТОВАЛИШТЕ ЗА МАРКЕТИНГ - ПОВРАТАК КОРЕНИМА, који ће функционисати у оквиру наступа СВЕТА МАРКЕТИНГА, издавача, сада већ можемо да кажемо, култне књиге СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ - О СВЕТУ МАРКЕТИНГА НЕКАДА И САДА на 49, Сајму образовања у оквиру 63. Сајма књига.
На 30 квадратних метара подне површине (штанд пројектовао и реализовао БЕОЕКСПО као свој допринос нашим напорима), дочекаће вас једанаесторо врло квалифиликованих стручњака, који су спремни да са вама, лицем у лице, под пуном пословном дискрецијом, размотре ваше проблеме или жеље, када је тржиште маркетиншких услуга у Србији.
Списак њихових имена и време боравка на штанду постављен је и на нашем штанду у хали 2Б (приземље). Функционисаће од сутра, 24. закључно са 28. октобром, од 10 до 20 часова, а у последња три дана трајања сајамске приредбе до 21.00 час.
Више од томе на нашем сајту: www.taboomagazine.org, који ће бити постављен у току данашњег дана (чекамо на потврду још неких термина и сатница).
Консултација је бесплатна и гарантујемо потпуну дискрецију.
Изаберите саговорника и предложите тему, као и време посете нашем Саветовалишту - штанду, на којем је једини експонат - наша књига.
Можете да искористите специјалну прилику и да, у оквиру традиционалних сајамских попуста, као физичко лице купите књигу СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ ... по изузетној цени од 5.000 динара (бруто, са урачунатим ПДВ-ом).
Своју жељу за сусрет саопштите нам на мејл: zozef@mts.rs. Ако то желите већ сутра, то нам саопштите још данас, а за следеће дане по вашој вољи.
http://taboomagazine.org/upload/images/avg2018/Savetovaliste%20za%20marketing2.jpg

КРЕАТИВНОСТ, ОБРАЗОВАЊЕ, ИНФОРМАЦИЈЕ ИЛИ НЕКИ ДРУГИ РЕДОСЛЕД (РЕЧИ)

Неодољиво. Панел као скуп позваних и заинтересованих који, никада, ни ову ни сличну тему, није разматрао. А тек састав говорника!

22. oktobar 2018.

Због чега се окупљамо да бисмо разговарали о теми која, само на изглед, нема додирних тачака са светом маркетинга, па и другим облицима тржишних комуникација и активности.

Данас је, вероватно, и друштвено окружење видно узнемирено падом животног стандарда и борбом многих за голу егзистенцију, наметнуло (неистините) тезе које се, све више, осећају а којима се, бар не видно, ни академска заједница, а вероватно њиховим трагом, ни многи други не противе на било који начин, па макар то било и неорганизовано.

Доминирају две тезе:

  • Прва је ИДЕЈА ЈЕ СВЕ. Не мора да базира на претходно стеченом знању, поготову не на неким специјалистичким дисциплинама.
  • Друга је ФОРМАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ ЈЕ У КРИЗИ. По завршетку студија, дипломирани студенти нису оспособљени за примену стеченог знања (вероватно мисле на поједине друштвене науке).

Неформално образовање, захваљујући Интернету и друштвеним мрежама, Гуглу и другим изворима брзог информисања, пружа могућност стицања знања и његову актуелну примену (продајући идеје било коме ко је спреман да такве, макар и сумњиве идеје, да плати.

Област маркетинга је само повод јер је његово тржиште видно оптерећено овим, у суштини, друштвено штетним ставовима.

Значи, планирани садржај није само због маркетинга и примене његове филозофије. Верујемо да та опасност вреба и у другим појединим друштвеним наукама, па и уметничког смера.

Организатор панела, СВЕТ МАРКЕТИНГА, као издавач часописа у и о свету маркетинга ТАБУ, поносан је на окупљени састав говорника. Сигурни смо да свако од њих има своје погледе које ће изложити после уводних речи модератора, посебно занимљиве особе, због које смо срећни што смо је назвали „нашим открићем године“.

Не очекујемо да сви исто мисле. Онда не би требало ни да се окупљамо. Претпостављамо да ни публика у сали неће остати „нема“ после изнетих ставова панелиста и узбудљивих реакција аниматора дискусије, двојице „вукова“ старије генерације који су доприносили слави СТУДИЈА Б.

Ево неке од теза на којима ће модератор(ка) градити своју уводну реч:

  • Шта креативност подразумева.
  • Можемо ли да говоримо о креативности ако нема иновативности.
  • Може ли креативност бити себе ради или би, за основу, се моралабазирати на основном образовању, примењујући мултидисциплинарни приступ користећи поливалентна знања.
  • У општој расправи о креативности, где су сазнања добијена истраживањем јавног мњења,тржишта,потрошача, стилова живота
           …
  • Чему „креативност“ без „окидача“.
  • Да ли је креативност сама себи довољна за остварење прихода и добити појединаца.
  • Зашто смо „обезличили“ потрошача.
  • Како утврдити ROI или је довољно да смо „сами себи лепи и паметни“.
  • Када и како смо се (прећутно) сложили да одржавамо привид озбиљности у нечему што сводимо на take money and run.
  • Да ли се, и где, потиру креативност и информација.
  • Шта смо заборавили? Да је претпоставка мајка свих заблуда а перцепција мајка успеха у послу којим се сви бавимо: комуникацијама.

Верујемо да и ове тезе, као само мањи број од могућих, може дочарати атмосферу у којој желимо да говоримо о редоследу одређених радњи и потеза да бисмо стигли до претпостављеног циља.

http://taboomagazine.org/upload/images/avg2018/PANEL%202.jpg

ДА ЛИ СТЕ ПРИМЕТИЛИ

21. oktobar 2018.

Недељник НОВИ МАГАЗИН започео је нешто јединствно на овим просторима. Увео је нову рубрику СРБИЈА ТРЖИШНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ. И то на две стране, што је значајан допринос развоју тржишта маркетиншких услуга у Србији.

Руку на срце, много је медија који посвећују, колико-толико, пажње реклами и сличним активностима - већ према степену писмености самог новинара или њговог уредника.

У односу на те, за ову рубрику писаће коаутори књиге СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ - О СВЕТУ МАРКЕТИНГА НЕКАДА И САДА.

Једини услов је да у својој слободно изабраној теми не могу цитирати друге ауторе као потврду својих ставова, не могу се позивати на прочитане књиге из којих произилазе њихова знања на којима су себе, на одређени начин, градили,

Појављивање на страницама НОВОГ МАГАЗИНА биће једна врста оспособљености за послове које зовемо заједничким именитељом ТРЖИШНЕ КОМУНИКАЦИЈЕ.

Част да отвори рубрику која ће трајати, у овом облику, најкасније до краја наредне 2019. године, припала је Алексдандру Саши Грбовићу. У протекли четвртак, објављен је врло оригиналан прилог Гордане Влајић. Наредног четвртка купите НОВИ МАГАЗИН. Биће представљен нов аутор и оригинална тема.

http://taboomagazine.org/upload/images/avg2018/NM%20-%202.jpg

ДОПРИНОС НЕЗАБОРАВУ

Вечерас добих писмо

17. октобар 2018.

Добих вечерас писмо мр Новака Радовића, из Новог Сада, једног од сведока, највероватније, последњих речи Мирослава Шутића које је јавно изговорио на неком скупу.

Схватио сам да то не сме да остане само између Новака и мене, и да мора постати доступно свима који су волели и поштовали нашег одлазећег друга, Мирослава Шутића.

Новак пише:

НЕМА ВИШЕ ЊЕГОВЕ ВРБЕ!

"За господина Мирослава Шутића сам чуо одавно, као и за агенцију ПАРТНЕР. Био је један од најбољих маркетиншких аналитичара. Његове податке сам слушао на разним маркетиншким манифестацијама (посебно онима у организацији Света маркетинга), читао у часопису ТАБУ, користио у својим пословним анализама.

А марта 2015. и лично сам га упознао. Договорили смо медијско спонзорство "Семинара за менаџере", који је реализован те године у Мастер центру Новосадског сајма. Тема: ВРЕМ ЈЕ ЗА РОИ (исплативост улагања у маркетинг). Његово предавање било је више него корисно, са конкретним и прецизним примерима из праксе.

Тог, 24. јула (ове године), на радној промоцији књиге СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ, када је проглашен за Почасног амбасадора примењене филозофије маркетинга, видео сам га, не слутећи, последњи пут и слушао са посебним уживањем.

Господин Шутић био је један од петоро панелиста који су говорили о "Разумевању филозофије маркетинга и умећу њене примене". И то је, можда, најважнији разлог зашто пишем ове речи.

После првог панелисте, уследило је нешто бриљантно, непоновљиво. Покушаћу да га, у пар реченица, парафразирам (опростите ми ако сам у нечему, можда, погрешио).

А, рекао је, отприлике, ово:

Овога пута не желим да причам о бројкама и подацима. Говорићу о једном стаблу врбе и једној кући (вероватно викендици) који више не постоје.Та врба ми је била веома драга, разграната, са дивним хладом. И сада тражим сличну врбу. Али, ма колико била велика и лепа, њен коренов систем је био још већи, разгранатији, величанственији..."

И то је било то. Рекао је све. Корени су веома важни, као спона традиционалног и модерног, као маркетинг истраживање које је предуслов сваке маркетиншке активности. Како тада изговори г. Лончар, говорио је о филозофији живота, која формира погледе на примену филозофије маркетинга.

А поводом његове врбе (наставља Новак), сетих се, суштински опроштајних и пророчких стихова Бранка Миљковића: "И дрво је рекло немој. Јутро моје бело, име ти своје остављам, када не могу да се вратим..."

А име Мирослава Шутића, завршава своју поруку Новак, увек ће се враћати и заувек бити записано у историји маркетинга на овим просторима.

Славу му, написа на крају мр Новак Радовић, у Новом Саду на данашњи дан."

УМРО ЈЕ МОЈ ДРУГ. МИРОСЛАВ ШУТИЋ

16. октобар 2018.

Прошле седмице било ми је лакше. Скоро па да сам лепршаво живео и описивао. Сада сам тужан. Упознали смо се осамдесетих. Започео је у ТАНЈУГУ, у редакцији економских информација ЕКОС да би, врло брзо, преузео да води маркетинг који је формиран на специфичан начин, имајући у виду друштвено-одговорну делатност и сам положај који је ТАНЈУГ уживао. И углед изнад свега и широм света. 
То је био наш почетак.
Вечерас ми је телефоном саопштена тужна вест.
Све ми се преврнуло.
Волео сам га. И он мене. Обострано. Дипломирао је на Економском факултету Универзитета у Београду. Предивно је певао и свирао. Често у трију - са Лолом Новаковић и Антићем (у тренутку му заборавих име). Сјајно говорио енглески. Видевши да своје виђење примене више него богатог знања о маркетингу не може да примени у агенцији, оснива своју - PARTNER RESEARCH у Београду. И ту показује своју доминацију. У умећу читања података и у њиховој интерпретацији. Владао је умећем поглеса "с треће стране медаље".
Од тада наше дружељубље постаје интензивније. Често смо гледали исте податке а различито их видели. Надгорњавали смо се. Његово "читање", почесто, било је боље од мог.
 Доста је писао и за ТАБУ. Његови прилози и коментари били су читани.
 Последњи пут видели смо се 24. јула, када смо га промовисали за члана Клуба почасних амбасадора примењене филозофије маркетинга.
 Био је учесник панела посвећеног разумевању филозофије маркетинга и умећу њене примене. Његов говор нису сви разумели. Говорио је о филозофији живота која формира и погледе на примену филозофије маркетинга. Било је задовољство посматрати га којом лакоћом је говорио.
И он је сматрао да је неопходно преносити своја скупљена знања млађима. И његови ученици могли су са лакоћом да се идентификују.
 Пуним устима говорио је о свом сину, ученику Математичке гимназије у Београду и како прати његов развојни пут. А шта тек да кажем о пажњи и љубави према ћерки, која му је подарила унука којег је обожавао.
 Вероватно бих могао много више да пишем о њему ачи, једноставно, још не могу.
 Мирославе драги,
Могао си и дуже али честито си одживео своје. И сви смо поносни на тебе. И као такав остаћеш у нашим пријатним сећањима. Живео нам Мирославе!
http://taboomagazine.org/upload/images/avg2018/Miroslav%20Sutic.jpg

ИМАО САМ И ЛЕП, ПРЕДИВАН ДАН, ОКОНЧАНА ЈЕ РАДНА НЕДЕЉА (петак, 12. октобар 2018)

Протекле седмице

15. октобар 2018.


Протекла је још једна радна недеља. Углавном сам задовољан. Разумео сам и оне који нису разумели моје изнете ставове о тзв. уводној огласној кампањи ЛИДЛ и о алузијама с тим у вези.
 Искрено, разумео сам да су моји критичари они који, углавном, не познају основе политичког маркетинга нити начине управљања масама (Густав ле Бон и други) а нарочито Ари Хенрија: (Од мотивационих истраживања до креативних остварења), а нарочито Жан-Жак Сегелу који је описивао његових четрнаест бриљантних политичких (председничких) изборних кампања, где је умеће манипулације масама била доминантна тактика.
Разумео сам и оне који ми наденуше да сам Херцеговац који мрзи Сплићане (!), као што сам разумео и оне који су ми узели у обзир моје године па да нема смисла да ме (јавно) критикују али да се и о томе мора водити рачуна.
Било је и оних који рекоше да сам био у специјалним полицијским (безбедносним) јединицама чим знам неке ствари које обични "смртници о томе не знају".
Разумем их и опраштам. 
Онима који ме ове ове седмице јавно подржаше, а многи од њих то чине и у континуитету, искрено и велико хвала.
Ево, њима узвраћам копијом интервјуа који сам дао недељнику ПАНЧЕВАЦ. Њима одајем и једну пословну "тајну": продати тираж ПАНЧЕВЦА је два пута већи од продатог тиража најуспешнијег (друштвено-политичког недељника) у Србији. А тај, најбољи, на основу продатог тиража, у првих осам месеци није прешао цифру од 6.000 примерака по броју. Замислите тек остале.
Онда можете и да разумете колико је јак ПАНЧЕВАЦ!
http://taboomagazine.org/upload/images/avg2018/Petak.jpg

ИМАО САМ И ЛЕПИХ, ПРЕЛЕПИХ ДАНА (четвртак, 11. октобар 2018)

Ове седмице

14. октобар 2018.

Дан је почео прелепо. Дуго очекивана, више пута заказивана посета - остварена је. Гордана Влајић (моја блиска сарадница још из деведесетих година прошлог века и саветница) и ја, били смо гости госпође Јелене Шаренац Гавриловић, али не по њеној функцији директорке корпоративних послова светске компаније ХЕНКЕЛ СРБИЈА, већ као председнице ДСОЈ-а, Друштва Србије за односе с јавношћу.
 Упознали смо госпођу Шаренац са садржајем наступа на предстојећем - 63. сајму књига у оквиру 49. сајма образовања (21 - 28. октобар ове године), о идеји да је мото наступа не само излагање књиге СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ - О СВЕТУ МАРКЕТИНГА НЕКАДА И САДА већ само повод за мотив јединственог догађаја на самом штанду: САВЕТОВАЛИШТЕ ЗА МАРКЕТИНГ - ПОВРАТАК КОРЕНИМА.
Како је госпођа Шаренац Гавриловић, једна од осамдесет осам ауторки у књизи,то је са задовољством прихватила наш позив да једног од сајамских дана буде гост на нашем штанду и разговара са заинтересованим привредницима и предузетницима. Вероватно и са новинарима којима би овај догађај могао бити занимљив. 
Позитивна атмосфера искоришћена је да се покрене иницијатива да наш наступ на сајамској приредби буде у сарадњи, под покровитељством или подршком ДСОЈ-а, што је госпођа Шаренац Гавриловић са задовољством прихватила да изнесе пред свој Управни одбор.
Поздравила је нашу одлуку да се, по истом питању, обратимо и Виктору Николићу, председнику УЕПС-а и да преузима обавеза да се са њим консултује и усагласе своје одлуке.
По повратку кући (у Панчево), није нам био проблем да видимо да ли је на киоск стигао нови број недељника НОВИ МАГАЗИН. Са неверицом смо га листали, тражећи чланак - прилог Александра Саше Грбовића смелог и изазовног наслова ДЕМИСТИФИКАЦИЈА МАРКЕТИНГА, са којим почиње дужа временска сарадња са глодуром - госпођом Надеждом Гаће, која је добила сагласност свог Уређивачког колегијума да се отвори нова рубрика: СРБИЈА - ТРЖИШНЕ КОМУНИКАЦИЈЕ (обима две странице часописа). Тако ће ове и наредне године, у сваком броју, бити објављиван по један прилог од стране коаутора књиге.
По нашим сазнањима, у другим друштвено-политичким и економским недељницима и друге периодике, и ако има сличних рубрика и рубрика, овде је нешто јединствено: о овим проблемима (са којима ћемо се у овој рубрици бавити) неће писати новинари (уз све уважавање према њима и њиховом стваралаштву) већ ће то, на неки начин, писати изузетни аутори - врхунски стручњаци, познаваоци тржишта маркетиншких услуга у Србији и сродних делатности.
Постоји вероватноћа да ће тај облик сарадње трајати током ове и целе наредне године. После анализе да ли смо и шта постигли, уследиће разговор о теми: ШТА И КАКО ДАЉЕ.
http://taboomagazine.org/upload/images/avg2018/Cetvrtak.jpg

ИМАО САМ И ЛЕПИХ, ПРЕЛЕПИХ ДАНА (среда, 10. октобар 2018)

Ове седмице

14. октобар 2018.

Ђорђо (Иванишевић, креативни директор, нераздвојни сарадник од 1992. године, стално на дужности графичког уредника и креативног директора, још из доба МАРК-ПЛАНА) и ја, у среду смо имали два значајна пословна догађаја: посетили смо БЕОЕКСПО и БЕОГРАДСКИ САЈАМ. Виктор Николић, директор БЕОЕКСПА, уједно је и више него успешан председник УЕПС-а. Као свој допринос нама и нашем напору у стварању јединствене књиге СВЕДОЧАНАСТВА ... (данас ми се јавио Анте Гаврановић из Загреба, један од најбољих привредних новинара бивше Југе, познат и у међународним организацијама издавача, до скора власник и главни уредник ПРИВРЕДНОГ ВЈЕСНИКА (нешто слично као што ми имали ПРИВРЕДНИ ПРЕГЛЕД а Словенци GOSPODARSKI TJEDNIK, обрадовао ме је информацијом да је консултовао одређене воинарске центре и њихове асоцијације, да их је информисао о књизи (у којој је и сам један од три изабрана загребачка коаутора) и да је, са изненађењем прихватио вест да тако нешто слично не постоји нигде у свету (!) и да ми је то морао јавити), БЕОЕКСПО нам поклања конструкцију штанда - од пројектовања до реализације величине 30 квадратних метара подне површине. Са наше стране, обавестили смо да имамо намеру да посебно означимо ту одлуку БЕОЕКСПА, а како ћемо то урадити, видећете на нашем штанду (24-28. октобар, хала 2Б).Штанд ће носити мото САВЕТОВАЛИШТЕ ЗА МАРКЕТИНГ - ПОВРАТАК КОРЕНИМА. Гости штанда биће коаутори те, већ сада многима јасно, јединствене књиге. Кад се иде у госте, не долази се празних руку, то је неко правило. одвајкада.Наши гости долазиће са својим књигама или уџбеницима, чији су аутори. Други гости, који нису аутори, долазиће са неком купљеном књигом из света маркетинга и сродних делатности. Ја, лично, ми - Редакција часописа ТАБУ, поклонићемо комплет часописа ТАБУ, бројеве 1-85, ТАБУ НЕДЕЉНИК, бројеве 1-122. и још неке раритете из живота УЕПС-а, формираног 26. децембра 1960. године. Један од тих, историјских раритета, биће меморандум УЕПС-а, лансираног на Оснивачкој скупштини УЕПС-а. Биће то, у овом случају, наш колективни допринос у формирању библиотеке УЕПС-а. Тако осокољени, отишли смо у управу БЕОГРАДСКОГ САЈМА, где смо поднели званичну кандидатуру 63. Сајму књига за награду ИЗДАВАЧКИ ПОДУХВАТ ГОДИНЕ. Да ли ће и званични жири имати исто мишљење о нашем подухвату, видећемо. Написали смо да смо сакупљали грађу око деведесет година и писали дан и ноћ, пуну годину дана.Штампарија ЈОВШИЋ маестрално је то урадила. Поносни смо на нашу, више него деценијску, сарадњу.
http://taboomagazine.org/upload/images/avg2018/Beoekspo-Poseta.jpg

САВЕТОВАЛИШТЕ ЗА МАРКЕТИНГ – ПОВРАТАК КОРЕНИМА

Информација за новинаре број 4/2018

Панчево, 12. октобар 2018.

Књига као повод

На предстојећем, 49. Сајму образовања у оквиру 63. Сајма књига (24 – 28. октобар ове године) књига на коју смо више поносни и којој смо посветили око деведесет година скупљања грађе и годину дана даноноћног писања, која, је, формално, промовисана 24. јула ове године: СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ – О СВЕТУ МАРКЕТИНГА НЕКАДА И САДА биће само као повод за окупљање заинтересованих.

Мото наступа је: САВЕТОВАЛИШТЕ ЗА МАРКЕТИНГ – ПОВРАТАК КОРЕНИМА.

Предвиђено је да гости сајма буду неко од 83 коаутора из Србије који ће, одређеног дана, и у одређено време, разговарати (лицем у сунце) са заинтересованим посетиоцима о одређеним тржишним проблемима.

Очекује се да ће заинтересовани бити представницима малеи средње привреде, који се сусрећу са одређеним тржишним проблемима или с онима који би желели да уложе средства да формирају фирму или предузетничку радњу. (Такозвана „велика“ привреда има своје методе руковођења и адекватне партнере који се, у њихово име а за свој рачун, баве решавањем њихових евентуалних тржишних проблема или потреба.)

Драж ове идеје је у томе што ће консултација бити бесплатна а разговор ће се водити по избору са листе понуђених коаутора књиге и описа њихових специјализација о којима се може водити разговор. Предвиђено је да разговор може да траје највише до 45 минута.

Листа коаутора књиге објављена је на сајту: www.taboomagazine.orgна коме ће бити и преглед аутора који ће бити гости на штанду СВЕТА МАРКЕТИНГА: Хала 2Б (приземље). Комуникација и договор о времену посете, израженежеље да се разговара са одређеним ауторима, може да се оствари и у непосредном разговору са главним и одговорним уредникомчасописа света маркетинга ТАБУ:Жозеф Иван Лончар, мејл zozef@mts.rs ILI PREKO MOBILNOG: 060 33 03 324.

Без претходне најаве и резервације имена саговорника и жељено време сусрета, неће бити могуће обавити жељени разговор.

ДА ЛИ СТЕ СПРЕМНИ ДА МЕ ПОСЛУШАТЕ

12. октобар 2018.

Дама у годинама, била угледна, рафинирана, тактична, чувала образ Србије (нема бољих примера од Браће Рибникар - њених оснивача), продала је своју душу - Ђаволу!

Најстарију новину на Балкану (њихов "слоган" а то није, то би, само, требало да буде чињеница која обавезује пословодство и уредништво), до јуче су водиле две грађанке непознатог порекла и угледа. Од скора, на челу је остала само једна.

У последњих десетак година, писао сам обема. Када се десило да је једна партијска струја победила другу, остала је само једна грађанка на њеном челу.

Писао сам им разна писма, сада само једној. Никада нисам удостојен са одговором. Разумем да уредништва имају право да, без образложења, баце писма читаоца у кош, али ја нисам писао као читалац нити је грађанка, на дужности директорке, уредница па да има право да не одговара на писма пословне природе (и да ме баци у кош!).

Онда сам одустао. Схватио сам да је то изгубљен случај.

Прошлог понедељка (8. октобра), у горњем левом углу друге стране, појавила се јавна огласна порука - информација о промени цене листа, јасно - на више, некада најауторитативније новине на Балкану, Али, о промени цене не обавештава нас пословодство него уредништво. Ја сам мислио да је ту нешто помешано јер то не би требало да буде посао новинара, ма ко да је од њих од ауторитета на челу уредништва.

Руку на срце, узбудио ме "калуп" који се користи деценијама унатраг: "Поштовани читаоци, ваша и наша "Политика" (нити је моја, нити је њихова, јер послују уз енормне губитке да су чак и гаће (што народ каже) морали да скину са себе не би ли смањили своје дугове чије се дно не види. Истини за вољу, направили су светски раритет. "Старија" сестра, која је била од угледа и престижа, сазидала је зграду - на понос народу. Сада је та зграда у власништву потражиоца пара а "млађа" сестра ту живи као подстанар!

Занимљиво је образложење, заправо два, којима, сами себи, ласкају: Први је да (ће) читаоцима, порастом цене, понудити још боље и садржајније новине! Нисам приметио да је неко од нас читалаца то тражио. У мом животу забележено је да сам је редовно куповао, свакодневно, од 10. јула 1959. године, првог радног дана када сам почео да стичем новац својим трудом и радом. До данас. До тог дана то је радио мој отац, али своју БОРБУ. Данас сам "свом шефу кабинета" наредио да престане са њеном куповином. Само што се није онесвестио.Три пута ми је поновио питање "да ли се (ж)шалим".

Као други аргумент, Уредништво, ласкајући сами себи, кажу да "остају најутицајнији и најквалитетнији дневни лист на овим просторима и пре свега - новине којима се верује".

Мислим се, да је бар један од три наведена "аргумената" тачан, не би били у финансијским проблемима којима су оптерећени и којима се не види излаз. Имали би и продајни тираж (као једно од мерила успешности уређивачке политике), били би препуни огласних наруџбина (то је једна од давно доказаних корелација), не би били у финансијским проблемима.

Одустао сам да то коментаришем (данас је 12. октобар, већ је бајато), када јутрос "полудих": ПОЛИТИКА се продала. Буквално! Омотана у четири стране огласног простора али са својим заглављем као да је у питању новина!

Руку на срце, то раде многе светске, угледне новине. Али, само доњу половину, да новина увек остане новина(!), и то у изузетним случајевима. Не може свако то да добије.

Писмени новинари и добри аналитичари, схватили су већ тајне (ту сам оптимиста, ако се нисам преварио), знају како се стварају, пројектују, целовите огласне кампање, у овом случају, тржишне комуникације, абнормалног пропагандног притиска.

То је већ требало да буде први сигнал за узбуну.

Добром пројектовању креативне стратегије једне кампање претходи сицио-психолошко испитивање потенцијалних купаца (у овом случају, постојећи не постоје, треба тек да се стварају).

Пројектанти кампање сјајно су одрадили свој посао. Високо професионално, без обзира што долазе из друге земље.Разумели су да постоји једна армија која верно слуша свог команданта. Била је довољна само једна његова реч: ЈУРИШ и стампедо је кренуо. До последњег даха. И тако, остадосмо још "огољенији" у очима нормалног света али и оних злурадих који сами себи честиташе како су формирали верну слику о грађанима Србије, која је гора него што смо и до данас били.

Могао бих да питам и о латиничном писму на четири стране огласне поруке, у новини на српском језику и на ћирилином писму. Али, непотребно је.

Погодили сте на кога мислим. Само је настарија новина на Балкану, у свој својој беди, то урадила: наручиоци огласа добро су проценили избор новине која је на коленима!

И наша је грађанска дужност да им помогнемо да нестану са сцене. У овом случају, њено понашање заслужује сав презир српског народа који држи до себе, до свог личног угледа и интегритета лојалног грађанина Србије: ПРЕСТАНИМО ЈЕ КУПОВАТИ. Ако нисте на то трајно спремни, немојте је куповати дан-два, једну или више седмица, ако можете, издржите и дуже. Има толико извора информисања у овој јадној, али нашој земљи. Ми тврдимо да хоћемо и да идемо ка Европи. Европљани би, управо тако, казнили своју новину за несмотрену пословну одлуку.

ЗНАЧИ, СЛОБОДАН САМ ДА ВАС ПОЗОВЕМ ДА БОЈКОТУЈЕМО, ДО ЈУЧЕ, НАШУ СВЕТУ НОВИНУ: ПОЛИТИКУ!

http://taboomagazine.org/upload/images/avg2018/Politika-Lidl.jpg

ЈЕДИНСТВЕНА КЊИГА КАО ПОВОД

9. октобар 2018.

Наш наступ на 49. Сајму образовања (24-28. овог месеца), у оквиру 63. Сајма образовања (21 - 28) на штанду од 30 квадратних метара (у реализацији нама драге и веома угледне фирме БЕОЕКСПО), а само са једним (драгоценим) експонатом, књигом СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ - О СВЕТУ МАРКЕТИНГА НЕКАДА И САДА, само је један јединствен повод. Велика је вероватноћа да је ово, до сада, непозната, оригинална идеја коју ћемо реализовати на нашем штанду. Поједини коаутори књиге СВЕДОЧАНСТВА... биће наши специјални, драги гости, с којима ће заинтересовани моћи бесплатно да се посаветују о тржишним плановима и/или проблемима (планиран разгово у трању до 45 минута. Дискреција се подразумева. До јутрос, своје учешће су потврдили професор др Милан Томић (теме: спортски и политички маркетинг) и Лазар Џамић (интернет и дигитални маркетинг). Нова имена благовремено ће бити саопштавана преко друштвене мреже ФБ и сајта: www.taboomagazine. org Наш наступ на 49. сајму образовања је и својеврсни допринос почетку формирања стручне и публицистичке литературе УЕПС-а (Удружења за тржишне комуниације Србије, формираног 26. децембра 1960. године.

http://taboomagazine.org/upload/images/avg2018/Tomic%20-%20Dzamic.jpg

Професор др Милан Томић поклања две књиге: 1. Маркетинг у спорту - спортски производи и тржиште, и 2. Спортски менаџмент. Лазар Џамић такође поклања две књиге: 1. Content2. Ad pAge. Ја ћу, свакако не само тбог својих већ врло озбиљних година већ и пословима који су ми били животна преокупација, то учинити мало више. 1. Комплет часописа ТАБУ (бројеви 1 - 85), 2. Комплет часописа ТАБУ НЕДЕЉНИК (бројеви 1 - 122), 3. Први меморандум УЕПС-а Народне Републике Србије, лансиран 26. децембра 1960. године и још по које изненађење. Сада сте ви на реду. Јавите нам вашу одлуку да и то објавимо као лепу и радосну вест.

КРЕАТИВНОСТ, ЗНАЊЕ, ИНФОРМАЦИЈЕ ИЛИ НЕКИ ДРУГИ РЕДОСЛЕД

8. октобар 2018.

Настављамо са најављеном динамиком активности

Још раније смо се определили да ова дилема буде једна од тема најављених „Пет панела у низу“.

Актуелна догађања као да нам дају за право. Скоро да су „докази“ свакодневни.

Подоста је заступника који заступају став, и жестоко га бране, да је све у идеји! И да је она доминантна.

Могуће је да има више образложења за ове тврдње:

А) Познају неку нову теорију маркетинга, у склопу тога и тржишних комуникација, који сматрају да је сама идеја о теми или ликовно-графичко решење поруке, довољно за остварење циља.

Б) Да би „сакрили“ непознавање теорије и филозофију маркетинга, исту негирају нудећи нова тумачења.

В) Користе недовољна знања појединих привредника. У овом случају, у области маркетинга, тржишних комуникација, односа с јавности и других облика успостављања односа између произвођача и потенцијалних или постојећих потрошача.

Могуће је да постоје и неки други разлози, у овом моменту нама недовољно познати.

И, ево довољно разлога да ми, овог пута, не бирамо панелисте и аниматоре дискусије јер потенцијал нам није довољно познат. Тако да смо се определи да они који имају јасно формиране ставове о овом питању, сами се понуде.

Потребно нам је петоро панелиста и двоје-троје аниматора дискусије.

Панелисте бисмо волели да добијемо из реда коаутора књиге СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ – О СВЕТУ МАРКЕТИНГА НЕКАДА И САДА. Ако их ту не нађемо, велика је Србија!

Аниматоре дискусије, као што смо раније практиковали и то се показало као добар метод, из реда новинара који прате привреду Србије (не из финансија и банкарства).

Потенцијални панелисти и аниматори дискусије,уз изражавање своје воље да нам се придруже, молимо да нам напишу краћи коментар или напомене о могућем виђењу садржаја теме, без обзира да ли би то било у позитивном или негативном контексту (текст не дужи од 2.000 карактера).

То би нам много значило у припреми начина вођења самог панела.

Учесници панела, посредством модератора, могу да учествују у дискусији.

Претплатници часописа ТАБУ, закључно са 85. бројем, као и купци књиге СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ …ослобођени су плаћања котизације.

Сви други могу да обезбеде учешће на један од предложених начина:

А-1) Уплатом износа од 15.000 динара/нето (18.000 динара/бруто с обрачунатим ПДВ-ом), на жиро рачун издавача. СВЕТ МАРКЕТИНГА, д.о.о. улица Стевана Шупљикца број 71, 26000 Панчево, у корист текућег рачуна код БАНКЕ ИНТЕСА: 160-217202-19.

А-2) Котизација за двоје износи по 15.000 динара/бруто по особи.

А-3) Котизација за троје и више учесника, по 12.500 динара/бруто по особи.

У цени котизације урачунато је и право на један примерак књиге СВЕДОЧАНСТВА…

Б) Куповином књиге на рецепцији организатора (испред Свечане сале управне зграде Београдског сајма, или на штанду СВЕТА МАРКЕТИНГА у хали 2Б у оквиру 49.Сајма образовања), по појединачној цени од 7.000 динара/бруто.

Напомена: Број седишта у дворани ограничен је на 120 места.

Трећи панел у низу планиран је за (СРЕДИНУ) наредног месеца (између 13. и 15. новембра).

Тема:

ОДНОСИ С ЈАВНОШЋУ – САМОСТАЛНА ПОСЛОВНА АКТИВНОСТ ИЛИ У ФУНКЦИЈИ СТРАТЕГИЈЕ УТВРЂЕНЕ ФИЛОЗОФИЈОМ МАРКЕТИНГА СУБЈЕКТА

http://taboomagazine.org/upload/images/avg2018/Oglas%20-%20PANELI%20U%20NIZU%20-%20II%20-%20na%20500.jpg

ДРУГА ЛИЧНА

2. октобар 2018.

Признајем. Ломио сам се. Ипак је то нешто лично, врло интимно, могло би се казати.Ово је у мом животу (79-та ми је) по други пут да сам добио писмено признање од неког појединца. Прва је била далеке 1970. године када ми је Илија Бобић, уредник у часопису ПРИВРЕДНА ПРОПАГАНДА (1969 - 1974), уручио својеврсни облик признања за нашу вишегодишњу сарадњу. Ја сам, тада, био главни и одговорни уредник часописа а он је одлазио да буде уредник фабричке новине ПК БЕОГРАД (тиража 30.000 примерака). Одложио сам је, са посебном пажњом, да бих је, можда на растанку који се ближи, показао као и друге.Међутим, 18. септембра - прошлог месеца, када сам био гост мр Новака Радовића на РТВ и када смо, пред пробраним друштвом, говорили о књизи СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ - О СВЕТУ МАРКЕТИНГА НЕКАДА И САДА, добих чудан дар: Ову, условно речено, диплому као облик захвалности, али и црни појас који носе мајстори борилачких вештина највишег ранга, уручио ми је, у своје име, мр Новак Радовић, један од осамдесет осморо изабраних коаутора наведене књиге.Ипак сам дошао до закључка да то није само моја и Новакова приватна ствар јер ми је уручена пред двадесетак угледника Војводине и Новог Сада.

У СУСРЕТ ПРВОМ ЈАВНОМ КОНКУРСУ - ТРАЖИМО НОВЕ ЗВЕЗДЕ МАРКЕТИНГА

23. септембар 2018.

Ближи се 1. октобар када ћемо објавити Први јавни конкурс за избор НОВИХ ЗВЕЗДА МАРКЕРТИНГА. Постоји интересовање да то постане трајнија годишња манифестација (ја ћу, из прикрајка то посматрати како се то одвија).

Најаву конкурса већ је урадио Александар Саша Грбовић, који је отворио страну НОВЕ ЗВЕЗДЕ МАРКЕТИНГА на ФЕЈЗБУК друштвеној мрежи. Он ће бити и администратор конкруса.

Конкурс почиње1.октоба ове а биће отворен до 15. јануара наредне године. Свечано проглашење у појединим маркетиншким дисциплинама обавиће се 27. јануара, на свечаној академији поводом Светосавских свечаности СВЕТ МАРКЕТИНГА СВЕТОМ САВИ.(Такође озбиљан "новитет" - догађај на нашим просторима.)

Конкурс ће, на одређен начин, бити атипичан. Наградни фонд биће могућност практичног стажирања код водећих оглашивача и у најбољим агенцијама за маркетинг и сродним делатностима.Трајаће 10, 20, 30 а за најбоље и 60 дана. Ето шансе за међусобно "допадање" и наставак сарадње.

У избору тема учествовало је више признатих имена из света маркетинга. Иначе, коначни рок предлагања је сутра (понедељак) до 24.00 часа, преко интернета, на мејл: zozef@mts.rs.Право предлагања тема је неограничено. Доступно је свим заинтересованима.

Пре неки дан, јавио нам се и Игор Чернишевски,директор дигитал група агенције ДАЈРЕКТ МЕДИЈА.

Предложио је следеће теме:

а) Маркетиншка стратегија - шта, где, како.

б) Дигитални маркетинг и његова улога у пословању.

ц) Оглашавање у дигиталним медијима: циљеви,

резултати, канали и формати.

Пре три дана јавила нам се ванредна професорка са ФАКУЛТЕТА ТЕХНИЧКИХ НАУКА УНИВЕРЗИТЕТА У НОВОМ САДУ, доктора Данијела Лалић са департмана за индустријски инжењеринг и управљање.

Предложила је следеће теме:

1, Да ли су односи с јавношћу део маркетинга или обрнуто.

2. Дигитализација комуникације - од 1.0. до 2.0 - шта су нове технологије и нови канали комуникације променили у односима с јавношћу.

3. Комуницирање са различитим генерацијама - бејби бумерси, X, Y. Z. TBD.

4. Разлике у комуницирању у Б2Б и Б2Ц кампањама.

5. Истраживачке технике у односима с јавношћу.

6. Креативност у комуникационим кампањама.

7. Аналитика друштвених медија - да ли је све мерљиво.

8. Да ли су друштвени медији добри или лоши у кризним ситуацијама.

9. Итерне комуникације - посао маркетинга, односа с јавношћу или људских ресурса.

10. Корпоративна друштвена одговорност - обавезе или корист за компаније.

Професор доктор Горан Петковић, са Економског факултета Универзитета у Београду, такође је послао групу предмета које ћемо, након сутрашњег радног састанка, такође поставити на наш сајт.

ПРЕПОРУЧУЈЕМ да преписку, коментаре, критику и слично, непосредно водите са администратором стране НОВЕ ЗВЕЗДЕ МАРКЕТИНГА, Александром Сашом Грбовићем, мом великом открићу у последњих десетак година за којег сам уверен да ће часно и професионално испунити очекивања.

Ја ћу се јављати, с времена на време, кад осетим потребу да се јавим по овим питањима.

Ако желите да се упознате са, до сада, предложеним питањима, посетите наш сајт: www.taboomagazine.org

ДРУШТВЕНО-ПРОФЕСИОНАЛНА АКЦИЈА НОВЕ ЗВЕЗДЕ МАРКЕТИНГА

(ПРЕДЛОЗИ ТЕМА)

23. септембар 2018.

  1. Разумевање филозофије маркетинга и умеће њене примене.
  2. Разматрање и усвајање документа „пословна политика предузећа“ на основу маркетиншких и других сазнања.
  3. Маркетиншке активности у дефинисању продајне политике и стратегија њене реализације.
  4. Маркетиншка стратегија – шта, где, како.
  5. Семантика (?): реклама, економска (или привредна) пропаганда, оглашавање, тржишне комуникације,маркетинг, односи с јавношћу.
  6. Садржај као вредност тржишних комуникација.
  7. Креативност, знање, информатика или неки други редослед.
  8. Креативна стратегија у контексту разумевања потреба потрошача – постојећих или потенцијалних.
  9. Питер дракер: пет сила које, независно од вас, могу да утичу на судбину вашег предузећа (а то се, све чешће дешава), а ви на њих не можете. Да ли је баш тако.
  10. Дигитални маркетинг и окружење – степен разумевања.
  11. Дигитални маркетинг и његова могућа улога у пословању.
  12. Оглашавање у дигиталним медијима: циљеви, резултати, канали и формати.
  13. Односи с јавношћу – самостална пословна функција или у функцији претходно утврђене стратегије применом филозофије маркетинга пословног субјекта.
  14. Ја, директор (председник) предузећа (компаније): виђење места и улоге маркетинга у дефинисању пословне, а изведено из ње, продајне политике и стратегије њене реализације.
  15. Ја, директор маркетинг сектора у предузећу (компанији).
  16. Ја, директор службе за односе с јавношћу.
  17. Кризни менаџмент и односи с јавношћу.
  18. Покренуо бих процес оснивања своје фирме: шта би требало све да знам да бих донео коначну одлуку.
  19. Маркетиншка истраживања: када бих их користио и зашто.
  20. Мотивациона истраживања и њихов значај.
  21. Кризни менаџмент. Смемо ли да дозволимо да неспремни дочекамо да нам се то деси.
  22. Годишњи пословни извештај за јавност: како бих приступио његовој изради.
  23. Ја, директор маркетинга: како да изаберем  специјализоване агенције за своје пословне партнере.
  24. За и прозив „пичева“.
  25. Ја, директор службе односа са јавношћу: интерне активности према запосленима и значај свакодневног комуницирања и са њима и са локалном друштвеном-политичком заједницом.
  26. Слободна тема из маркетинга и управљања а да није предвиђена понуђеним избором.
  27. Познатост и углед – исто или различито.
  28. Пожељне улоге маркетинг информационог система ради адекватног управљања.
  29. Маркетинг још није умро – а ли ће и када ће, не знамо.
  30.  маркетинг са разлогом који скреће пажњу тржишта.
  31. Тржиште као маркетинг тежиште.
  32. Кругови деловања маркетинга: на шта би све требало да делује маркетинг у једној заједници.
  33. Како би требало да изгледа идеална маркетиншка агенција са потпуним сервисом.
  34. Шта се очекује од агенције за тржишне комуникације.
  35. Шта се очекује од специјализоване агенције за односе с јавношћу.
  36. Друштвена одговорност и маркетинг, зависност или међузависност.
  37. Шта маркетинг није.
  38. Данашњи потрошач као сувласник компаније и њеног маркетинга.
  39. Његово величанство – потрошач.
  40. Да ли је могу маркетинг по мери потрошача.
  41. Маркетинг у функцији будућности друштва.
  42. Могуће везе између маркетинга, математике, физике и осталих наука.
  43. Све оно што хтели да знате о маркетингу а нисмо имали кога да питате.
  44. Маркетинг и интернет – има нека и трајна и тајна веза.
  45. 4п, 6 п. 7 или 8п-
  46. Умеће читања и интерпретација добијених резултата истраживања ради доношења адекватних пословних одлука.
  47. Зашто чувене или несумњиво познате марке називамо брендовима.
  48. Маркетинг није само задовољење тражње. Маркетинг и изазива тражњу.
  49. Бити информисан не значи нити и мотивисан на куповину производа или коришћење услуге.
  50. Зашто је важно разликовати купца и потрошача.
  51. Сви купци (ни) важни.
  52. Како продати поново а не бити досадан и нападан.
  53. Како продати више истих производа а ни снизити цену.
  54.  да ли бујање приватних робних марки од стране велетрговине, угрожава филозофију маркетинга.
  55. Зашто не волимо документа саморегулативе.
P.S. Постављене теме требало би да представљају ниво знања дипломираног студента, студента на последипломским студијама и студентима на докторским студијама, факултета, академија и високих струковних школа на којима се изучава маркетинг и сродни предмети, а које држе до свог угледа и престижа.

НЕУОБИЧАЈЕНО А ЛЕПО И КОРИСНО

21. септембар 2018.

На иницијативу Маркетинг сектора и уз одобрење Кабинета генералног директора РТ Војводине, у уторак је одржана неуобичајена а професионална манифестација посвећена тржишту маркетиншких услуга у Србији.

Изабрани број гостију из војвођанских и новосадских структура власти и образовања, у двочасовном разговору, разговарали су где смо и где бисмо могли да будемо када је могућа примена маректиншке филозофије у многим областима живота.Сусрет је водио мр Новак Радовић, самостални менаџер маркетинга у РТВ (иначе један од коаутора књиге) а главни гости били смо Ђорђо Иванишевић (наш дугогодишњи креативни директор) и ја, односно сама књига СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ - О СВЕТУ МАРКЕТИНГА НЕКАДА И САДА.Сам почетак, а тако се и окончано, био је неуобичајен: професор Миодраг Миша Близанац, иначе и вокални солиста избором и извођењем предвиних песама, започео је и окончао овај догађај.И све би то, генерално, било, мање-више, уобичајено, да нису, након тога, уследила два писма професора са Академије примењених уметности, господина Мирка Штарка. У писму које је насловио на мр Радовића, написао је:"Пре свега била ми је велика част и срећа да у друштву паметних и честитих људи проведем драгоцених два часа. Мало је рећи хвала што си ме позвао. Хвала и на прилици да дођем до књиге чија вредност се не може изразити новцем. Један примерак већ краси библиотеку Академије уметности у Новом Саду и биће на корист студентима и професорима у њиховом будућем раду. Моја књига је на почасном месту моје стручне библиотеке и свако мало је са страхопоштовањем и великим задовољством узимам и прелиставам, ишчитавам. Дивим се теби и осталим стручњацима из области маркетинга који су, несебичним дељењем свог драгоценог искуства, унапредили ову област за неколико светлосних година унапред. А посебну захвалност сви дугујемо господину Жозефу Лончару на његовом целоживотном доприносу у овој области. Књигу доживљавам као круну његовог теоретског рада на чему му од свег срца честитам и бескрајно сам захвалан. Кроз избор сарадника и текстова је показао да само заједно можемо напредовати и бити успешни. Бити део тог пројекта значи бити уписан златним словима у историји и будућност маркетинга па честитам и захваљујем теби и свим стрчњацима који су, заједно са господином Лончаром, учествовали у овом јединственом пројекту.Срдачан поздрав и још једном од свег срца велико ХВАЛА!" Извод из писма које је мени непосредно упућено:"... Изнад свега хвала Вам на свему што сте у области маркетинга урадили за све ове године. Књига, у којој сте несебично отворили могућност врхунским стручњацима свих генерација из ове области да своја искуства поделе са нама и будућим генерацијама, представља највећу маркетиншку драгоценост на овим просторима. Надам се да ће бити прилике да се поново сретнемо. Срдачно,професор Мирко Штарк.

http://taboomagazine.org/upload/images/avg2018/Novak---RTNS.jpg

ГДЕ СМО СУТРА ЂОРЂО И ЈА

17. септембар 2018.

Не бих писао о томе да догађај не представља преседан, али у позитивном смислу речи.

Сутра, у уторак, 18. септембра, Дирекција Радио-телевизије Војводине, организује, у својим просторијама, презентацију и пријем поводом ауторског прилога њиховог сарадника, мр Новака Радовића, који је уврштен у селекцију аутора књиге СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ О СВЕТУ МАРКЕТИНГА НЕКАДА И САДА.Сусрет, који ће пратити, и иће и пиће, и музчки програм, намењен је високим званицама из војвођанских средина, као и избором пословних партнера. Управа РТВ хоће, на тај начин, да саопшти да се поноси својим кадровима који доспевају својом стручношћу и способношћу, да буду селектовани међу најбољима.Таквом позиву нисмо могли да се не одазовемо. Идемо сутра, с поносом, и због Новака, и због дирекције РТВ која, на овај начин, даје пример другима како се треба поносити својим кадровима.После 6. септембра, када смо били гости Дору Босиока који води Клуб Arts Exclusive у оквиру Културног центра Новог Сада, ово ће бити, у кратком времену, наш други боравак у Новом Саду у оквиру свечаности поводом 2021. године - Новог Сада, европског града културе.

http://taboomagazine.org/upload/images/avg2018/Novak.jpg

КАРТА У ЈЕДНОМ ПРАВЦУ

16. септембар 2018.

Можда је и моја прошлост у питању. Рођен сам у Белгији као дете родитеља, економских емиграната (тата отишао још 1929. а мама 1937. који су, трбухом за крухом, кренули у бели свет. По повратку породице у Југославију, судбина је хтела да нам се одреди Панчево као место боравишта и рада. Тако је то било после Другог светског рата и дуго је трајало.

Као дете економских емиграната (данас је остала у моди реч "гајстарбајтери" са немачким кореном речи), потеклих из Имотске крајине, нестанком Југославије, ја сам поново, као и они, некада, економски емигрант. Лојалан сам грађанин Републике Србије и трудим се, пошто ме је примила, да њој што више дам. То многи не разумеју, па ни моји ближњи. Осећај отвореног гостопримства који ми је Србија пружила, који се мора поштовати. Србија ми је узвратила највећим могућим друштвеним и професионалним признањима. То, сигуран сам, не би могло никоме да се деси у Хрватској, Словенији, Црној Гори... а да нису Словенци, Хрвати, Црногорци ... И на томе нисам само поносан већ се осећам великим дужником. Са великом благодарношћу тога сам свестан, сваки дан оптерећен да ли сам све урадио што сам могао, могу ли и треба ли још.Утолико ми теже падају дневне вести о масовном одласку грађана Србије у бели свет, нарочито средње и високо образованих.Гледао сам годинама како се факултети, скоро јалово, боре за нови број студената, нарочито финансирајућих јет од тога остварују натпросечне плате, а по квалитету студија не увек адекватних.Неколико сам пута и писао о томе, изненађен неумећем оглашавања а на појединим факултетима предају маркетинг и сродне предмете.Скоро сам хтео да поново пишем о томе али сам одустао, једва се уздржавајући. "Угледни факултет" избацио је моју другарицу са посла (у звању тада доцента), јер је много захтевала од студената. Како ми декан рече: "заборавила је ко је финансира" мислећи, при томе, на самофинансирајуће студенте. Једна моја друагарица, у звању редовног професора, добила је озбиљну претњу од свог декана јер није имала разумевања за лоше написану докторску дисертацију "уваженог" господина.Сада, по "енти пут" читао сам додатак ВОДИЧ ЗА БРУЦОШЕ. Редовна појава која представља сигуран приход издавачу новине или ТВ станици и ником више.Ни слова о наставном кадру, о њиховим референцама, о способности преношења знања правећи нове стручњаке.Снагу да напишем овај прилог је скоро објављена вест колико је на многим факултетима остало непопуњених места, нарочито самофинансирајућих, што је за факултете права катастрофа. Толико су рачунали на тај, њихов новац, без адекватног еквивалента пружене услуге - преношење знања.Такође сам читао резултате неких истраживања који говоре о високим процентима студената који су донели одлуку "дипломирај и бриши!". Многи од њих су уверени да је у свету мед и млеко, мало ко размишља да ће се запослити на пословима за које се, студирајући, спремао.Држава, слепа код својих очију, говори о броју смањеног броја незапослених (и тиме се дневно хвали), не коментаришући да томе доприносе и десетине хиљада оних који одлазе "трбухом за крухом".И, искрено, дођох до закључка, као и у многим земљама, где људи завршавајући разне факултете отплаћују годинама студентске кредите без којих никада "не би ни видели факултет а камоли диплому универзитета". У војним и неким другим школама у Србији, по дипломирању, мора да се одради то школовање дуплим стажом у односу на дужину редовног школовања. Ко то прекрши, плаћа држава уложени новац у своје образовање.Ми, грађани, финансирамо њихово школовање. Годинама, као да смо богата земља (од чега а смо јако и дуго далеко). Зашто систем не би увео да студент на "буџету", када одлучи да крене у свет, прво врати уложено у њега. Мислим, можда и сигуран сам, многи не би ни помислили на такву могућност, поготову тиме се хвалили.Јасно вам је да не мислим на самофинансирајуће. Њима свака част, имају право да иду где хоће и да раде где могу. Ови први, које ми плаћамо, кроз разне порезе и дажбине, не би мали право на тај луксуз.Размислите о томе!

MOŽE LI MARKETING U SRBIJI DA DOŽIVI RENESANSU

ŽOZEF IVAN LONČAR (Rukopis za nedeljnik NOVI MAGAZIN)

Pančevo, 6. septembar 2018.

Dvadeset prvi međunarodni kongres istraživača ESOMAR (fizičkih lica), održan u Opatiji maja 1968. godine pod pokroviteljstvom Josipa Broza, predstavljao je vrlo značajnu prekretnicu u razvoju mnogih tržišnih funkcija. Tada je osnovana JUMA, Jugoslovensko udruženje za marketing. Deset godina ranije, osnovano je Društvo propagandista Hrvatske, a 26. decembra 1960. i UEPS, Udruženje ekonomskih propagandista NR Srbije.

Prva oglasna agencija osnovana je maja 1945. godine u Zagrebu (OZH, kasnije preimovana u Ozeha), a već u aprilu 1948. i u Beogradu – Forum.

U Beogradu se, 1960. osniva Zavod za ekonomski publicitet u inostranstvu – Jugoslavijapublik.

Prvi zavod za marketinška istraživanja osnovan je u Zagrebu – ZIT-CEMA 1976. a prvi centar za marketing u Srbiji – MARK-PLAN 1989. u Srbiji.

Svoj zenit struka dostiže održavanjem međunarodne IAA konferencije u Beogradu maja 1983. pod pokroviteljstvom SIV-a (Savezne vlade Jugoslavije) i njene predsednice Milke Planinc.

Kada je u Jugoslaviji 1968. započet ciklus organizovanja međunarodnih simpozijuma privrednih propagandista „5+1“ (kasnije preimenovan u skupove), šest godina zaredom (Herceg Novi, Bled, Budva, Opatija, Beograd, Novi Sad), u Jugoslaviji je bilo registrovano 48 preduzeća, zavoda i agencija za ekonomsku propagandu i publicitet. Značaj ovog podatka je da je tada, u svim drugim socijalističkim državama, funkcionisala samo po jedna (reklamna) agencija.

Tržište marketinških uslugaima sve karakteristike (od metodologije do tehnologije rada), kao što se radilo u industrijski razvijenim zemljama sveta.Sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka to su bile Slovenija i Hrvatska, da bi primat 90-tih preuzela Srbija (MARK-PLAN, IDEA PLUS, PARTNER…).

Nesrećna (sve se više uviđa, lopovska i svesno loše „izvedena“ petooktobarska „revolucija“, čiji nosioci nikada nisu planirali 6. oktobar i šta dalje), kao mnogo što-šta drugo, uništila je srpsku privredu više nego NATO agresija. Normalno, samim tim i tržište marketinških usluga.

Sada je u Srbiji aktivno tržište oglašavanja (uglavnom po nalozima svojih multinacionalnih ili stranih konglomerata iz sveta); spoljno oglašavanje, uobličuje se tržište usluga – odnosa s javnosti;sajamske priredbe ponovo bujaju ali bez umeća primene „paketa“ aktivnosti koje bi trebalo da omoguće aktivnosti koje treba da omoguće uspešan sajamski nastup.

Najveći oglašivači (skoro preko svih TV kanala), što je svojevrsni nonsens, su trgovina, proizvodnja parafarmaceutskih i dijetetskih proizvoda, kao i bankarstvo. To i redosled utrošenog TV vremena i adekvatnog budžeta. Ovo je, ujedno, i najjači mogući dokaz monopolnog ponašanja trgovine koja ostvaruje (po nekim izvorima) oko 70% od ukupnog maloprodajnog prometa, sa dominacijom uvoznih proizvoda.

Najveće nacionalne trgovinske mreže (DIS, Gomeks…) učestvuju na domaćem tržištu sa po 6 do 7% u ukupnoj maloprodaji na godišnjem nivou.

Po međunarodnim standardimai kodeksima o marketingu i oglašavanju, donetih od strane MTK (Međunarodne trgovinske komore) čiji je potpisnik i Srbija, oglasna scena je prepuna svakodnevnih prekršaja kada su norme pristojnog ponašanja na tržištu, etika, lojalna tržišna utakmica i slično.

Sva ta saznanja doprinela su da se okupi grupa uglednih autora (njih osamdeset osmoro) i da se objavi jedinstvena knjiga, po sadržaju i nameni bez primera u bilo kojoj zemlji sveta: SVEDOČASTVA O JEDNOM VREMENU . O SVETU MARKETINGA NEKADA I SADA.

Izbor autora (selektor je bio Žozef Ivan Lončar, šesnaestogodišnji glodur časopisa sveta marketinga TABOO) je dokazao da su ispunjena očekivanja: da u Srbiji, i te kako, ima visokoobrazovanih marketinških stručnjaka, energičnih, iskusnih, etički uspravnih, odgovornih … koji bi, zaistinski, mogli da doprinesu svojevrsnoj renesansi srpske privrede, pre svega tkz. malih i srednjih preduzeća i postepenom povećanju bruto domaćeg proizvoda, broja zaposlenih, samim tim i povećanju životnog standarda građana Srbije.

Autori knjige u svojim prilozima su nedvosmisleno iskazali svoju osposobljenost i moralnu čvrstinu da u tome učestvuju.

Knjiga, u visokoj štampi, u tvrdom povezi, formata 23 x 32 sm, obima je 604 strana, s preko pet stotina fotografija, grafikona, ilustracija, crteža i drugih oblika izražavanja.

SVEDOČANSTVA O JEDNOM VREMENU … „vrvi“ o mnogim do sada nepoznatim podacima, informacijama, istovremeno je i istoriografija, bibliografija, publicistika, puna izvedenih poslovnih slučajeva, najavljuje futurologiju…. Vredi je imati!

Kraća biografija

Žozef Ivan Lončar rođen je u Belgiji (1940), od roditelja iz Imotske krajine koji su, „trbuhom za kruhom“, krenuli u pečalbu (otac 1929. a majka 1937.)

Vratili su se u Jugoslaviju oktobra 1947. godine. Po planskoj raspodeli „kadrova“, određeno im je da žive u Pančevu, gde i danas (Žozef)boravi.

Diplomirao je na Višoj ekonomskoj školi u Beogradu, smer komercijalni, opcija za privrednu propagandu. Završio je Jednogodišnju specijalizaciju za privrednu propaganduŠkolu za novinarstvo za Jugoslovenskom institutu za novinarstvo, Takođe i Školu SKJ.

Potpisao je preko 650 marketinških projekata kao autor, koautor ili mentor (na ovo poslednje je posebno ponosan).

Jedini je na prostoru Jugoslavije dobitnik priznanja „Certificate of Merit“. Međunarodnog udruženja oglašivača IAA (čije sedište u Njujorku od 1937). Sada je njihov počasni član.

Četrdeset godina bio je redovni član UEPS-a, Udruženja ekonomskih propagandista Srbije.

Dobio je najveća komorska priznanja Jugoslavije, Srbije, Vojvodine i Pančeva.

Prošle godine postao je i dobitnik Povelje grada Pančeva za značajan doprinos u razvoju privrede.

http://taboomagazine.org/upload/images/fotogalerija/61_62/Z-clanak-iz-novina.jpg

ПРИХВАТИО САМ ПОЗИВ ДОРУА

Трибина ART EXCLUSIVE, КУЛТУРНИ ЦЕНТАР НОВОГ САДА

3. септембар 2018.

Дору Босиок, академски сликар, графичар и дизајнер посебног кова, професор графичког дизајна на Високој школи примењених уметности у Новом Саду, од скора и пензионер, одлучио је да да свој печат у оквиру обележавања Новог Сада као града Европске културне престонице 2021. године. Једном месечно, под именом ART EXCLUSIVE, организује трибину на којој углавном говоре експерти из разних области примењених уметности кроз призму њиховог учешћа за потребе света маркетинга. Позван сам да 6. септембра, будем гост ове трибине, иначе двадесет пете по реду која се одржава у КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ НОВОГ САДА. Повод је управо објављена књига СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ - О СВЕТУ МАРКЕТИНГА НЕКАДА И САДА.Познавајући Доруа још као дечака (средином шездесетих дружио сам се с његовим оцем, угледнм уредником недељне новине румунске националне мањине, LIBERTATEA, чије је седише Редакције дуго било у Панчеву), знам за Доруову темељитост у раду и да данима промишља и припрема питања која ће ми постављати током двочасовног јавног интервјуа.Најавио ми је да ће посебну пажњу посветити односу маркетиншких посленика и креативаца - од пројектних задатака до ауторске слободе изражавања.Рекао ми је да ће инсистирати да појасним синтагму "филозофија маркетинга" коју, све чешће, користим, и умеће њене примене.Дору (Босиок) је маркетиншки веома образован. Не треба заборавити да је био графички уредник десетине бројева часописа ТАБУ и редовни учесник трибине (покојног) Драгана Косановића "Будите наши гост".Обећао сам Доруу да нећу избегавати одговоре на било које питање. Да ћу, што директније, износити своја мишљења и погледе без обзира на суштину могућих питања.Изразио сам спремност да одговарам и на могућа питања из публике - учесника трибине.Значи, видимо се: КУЛТУРНИ ЦЕНТАР НОВОГ САДА, 6. септембра, са почетком у 19.00 часова. Предвиђено трајање - 120 минута.За учеснике трибине припремили смо занимљиву комерцијалну понуду. Књигу, која иначе кошта 6.750 динара нето плус 10% на име ПДВ-а (укупно 7.425 динара), тог дана продаваће се по изузетно повољној цени: 6.000 динара (бруто).
http://www.taboomagazine.org/upload/images/fotogalerija/Doru%20Bosiok.jpg

НЕЗАПАМЋЕНО. А ТРЕБАЛО БИ

ПРИЗНАЊЕ СВОМ ПРЕДСЕДНИКУ ОПШТИНЕ КОЈИ ЈЕ ОД ЗГАРИШТА ПОДИГАО СНАЖАН, ПОЗНАТ И ПРИЗНАТ И ИДУСТРИЈСКИ ЦЕНТАР – ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ

3. септембар 2018.

Био сам на краћем (седмодневном) одмору, после четири године непрекидног рада. Мој "сапутник", пословни рачунар, није био предвиђени пртљаг.Можда је то и добро. Одморио сам се а и ви, многи који пратите моје рад, од мене.Данима размишљам о помену који је објављен у дневној новини ПОЛИТИКА. Тотално неуобичајеног садржаја. И начина изражавања захвалности. Први пут сам био у Горњем Милановцу 1966. године као уредник часописа "Савремено паковање". Циљ: посета ТИПОПЛАСТИЦИ, већ тада угледној графичкој индустрији која је "из дана у дан" освајала прозводњу на врло сложеним графичким материјалима, превасходно за прехрамбену индустрију. Али о тој средини, која ме је увек и збуњивала али и узбуђивала, нисам много знао као сада. На одмору прочитао сам књигу УСПРАВНИ ЖИВОТ, разговори са Јованом Томовићем, који је водио Милош Јевтић, угледни новинар Радио Београда.О томе ћу посебно јер сам, скоро паралелно с том књигом, читао и књигу МИРОСЛАВ МИШКОВИЋ: ЈА, ТАЈКУН.Захваљујући животном казивању Јована Томовића који је, пуних двадесет шест година стварао ПИК ТАКОВО и довео га до неслућених висина, разумео сам и помен који је група пријатеља посветила свом председнику Општине Горњи Милановац, заслужном, по казивању Јована Томовића. али и других који ставише свој потпис, човеку који је утицао да се од згаришта 1945. године створи снажан индустријски центар, који је то и данас. Помен је посвећен МИЛОЈКО ВЕЉОВИЋУ, поводом двогогишњице његове смрти за кога су написали "да је био најбољи председник Општине Горњи Милановац у протеклом веку". То написаше и потписаше његови пријатељи, њих шесторо и данас живих! Да ли сте, икада, прочитали нешто слично од 1945. па на овамо? ЈАВНО ПРИЗНАЊЕ. Мене је то узбудило. А вас?
http://www.taboomagazine.org/upload/images/slike18/Milojko%20Veljovic.jpg

ГАЉА МИ УЧИНИ ЛЕП ДАН

13. август 2018.

Редовна професорка Економског факултета Универзитета у Београду учини ме данас изузетним. Приреди ме леп дан. Добих од ње писмо тако лепог садржаја а да не могу а да га не поделим с вама:
Драги Жозефе, дођох данас у кабинет после дужег одмора и затекох књигу. Желим да Вам од срца честитам, заиста сте је мајсторски урадили. Тим пре што знам које сте све препреке морали да прескочите на том дугом путу једног у низу Ваших издавачких подухвата! Све у књизи је сјајно, ткстови, фотографије, опрема. Мислим да треба да сте надасве срећни и молим Вас да примите моје најсрдачније честитке. Жао ми је што нисам била на промоцији, нисам била у Београду, а вајфај тамо где сам се налазила није баш радио. То је и разлог што Вам тек сад пишем. Надам се да ћемо се ускоро видети. Жеља ми је да на јесен поново дођете да на неки мој час да поразговарате са студентима онако како само Ви умете:)
Срдачан поздрав,
Гаља

Шта човек да каже када од професора универзитета добије овако лепо писмо? Да кажем да ми прија, прија. Да сам узбуђен, јесам. Да је лепо добити признање ове врсте, лепо је. И хвала ти драга Гаљо на све оно што ми данас, свесно или не, приреди.
И биће ми задовољство да разговарам са твојим студентима. То сам прихватао још од краја седамдесетих, тада уз договор са покојним професором, доктором Драгутином Врачар, мојим добрим пријатељем. Немам никакву евиденцију о томе али знам да сам разговарао са студентима у Београду, Бања Луци, Подгорици, Нишу, Скопљу ... највише на Економском у Београду на коме, на жалост, нисам стигао до краја. Нисам могао да савладам Бесемерову крушку и у њој топљење челика. Уопште, технологију познавања робе (Руку на срце, нисам успео да повежем значај овог предмета и маркетинг!). Радо ћу се одазвати твом позиву. Волео бих да ти будеш модератор тог разговора, једно два-три сата. Да причамо о филозофији маркетинга (видим да сам неке духове узбудио с овом темом) и да ли су маркетиншке теорије законитост, да ли познавање теорије гарантује знање а ово, све заједно, памет или је то, све заједно, нешто сасвим друго...

Поштовани читаоци, ово је фотографија за коју не верујем да вам је позната. На слици је студент ЕФ, Гаљина Огњанов, средином деведесетих, на такмичењу Фондације за маркетинг МАРК-ПЛАНА. То је и опис њеног рада приказан у књизи.
http://www.taboomagazine.org/upload/images/avg2018/Galjina%20Ognjanov%20-%20ZA%20SAJT.jpg

ТРИ У ЈЕДАН – А НИЈЕ КАФA

Информација за новинаре број 3/2018

Панчево, 29. јул 2018. године

На истом месту (Свечана сала управне зграде Београдског сајма), у исто време (24. јула ове године). пред истим људима, одвијала су се три маркетиншка догађаја која су, у одређеним срединама, изазвала побуду (иницијативу) да то „крсте“ под јединственим именом: МАРКЕТИНШКИ ДОГАЂАЈ ГОДИНЕ.

http://www.taboomagazine.org/upload/images/slike18/Friz%20-%20Znakovi.jpg

Прво је представљенa књига, јединственог садржаја, на неки начин, можда и без узора било где и на било ком меридијану: СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ – О СВЕТУ МАРКЕТИНГА НЕКАДА И САДА. Написали су је осамдесет осморо аутора – од тога само петорица ван Србије (из Хрватске тројица, из Словеније један и из САД један).

Могуће је да су разлози што су се пословне функције: економски публицитет, привредна пропаганда, маркетинг (званично проглашена дисциплина оснивањем Југословенског удружења за маркетинг ЈУМА током 1968. године а да су, много времена пре тога, основани Друштво пропагандиста Хрватске (1957. године)и УЕПС, Удружење економских пропагандиста НР Србије (26. децембра 1960. године), чином оснивања док је у скоро свим државама са социјалистичким уређењем била доминантна функција централно-планске привреде и управљања, па онда, бар у Југославији, „социјализам са друштвеним ликом“ па, након свега тога, капитализам са неолибералним тумачењима у развоју земље, учиниле да све делује скоро нестварно, да се развија тржиште на један начин а да службена идеологија говори друго.

„Селектор“ је био главни и одговорни уредник часописа света маркетинга ТАБУ, један од само двојице (на жалост) живих „доајена“ – учесника у стварању неких нових садржаја у пословању из тих времена у Србији - Жозеф Иван Лончар који је, уједно, био и уредник издања.

Књига, формата 23 пута 32 см, обима од 604 страна књижног дела, са преко пет стотина фотографија, цртежа, илустрација, графикона и других облика илустровања, говори о прошлости, садашњости, поједини и о виђењу будућности у развоју облика и садржаја комуникација. Сваки аутор је имао слободу избора теме. Нису били ограничени бројем словних знакова или речи, ни бројем прилога. Аутор издања је инсистирао да се аутори прикажу као особе које раде да би живеле а не никако обрнуто. Изгледа да се у томе успело.

Можда је посебна драж књиге да су њени аутори седамдесет седморо ткз. практичара (из света оглашивача и разних специјализованих агенција, док је уведена резервисаност представника медија, уочена још 1960. године и надаље видно уочена), а свега једанаесторо научних радника и педагога (наставног особља), углавном универзитетских професора. Специфичност књиге потврдила је једну од могућих теза: људи из праксе, захваљујући свом високом образовању, дневним контактима са светом, посредно и непосредно, честим учесницима светских конгреса, конференција, симпозијума, креативних радионица и свега другог што наши научни радници још увек (понекад из непознатих разлога – када финансије нису једино оправдање), не прате већ чекају да чују или дођу до нове књиге не увек методично одабраних аутора, како би неке странице (евентуално), пренели и у своје књиге а да критеријум избора није увек познат.

Издавач књиге је дугогодишња панчевачка агенција СВЕТ МАРКЕТИНГА, д.о.о, раније позната као водећа маркетиншка агенција МАРК-ПЛАН. Књига се може купити по два основа: као правно или физичко лице, с тим да је за физичка лица цена осетно јефтинија.

Одмах након краће презентације књиге, одржан је панел у низу од најављених пет„Разумевање филозофије маркетинга и умеће њене примене“. Трајао је стотину педесет минута. Панелисти су били: Игор Чернишевски (DIRECT MEDIA), Миша Лукић (New Startegy), доцент др Татјана Мамула (дојучерашња челница надасве чувене агенције МАСМИ а ускоро на новом положају и у новој фирми) и Мирослав Шутић (Агенције ПАРТНЕР).

Модератор је била доцент др Милица Слијепчевић (директорка маркетинга Компаније ДУНАВ ОСИГУРАЊЕ) а аниматорка дискусије Гордана Влајић, стручњак за развој односа с јавности, књижевница а у последње време и борац за еколошко васпитање деце.

http://www.taboomagazine.org/upload/images/slike18/Panelisti%202.jpg

Циклус од пет најављених панела започет је, највероватније, најосетљивијом темом, не баш у свим срединама и код доста познатих имена омиљеном.Могуће да је питању, „клизав терен“ нарочито када су клијенти корисници њихових услуга и код којих је, најчешће, прва асоцијација на термин „маркетинг“ – реклама, тако да је прагматични дух био видан – равнати се према степену развоја својих постојећих или потенцијалних клијената.

Описно, за филозофију маркетинга као илустрација, могла би да послужи упоредба са медицином и познавањем анатомије а код математичара са четири основне рачунске радње.

И поред тако осетљиве теме, у сали су, поред панелиста и других водитеља, јасно – и уважених чланова Клуба почасних амбасадора примењене филозофије маркетинга, била скоро сва имена која нешто значе у овој области (да будемо поштени, и понеких спречених коришћењем годишњих одмора што ће се већ видети кроз структуру учесника на остала четири најављена панела): професор др Милан Томић, др Сања Поповић Пантић, др Момчило Цебаловић, др Драган Јеремић, отац Владимир Замахајев (да вас то не збуни, пре тога дипломирао на ФОН-у а потом на Богословији); докторант Ђурђица Јојић, Наташа Павловић Бујас, мр Игор Лазаревић, Снежана Симин, Лазар Бошковић, Дејан Вукелић, Невена Јоксимовић, Надица Вујић Митровић, мр Новак Радовић, Снежана Делић …имена која нешто значе у свету маркетинга и који се, скоро свакодневно, сусрећу с проблемима примене инструмената маркетинга у одређеним пословним случајевима.

О овој теми могло би се говорити сатима, понекад и данима. О томе би организатор требало да поведе рачуна и да време не буде лимитирано на два-три часа већ му одредити, ако је то могуће, дан-два па и више. Толико је комплексан проблем који обухвата многе области које је немогуће сажети.

Највеће изненађење је уследило на крају. Јесте било, на одређени начин, најављивано али без неке посебне помпе, па чак ни директнијим информацијама.

Проглашени су чланови КЛУБА ПОЧАСНИХ АМБАСАДОРА ПРИМЕЊЕНЕ ФИЛОЗОФИЈЕ МАРКЕТИНГА.

Два су била основна критеријума код њиховог избора: формални, да су старији од шездесет година и суштаствени, да се њихова имена изговарају са респектом.

Организационо-програмски одбор одржане манифестације (три у један), определио се за следећа имена:

http://taboomagazine.org/upload/images/avg2018/Slavodobitnici%20-%20AMBASADORI.jpg

Славодобитници Повеље и Плакете, добили су уз посебно вредносна документа:

На Повељи пише.

ЉУДИ ИСПРЕД ВРЕМЕНА!

Постоје неуморни људи. Који се, никада,, не мире с постојећим. Који стално теже прогресу, бољем, лепшем, племенитијем и богатијем садржају живота.

Свога и окружења.

Коме се стално осећају дужним.

А нису!

На Плакети је исписано:

Почасни амбасадор у разумевању и у умећу примене филозофије маркетинга.

ПРОГЛАШЕЊЕ ЛАУРЕТА ЈЕДИНСТВЕНОГ ПРОФЕСИОНАЛНОГ ПРИЗНАЊА: ПОЧАСНИХ АМБАСАДОРА ПРИМЕЊЕНЕ ФИЛОЗОФИЈЕ МАРКЕТИНГА

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/granicnik.png
МИРЈАНА ЗЕКОВИЋ

Знала сам да доста знам али нисам очекивала да ћу, на јединствен начин, бити запажена: Била сам директорка маркетинга све чувеније ЉУ БАНКЕ уБеограду, у експанзији на југословенском банкарском тржишту. Неко у централи у Љубљани је приметио и мој рад и, одједном, добила сам још једну обавезу. Да преносим знања о филозофији маркетинга и њеној примени, на почетку самој управи у Љубљани, а потом и директорима централа и филијала из свих крајева Југославије.

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/granicnik.png

МИОДРАГ БАБИЋ

Почео сам као дипломирани инжењер технологије у Бриксолу. Био сам задужен за инвестиције.

Неко је одлучио да је време да идем даље. Имао сам „чак“ тридесет једну годину и постављен сам на челну позицију у ХЕМОФАРМУ, која је тек тражила место под сунцем.

Окупити способне сараднике, довести најбоље дипломце и едуковати их за специфичну проблематику која је стајала пред нама, применити селекцију и формирати тимове који преузимају и носе пројекте, била је стратегија којом сам се руководио.

Постали смо водећи у фармацеутској индустрији, раширили наше активности у тридесетак земаља на различитим континентима, до тога да смо градили наше фабрике у Кини и Русији.

После двадесет осам година вођена ХЕМОФАРМА, отишао сам задовољан. Повећали смо обим производње двадесет осам, а број радника више од десет пута.

Као успешна фирма, бринули смо и о нашем граду и његовом развоју. Изградили смо ХЕМОГРАФ, Хотел, Спортску дворану…Кошарка, као моја лична опсесија, дао сам њој колико сам могао.

Руководио сам се пословним мислима, на неки начин и народном мудрошћу: „Ко неће да дели, неће ни множити“ и „Важно је бити и остати свој“. Други је оцењивао колико сам у томе био успешан.

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/granicnik.png

ДРАГОЉУБ ВУКАДИНОВИЋ

Занимљиво али истинито. Металац и ја заједно смо се развијали. И тако то траје већ скоро три пуне деценије.

И МЕТАЛАЦ је прихватио као своје елементе идентификације: не пристаје на просечност, ради више и тежи даље од других. Баријере, заједно нам је то, не прихватамо.

Што су времена била тежа, доносиле смо храбрије, показало се, и добре одлуке.

Решења смо тражили у сопственим снагама. У иновацијама, на развоју, у људским ресурсима. Увек окренути нашим купцима.

Узор су ми увек били најбољи.

Свако јутро када улазим у МЕТАЛАЦ имам дубок осећај да смо у Европи.

Успели смо. Поносно то кажем!

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/granicnik.png

Професор др КАРОЉ К. КАСАШ

Кажу ми да сам творац Индустрије грађевинског материјала ПОТИСЈЕ која је, дотле, била у оквиру некадашњег СОУР-а.

Непозната, „Богу иза леђа“.

Почео сам као магистар наука.

Од ПОТИСЈА, касније ПОТИСЈЕ КАЊИЖА (сада под именом ТОНДАХ), створили смо гиганта. Опсесија ми се испунила. Победили смо тадашње лидере: ТОЗУ МАРКОВИЋ и ПОЛЕТ.

Послушали смо савете маркетиншких стручњака: били смо најскупљи,.Али и најбољи.

Животне околности одвеле су ме на Грађевински факултет у Суботици. Предајем у звању универзитетског професора.

За један живот, у чудним окружењима, мислим да је доста.

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/granicnik.png

НИКОЛА ПАВИЧИЋ

ИНДУСТРИЈСКИ КОМБИНАТ БАЧКА ПАЛАНКА, СИНТЕЛОН, СИНТЕНОЛ – ТАРКЕТ СОМЕР, ТАРКЕТ ИСТОЧНА ЕВРОПА – називи су једне исте фирме чији ме развој подсећа на добро одиграну, стратешку партију шаха.

Средином 1984. године, када сам дошао у фабрику, затекао сам 2.400 радника и обим продаје од 15 милиона долара.

Када сам, средином 2010. Године, одлазио оставио сам пословни систем са 15 фабрика и три велике продајне фирме, с обимом продаје од близу 800 милиона евра.ЕБИТ је била већа од 170 милиона евра. Подаци говоре да су то били резултати најбољи у Европи међу произвођачима подних подлога.

Отишао сам са положаја генералног директора СИНТЕЛОН А.Д.

Сада су ми преокупације производња органске хране. Имам одличан круг сарадника.

Верујући у себе верујем и у успех!

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/granicnik.png

ПРОФЕСОР ДР МИЛИВОЈЕ ПАВЛОВИЋ

Почео сам као новинар. Ту сам могао и да останем али …

Данас сам редовни професор универзитета. Медијски сам и научни радник. Делујем, колико могу, на новинарском, књижевном и комуникационом плану.

Аутор сам уџбеника“Односи с јавношћу“ који је доживео једанаест издања и који се користи на четири универзитета у Србији.

Коаутор сам уџбеника који је објављен још 2011. године у Лисабону на енглеском језику.

Тражим смирај али ми Жозеф не да. И тако, данас сам међу вама.
http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/granicnik.png

ЈОВАН ТОМОВИЋ

Ми нисмо генерација која је учена да говори у првом лицу једнине. У мојој младости ткз.пи-ар није постојао. Скоро да није био ни пожељан.

Стигао сам да, врло млад, преузмем предратну фабрику бомбона која је била лоцирана у Горњем Милановцу са само 28 радника.

Она је била почетак развоја ПИК-а ТАКОВО којег сам напустио после 26 година на месту генералног директора, тада гиганта – на југословенском простору. Нисам сигуран у број остављених фабрика али знам да смо запошљавали преко 4.000 радника.

Дао сам свој допринос колико сам могао развоју Горњомилановачког чуда, како су други говорили за наш крај.

ЕУРОКРЕМ лиценца италијанске компаније ГАНДОЛА, била ми је једна од већих животних лекција. Кажу да сам је успешно положио.

Сада ми је 86. година живота. Не мирим се. Радим. Стварам. Колико могу. Понекад ми дан дође кратак.

Радујем се животу.

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/granicnik.png

РАДЕ СВИЛАР

АПАТИНСКОЈ ПИВАРИ дао свој радни век. Биран сам 1993. за генералног, да бих ту функцију предао октобра 2005. године.

Затекао сам производњу од 482.000 хектолитара пива. Последњи податак, пре него што сам отишао, гласио је: 3,170.000 хл пива.

Промена власништва у корист ИНТЕРБРУ доказује да је то најбоља извршена реприватизација у Србији.

Можда сам и због тога каријеру завршио као њен председник Управног одбора.

Пошто сам дипломирао на Пољопривредном факултету, сада ме прожимају друге преокупације.

Волим да видим када нешто „ниче“!

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/granicnik.png

НИКОЛА СТОЈШИЋ

Техничко и технолошко образовање могући су немири мог духа који никада није мировао. Искрено, имам осећај да ни сада то није случај.

Свашта сам радио што се од мене тражило или што сам иницирао а други одобравали.

Можда је тако неко хтео да сам од 1984. године био на сталном раду у Привредној комори Војводине. Прво, као члан Председништва. Од 1990. сам члан Председништва ПКВ а од 1996. и њен председник. до 2011. године.

Као инжењеру, није ми било тешко да откријем многе мањкавости у управљању и руковођењу нашом привредом.

Нека од решења налазио сам у разумевању филозофије маркетинга. На томе нисам стао.То сам тражио и од својих, не само од својих запослених, већ и од чланова Управног одбора, председника регионалних комора и слично. Организовао сам три креативне радионице. Домаћини двеју били суданас овде присутни: ХЕМОФАРМ у Вршцу и СИНТЕЛОН у Бачкој Паланци. Трећа је била у седишту коморе. Тражили су још. Нисам стигао.

Нескромно, мој мото је ИСТИНА. Тиме сам се руководио целог живота. И данас је то мој мото живота.

То ме држи!

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/granicnik.png

ПРОФЕСОР ДР МИЛАДИН М. ШЕВАРЛИЋ

Пољопривреда, образовање, наука и друштвени рад моја су досадашња, садашња, надам се и будуће сфере мојих активности.

Нисам издржао а да не будем аутор Декларације о ГМО (јасно, против те наказе природе), коју је до данашњег дана потврђена од стране одборника у 136 општина и градова Србије. Искуство ме учи да то не мора ништа да значи. То, опет, значи, да морам да истрајему тој, понекад, неравноправној бори.

Где год могу, препоручујем Свето тројство у стицању знања: читање, постављање питањаи промишљање о преосталим недоумицама.

Шта би друго радио један професор него објављивао научне и стручне радове, у Србији и иностранству.

Стигао сам и да будем председник Друштва агроекономиста Србије (2003 – 2016). Сада сам поносан на дужност председника Управног одбора Друштва српских домачина, функције на коју сам посебно поносан,.

Био сам и добар омладинац, градитељ и вођа многих акција добровољног рада.

Друштвено сам ангажован јер ме неправде боле. А о економском назадовању моје домовине не смем ни да мислим.

Радим и на том плану.

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/granicnik.png

МИРОСЛАВ ШУТИЋ

Целог живота настојимо да постигнемо хармонију у оквиру зачараног троугла: жеља, стварних потенцијала и постигнућа.

Различити су путеви до овог циља, многи од њих и погрешни.

Мој избор био је – бављење маркетингом. И нисам погрешио.

Маркетинг је чудесни сусрет људи, у све три њихове димензије (тело, душа, дух) и реалности.

Маркетиншки посленик има ту невероватну привилегију не само да тај сусрет посматра и анализира, него да на њега и активно утиче.

То је огромна моћ. Али и огромна одговорност.

Зар то није изазовно?

О улози овог, на неки начин. оригиналног „Савета мудраца“ сазнаћемо нешто више после њиховог првог састанка који се очекује током септембра ове године, нарочито у оквиру припреме Свечане Светосавске академије СВЕТ МАРКЕТИНГА СВЕТОМ САВИ, 27. јануара наредне године.

ПОНОСНИ СМO

Огромна подршка

28. јул 2018.

Од уторка навече (24. јула), када се завршио дуго очекивани догађај коме је наметнут назив од стране многих учесника да је то, у ствари, био МАРКЕТИНШКИ ДОГАЂАЈ ГОДИНЕ када смо, јавно, показали књигу СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ - О СВЕТУ МАРКЕТИНГА НЕКАДА И САДА; одржали дуго најављиван "Први у низу од пет панела"! којег смо посветили "Разумевању филозофије маркетингa и умећу њене примене" (који је изазвао чудновату полемику на зиду мр Игора Лазаревића) и прогласили чланове КЛУБА ПОЧАСНИХ АМБАСАДОРА ПРИМЕЊЕНЕ ФИЛОЗОФИЈЕ МАРКЕТИНГА, прочитао сам 1854 поруке!

Претпостављам да ће их бити још јер се људи полако враћају с одмора или са путовања, тако да верујем да их чекају изненађења када узму "књиге у руке".

Поносан сам што су многи кооаутори књиге и њихова размишљања, представљени у књизи. Да се сада хвале што су уврштени у такво, у суштини, респектабилно дело. Непоновљиво. Сад и питање да ли и када - уопште. То је људски, топло и искрено и то ме радује (интимно, то сам и очекивао). То би могло да значи да сам био добар селектор! Пре свега, "непоткупљив", добронамеран, искрен и одговоран када сам их поставио у "а" селекцију учесника на тржишту маркетиншких услуга у Србији.

Илустрације ради, Миша Лукић добио је, до овог тренутка - то се односи и на друге које ћу наводити, 387 лајкова; Наташа Павловић Бујас - 353; професорка др Весна Дамњановић - 252; Невена Јоксимовић - 189; др Драган Јеремић - 144; Дејан - Деки Вукелић - 77; др Тања Татомировић - 67; Лазар Бошковић - 65; мр Игор Лазаревић - 53; Гордана Влајић - 35 итд. Јасно, са небројеним бројем коментара и шеровања.

Ако је то сада референца над референцама, има ли логике да (ко)аутори књиге откупе део тиража и поклањаjу својим постојећим или потенцијалним пријатељима јер јачег поклона, ако сам објективан (!) тешко да може бити. Да се допуним: не само поклона. Сведочанства о освојеној позицији на тржишту.

Постоји и један број аутора који ни за себе нису купили свој примерак. Можда је у питању превид: у издаваштву књига, уџбеника, белетристике и слично, је неписано правило да аутор (коаутори) бесплатно добију одређени број примерака књиге. Код издавача новина и часописа, то није случај. Обрнуто, све је учесталија појава да аутор учествује са делом трошка израде реномираног часописа, а ауторски хонорар не постоји.

Док их још има на складишту (не завидна количина), наруџбеница је постављена на нашем сајту: www.taboomagazine.org

Постоје две врсте: за правна и физичка лица. Осетна је разлика у ценама.

Сутра, на сајту, објавићу детаљнији приказ шта се све догађало 24. јула у Свечаној сали управне зграде Београдског сајма.

УБЕЛЕЖИТЕ У СВОЈ РОКОВНИК. ДАТУМ: 24. ЈУЛ, У 14.14 ЧАСОВА.

РАЗЛОЗИ: НАЈМАЊЕ ТРИ

22. јул 2018.

О д б р о ј а в а њ е

Данашњи број је 2 (два).

Поводом објављивања јединственог издања коју су написали осамдесет осморо аутора из света маркетинга и чији наслов сам за себе говори: СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ - О СВЕТУ МАРКЕТИНГА НЕКАДА И САДА (обима 604 страна, формата 23 пута 32 см, у тврдом повезу), коју ћете само тог дана - под условом да сте учесник или гост "Првог у низу од пет панела" по ПРАЗНИЧНОЈ ЦЕНИ од 5.000 динара (урачунат ПДВ) за физичка лица, који ће се бавити темом: "Разумевање филозофије маркетинга и умеће њене примене", већ сте испунили два разлога: можете купити књигу по јединственој цени која ће важити само тог дана. Други је да ћете слушати "надгорњавање" четворо ауторитета: постоји ли и шта је то, у ствари, филозофија маркетинга у ери интернета и глобалног маркетинга.

Улогу уводничара и водитеља преузео сам на себе. Напокон, јесте да сам организатор, али осим једне особе, у сали ћу бити најстарији (по годинама). По стажу на пословима маркетинга, убедљиво са 55 година непрекидног радног стажа на тим пословима, са мноштвом референци. Ово што написах и није толико битно да бих себично објаснио због чега сам себе изабрао!

Биће четворо панелиста, врхунских професионалаца: доцент др Татјана Мамула (МАСМИ), Мирослав Шутић (ПАРТНЕР); Миша Лукић (NEWSTARTEGY) и Игор Чернишевски (DIRECTMEDIA). Познавајући их, можда бих се усудио да ће, на неки начин, бити варничења. Једногласности, сигуран сам, неће бити. Можда ће бити занимљиво спознати чиме ће бранити своје позиције у тумачењу филозофије маркетинга и чак њене оправданости.

"Уље на ватру" доливаће двоје занимљивих модератора, сигуран сам. различитих погледа на свет: Доцент др Милица Слијепчевић (Компанија ДУНАВ ОСИГУРАЊЕ) и Лука Мијатовић (треба ли га, уопште представљати?).

Аниматорке дискусије биће две даме,"одгајане" под чекићем МАРК-ПЛАНА. Пошто то давно беше, могуће ћемо приметити неке промене. Давно то беше: Гордана Влајић и Виолета Јованов Пештанац. Предвиђено је да панел траје 120 минута.

Због наредног сата, вреди да доживите трећи разлог. Избор једанаесторо лауреата јединственог и непоновљивог звања: Клуба ПОЧАСНИХ АМБАСАДОРА ПРИМЕЊЕНЕ ФИЛОЗОФИЈЕ МАРКЕТИНГА. Два су битна услова условила њихов избор: формални, да су старији од 60 година, и суштаствени, да се њихово име изговара с респектом! Да ниј било њих, тржиште маркетиншких услуга у Србији, врло веровтно, имало би неке друге контуре и садржаје. Имена? Ембарго до 17.17 часова 24. јула!

Све то у Свечаној сали управне зграде БЕОГРАДСКОГ САЈМА - ВЕЛИКОГ ПРИЈАТЕЉА МАРКЕТИНШКОГ ДОГАЂАЈА ГОДИНЕ.

Да ли да вам резервишемо столицу?

ПОСТОЈЕ ЉУДИ КОЈИ СУ СЕ УВЕК РАЗЛИКОВАЛИ ОД ДРУГИХ

ИНФОРМАЦИЈА ЗА НОВИНАРЕ број 2/2018

18. јул 2018.

Редакција часописа света маркетинга ТАБУ и Организационо-програмски одбор за обележавање јединственог издања - књиге СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ – О СВЕТУ МАРКЕТИНГА НЕКАДА И САДА, чија ће промоција бити више него неуобичајена, донела је одлуку да представи ауторе (њих осамдесет осморо), чији су прилози збир аутономних одлука да, са свог аспекта, објаве прилоге који су осликавали време када су улазили у свет маркетинга.

То ће се остварити циклусом од тзв „Пет панела у низу“ (током ове календарске године). Први је већ сада, у наредни уторак, 24. јула, који ће расправљати о суштини филозофије маркетинга и умећа њене примене у различитим областима живота, од привреде, до културних установа, спортског и политичког маркетинга и слично.

Скоро све планиране активности одржаваће се у Свечаној сали управне зграде Београдског сајма, са почетком у 14.14 часова. Предвиђено је да трају око 120 минута.

Чланови редакције часописа, као и Организационо-програмског одбора, донели су јединствену одлуку када је у питању како трајно обележити постојање одређеног круга људи који су урадили више него што је, било ко од њих захтевао или очекивао, који су, на одређени начин, били визионари развоја друштва и у томе били успешни.

Нормално је да таквих људи увек има у одређеном времену, без обзира на политичко окружење и/или друштвено-економски тренутак. Питање је само да ли падају у заборав, што, обично, тако бива. Другачије васпитани, са дубоким осећањем за личну и друштвену одговорност, за развој стваралачког духа тима људи којима су се окруживали, стимулисали су њихов стваралачки дух и осећај одговорност за добијене шансе како би се исказали. То, по правилу, нису никакви стандарди, поготову не административно утврђени. То су људи који су имали висок осећај развијене свести да морају оставити трага о себи и свом животу. Многи тако размишљају, из многи разлога, не стигну увек до циља. Много је разлога који би се могли описати и који су, почесто, били препрека остваривању одређених визија без обзира на окружење и не увек јасно идентификовање друштвено-политичког окружења.

У тренутку када је донета одлука да се престане за издавањем часописа света маркетинга ТАБУ, из разлога који, у овом тренутку, нису битни, донета је јединствена одлука: обележити, јавним признањем, групу људи који су се, битно и успешно, разликовали од многих других.

Донета је одлука о установљењу Повеље и плакете којом ће се наградити ти појединци, чланови Клуба ПОЧАСНИХ АМБАСАДОРА ПРИМЕЊЕНЕ ФИЛОЗОФИЈЕ МАРКЕТИНГА.

Текст повеље говори довољно само за себе:

ЉУДИ ИСПРЕД ВРЕМЕНА!

Постоје неуморни људи. Који се,никада, не мире са постојећим. Који стално теже прогресу, бољем, лепшем, богатијем садржају живота.

Своја и окружења.

Коме се стално осећају дужним.

А нису!

На плакети биће исписано:

Почасни амбасадор у разумевању и у умећу примене филозофије маркетинга.

Носиоци овог јединственог професионалног признања су:

Мирјана Зековић, Никола Стојшић, Никола Павићић, Раде Свилар, Миодраг Бабић, Мирослав Шутић, професори др Карољ Касаш, Миладин М. Шеварлић и Миливоје Павловић, као иЈован Томовић и Драгољуб Вукадиновић.

Повеље и плакете биће им уручене 24. јулау Свечаној сали управне зграде Београдског сајма, по завршетку панела „Разумевање филозофије маркетинга и умеће њене реализације“.

Здравицу, у част славодобитника, одржаће докторандЂурђица Јојић, ћерка Саве Јојића, власника винарије МАЧКОВ ПОДРУМ из Ирига, партнер који нас прати већ десетак година на свим нашим манифестацијама.

НАПОМЕНА: Допунске информациje, коментари, савети, критике: Жозеф Иван Лончар, главни и одговорни уредниk часописа света маркетинга ТАБУ и уредник издања књиге СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ – О СВЕТУ МАРКЕТИНГА НЕКАДА И САДА. Његов телефон је: 063 288 660 а мејл: zozef@mts.rs

МАРКЕТИНШКИ ДОГАЂАЈ ГОДИНЕ – У ПРАВОМ СМИСЛУ РЕЧИ

ИНФОРМАЦИЈА ЗА НОВИНАРЕ број 1/2018

17. јул 2018.

Управо је изашла из штампе књига јединственог садржаја: „Сведочанства о једном времену – о свету маркетинга некада и сада“, коју је написало 88 аутора: 83-је из Србије, троје из Хрватске и по један из Словеније и САД-а.

Обима 604 страна, у тврдом повезу (тежине око четири килограма), ауторски прилози су слободни састави који говоре о времену настанка рекламе, оглашавања, тржишних комуникација до настанка и развоја маркетинга и сродних предмета, не само у функцији привреде већ друштва уопште.

Том уређивачком политикомобухваћени су, поред оглашавања и развоја тржишних комуникација, и развој односа с јавношћу; дигитални маркетинг и, уопште, примена интернета у развоју комуникација; политички маркетинг, у спорту и у многим другим областима у привреди и друштву.

Суштина ове књиге је да њен садржај нису теоријски прилози уз све уважавање развоја теорије, већ низ практичних примера примене филозофије маркетинга, понекад и с критичког аспекта стања, пре свега у Србији. Посебан је осврт на могућност да се, разумевањем и умећем примене филозофије маркетинга, допринесе новом процесу индустријализације земље, имајући у виду садашњи степен девастиране привреде, уништене НАТО агресијом, који не омогућава примену термина „реиндустријализације“.

Занимљива је одлука да се не одржи класична промоција књиге на уобичајени начин, када неколико изабраних стручњака или представници одређених професија, заједно с ауторима, говоре о садржају књиге и њеним битним особинама. У овом случају, то би чак и технички било неизводљиво јер би о садржају и циљевима изнесених у ауторским прилозима, требало да говори осамдесет осморо аутора што би, чак и технички било скоро неизводљиво.

СВЕТ МАРКЕТИНГА, издавач часописа ТАБУ (у шеснаестој години излажења (2002 – 2018), определио се је за други приступ: организацијом „пет панела у низу“, планираних да се одрже у овој години, покушати да се, пре свега, на привредну сцену врати у свакодневну примену у привреди Србије, не би ли се допринело њеном оживљавању и оспособљавању. У све опоријој тржишној привреди и утакмици у којој се, све чешће, не бирају средства како би се дошло до потрошача.

Све више смо сведоци да се, при томе, не бирају средства. Нарочито од стране мултинационалних компанија које, све видније, користе различите облике комуницирања и оглашавања која би, у њиховим земљама, била строго санкционисана.

„Први у низу панела од пет“ одржаће се у уторак, 24. Јула, у Свечаној сали управне зграде Београдског сајма. Почетак је у 14.14 часова.

Тај први панел, по садржају, требало би да има, на нек начин, суштински увод: „Разумевање филозофије маркетинга и умеће њене примене“.

О томе ће говорити, до сада потврђена угледа имена изабрани из редова аутора саме књиге: доцент др Татјана Мамула, директорка истраживачке агенцијеМАСМИ; Мирослав Шутић, оснивач најстарије агенције за маркетиншка истраживања ПАРТНЕР; Миша Лукић, оснивач и директор новоосноване агенције „New Startegy, Businnes Design Consulting“ и Игор Чернишевски, коме је основна преокупација дигитални маркетинг, запослен у специјализованој агенцији „Direct Media“.

Лука Мијатовић, један од најпознатијих радио водитеља у Србији и докторка, доцент, Милица Слијепчевић, директорка маркетинга Компаније ДУНАВ ОСИГУРАЊЕ, са задовољством су прихватили улоге модератора панела.

Други панел (у другој половини септембра)биће посвећен вечитој дилеми: „кокошка или јаје“: „Креативност, знање, информатика“ или неки други редослед.

Трећи, у првој половини октобра „Креативна стратегија у контексту разумевања потреба потрошача, постојећих или потенцијалних“.

Четврти ће бити отвореног типа намењен заинтересованим посетиоцима 63. Сајма књига (21 – 28. октобар): „Директни маркетинг и окружење – степен разумевања“.

Иначе, СВЕТ МАРКЕТИНГАбиће званичан излагач 49. Сајма образовања (у оквиру Сајма књига), на коме ће, сваког дана, гостовати неко са списка аутора књиге СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ….

Пети, последњи: „Односи с јавношћу самостална пословна функција или је у функцији стратегије утврђене филозофије маркетинга субјекта“ одржаће се у другој половини новембра ове године.

Циклус панела указује на актуелност стања и примене маркетиншких инструмената у привреди Србије без чије примене не можемо очекивати озбиљнији опоравак њене привреде, односно видног учешћа у тржишној утакмици.

НАПОМЕНА: Допунске информације, коментари, савети, критике: Жозеф Иван Лончар, главни и одговорни уредник часописа света маркетинга ТАБУ и уредник издања књиге СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ – О СВЕТУ МАРКЕТИНГА НЕКАДА И САДА. Његов телефон: 063 288-660, мејл: zozef@mts.rs

КЊИГА КАО ПОВОД

ЧУДАН ДАН

14. јул 2018.

О д б р о ј а в а њ е

Данашњи број је десет (10).

Одавно смо најавили да, условно речено, класичну промоцију књиге нећемо вршити. О њој би требало, у том случају, да говори осамдесет осам аутора, да седе на бини као када се одржавају седнице ЦК КП Кине а ми такве велике сале немамо. Посебно, а може и као шала, ако би сваки аутор говорио о књизи СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ – О СВЕТУ МАРКЕТИНГА НЕКАДА И САДА, само по три - четири минута, са најавама, питањима, одговорима, критикама и слично, требало би нам, најмање, пет-шест часова рада. А то се већ граничи са немогућим. То је један од разлога што смо се определили да организујемо низ разговора које смо, радно, назвали ПАНЕЛИ У НИЗУ ОД ПЕТ. То значи да ћемо, до краја ове године, организовати пет тематских панела. Први је 24. јула, значи кроз десет дана. Тема је, вероватно, најосетљивија у самој теорији маркетинга: "Разумевање и умеће примене филозофије маркетинга (било у привреди или било којој друштвеној делатности, па до самог политичког активизма)". И, тако, ових протеклих дана, а последња два нарочито, размишљјући које ауторе да позовем да буду панелисти, модератори или аниматори дискусија, поготову о онима којима сам упутио први позив а они одбили моју молбу, почео сам интензивно да размишљам о самој суштини филозофије маркетинга, о предусловима када је наша национална привреда у питању а уништена и девастирана и како саму тему приближити учесницима панела, да ли и колико афирмативно, односно да ли уопште давати критичку ноту тој најзначајнијој фази рада у животу било ког субјекта. како убедити аудиторијум да све касније тржишне активности проистичу из ње, из таквог процеса размишљања коме сам посветио данашњи дан, "пренула" ме порука из далеке земље - прекоморске. Бираним речима, особа ме обавести да се, уз далеком свету, бави пружањем маркетиншких услуга и да је занима како ми то радимо у Србији и, да простите, нарочито ја. Обавештена је да сам водио велике и разнолике пројекте, за многе зна и резултате које сам остваривао и да жели да буде учесник првог а можда и низа предвиђених панела, увек са другом темом и да купи, сада већ оглашавану књигу која ће бити својеврсна улазница на панел. Искористи па ми рече да је то у њеној новој земљи уобичајено да се прво купи књига па да се о њеном осадржају, или тим поводом, разговора. Остао сам затечен. Ми јесмо, паралелно с пакетом услуга (мислим на време док сам водио МАРК-ПЛАН), радили на самој едукацији запослених: од топ менаџмента до директно запослених у разним службама чија је преокупација рад на тржишним активностима. Сада ме млађани упорно уверавају да су та времена прошла. да сада влада сурови прагматизам, да људи из агенције немају времена да се баве својеврсном едукацијом из разних фаза маркетинг микса, да их не занима да ли и колико знају о тржишту и свом месту на њему, поготову да ли је уопште квалификован да се бави тако одговорним послом. Да је то одговорност власника или менаџмента фирме да брине кога поставља на тако осетљива места. Имам осећај да хоће да ми кажу да су сада нека друга времена која не трпе посебне моралне врлине, поготову одговорност за евентуални неуспех поверене кампање. Ја, напросто, не могу у то да поверујем, држим се својих принципа као "пијан плота" и осећам да има клијената који би, и те како, хтели нешто да науче о пословању на тржишним принципима и по етичким нормама. Можда ћу та, своја размишљања, као уводну беседу која се од мене очекује, поставити сутра увече на наш сајт: www.taboomagazine.org До сада нисам стигао о томе да вам пишем и образлажем. На првом у низу панела представићемо вам неколико великана из "прошлих времена" које ћемо промовисати у "Почасне амбасадоре примењене филозофије маркетинга". Поред остварених пословних резултата у њиховим каријерама, са испуњеним предусловима: "да су старији од шездесет година и да се њихова имена изговарају са респектом", позваћу их у "помоћ" да сами појасне о принципима којима су се руководили и о етичким нормама којих су се "слепо" придржавали. Значи, ако вас занима садржај панела, да упознате те угледнике - са добијеним јавним признањем ПОЧАСНОГ АМБАСАДОРА, улазница је купљена књига СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ ...

НЕВЕРИЦА

13. јул 2018.

Ђорђо и Станко прелиставају, по "енти" пут књигу и својим очима не верују.

Ђорђо Иванишевић је креативни директор СВЕТА МАРКЕТИНГА и графички је уредник књиге СВЕДОЧАНСТВО О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ - О СВЕТУ МАРКЕТИНГА НЕКАДА И САДА. Почео је у МАРК-ПЛАНУ септембра 1992. године и још смо заједно. Двадесет шест година! Станислав (Станко) Инђић је мој лични шеф кабинета. Особа посебног кова. И поверења. То је да бисте и ви знали ко су, поред осамдесет осам аутора, битни учесници у стварању јединствене књиге. Можда и не само на овим просторима. Поред низа порука које сте могли да прочитате, оно у шта не можете да имате увид, је данашњи комерцијални ефекат: добили смо наруџбина за тридесет једну књигу. Могућа су два разлога. Једно је, вероватно и пресудно, да су појединци, због сталних померања рокова издавања, можда и посумњали да ће књига уопште изаћи. Сада су се уверили. Други је комерцијалне природе. Закључно до 24. јула, са извршеном уплатом до тог рока, појединачна цена књиге је 4.300 динара + ПДВ 10% = 4.730 динара/бруто. После тог датума, појединачна цена 6.450 динара/нето. Многи су разумели и суштину поруке. Куповином књиге обезбеђује се слободан улаз на свих пет предвиђених панела. Значи, купљена књига својеврсна је улазница. Књиге испоручујемо од 18. јула, по примљеној потврди о извршеној уплати. Ко буде желео, моћи ће да је лично подигне на Рецепцији организатора панела по његовом завршетку. Обрасци "наруџбина" за правна и/или физичка лица су на нашем сајту: www.taboomagazine.org одмах у заглављу почетне стране на нашем сајту.

КЊИГА ЈЕ ОДШТАМПАНА – СПРЕМНА ЈЕ ЗА ВЕЛИКИ ДОГАЂАЈ

НЕМА ВИШЕ НАСЛОВА У БУДУЋЕМ ВРЕМЕНУ – Поводом објављивања...

12. јул 2018.

О д б р о ј а в а њ е

Данашњи број је једанаест (11) ТОЛИКО је остало дана до, на неки начин, свечане дистрибуције књиге СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ О СВЕТУ МАРКЕТИНГА НЕКАДА И САДА. Тада, 24. јула, у 14.14 часова, окупићемо се у Свечаној сали управне зграде БЕОГРАДСКОГ САЈМА, користећи књигу као повод, да организујемо први од пет панела у низу о бољем разумевању и суштини дефинисања али и примене филозофије маркетинга у свакодневном животу, не само у области привреде. Заправо, господин Саша Јовшић, власник и директор штампарије ЈОВШИЋ, данас нам је приредио највеће могуће изненађење: пре рока (ова синтагма вам је већ позната), испоручио нам је данас укупан тираж књиге. Ишли смо да надгледамо штампу, да одобравамо поједине табаке али књигу као књигу до данас нисмо видели: укоричену, божанственог изгледа и опреме. И, као у добра, стара времена, данас смо Радничкој класи,пословодству и г. Јовшићу, упутили телеграм захвалности и честитања за израђену књигу величанственог изгледа. О садржају - ви ћете се изјашњавати. Ако вам кажем да сам и сам узбуђен и да не могу распредати као што, почесто чиним, о неком или нечем, ви ћете ме, сигуран сам, разумети. Многи од вас не знају да је ово моја трећа књига. Прву сам објавио 22. децембра 1997. године КАКО ВОДИТИ ПРОЈЕКАТ МАРКЕТИНШКИХ АКТИВНОСТИ. Формата А-4, обима 228 страна, то је био мој поклон обележавању Фондације МАРК-ПЛАНА за маркетинг у оквиру Економског факултета Универзитета у Београду. Друга је објављена 21. јуна 2001. године. ЈЕДАНАЕСТ БЕСЕДА ЗА ЈЕДАНАЕСТ ГОДИНА. Била је посвећена учесницима манифестације СВЕТИОНИК.Формат такође А-4, обима 52. стране.. Ово је сада, на неки начин, моја трећа књига: један сам од осамдесет и осам коаутора и уреднк сам издања. С обзиром да сам био њен селектор, редактор и аутор прилога, можда смем да је набројим као своје треће издавачко дело. Напокон, ви ћете о томе судити. Ако пресуда буде позитивна, можда је и купите. Прве две су дељене бесплатно. Тада се то могло. Образац "наруџбина" је у заглављу нашег сајта: www.taboomagazine.org Испоруку вршимо од 24. јула па надаље

Ј А В Н И П О З И В

Поводом објављивања књиге СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ – О СВЕТУ МАРКЕТИНГА НЕКАДА И САДА

11. јул 2018.

Данашњи број је тринаест (срећан број - 13).

На данашњим странама Фејсбука вођена је занимљива, права стручна проблематика, на ивици квалификоване полемике. Прво је Александар - Саша Грбовић објавио изводе из истраживања компаније НИЛСЕН. Наведено је само да: - 14% потрошача верује у кампање брендова по правилу, оглашавају се робне марке, ретко када произвођач. Да би био схваћен, ретко се оглашава копманија BMW-a који се ни не продаје (ако се понудила промена власника, мало је купаца који би могли да купе ову или неку другу компанију!); - само је 18% оглашавања имао РОИ (надам се да вам је позната ова кратица); - да је 34% текстова на блоговима и производима и услугама (претпостављам да знам на шта се мисли али бих то оставио као тезу предстојећег панела), и - 78% потрошача верује у препоруку о производу или услузи (у преводу, то би могло да значи још једна атрактивна тема првог у низу од пет панела, посвећених "Разумевању филозофије маркетинга и умећа њене примене." Мој коментар је гласио:" Ови подаци можда указују на то да многи тзв. маркетиншки стручњаци нису овладали тајнама заната.То значи да, ипак, између оглашивача и пројектованих циљних група (ако је то уопште урађено уочи кампања оглашавања), није успостављен комуникациони мост. Но, да не грешим душу, код ове информације недостају битни елементи: који НИЛСЕН ЈЕ ТО РАДИО (светски ланац и на међународном тржишту или национални на сегменту домаћег тржишта). Јасно, и када. Онда бисмо могли боље да судимо." Прочитао сам коментаре. Неке и више пута. И почињем да размишаљам зашто је слабији одзив позваних стручњака да буду панелисти, модератори или аниматори дискусије јер су, можда (недаобог!) слабијег знања о значају филозофије маркетинга и умећа њене примене, Односно, због чега код сваког тржишног проблема клијента, следи огласна кампања а да проблем, почесто, није у томе. Можда, наше оглашавање делује атрактивно али не преноси жељену поруку како би се остварио дефинисани циљ: податак да 78% више верује у препоруке носи озбиљно упозорење. Ево теме за предстојећи панел. Да ли међу вама има кандидата који би прихватили да буду панелисти, модератори или аниматори дискусије која би могла да емитује јасне и разноврсне поруке. Ако сте за то, што ми се не би јавили па да договоримо ваше учешће

НОВЕ ЗВЕЗДЕ МАРКЕТИНГА

Поводом објављивања књиге СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ – О СВЕТУ МАРКЕТИНГА НЕКАДА И САДА

9. јул 2018.

О д б р о ј а в а њ е

Данашњи број је петнаест (15)

Волео бих када бисте посетили страницу НОВЕ ЗВЕЗДЕ МАРКЕТИНГА. Њу води Александар Саша Грбовић. Јако сам поносан што сам га упознао и што сам схватио његов огроман интелектуални капацитет и снагу креативне личности. Одговорно препоручујем да се упознате са садржајем јединственог конкурса чији ће резултати гласања бити објављени на својеврстан начин: на Свечаној академији СВЕТ МАРКЕТИНГА СВЕТОМ САВИ. Разумемо порив и друштвени тренутак када је, у датом тренутку друштвеног развоја, Свети Сава именован школском славом и дан када се једу переце! Историја каже да је Свети Сава, ипак, много више. Тежио је образовању свог народа, не само кроз основне - најниже облике школовања. Ето, ако смо добро разумели његово постојање, и нашег доприноса његовој вечности. Ви, који ово читате, ако сте наставни кадар на факултетима и високим струковним школама, или студент, пренесите ову вест и другима. Можда вам се и посрећи! Ако сте изненађени што смо се одлучили на овај корак поводом објављивања књиге СВЕДОЧАНАСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ ... - узмите у обзир данашњи тренутак када се о маркетингу као инструменту пословне политике, најмање говори. Ако се и чује, то је, обично, са негативном конотацијом. Треба нам позитивно мишљење не само наших привредника, да можемо допринети бољитку на многим фронтовима друштвеног стваралаштва који може да допринесе унапређењу живота на многим фронтовима Неопходан нам је позитиван имиџ посла којим се бавимо. Поготово поверење да смо стручни и зас ову област стваралаштва. Желим да верујем да сте ме разумели.

БЛИЖИ СЕ 24. ЈУЛ

Поводом објављивања књиге СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ - О СВЕТУ МАРКЕТИНГА НЕКАДА И САДА

7. јул 2018.

О д б р о ј а в а њ е

Данашни број је шеснаест (16) После скоро једногодишњег рада (прва писма послата су потенцијалним ауторима августа прошле године), књига СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ - О СВЕТУ МАРКЕТИНГА НЕКАДА И САДА је одштампана и спремна је за испоруку. Заправо, прва испорука која ће бити 24. јула, намењена је претплатницима часописа ТАБУ (ранје сам већ наговестио да ће се часопис, због свог обима од 604 страна књижног дела, "трансформисати у књигу"), односно њеним наручиоцима који су то урадили (или ће урадити закључно са 23. јулом). Успели смо да одвојимо један скромнији тираж који ће моћи да се купи поводом одржавања првог у низу панела који ће "заменити" класичну промоцију књиге. Заинтересованима, у њену част (књиге!), само тог дана, предвиђена је празнична, специјална цена. Од 25. јула важиће, нормална, комерцијална. Тема првог панела изгледа да је "подоста" узнемирила део стручне јавности као и оне које се терминима: "адвертисинг", "реклама", "оглашавање", "тржишне комуникације", "маркетинг", "брендирање". "пр" и још море других, траже признање своје стручности и оспособљености да се баве решавањем тржишних проблема - својих или за потребе клијената који су их ангажовали. Признајем да синтагму "филозофија маркетинга" не воле ни многи наставници. У њиховим уџбеницима, почесто, нема ни слова о томе - најзначајнијој фази рада на којој ће лежати развој целог маркетиншког пројекта. Знао сам, а и сада понеке знам, универзитетске професоре који, напросто, изјављују да им се термин "реклама" највише "свиђа!" јер је најјаснији ("). Онда их подсетим да је некадашњи издавач "Савремена администрација" из Београда, реализијући одлуку ЈУМЕ (Југословенског удружења за маркетинг), 1977. године, објавила ЕНЦИКЛОПЕДИЈУ МАРКЕТИНГА. Многи тада учуте. Неће да признају да о "томе нису информисани". Једна група мојих пријатеља и ја, донели смо одлуку да покренемо процес "исправљања кривих дрина", не би ли смо охрабривали "мале" и "средње" привреднике, као и предузетнике (ружни термини - не зна се који је гори од горег), да непосредније, храбрије, дугорочније, узму судбину у своје руке и нађу своја места у све суровијој тржишној утакмици при којој се, све мање, примењују одређена правила - ако, уопште, и постоје. Не могу да кажем, било их је, има их и сада, али се не поштују. Нико се не плаши санкција!!!! Како је ово, у суштини, јако стручна тема и од посебног значаја у (поновљеној индустријализацији националне привреде), а ова друштвена мрежа и њени учесници, уз све поштовање према њима, нису адекватна циљна група, наставићу о овоме да пишем на нашем сајту: www.taboomagazine.org све посећенијем, што нас посебно радује Наруџбеницу за куповину књиге можете наћи у заглављу сајта..

ОДБРОЈАВАЊЕ И БИЗНИС МОНИТОР РТВ

Поводом објављивања књиге СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ - О СВЕТУ МАРКЕТИНГА НЕКАДА И САДА (шездесет друга прича)

1. јул 2018.

Данашњи број је двадесет три (23).

Сутра ће бити нешто занимљиво: Уредништво емисије БИЗНИС МОНИТОР РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈЕ ВОЈВОДИНЕ сутра ће, у оквиру своје емисије (понедељак) у 15.30 часова, емитовати седмоминутни интервју који је новинар Борислав Деспотовић, протеклог четвртка, обавио са мном. Питања су била врло занимљива, очито добро припремљена. Било је укупно пет питања. Шта сам и како сам одговарао, то ћете, сутра, ако пожелите, видети, поготову што су се сва односила на струку - на учеснике на тржишту маркетиншких услуга у Србији. Данас сам, у току дана, осетио потребу да вам, укратко, испричам један догађај из не тако давне прошлости када су односи са новинарима у питању и њихово тумачење појава на тржишту, међу њима и саме примене инструмената маркетинга на српском тржишту. Било је то пре десетак година. Владимир Чех, Борислав Миљановић и ја договорили смо се да, условно речено, помогнемо новинарима, нарочито онима који прате нашу економију и привреду у оквиру тога, Предложили смо групи главних и одговорних уредника из многих медија (штампаних и електронских) да смо спремни да одржимо серију предавања како би новинари боље разумели шта је то што радимо. Јасно, и због чега. Посебно смо сугерисали да главни уредници одреде млађе новинаре који би се припремали за тржиште маркетиншких услуга у Србији, вредно око 3% бруто друштвеног производа земље Србије (преко три милијарде евра!) Одређеног дана сала је била препуна. Било је велико изненађење када смо замолили новинаре, који су повели читаве ТВ екипе или фоторепортере, да ово није конференција за штампу већ наш покушај помоћи редакцијама да боље разумеју одређена дешавања, поготову која би требало и њих да додирују с економског аспекта. Радили смо цео дан. Растали смо се задовољни и једни и други. Било је предвиђено да се састајемо једном месечно и да увек представљамо и друге учеснике различитих специјалности. И тако би. Једнострано. Ми смо дошли али и "читава" два новинара, сада других имена. Нормално је да смо отказали одржавање предавања.. Позвали смо главне уреднике да нам објасне шта није у реду, поготову што смо имали информације колико су били пријатно изненађени нашом вољом. Што би правници рекли, било је PRO BONO, без материјалних обавеза. Главни уредници су новинаре пребацили на друге задатке. Било је то њихово право. Али су нас, бар, могли обавестити о промени одлуке. И сад, питате се ви, какве то има везе за РТВ и њиховом емисијом коју вам препоручујем да одгледате. Па, има. РТВ је сада једини светли пример који се заинтересовао шта ми то радимо и због чега, скоро дневно, говоримо и пишемо о потреби разумевања филозофије маркетинга. Можда их, после овог написа, буде више. И из других редакција. Новинар који је водио интервју зове се Борислав Деспотовић и оставио је снажан утисак на мене. Разговор је трајао око два часа да би прилог трајао седам минута! На ТВ то је огромно време.

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/granicnik.png

О Д Б Р О Ј А В А Њ Е

Поводом објављивања књиге СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ - О СВЕТУ МАРКЕТИНГА НЕКАДА И САДА

1. јул 2018.

Данашњи број је двадесет четири (24). Толико нам је остало дана до прве у низу промоција посвећених књизи, које ће се одвијати кроз мноштво манифестација, закључно са 31. децембром наредне године! Детаљније ћемо у свему писати осим на нашем сајту:www.taboomagazine.org и на страници Александра - Саше Грбовића коме сам, у буквалном смислу, поверио да води реализацију, највероватније, најоригиналније акције у славу маркетинга, икада реализоване под овим поднебљем: НОВЕ ЗВЕЗДЕ МАРКЕТИНГА.

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/jul2018/Oglas%20-%20NOVE%20ZVEZDE%20MARKETINGA-2.jpg

Тражићемо их међу студентском популацијом, читајући и јавно гласајући о њиховим радовима оценама од 5 до 10 на тему: "Филозофија маркетинга у даху".Ту, превасходно, рачунамо и на ваше гласове. Проглашење најбољих обавиће се 27. јануара наредне године на свечаној академији "Свет маркетинга Светом Сави". Верујем да многи од вас лично познају или знају за Александра - Сашу Грбовића. У случају да вам је то "промакло", он је једини аутор коме смо уврстили два ауторска рада (више него озбиљна по садржају и по порукама које у себе носе). Ако помислите да је то нонсенс, када их прочитате, уверен сам да ћу у вама добити вашу подршку да сам, после дужег времена, нашао маркетиншког мислиоца - креативца (како га лично замишљам). Бићу мало нескроман: многи од вас који ме познају, знају да јако тешко делим комплименте. Поносам сам што сам име Александра - Саше Грбовића - ставио на своју листу формираних, угледних, високо и разнолико образованих особа, одговорних изнад свега, са већ богатом листом референци од поноса. До сада сам вам, посредно (делимично), "открио" две активности: - Трагање за новим звездама маркетинга (размишљамо да најбољима обезбедимо праксу у водећим агенцијама за тржишне комуникације; односно за планирање оглашавања; код великих и успешних оглашивача ... - Да ћемо организовати Свечану академију "Свет маркетинга Светом Сави". Разумемо због чега су, у датом друштвеном тренутку, Светосавске свечаности посвећене школској деци. Али смо, више него сигурни, да је улога Светог Саве у образовању српског народа шира и од посебног значаја. Сада ћу вам најавити још две ствари:

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/jul2018/Oglas%20-%20PANELI%20U%20NIZU.jpg

У Свечаној сали управне зграде Београдског сајма, место нашег окупљања у последњих десетак година, на дан објављивања књиге СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ ...24. јула организујемо први од пет планираних панела. Тема првог је "Разумевање филозофије маркетинга и умеће њене примене". Панелисти су аутори прилога у књизи. Улоге модератора и аниматора дискусије наменили смо угледним новинарима којима су економија и привреда основна преокупација. Улаз је предвиђен претплатницима часописа ТАБУ односно наручиоца књиге. Ако сте заинтересовани да је купите и тиме обезбедите учешће на свих пет панела, обрасци наруџбина су на нашем сајту. одмах у "глави" (испод наслова)

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/jul2018/Pocasni%20amb-%20prim-%20fil-mar.jpg

Можда ће највеће изненађење за многе од вас бити проглашење ПОЧАСНИХ АМБАСАДОРА ФИЛОЗОФИЈЕ МАРКЕТИНГА И УМЕЋА ЊЕНЕ ПРИМЕНЕ. Избор кандидата је у току. Када то завршимо, њихова имена биће јавно саопштена. Знам да се питате "где их тражимо?". Основни предуслов је да су старији од шездесет година. Битан услов: остављен снажан траг у развоју српске привреде. Када им јавно будемо уручили специјално припремљене плакете, они ће преузети врло значајне улоге. Које и због чега, у наредним јављањима.. ПОГЛЕДАЈТЕ ГРАФИЧКА РЕШЕЊА ЗА АКТИВНОСТИ КОЈЕ ПРЕДСТОЈЕ. Занимају нас ваша мишљеља и оцене.

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/granicnik.png
http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/jul2018/Djordjo%20ambasador.jpg http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/jul2018/Pocasni%20amb-%20prim-%20fil-mar.jpg http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/jul2018/Djordjo%20vratimo%20veru.jpg http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/26/Nove%20zv.%20mar.jpg.jpg
http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/granicnik.png
http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/jul2018/Djordjo%20poklon.jpg http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/jul2018/Djordjo%20obrazovanje.jpg http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/jul2018/Djordjo%20Zozefov%20kamp.jpg
http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/granicnik.png
http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/jul2018/Paneli%20u%20nizu.jpg http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/jul2018/Svet%20marketinga%20Svetom%20Savi.jpg

ЈОВШИЋ ЈЕ ОДРЖАО РЕЧ

Поводом објављивања књиге СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ - О СВЕТУ МАРКЕТИНГА НЕКАДА И САДА

28. јун 2018.

Саша Јовшић, власник и директор ШТАМПАРИЈЕ ЈОВШИЋ са којим сарађујемо последњих петнаестак година, одржао је дату реч: Књига је одштампана: радили су припрему и штампу дан и ноћ. Шест стотина четири стране огроман је посао. Сада је, после последње контроле, отишла на дораду: сакупљање, савијање, шивење, кројење корице (тврд повез) и убацивање.
Сада могу да одахнем и доста задовољно да вам потврдим да ће прва од више планираних промоција бити одржана 24. јула, у Свечаној сали управне зграде Београдског сајма, места где се окупљамо последњих десетак година на манифестација КРЕАТИВНОСТ КОЈА ПРОДАЈЕ и МАРКЕТИНШКИ ДОГАЂАЈ ГОДИНЕ.
Планирани почетак је у 14.14 а завршетак у 17.17 часова. По обичају, а верујем да сте приметили реченични склоп "прва од више планираних промоција ..." промоција у класичном смислу неће бити. Пратиће их одређене активности. О многима још не могу да говорим али могу да вам кажем да ће прва бити панел РАЗУМЕВАЊЕ ФИЛОЗОФИЈЕ МАРКЕТИНГА И УМЕЋЕ ЊЕНЕ ПРИМЕНЕ. Водиће га петоро панелиста, три модератора и двоје аниматора.
Представићемо вам угледне привреднике као прве чланове Клуба ПОЧАСНИХ АМБАСАДОРА који су, умећем разумевања и реализације маркетиншких пројеката, створили дела достојна људи од имена. Они ће, поред јединственог звања, водити и контролисати активности све до 27. јануара наредне године, када ћемо, свечаном академијом СВЕТ МАРКЕТИНГА СВЕТОМ САВИ, окончати први круг пројектованих активности.
О свему што је испројектовано, у датим тренуцима, бићете потпуно и благовремено обавештавани. Улазница ће бити купљена књига СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ - О СВЕТУ МАРКЕТИНГА НЕКАДА И САДА јер ће панеле водити аутори.
Јасно, на основу објављених ауторских прилога.
Поштено?
http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/Zozef%20i%20tabaci.jpg

ПРАВИ УГАО, ШЕЗДЕСЕТ ОСМА И ЈА

Поводом објављивања књиге СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ - О СВЕТУ МАРКЕТИНГА НЕКАДА И САДА (Шездесет прва прича)

26. јун 2018.

Јуче је (25. јуна) РАДИО-ТЕЛЕВИЗИЈА ВОЈВОДИНЕ, у својој угледној емсији ПРАВИ УГАО која је, по мом скромном мишљењу, најбоља у Србији када су интервјуи о актуелним друштвено-економским, политичким и другим односима у питању, имала за госта др Хрвоја Класића, редовног професора Филозофског факултета из Загреба.
Без обзира колико је саговорник демонстрирао сјајан аналитички дух, отвореност па и снажан степен критичности према уоченим друштвеним девијацијама у неким срединама (које је и лоцирао током разговора), ова проблематика не може бити предмет активности које ме окупирају и о којима волим да пишем (као што имам осећај - по броју ваших јављања и по начину и садржају коментарисања - да волите да читате). Па, сигуран сам да ћете се сада ви запитати због чега, онда, спомињем ову емисију и сјајну водитељку - Љубицу Гојгић, чије емисије не пропуштам (понедељак - четвртак од 17.20 до 17.50 часова). Професор Класић је, током интервјуа, представио загребачко издање књиге ШЕЗДЕСЕТ ОСМА чији је аутор и која је, по његовим речима, узбуркала хрватску јавност која ће, на јесен, доживети и београдско издање. Гледајући ту емисију, пијући кафу са Мирјаном, одједном, из чиста мира, рекох: "Па, и ја сам Шездесет осмаш!"Устанем и донесем књигу ИСПРЕД ВРЕМЕНА, аутора Мијата Лакићевића, чије је име достојно рабила "Економска политика", најбољи недељник који је ова земља икада имала. У последњих неколико година, и "Нови магазин", који мудро уређује и води Надежда Гаће, директорка и главна уредница. Без обзира што смо, те године, Мирјана и ја већ четири године били у браку и родитељи ћерке Сање (1965) и главни сведок мојих многих активности а, у некима, и учесница, постави ми питање: "па какве ти имаш везе са 68?" Ја почех: "организовали смо Први међународни симпозијум привредних пропагандиста 5+1, уређивао сам последње бројеве периодичног часописа "Економска пропаганда", гласило УЕПС-а и хтедох да наставим да набрајам, када ме Мирјана поново прекиде новим питањем: "какве то има везе са 68?" Почех да набрајам: "мењали смо и охрабривали смо свест привредника у праћењу и понашању активности на тржиштима; помагали новинарима привредних рубрика да боље разумеју тржиште и омогуће утицаје на његова кретања; почели смо интензивније да користимо речи: углед, престиж, познатост, економски публицитет (ПР менаџери тада још нису постојали); охрабривали смо примену економских истраживања, увођење претпакованих производа ..."Опет Мирјана: "имам осећај да си и о томе писао у књизи?" Рекох, да, на око стотину страна од укупно шест стотина четири које исписаше осталих осамдесет седам аутора. Па, запитах се и ја сам себе, да ли ће то кога интересовати!
http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/Knjiga%20-%20ISPRED%20VREMENA.jpg

ПРомоцијa јединствене књиге СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ - О СВЕТУ МАРКЕТИНГА НЕКАДА И САДА

ПРидружите се професионалном слављу

17. јун 2018.

Такав садржај, никад, нико, не само на простору бивше Југославије, него ни садашње Србије, није до сада објавио. Захваљујући вама - осамдесет осморо аутора између корица! Шест стотина страна обима, са више од пет стотина фотографија, дијаграма, табела, цртежа, илустрација. Хоћете још један својеврсни "раритет": књига је тешка преко четири килограма! Мислим на један примерак.
Послушали смо добре савете и одлучили да књигу изложимо на 49. САЈМУ ОБРАЗОВАЊА (24-28. октобар), јасно, у оквиру САЈМА КЊИГА на Београдском сајму. У праву су они који су нас посаветовали: ми смо и уџбеник, и историја, и публицистика, и наука, и теорија, и теорија у пракси, и мноштво пословних случајева и, изнад свега, књига која ће се више пута читати, проучавати. Није нам место међу романима, књижевним делима, прози, поезији, мемоарима, историографици... У све уважавање! Ми се веома разликујемо.."Генерална проба" промоције биће идућег месеца у Свечаној сали Управне зграде Београдског сајма, где смо и научени да се, у последњих десетак година, окупљамо на нашим манифестацијамa на које смо веома поносни: МАРКЕТИНШКИ ДОГАЂАЈ ГОДИНЕ, СНАГА КРЕАТИВНОСТИ. Договорили смо се да то буде јединствен панел посвећен теми: "Разумевање филозофије маркетинга и умеће њене примене". Тада ћемо најавити и својеврсно такмичење: "Нове звезде маркетинга". Прогласићемо први и последњи пут лaуреате: "Почасне амбасадоре филозофије маркетинга". Отворићемо и конкурс за носиоце звања: "Амбасадор филозофије маркетинга". Циклус активности одвијаће се под мотом "Вратимо веру у маркетинг". Улазница ће бити јединствена: примерак књиге у руци. Које? Па наше, коју смо заједно створили: СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ - О СВЕТУ МАРКЕТИНГА НЕКАДА И САДА.

P.S. Моја следећа фотографија: бићу обријан! Тако смо се и договорили. Биће то сигнал да је књига одштампана и доступна свима онима који желе више да знају!
http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/granicnik.png

16. jun 2018.

Istorija marketinga i tržišnih komunikacija ima početak, razvoj, uspone, padove, uspehe, lutanja, traganja, vanserijske prodore, teške trenutke i mnogo razloga da na nju budemo ponosni. U vašim rukama je svedočanstvo o delu puta koji smo prešli stvarajući istoriju srpskog marketinga. Za ovo svedočanstvo, koje vam je neophodno da biste zaista razumeli gde smo i kuda idemo, najzaslužniji je doajen marketinga na ovim prostorima, gospodin Žozef Lončar. Nije sve počelo od nas, mnogo toga je počelo sa Žozefom i njegovom generacijom, kao i mnogima pre njih. Važno je da se na to stalno podsećamo jer svi zajedno imamo razloga da budemo zadovoljni ogromnim iskustvom, dobrim i lošim, iz kojeg se mnogo toga može naučiti. A iskustvo tome i služi. Ipak, kao najvažnije, ne treba zaboraviti da sve što radimo u ovoj oblasti, u prvom redu treba da doprinese unapređenju konkurentnosti, i to u najširem značenju te reči. Što se našeg tržišta tiče, moramo shvatiti da je samo konkurentna privreda uspešna privreda. I da samo sa takvom privredom naš posao ima smisla. Bez uspešne i konkurentne domaće privrede, sve što radimo je prosto izvođenje radova a ne stvaralaštvo i kreativnost. Ovaj poduhvat daje mnogo razloga da verujete da imamo još mnogo toga da pokažemo svetu. Od nas zavisi da li ćemo to i uraditi.
Snežana Simin, diplomirani politikolog
Osnivač i vlasnik preduzeća za menadžment i konsalting
„Profession Group“
U Beogradu, 15. juna 2018.
http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/granicnik.png

13. jun 2018.

Jedinstven dokument, napisan prvi i poslednji put, kojim se ostavlјa za sva vremena, neizbrisiv trag rađanja i rasta komunikacija u privredi zajedničkih država nazivanih Jugoslavijom. Zabeležene su priče i iskustva, mnoga po prvi put iskazana, koje će svima koji komuniciraju, biti dopunski izvor znanja. Višedecenijska priča, vremeplov na putu iz komunizma, preko socijalizma, do surovog neoliberalizma, obogaćena ličnim iskustvima lјudi koji su, svako u svom poslu, ostavili ne mali trag.
Docent dr Momčilo Cebalović,
predavač na Visokoj školi za komunikacije
U Beogradu, 12. juna 2018.
http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/granicnik.png

ŠTA JE BILO I ŠTA ĆE BITI

Nekoliko stotina godina neposrednog iskustva vrlih poslenika šire oblasti društvenih komunikacija, namenjenih bolјoj razmeni ideja i proizvoda, a time i punijem životu lјudi u tekućoj i minuloj epohi, sadržano je u knjizi koju jedva držite u ruci. Nјenim izgledom bi se ponosio i sam Gutemberg, njenim tekstovima svako učilište, dugoročni projekat, seminar, savremena enciklopedija i biblioteka. To nije hrestomatija ni hronologija ali jeste svedočanstvo i sveznanje, nije udžbenik ali jeste podsetnik za svakoga koji se bavi, ili koji tek namerava da to čini, tržišnim komunikacijama u najširem smislu te reči. Obuhvatna je vremenski i pojmovno, profesionalno i kritički. Karakterišu je različiti pristupi i primeri, individualni izbori tema i područja, autora koji čine pravu reprezentaciju naše delatnosti u Srbiji.
Prvoslav S. PLAVŠIĆ
psiholog, istraživač medija i komunikacija
U Beogradu, 5. juna 2018.
http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/granicnik.png
„… Želim vam snagu da istrajete u svojim namerama, želim da razumeju energiju znanja (moć) što im nudite. Želim im zrno razuma da prihvate ponešto od onoga što (neprocenjivo) nudite i da od svega toga prihvate bar deseti deo svoje svesti. Želim im …“
Marijana Šćepović Ex Parojčić
U Pančevu, 10. juna 2018.

12. jun 2018.

Draga Marijana, tvoje lepe izrečene misli i dobijena podrška nam mnogo znači. Visoko cenimo tvoj napor da nam uputiš tako lepe a obavezujuće poruke. U ime ekipe koja deseti mesec rade na ovom projektu, primi naše reči zahvalnosti uz osećaj velike odgovornosti da ispunimo tvoja obećanja.

10. jun 2918.

Reč-dve o knjizi SVEDOČANSTVA O JEDNOM VREMENU I O "PAKETU" KOJI, NEKAKO, S TIM "IDE":- OBRAZovanje u marketingu,- NOVE ZVEZDE MARKETINGA,- AMBASADORI MARKETINŠKE FILOZOFIJE,- DOSTOJI ČLANOVI POČASNOG ODBORA,- VRATIMO VERU U MARKETING,- LIGA DOLIČNIH MENTORA,- ŽOZEFOV (putujući) KAMP,- PI-AR JE PI-AR I NIŠTA VIŠE.Na svom zidu 4. juna, postavio sam pitanje i ponudio, na neki način, odgovore:"Važna informacija za sve one koje zanima kako ćemo da obeležimo objavlјivanje knjige SVEDOČANSTVA O JEDNOM VREMENU - O SVETU MARKETINGA NEKADA I SADA, na prestojećem sajmu knjiga a sada dodajem - na Sajmu obrazovanja (koji se održava u isto vreme)". Procenili smo da nam je tu pravo mesto a ne među romanima, pesnicima i drugim stvaraocima književnih dela.Uz sve i iskreno poštovanje prema njihovom radu i njihovih delima.Moji poštovani, iskreno, bio sam ubeđen da ćete iskoristiti datu vam šansu da se, bukvalno, skoro svakog dana, potvrđujete na tržištu. Kroz razne oblike stvaralaštva koje vam svet marketinga pruža, koje nema ni početka ni kraja. Jedan dan gubitka pojavnosti, dan je manje za vaš lični i naš ukupni opstanak. Novi poslenici, koji pristižu,a to čine u talasima kao "cunami", negirajući ne uvek sa pravom, sve što je pre njih učinjenoPretpostavlјao sam da ćete biti ponosni što ste ne samo uvršteni u takvo, u suštini, monumentalno delo, već da ćete, i te kako, kao pravi profesionalci, iskoristiti tu šansu za svoje opšte dobro, na sebi svojstven način. Gajio sam nadu (ali još je nisam izgubio, naprotiv!), da ćete, na sebi svojstven način, ističući vaša razmišlјanja o viđenju, sadržaju i primeni marketinške filozofije bez čega nema originalnih marketinških projekata, u izvornom smislu reči.Lično, ispunjavajući ove redove,ne mogu sebi da priznam da sam ponosan što ih pišem. Ispada da vas, na neki način, teram da se "hvalite" što ste, uopšte uvršteni u takvo, više nego specifično izdanje koje će, sigurno, biti trajnije vrednosti.Da ne bi bilo zabune. Ponosam sam što ste prihvatili da budem selektor i da sam vaše poverenje časno ispunio. Imam osećaj da nisam napravio ni jednu grublјu grešku.Ako, a i ja sam toga svestan, primetite da neko nedostahe na ovom spisku, molim vas da me ne osuđujete. Bili su uredno pozvani. Pojedinci nisu našli ni za shodno da se, bar, kurtoazno, "zahvale za čast koja im je ponuđena, pozivajući ih". A ja, prema odjecima koji do mene i mojih saradnika pristužu,sve smo ubeđeniji da smo napravili dobro delo. Napokon, ni jednog trenutka, ne sumnjam da će stručna javnost iskazati svoj sud.Kurioziteta radi, skoro polovina autora nije našla za shodno da otkupi svoj primerak, ne samo da bi se hvalili da su "uklјučeni" u "a" reprezentaciju marketinških poslenika Srbije. Verujem da bismo, svi zajedno, trebalo da budemo ponosni na sadržaj i popis autora.Na momente nisam siguran da li pravim dobre poteze bez obzira što mi je duša mirna, Uveren sam da sam, i pred sobom, i pred Bogom, uradio ispravnu stvar,Mnogima od vas je poznato da sam 1. decembra 2016. godine poklonio MOKROKORSKOJ ŠKOLI MENADžMENTA 1602 naslova isklјučivo stručnih knjiga i časopisa. Kod kojih mnogi naslovi dosežu i do 1914. godine i da mnoga izdanja imaju vrednost rariteta.Pre oko dva meseca, ponudio sam jednoj od nauglednijih kulturoloških institucija u ovoj zemlјi - JUGOSLOVENSKOJ KINOTECI, da im poklonim oko dve stotine časova, komercijalnih. pubicističkih i edukativnih spotova i filmova iz sveta marketinga. Jasno, kao poklon, ne tražeći niti očekujući nikakve materijalne ili moralne izraze zahvalnosti.Do današnjeg dana nisam udostojen odgovora!Jasno je da odustajem od plemenite namere očekujući, ako mi Bog to omogući, neka bolјa vremena ili lepše vaspitane lјude koji će to umeti da cene.Ovim tekstom obraćam se prijatelјima na društvenoj mreži FEJSBUK. Koga više zanima kako će se sve ovo odvijati, pogotu istaknuto u naslovu, molim vaas da pratite naš sajt jer ne verujem da vas sve zanima kako se ovo odvija, A moći ćemo i polemisati.
http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/granicnik.png
„… Poštovani gospodine Žozef Ivan Lončar, veliko hvala na uloženom trudu da postavite marketinšku scenu i ljude koji je kreiraju na sjajnom nivou. Zaslužujete priznanje od svih koji su uključeni jer je to vaša ideja, dobra volja i trud vašeg tima. Sigurna sam da će ovo što radite biti visoko vrednovano u vremenima koja dolaze. Želim vam reći: VELIKO HVALA.“
Profesorka dr Vesna Damnjanović
U Beogradu, 8. juna 2018.
http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/granicnik.png
http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/granicnik.png
„… Bravo legendo srpskog i svetskog marketinga. Sve čestitke za upornost i požrtvovanje na dobrobit struke, nauke i prilično devastirane Srbije.“
Profesor dr Miladin Ševarlić
U Beogradu, 8. juna 2018

11. jun 2918.

„… Poštovana gospodo profesori, da nisam bio „dobar lopov“ i krao od svih vas od kojih sam imao šta da ukradem, veliko je pitanje gde bih danas bio. I zato, i ne samo zbog toga, hvala vam na izraženoj nesebičnosti.

Lepo je čitati vaše reči, ocene i komplimente ali nisam bar sasvim siguran da sam ih baš i zaslužio. I mnoge okolnosti su mi išle na ruku. U vremenima u kojima sa počeo da delujem, niko me nije ometao a mogli su. I to je ta, u suštini, bila kapitalna šansa koji sam, očito je, umeo da, na neki način, iskoristim.

Kao znak pažnje koju iskazujete prema meni i mom radu, hoću da vam se odužim „malom tajnom“: Danas sam dobio pismo Uprave Beogradskog sajma. Vama je poznato da smo, baš u toj, Svečanoj Sali Upravne zgrade Beogradskog sajma, u poslednjih desetak godina, održali svoje najuspešnije manifestacije: SNAGA KREATIVNOSTI i MARKETINŠKI DOGAĐAJ GODINE.Hoćemo da sačuvamo tu tradiciju. Ponuđeno nam je od strane Uprave Beogradskog sajma da biramo tri datuma: 10-12. jul i da održimo prvu „generalnu probu“promocije knjige SVEDOČANSTVA O JEDNOM VREMENU – O SVETU MARKETINGA NEKADA I SADA.

Pretplatnici časopisa TABU-a koji, ovim činom, prestaje da izlazi, i kupci knjige, po završetku „fešte“ moći će da ponesu svoj primerak. Kome bude potrebno, neka povede i „nosača“ jer će primerak knjige biti težak oko četiri kilograma.

5. jun 2018.

„… Pripala nam je čast da posvetimo nekoliko reči o istoriji oglašavanja, preko tržišnih komunikacija do razumevanja filozofije marketinga i njene moguće primene u svakodnevnim tržišnim utakmicama koje vodimo, zajedno s našim poslovnim partnerima.
Zašto baš mi?
Ne samo zbog toga što smo najstarija marketinška agencija koja u Srbiji, odnosno u Jugoslaviji, postoji više od trideset godina.
Stekli smo impresivan broj inostranih i domaćih profesionalnih i društvenih priznanja. Među njima i najveća moguća: „Zlatne lavove“, osvojene na vrhunskoj smotri stvaralaštva, na Festivalu u Kanu.
Naši poslovni partneri prepoznali su našu kreativnost, stručnost i odgovornost koju negujemo prema svim partnerima, bez obzira na njihovu veličinu. I te kako su razumeli da smo osposobljeni, ali i odgovorni, da rešavamo njihove tržišne probleme.
Osnivač naše agencije, Dragan Sakan, imao je redak dar – posedovao je talenat za uspeh. Kao Mida, pretvarao je sve u zlato.
Nešto od toga imamo i mi.
Zbog toga New Moment, News Ideas Company, stalno raste. Ne samo fizički.
Kako to radimo i postižemo, šta je to što nas motiviše, ponešto smo opisali i na stranicama knjige SVEDOČANSTVA O JEDNOM VREMENU – O SVETU MARKETINGA NEKADA I SADA čijem se izlasku posebno veselimo.“
Braća Žarko i Lazar Sakan,
koji vode agenciju na način koji je poodavno utvrđen.
U Beogradu, 18. maja 2018.

5. jun 2018.

„… Možda ću preterati kada kažem da će ova knjiga biti štit kojim ćemo se braniti kada već, jednom, uđemo u EU.
Ja, sam, pripadam korpusu lokalpatriota koji smatraju da imamo šta da ponudimo Evropi i da, nimalo, ne zaostajemo za marketinškim „djelatnicima“ širom sveta. A to što, počesto sami sebe umemo da podcenjujemo, sami smo krivi. Kada pročitam „vest“ da „iza marketinške akcije stoji strana agencija iz …“, to shvatim kao lični poraz. Ova knjiga će nam poslužiti kao naš štit. Koji ćemo dostojno nositi. I koristiti.
Živi bili pa videli.
Hvala, Žozefe.“
Dr Dragan Jeremić,
zamenik gradonačelnika grada Valjeva
U Valjevu, 22. maja 2018.

4. jun 2018.

„… Sa Žozefom i njegovim idejama nikada niste načisto: često genijalne, ponekad „lude“, dešavalo se, retko, i da promaše cilj – ali uvek, baš uvek, dobronamerne, okrenute struci i relevantne. I uvek plasirane sa njegovom ogromnom energijom i stručnim entuzijazmom, pa i znatiželjom koja mu je svojstvena. Nije ovo prvi put i da se postavljeni cilj pomera – od jubilarnog časopisa ka konkurentu za izdavački poduhvat godine; nije prvi put da se, pod Žozefovom dirigentskom palicom, okupi mnoštvo ljudi, ali mi se čini da je ovo prvi put da ima ovoliki broj značajnih, i da se ponovim, relevantnih koautora. Knjiga SVEDOČANSTVA O JEDNOM VREMENU – O SVETU MARKETINGA NEKADA I SADA, koju je priredio i podario nam Žozef Lončar, je štivo koje će uvek, i treći put da kažem tu reč, ostati relevantno i može se čitati i iščitavati, i davaće odgovore na mnoga pitanja i dileme koje, marketinški poslenici, kojima je stalo do struke, imaju ili će tek imati.“
Dr Srđan Bogosavljević,
redovni profesor Univerziteta u Beogradu u penziji
Osnivač i dugogodišnju direktor Agencije STRATEGIC MARKETING, kasnije IPSOS-a
Sada konsultant UNDP, IPSOS, WB i GIZ-a
U Beogradu, 30. maja 2018.

4. jun 2018.

„… Originalno delo SVEDOČANSTVO O JEDNOM VREMENU – O SVETU MARKETINGA NEKADA I SADA, predstavlja sinergiju različitih životnih priča renomiranih autora koji su predstavili životno iskustvo iz oblasti marketinga. Velika je čast biti deo ovog izdanja i najlepše se zahvaljujem gospodinu Lončaru i njegovom timu što su uspeli da spoje najbolje ljude iz marketinga i predstave delo koje će ostaviti pečat narednim generacijama. Preporučujem da knjigu pročitaju studenti i profesori, menadžeri i direktori koji rade u oblasti marketinga i prodaje, zaposleni u marketinškim agencijama kao i konsultanti koji definišu inovativne marketinške strategije.“
Dr Vesna Damnjanović,
vanredna profesorka FON,
Fakultet organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu
U Hong Kongu, 29. maja 2018.

DRUGI UMESTO MENE

„… Prošlost nikada nije „objektivna“, niti dostupna u smislu onoga što je „po sebi“ značila. Nјezino značenje uvijek je konstruirano iz današnjeg trenutka, iz naše aktualne pozicije.“ Dejan Kršić, u Zagrebu, 2012.

1. jun 2018.
Stvarno ne znam ko je gospodin Dejan Kršić, ni odakle je, i kojim povodom i na kom mestu je ove reči izrekao, pa tada ne zapisah odgovore na pitanja koja, sam sebi, redovno postavlјam. Evo, godinama, čuvam ovaj papir gde zapisah ove reči koje bi, svakoga ko želi ili piše o prošlosti, trebalo da vodi računa.
Uobičajeno je kod izdanja ovog i sličnih izdanja da sam autor napiše nekoliko prigodnih reči. Ali, ja nisam autor, ja sam samo srećni urednik na čiji poziv se odazva ovako eminentan krug lјudi, stručnjaka posebnog kova, o čije moralne vrednosti, stečeno znanje, korektno ponašanje sa razvijenom etikom i poštovanjem, imam visoka mišlјenja. Verujem da ćete, manje-više, mnogi od vas, kada završite sa čitanjem ovako obimnog dela, podeliti sa mnom iznetu ocenu.
Svestan sam, s obzirom na velike generacijske razlike, koji smo odrastali u sistemima koji su ostavlјali traga u našim ličnostima, da ćete konstatovati da za mnoge autore nikada niste ni čuli, ili su to površne informacije kojima raspolažete i koje vam ne omogućavaju da formirate jasne stavove.
Dosledan iznetom stavu koji ponavlјam: ja nisam autor, ja sam urednik izdanja, neko bi upotrebio reči „selektor“ ili „redaktor“, pozvao sam grupu lјudi koje izuzetno cenim (da budem do kraja iskren, u čije stavove i kritička razmišlјanja verujem jer imamo, kako to „klinci“ vole da kažu, iste ili slične „talasne dužine“, da svako od njih, prema neposrednoj vrsti posla s kojom se bave, napišu uvodna razmatranja.
Oni su, svojim visprenim rečima, stečenog bogatog iskustva, napisali uvodnike, svako sa svog aspekta u odnosu na posao (užu specijalnost) kojom se bave.
Nјima, i na ovaj način, izražavam duboku zahvalnost.
Da ne beše njih (svi u dvojnoj ulozi: i uvodničara i autora priloga), da nema vas – koji sada čitate ove i redove koji slede, ne bi me ništa „opralo“ pred Bogom što izgubih poverenje najuže porodice – da se bavim jalovim poslom koji nikome nisam potreban.
Možda ću doživeti, objavlјujući ovu knjigu koju sa ponosom zaklјučujem u svojoj 78. godini života, prepunog uspona ali, isto tako, i padova, ponekad vrlo grubih, doživeti i ponovno okuplјanje porodice kako to i sam Bog zapoveda.
Ako vam se dopao njen sadržaj, bogatstvo informacija ali i različitih pogleda na svet marketinga, nađite puta i „šapnite mi“ vaš sud. Biće to melem na moje, još uvek, otvorene rane.
Znam da niste naučili da čitate ovako napisane redove ali će vam i ovo biti jedan od načina potvrde da velika dela ne nastaju tek tako i lako. Pogotovu ne bez otpora, iz raznih sredina i sa raznovrsnim pobudama.
Jutros (19. maja) završih sa čitanjem knjige „Hotel Jugoslavija“ koju juče dobih od samog autora, Ekrema Dupanovića, na zanimlјivoj profesionalnoj manifestaciji „Dajrekt medija akademiji“ održane u Beogradu. U suštini, čudnovata posveta koju mi Ekrem ispisa „Dragi Žozefe, da te ne bi, možda ni mene ne bi bilo“, koji je takođe u svom burnom života savlađivao Scile i Haridbe“, podseti me, gledajući dominantan broj mladih, vedrih, obrazovanih lica, da skoro svi odreda imaju manje od mojih 50% skuplјenih godina. Nјen sadržaj nije bez uticaja na redove koje ispisah.
Setih se i svog prvog javnog nastupa u 26. godini starosti i sve mi postade jasnije.
I njima posvećujem ovaj rad, svoju, na momente burnu i čudnovatu prošlost, kao skroman doprinos njihovoj budućnosti.
Žozef Ivan Lončar,
autor i urednik izdanja
U Pančevu, 19. maja 2018.

1. jun 2018.

„… Naučno-stručna javnost prati „priče – komentare“ o svetu marketinga nekada i sada. Priču je pokrenuo časopis TABOO koji je postao knjiga! SVEDOČANSTVA O JEDNOM VREMENU – O SVETU MARKETINGA NEKADA I SADA. To je knjiga koja predstavlja svojevrsni sadržajno osmišljen projekat koji odgovara na moguća pitanja: Gde se nalazi marketing u Republici Srbiji danas? Kuda – gde žele da krenu marketinški stratezi Srbije, s čime – s kime žele da ide dalje u savladavanju tajni marketinga sve probirljivijeg globalno orjentisanog potrošača? Odgovor na ta pitanja nudi nam koautorski tim koji čine profesori univerziteta, predstavnici savremene teorije i progresivne prakse marketinga i tržišnih komunikacija. Autorski tim nije slučajno odabran. Većina autora, okupljeni oko časopisa TABOO, bili su stalni hroničari svih promena u razvoju marketinške teorije i praksi koje se već odvijala ili dešava na prostorima naše zemlje, regiona i sveta. Svako od njih, na sebi svojstven način, a u skladu sa uređivačkom politikom časopisa, utkao je svoju marketinšku nit (znanje), u knjigu koja se daje naučnoj i stručnoj javnosti na uvid. Knjigu krasi i čini je prepoznatljivom analitička preglednost, jasnoća činjenična potkrepljenost studijama slučaja: KAKO SMO GRADILI FILOZOFIJU MARKETINGA.“
Dr Sreten Ćuzović – Otilo
Redovni profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Nišu
Redovni član Naučnog društva ekonomista Srbije (NDES)
U Nišu, 22. maja 2018.

1. jun 2018.

„Neospornim trudom i energijom izdavača, ispunjena je očigledna namera da se konceptom i sadržajem knjige: SVEDOČANSTVA O JEDNOM VREMENU – O SVETU MARKETINGA NEKADA I SADA, širokom auditorijumu približi, pojasni i argumentuje važnost marketinga u svoj njegovoj inspirativnosti i zanimljivosti, zarazno entuzijastički percipiranim od strane autora priča.
Eklektičkim pristupom u integraciji različitih mišljenja, uverenja i stavova najvećih imena marketinga na ovim prostorima, obezbeđen je i značajan stručni potencijal za dalji razvoj individualnog doprinosa profesionalaca u ovoj oblasti, čime se doprinosi pozitivnoj spirali pozicioniranja marketinške misli.“
Dr Milica Kostić – Stanković,
redovna profesorka, Šef katedre marketing menadžment
i odnosa s javnošću FON-a, Fakulteta organizacionih
nauka Univerziteta u Beogradu
U Beogradu, 28. maja 2018.

1. jun 2018.

„… Mi, kao narod, nismo baš najbolji u dokumentovanju svoje istorije. Ova knjiga u mnogome to menja što se tiče srpske marketinške fenomenologije iz druge polovine prošlog i prve dve decenije ovog veka. U njoj si i naša marketinška prošlost, i sadašnjost, i budućnost. Iz nje se uči, ali i promišlja, knjiga mikroskop i teleskop, u isto vreme.“
Lazar Džamić,
kreativni strateg predavač
U Beogradu, 28. maja 2018.

ЦРВЕНА ЗНАЧКА НА РЕВЕРУ

31. мај 2018. године

Припадам носиоцима признања за заслуге (Certificate of Merit), коју сам добио 25. маја 1983. године, од ИАА, Међународног удружеља оглашавања чије је седиште у Њујорку, тада, највероватније, једини грађанин Средње и Источне Европе.

Иако је она, формално, непреносива као што то нису ни друга признања, ордења и слично, значку сам јавно поклонио на МАРКЕТИНШКОМ ДОГАЂАЈУ 2010. ГОДИНЕ Миши Лукићу, који осваја свет маркетинга као "Мачак у чизмама", које му омогућавају да прави кораке од седам миља. До сада сам јако задовољан што сам донео ту одлуку. Са поносом то истичем.

Жозеф Лончар предаје своју ИАА црвену значку Миши Лукићу као достојном наследнику прогресивних идеја на развоју струке

ПРОСТО ЗА НЕПОВЕРОВАТИ

Поводом објављивања књиге СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ - О СВЕТУ МАРКЕТИНГА НЕКАДА И САДА (шездесета прича)

25. мај 2018. године

Данас (петак, 25. маја) у току целог дана, а почело је синоћ, примао сам извињења многих што су ми дали реч да ће присуствовати специфичном начину промоције књиге СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ - О СВЕТУ МАРКЕТИНГА НЕКАДА И САДА. Последњи разговор обавио сам пре неколико минута: питају ме поједини "како је протекла промоција".

А протеклог понедељка, 21. маја обавештени су сви аутори и покровитељи да се манифестација одлаже. Описали смо и врло јак разлог: сугестија да наступимо на предстојећем Сајму књига на Београдском сајму (21 - 28. октобар) и да, тада, обавимо јавну промоцију на описани (најављени) начин. Препорука је да конкуришемо за једно од високих професиоанлноих и друштвених признања: издавачки подухват године јер да предвиђена књига, са осамдесет осам аутора, и јесте својеврсни подухват. Књига је, како смо обавестили јавност, у штампи и њену испоруку почињемо током јуна, према приспелим наруџбинама за претплату на часопис, односно за књигу. Тако смо и описали разлоге сукцесивне испоруке: ручни рад на тврдом повезу књиге, које претпоставља и шивење табака, обима око 600 страна! Сада ћу вас замолити да се, једно време, не јављам: потребан ми је одмор и рад на организацији једног замишљеног догађаја током јуна, када је књига у питању. Ако у томе буде успеха, бићете благовремено обавештавани.

ПОНОСАН. А НЕУГОДНО МИ ЈЕ!

Поводом објављивања књиге СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ - О СВЕТУ МАРКЕТИНГА НЕКАДА И САДА (педесет девета прича)

25. мај 2018. године

Када сам започео процес писања, условно речено - краћих прича из живота маркетиншке струке, прво сам мислио да ће их бити тридесетак. Онда сам себи дао реч да ћу стати на педесетој. Сасвим сам другачије замишљао садржаје последње две приче.

Живот је, очито јe, пун обрта. Различитог садржаја где много што-шта не зависи од тебе. Ни индиректно.

Почетком априла ове године, добио сам лично писмо председника Компаније МЕТАЛАЦ, господина Драгољуба Вукадиновића, једног од најуспешнијих привредника које је Србија дала. И данас има.

Један пасус из тог писма ми је привукао пажњу. У почетку сам помислио да је то изјава лепо васпитаног привредника, са изразитим осећајем за кућно васпитање.

Тај пасус у писму гласи:

"Још се сећам нашег првог сусрета када смо у Врњачкој бањи ја и моји сарадници упијали Вашу сваку реч и, поштено, Ви сте нам отворили свет маркетинга и његове предности."

На крају писма, г. Вукадиновић ме позива на пословни ручак (који је јуче и одржан у предивној башти Клуба пословних људи ПРИВРЕДНИК), када ће ми бити представљен и нови генерални директор, господин Александар Марковић (изабран после преране смрти бившег, угледног Петрашина Јаковљевића).

Председник компаније, г. Вукадиновић, повео је и своју супругу, шармантну, праву Даму, као и директорку маркетинга, госпођу Надицу Вујић-Митровић. Данас су они у Паризу где ће боравити више дана па је могуће да им ова прича неће бити доступна.

После обавезног, уводног и пријатног ћаскања, господин Вукадиновић је устао (Црногорац, дипломирани технолог) и одржао пригодну здравицу. Речи су мени биле упућене. Не памтим да сам то у животу доживео. Можда, једном слично, у Њујорку маја 1981. године, у седишту МекКена, када ми се, такође стојећи, обраћао Били Меки Јуниор, председник говором од двадесетак минута.

Али, увек то али. Били Меки није се сетио што је Драгољуб Вукадиновић урадио. Нисам видео ко је и када је унео слику упаковану у леп папир.

Одједном, слика му је додата (од узбуђења ни то не умем да опишем, скинуо је омот, окренуо слику и почео да чита текст посвете. Знам да ћете ми поверовати. Узбуђење је расло. Текст посвете не препричавам. Дајем вам њен снимак.

Пошто је њих било четворо, тражио сам допуштење да поведем свог сина Игора, дипломираног економисту са смера за маркетинг. Он је "мој" сведок.

СТИГЛО ИЗ НИШ

Поводом објављивања књиге СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ - О СВЕТУ МАРКЕТИНГА НЕКАДА И САДА (педесет осма прича)

23. мај 2016. године

Нисам због овог био у Нишу (о томе сам већ писао), где сам, по вољи организатора Економског факултета Универзитета у Нишу, председавао занимљиво компонованим жиријем на студентском такмичењу посвећеног умећу преговарања и утврђивању битних елемената да би се могло приступити састављању купопродајног уговора (мало рогобатан назив али га правници тако измислише).

Али ми је мило! Стигла ми ЗАХВАЛНИЦА, лепо израђен докуменат са потписом декана, госпође др Јадранке Ђуровић Тодоровић, редовног професора на Економском факултету у Нишу.

То ме подсети и на 1994. годину када, исто тако, добих слично насловљен израз захвалности од Економског факултета Универзитета у Београду.

И ви знате да не пишем због тога и овога. О образовању економиста за рад на пословима маркетинга и сродних функција је реч.

Почетком овог века, по факултетима економских наука, организовасмо предтакмичења у решавању (уговорених) пословних случајева. На појединим факултетима било је и по десетак екипа (састављене од по три редовна студента) на којима се одвијало предквалификационо такмичење. Изасвасмо велико интересовање. До тада, у Југославији, па ни у Србији, нешто слично није постојало.

Покровитељ беше Привредна комора Србије под чијим покровитељством дођоше најбоље екипе са факултета и виших економских школа из Србије и Републике Српске у Београд, на полуфинална и финално такмичење.

Жири, од једанаест чланова, би састављен искључиво од угледних дипломираних економиста који живот посветише маркетингу и свакодневној примени њене филозофије. Одлуке донесоше једногласно а би тајно гласање!!! Скоро на ивици немогућег. Одговор је доста једноставан. Већ тада смо осећали разлику у стеченом знању и умећу његове примене у зависности од тога ко су им били професори. Скоро непогрешиво.

Сви чланови жирија бејаху "светски путници", повезани са мултинационалним компанијама и водећим светским агенцијама. Већ тада смо знали да једна од водећих агенција на свету, McCANN ERICKSON WORLDWIDE са седиштем у Њујорку, без обзира на завршене факултете кандидата, имају обавезно једногодишње школовање у организацији МекКена. Нису били једини. То је била скоро редовна пракса агенција које држе до себе. МекКен нам је само омогућио да се упознамо са њиховим наставним програмом и садржајима обавезне праксе. Упознали су на стотине научних радника и наставног особља које су сусретали на светским конгресима, симпозијумима, саветовањима, креативним радионицама, фестивалима ... једино никада не видоше ни једног јединог нашег представника науке - са факултета и института.

Схватили смо и тај разлог. У свету доктори наука, да би сачували статус професора или предавача, улажу у себе, путују по свету, проучавају туђа искуства, учествују у међународнм пројектима. Не због хонорара. Да би добили референцу, неопходну да би им статус професора трајао што дуже.

Наши професори би, исто тако, да путују по свету али не могу да добију финансијера а из свог џепа им се не "вади"!

Хтели смо и ту да допринесемо. На једној од седница Групације маркетиншких агенција у оквиру ПКС, током 2005. године, позвасмо групу асистената и доцената како бисмо их упознали са жељом да смо расположени да им финансирамо путовања по свету како би се бар приближили међународној пракси.Тражили смо само два услова: да беспрекорно владају енглеским језиком и да нису старији од четрдесет година. (Ванредни и редовни професори нису долазили у обзир.) На следећем састанку дођоше њих двоје-троје. Професори им ставише до знања да није у реду да њихови доценти и асистенти знају више од њих. А и данас имамо професора који не владају ни једним светским језиком! Пропаде наша жеља и намера.

Због чега поново пишем о теми о којој сам, само пре неколико дана, писао?

ХВАЛА ДНЕВНОЈ НОВИНИ ПОЛИТИКА.

У јучерашњем издању (понедељак, 21. маја) на простору већем од половине стране (!), објавише чланак "Лако до индекса и са слабијим оценама". Занимљиви су коментари професорке, др Марије Богдановић, бивше ректорке Универзитета у Београду.

Њој и новинару Браниславу Радивојши, у знак пажње, посвећујем овај прилог. Отворише проблем битан за наш жељени прогрес.

ЧИНИЛИ СУ ТИ.

УЧИНИ!

(Условно, наставак од 18. маја 2016. године)

Службено, почео сам да путујем по свету у својој двадесет другој години. Био сам делегат Фабрике авиона УТВА из Панчева на најчувенијем сајму пољопривреде у свету, у Верони (Италија). Трајало је десет дана. И, тако, могао бих да наставим: већ 1966. Париз - Салон амбалаже и претпакованих производа; 1967. - Дизелдорф - најчувенији сајам на свету графичке индустрије; 1968. - Келн - Светска изложба посластица; Милано - Сајам амбалаже и претпакованих производа; Цирих - Први светски сајам рекламе - 1972. године и тако, све до 1996. када сам, као службено лице боравио у Атини, организујући Југословенску привредну изложбу по први пут ван Солуна. Тако сам "нанизао" четрдесет две земље на кугли земаљској.

Ово је поента. Генерално, увек сам био изненађен пасивним понашањем многих наших делегата. Седелиби на свом штанду и... чекали (можда Годоа).

Од ујутро до увече ја сам обилазио друге излагаче, користио сваки тренутак да са неким разговарам, без обзира на његов положај. Више пута, по повратку у хотелску собу, ноге су ми биле крваве!Руке утрнуле од "тегљења" разног информативно-пропагандног материјала.

И тако сам дочекао 1992. годину. У којој сам, на до тада непознат начин, обележио свој јубилеј - тридесет година чланства у УЕПС-у.

Жозеф и Иван донели су једину могућу одлуку:други су улагали у нас, време је да враћамо.

Тако смо, поводом нашег јубилеја, одлучили да бесплатно одржимо две креативне радионице. Позвали смо заинтересоване да се јаве, да буду наши гости. Рачунали смо на по тридесет људи. После предавања, где су, за растанак, били припремљени и поклони, а био је заједнички ручак.У тада водећем хотелу ИНТЕР-КОНТИНЕНТАЛ. На првом, било их тридесет седморо, а на другом (сутрадан) чак четрдесет троје. Никог нисмо одбили.

Када смо испратили госте, погледали смо у небо и упитали: да ли смо вратили у нас уложено. Нисмо добили никакав сигнал.

И долазимо до краја. Мислио сам да смо то окончали пре две године у Ечкој, када смо позвали двадесетак дама да буду наше гошће (три дана).

"Преварили смо се".Пре три дана прихватили смо молбу студената Економског факултета Универзитета у Београду,да наступим(о) на њиховој Маркетиншкој радионици. Биће то 25. маја (њихова жеља) - подсетио сам их да је то датум Дана младости.

Разговараћемо (по њиховој жељи) о мотивационим истраживањима и о разумевању филозофије маркетинга (моја жеља).Два сата. После ћемо се "надгорњавати", док буде последњег студента у сали који жели нешто да пита, каже, критикује, примети ...

ИЗМЕЂУ ТЕОРИЈЕ И ПРАКСЕ

Поводом објављивања књиге СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ - О СВЕТУ МАРКЕТИНГА НЕКАДА И САДА (педесет седма прича)

18. мај 2018. године

Јуче (четвртак, 17. мај) ПОЛИТИКА је објавила сепарат посвећен универзитетима и њиховим факултетима, односно почела је битка за упис студената, нарочито оних који су на "самофинансирању" (где нађоше само ту реч?

Нема дилеме да неки факултети и високе школе не би постојале да нема њих - студената који своје школовање плаћају,

После штампаних информација и огласних решења, битка ће се пренети и на ТВ екране. Видећемо зграде, сале, амфитеатре, инсталисане рачунаре, неко ће се поносити са приказивањем паркова и осмесима на лицима студената. Задовољни комфором, јер друго се не приказује. (Ми бисмо то стручно назвали - рекламом, порукама које никога посебно не дотичу, поготову не одвајају од других.)

Да будем јасан и не само због тога, карикираћу мисао. Неће имати академски ниво комуникације али ће ме сви добро разумети, и коме се свиди и кога ћу наљутити.

Професори су "мајстори" (или би требало да буду - на добром гласу!). Студенти су "шегрти" - који очекују да им мајстори открију тајне свог заната и врхунских достигнућа до којих су сами досегнули.

Позвали смо одређени број универзитета и факултета на којима се изучавају маркетинг и сродни предмети. Предложили смо им да направе огласна решења где ће представити своје "мајсторе": наставно особље на које нису само они поносни. Који су и у професионалним и другим круговима поштовани, који уживају респект. Да нађу пута и начина како ће их представити као облик гаранције да ће будући студенти бити поносни на имена својих мајстора који су их оспособили за живот.

Предложили смо им да тако компоноване огласне поруке буду објављене у књизи која ће, наредног месеца (јуна) бити на многим столовима људи који су добри познаваоци маркетинга и тржишта уопште и начина њиховог функционисања.

Не да су одбијене наше понуде него нас, н и к о, није удостојио ни одговором, што не би било лоше јер и лепо васпитање је дисциплина коју треба преносити на своје студенте.

Шта мислите, који су могући разлози:

а) они су високоумне институтуције и шта ту сада треба износити аргументацију да су факултети од угледа, који школују врхунске стручњаке када они већ умишљају (мисле) да то је већ јесу самим чином њиховог постојања),

б) они су конзервативне средине и такав облик комуникације са тржиштем (а студенти су купци њихових услуга - памети) им није потребан - држе се "утабаних" стаза, и

в) немају професоре са тако развијеним угледом не само у својим, уским академским срединама, него ни у професионалним, па немају кога посебно да истакну.

Можда бих могао понудити још неколико одговора. Али, да то оставим вама, нарочито родитељима - финансијерима својих "шегрта" које треба оспособити за самостални рад, за живот

ОПЕРЕТА "ОСАМДЕСЕТ ОСАМ МИНУТА БЕЗ ЖОЗЕФА" НА ЗАХТЕВ МНОГИХ - ПОМЕРА СЕ

Поводом објављвања књиге СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ - О СВЕТУ МАРКЕТИНГА НЕКАДА И САДА (педесет шеста прича)

17. мај 2018. године

ОВО НИСТЕ ОЧЕКИВАЛИ. АЛИ НИ МИ

На захтев изненађујућег великог броја читалаца мојих, до сада, педесет пет прича на овој мрежи, али и на нашем сајту: www.taboomagazine.org као и добијене сагласности већег броја аутора, стваралаца књиге

СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ

помера се до одржавања овогодишњег Међународног сајма књига на Београдском сајму (21 - 28. октобар ове године).

За нас, њене творце и издаваче, ово је изненађујући захтев, без обзира што одише и неком врстом оптимизма и признања и да смо на добром путу.

Данас, на одржаном састанку Редакционог одбора, дошли смо до јединственог става да је захтев разложан.

Промоција издања до сада невиђене књиге под мотом МАРКЕТИНШКИ ПОКЛОН ГОДИНЕ, припада свима а не само грађанима Панчева и онима који би, можда, дошли из Београда.

Осим тога, прошле године смо закаснили. Ове нећемо: благовремено ћемо поднети кандидатуру за награду ИЗДАВАЧКИ ПОДУХВАТ ГОДИНЕ. Постоје јасне сугестије добро обавештених људи да нам припада шанса да се такмичимо за овако високо професионално и друштвено признање.

Како је књига увелико у штампи, а имајући у виду да смо, својевремено, променили одлуку да, уместо тротомног издања часописа то буде књига, узимајући у обзир да ће књига бити "шивена", у тврдом повезу са заштитним омотом, да ту има пуно ручног рада који захтева више времена од саме штампе књижних табака, то ћемо испоруку књиге започети средином јуна, поштујући редослед претплатника на часопис ТАБУ, односно купаца књиге, по приспећу наруџбина.

Сам чин свечане промоције, на начин који то и заслужује, биће у данима одржавања самог поменутог Сајма књига.

Припремамо још нека изненађења достојна угледу и ауторитету писаца - аутора ове јединствене књиге, у којој ће бити многа знања и нформација, не баш познатих до данашњих дана.

Верујемо да нам ваша подршка и изражено разумевање неће изостати.

Бићете нам драги гости - културолошког догађаја, оперете у једном чину: ОСАМДЕСЕТ ОСАМ МИНУТА БЕЗ ЖОЗЕФА.

Ideje koje ćete voleti na pravi pogled! No.7!

Priče koje žive

By kreativac on nedelja, maj 13, 2018.

Prijatan vikend želim!

Današnja, sedma ideja sa razlogom, poslednja u ovom ciklus objavljivanja ideja, posvećena je ličnom iskustvom određene društvene teme za koju verujem da treba da ima svoj kontinuitet u rešavanju problema a ne samo jednom godišnje advertising kampanju.

Naime, većini vas koji ste čitali prethodnih dana opise ideja koje samo objavljivao, znate da sam na hroničnom programu dijalize već 19 godina. Znate i da svaki put kada se čujemo utorkom, četvrtkom ili subotom obično vam kažem da sam na redovnom servisu i da menjam ulje:)))Društvena tema u vezi sa dijalizom je promovisanje značaja donorskih kartica i transplantacije.

Ne želim da vas ovde opterećujem brojkama, koliko mladih čeka na transplataciju bubrega, ali dovoljna je informacija da oko 5% ukupnog budgeta Srbije za zdravstvo odvaja se za pacijente na dijalizi.

Hemofarm Fondacija je odabrala temu „donorske kartice“ (http://www.fondacijahemofarm.org.rs/) sa kampanjom u kojoj se govori o čekanju poziva za transplataciju od strane pacijenata kao apel za građane da potpišu donorsku karticu i da se promoviše zakon koji je u najavi.

Iz mog ugla i par drugih prijatelja koji dele sa mnom servisne knjižice svakog drugog dana, kampanja koju realizuju zahteva „začin“ i održivost iz ugla koji je širi i pozitivniji.Ne znam zašto su većine naših društvenih kampanja napravljene u duploj negaciji. Nigde života u njima a trebalo bi da se bore uglavnom za život.

Kampanja treba da obuhvati različite korisnike koji su u vezi sa dijalizom, transplatacijom i donorstvom.

Pacijente na dijalizi– Pružiti im dovoljno podrške kroz informacije i edukaciju o njihovom stanju i kako da aktivno budu deo društva.

Transplantirane pacijente – Dati im podršku za vraćanje u život. Posebno dostojanstva i radnog prava.

Donore – Kvalitetne informacije koje predstavljaju sve vrednosti za pojedinca i društva.

Zašto tri ciljne grupe?

Jer su deo jedinstvenog kruga delovanja kada je u pitanju dijaliza i transplantacija

Pacijent na dijalizi provodi 48 sati mesečno u bolnici.Smanjuje mu se radna sposobnost u smislu vremena koje može da odvoji za aktivan rad i ostvarivanje društvenih i ekonomskih ciljeva.

Transplantiran pacijent nije izlečen. On samo ne ide više na dijalizu. Treba da se čuva jednako kao i osoba na dijalizi samo iz drugog ugla.

Donor – Treba otkloniti sve njihove sumnje i promovisati život a ne strahove.

Naravno u takvoj kampanji, ključni partner su institucije zdravstva koje učestvuju u celom procesu.

Naziv današnje ideje sa razlogom glasi:

#NASTAVI ŽIVOT

Jer pacijenti na dijalizi treba da nauče da nastave život sa tretmanima od kojih im život znači sve dok se ne stvori šansa za transplantaciju.

Jer transplantirani pacijenti treba da nastave život pazeći na imuni sistem i čuvajući sebe maksimalno.

Jer Donori imaju šansu da nastave život, tačnije njihovi organi.

www.nastavizivot.rs

je platforma na kojoj sve tri ciljne grupe mogu da nađu dovoljno informacija potrebnih za njihov oblik nastavka života.

Kada je u pitanju „skretanje pažnje“ na temu korišćenjem komunikacionih sredstva, verujem da i vi vidite mogućnosti primene reči „nastavi…“ koja vodi ka konceptu „nastavi život“.

Nastavi niz… oglas u kojem nedostaje par brojeva.

Nastavi pesmu…. poznata pesma kojoj nedostaje finalne reči.

Nastavi igru….. poznati košarkaški trener koji je na dijalizi i čeka transplataciju izgovara „Nastavi igru“.

Nastavi tradiciju-Knjaz Miloš kao kompanija podržava kampanju „Nastavi život“.

Nastavi ritam – muzičari učestvuju kampanji „Nastavi život“.

Opis video spota „Nastavi život“: Dva monitora koji prate rad srca i život pacijenta. Linija života prelazi sa jednog monitora na drugi monitor.

Veoma je bitno da „Nastavi život“ ne bude samo reklamna kampanja već pozitivna društvena akcija.

Nastavi život je kampanja koju može da inicira Hemofarm fondacija ali svakako mogu da se priključe i druge kompanije kao što je Fresenius, Knjaz Miloš…

Na kraju ovog ciklusa objavljivanja ideja i verujem početka realizacije bar jedne ideje, želim vam što više priča koje žive.

P.S: Vi koji želite da nastavite život pišite na kreativac@live.com i openrethinker@gmail.com.

Синоћ сам, са жаљењем, констатовао, да сам, несмотрено, случајно притиснуо погрешну дирку (све изразитији проблеми са мојим очима), и да је мој напор у коментарисању идеја и иницијатива Александра Грбовића, којег са посебном пажњом пратим и, када затреба, прокоментаришем, једноставно – нестао. Тог, не више момка већ човека у најзрелијим годинама, са посебним занимањем пратим, све више сигуран да је у питању вансеријски таленат, изразито несташног духа за кога је, по оној народној "и лет комарца, музика".

Његових седам прича о седам идеја је штиво које би сваки послован човек, не само маркетиншки посленици, требало да прочита. Можда би се, не замерите ми, неко се и, бар мало, просветлио. Нисам стигао да прокоментариш причу број 6 која би, на многим трибинама од највећег ауторитета, могла да буде предмет филозофије живота човека у многим облицима постојања и стварања. После два пута прочитане приче број 7 (вама, поштовани, препоручујем да то учините бар једном), схватио сам да Саша (Александар Грбовић), своју невољу изражава на врло специфичан начин:после сваке дијализе, подигне главу, погледа у небо и каже: "Хвала ти Боже на још два поклоњена дана живота" (мислећи на следећу дијализу, која име фреквенцију на свака два дана), указује колико је ово велики друштвени проблем: Не само по питању здравственог буџета, него социјализације живота и директног учешћа у реализацији (примене понуђеног) стваралаштва. Потенцијали корисник Ацине изразите, дубоко осмишљене и изражене креативности, не вреднује идеју и савете већ оцењује, што не би требало, као врсту помоћи Ациним проблемима а не као вредност која му се нуди у решавању не Ациних, него његових, понајчшће,тржишних проблема и њихових могућих разрешења. И само друштво овај проблем гледа, имам дубок осећај, искључиво са здравственог становништа и учешћа тих трошкова у укупним трошковима здравства. Пратим акцију тзв. донора (хладна, одбојна реч без обзира што је, највероватније, то медицински термин), која не указује на друштвену корист - дајући живот другима да буду равноправни чланови друштва, Да будем прецизан, чак и друштвено корисни. Уз промену термина на лепу српску реч "донатор", мора се урадити друштвена кација која ће одисати топлином, снагом која изражава вољу за животом, за пуну равноправност као члана друштва. То значи да то не сме да буде само неки облик друштвене обавезе фармацеутске индустрије и произвођача апарата за дијагностиковање, већ свих привредних и друштвених субјеката који ће, дневно ако треба, исказивати друштвено-одговорно понашање. Ако буде потребе, али и "слуха", радо бих учествовао на тако дефинисаном пројекту. То би могло и за наше маркетиншке агенције (које држе до себе), бити прави изазов за нон-профит акцију.

АЛЕКДАНДАР ВУЧИЋ ЗА ОПОЗИЦИЈУ - НЕДОСТИЖАН САН

Поводом објављивања књиге СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ - О СВЕТУ МАРКЕТИНГА НЕКАДА И САДА (педесет пета прича, овога пута поново посвећена политичком маркетингу)

13. мај 2018. године

Редовнији читаоци памте да сам, својевремено, његову одлуку о смањењу пензија назвао маркетиншким догађајем године: ДОБИО ЈЕ СИГУРНИХ 1,200.000 ГЛАСОВА. Онда је и Милан Кркобабић (највероватније, извршио добијени задатак јер толико паметан или храбар није да би то била његова самостална иницијатива - да може да се деси да поштари не буду имали шта да разносе пензионерима, без обзира на стечена уставна права - слободна интерпретација).

Одређену улогу у свему томе имао је и одлазећи министар финансија чија улога - долазак из Светске банке (не из ММФ као што су појединици писали или обавештавали), није сасвим разјашњена. Има мишљења да је, као апсолутни човек из сенке, извршио домаће задатке које је добио пред полазак на пут (у Србију).

Вратимо се Вучићу: говорио је да пензионерима неће бити смањене већ увећане месечне пензије. То је било типично спиновање: 50% је била истина, остатак условно речено - лаж. Првих 50% је стварно добило веће пензије, и то веће него што су за активног живота заслужили. Генерално, знамо ко су то били.

И ти који су добијали, знали су да су то добили незаслужено и били су на томе захвални. И опозиција је знала да то није законито, да је то стварање сигурног бирачког тела али нијe налазилa адекватну политичку контраофанзиву, коју јe замењивалa спрдњом нa рaчун путујућег минингашког телa, превиђајући притом да су ови садашњи научили то од оних пређaшњих - њих самих.

Извесно је да предстоји референдумско изјашњавање око КиМ и тих 1,2 милиона пензионера није довољно, све и када да би се увећало додајући и чврсто језгро чланова владајућих партија који су ту, врло вероватно, из различитих разлога. Предпостављам, најмање из идеолошких.

Сада је, наводно, ММФ, када је изгубио то право новим аранжманом (о коме се тек преговара), изашао са идејом да већина пензионера, који добијају до 25.000, не добију ништа јер се неће смети бунити: свесни да добијају више него што су зарадили. Друга група - до 30.000 динара, добиће мало више. Делић оногa што им је одузето. Остаје око 700.000 оних чија је пензија била већа од 50.000 динара. Они треба, по предлогу ММФ, да добију највише! Социолошки, врло јасно. Већи број њих је већ утужио државу за незаконито укидање стеченог права, са великом вероватноћом да ће спор добити, што би био повећи издатак за буџет ове земље... Доста других је сада покренуло тај процес. Ако држава (АВ) укине привремену забрану, људи који су утужили, највероватније ће бити одбијени од суда а трошкови парнице пашће на терет тужиоца или ће и ту држава надмудрити оштећене компромисним решењем. Ових 700.000 пензионера, бaр 50%, поздрављају одлуку Владе и излазе на референдум гласајући на очекивани начин. АВ одушевљен, јер је добио потребан број гласова за изгласавање резултата референдума, претпостављам иде даље суверено, на свим телима органа власти јер опозиција као да не разуме политику која се води. У суштини, доста једноставна, али компликована за наше опозиционаре који су "учили" неке друге политичке лекције.

Имам дубок осећај да опозиција не схвата суштину овог потеза где је АВ, да би остао доследан себи, највероватније замолио ММФ да, као у своје име, изађe с тим предлогом. По досадашњем понашању, опозиција је окупирана неким својим проблемима и не осећа овај, дубљи, победнички.

АВ наставља свој победнички ход: јаше коња којег прате неки људи на магарцима!

ЕДУКАЦИЈА - ОРГАНИЗОВАНА ИЛИ ИНДИВИДУАЛНА, НЕБИТНО, ОСНОВА ПРОГРЕСА

Поводом објављивања књиге СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ - О СВЕТУ МАРКЕТИНГА НЕКАДА И САДА (педесет четврта прича - други део)

10. мај 2018. године

Као што сам најавио 7. маја, одржао сам реч (Младен није, а који, он ће се, већ у себи, идентификовати), и био сам јуче у Нишу (9. маја), на Економском факултету матичног универзитета.

Тамо је, у организацији професора, доктора Сретена Ћузовића, одржано занимљиво такмичење. Без обзира на мало чудноватији назив: "Иновациони семинар - "Трговинска дипломатија: вештина преговарања и умеће склапања купопродајног уговора", било је то (за мене) једно ново животно искуство у разумевању професора који улажу напоре да дипломирани економисти, по дипломирању, буду успешни привредници. (Да не буде забуне, немам сазнања да се исто или слично дешава и на другим економским факултетима у Србији, односно и у Републици Српској.)

У име факултета, домаћин је био професор, доктор Жарко Поповић, продекан за наставу који је, све време, био са нама, односно са студентима који су, до последњег места, напунили велику салу, са две такмичарске екипе и са члановима жирија, који је радио у саставу:

1) Госпођа Ивана Грковић, финансијски директор Компаније ГОРЕЊЕ СРБИЈА, д.о.о. са седиштем у Београду.

2) Госпођа Андријана Букваревић, менаџер сектора управљања људским ресурсима у Трговачкој фирми ИДЕА, у оквиру МЕРКАТОРА, са седиштем у Новом Саду,

3) Господин Слободан Титин, директор сектора малопродаје, такође из ИДЕЕ,

4), и ја, у ненаданој улози председника жирија, иако ми то раније није речено (претпостављам да је то био неки вид поштовања према мојим годинама).

Биле су две еипе, састављене од по три члана: једна је "изигравала" произвођача а друга велетрговину. Циљ преговарања је био да велетрговина прихвати као свог добављача произвођача који је дошао да се представи и понуди да буде њихов добављач с групом нових производа.

Једнодушан став чланова жирија је да су обе стране представиле једна другој кроз аудио-видео презентацију, уз јасну поделу улога такмичара на обе стране. То је добило високу оцену. Укупна презентација једне стране другој и сам чин преговарања који је био свеобухватан била је неочекивано добра. Уз мање, небитне примедбе, одличан.

Једногласном одлуком жирија, за нијасну је била боља екипа продавца са врло добрим елементима запажања једне стране другој и закључивања договора да ће се сарадња прихватити што је (замишњен коктел) требало да потврди да је прихваћена сарадња након усаглашених ставова.

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/Kolaz%20-%20NIS.jpg

На заједничкој фотографији: продекан са својим професорима, студенти - такмичари и чланови жирија.

СТУДЕНТСКО ТАКМИЧЕЊЕ О ВЕШТИНИ ПРЕГОВАРАЊА И (УМЕЋА) СКЛАПАЊА КУПОПРОДАЈНОГ УГОВОРА

Поводом објављивања књиге СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ - О СВЕТУ МАРКЕТИНГА НЕКАДА И САДА (педесет четврта прича)

8. мај 2018. године

Редовни професор Економског факултета Универзитета у Нишу, доктор Сретен Ћузовић, позвао ме да будем члан жирија студентског такмичења који ће демонстрирати да ли су и шта су прихватили од својих професора када је ова, више него важна пословна функција у питању. Друга област, од ништа мањег значаја, је умеће склапања купопродајног уговора која није увек вештина једино резервисана за правнике.

Љубазни позив професора Ћузовића нисам могао да одбијем јер сам понуду (позив) примио са чашћу.

Ово ће се дешавати у среду, 9. маја на Економском факултету у Нишу.

И поред тога што смо у финишу издавања књиге СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ - О СВЕТУ МАРКЕТИНГА НЕКАДА И САДА (у коме сам, лично, од 1. априла 1962. године као референт рекламе у Фабрици авиона УТВА у Панчеву), нисам могао да одолим овом изазову.

Прво, није ми познато да (ли) је ово редовно наставно градиво студената на економским факултетима у Србији. Јасно, и на другим вишим и високим струковним школама. С овим проблемом интензивно сам се бавио од тренутка када сам упознао професора Роберта Милера, са чувене Високе комерцијалне школе у Бечу (која постоји стотинак година), која даје седми степен стручности а звање на дипломи пише: дипломирани комерцијалиста.

С овим проблемом још енергичније сам почео да се бавим када сам на Економском факултету Универзитета у Љубљани, упознао професора Драга Котника, који је,тада, једини на простору Југославије, предавао студентима предмет ПРОДАЈА, по истоименој књизи у издању загребачког издавача "Информатор".

Знам да сам, 1976. године, написао први чланак којим сам довео у питање умеће југословенских привредника да буду и продавци, нарочито - добри, успешни. И знам да до данас, генерално, нисам о томе променио мишљење. Поготову после неколико боравака по "дивљем западу", нарочито у САД када су на "учили" да је то "каубојска земља" где је основно гесло "ко ће кога (преварити)". По повратку у земљу, обично су ме "бледо" гледали када бих "приповедао" о утисцима и стеченим знањем.

Ето, нисам хтео да вам се хвалим где ћу бити и због чега идем 9. маја, већ да вас обрадујем могућом променом става о оспособљености наших будућих привредника.

ДУНАВ СЕ УЛИBА У ТАМИШ

Поводом објављивања књиге СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ - О СВЕТУ МАРКЕТИНГА НЕКАДА И САДА (педесет трећа прича)

4. мај 2018. године

Сигуран сам да многи од вас не знају да је легенда српског песништва - Мика Антић - био и ученик панчевачке гимназије Урош Предић" и да је аутор чувене песме "Дунав се улива у Тамиш", по коме је направљен истоимени краткометражни филм по сценарију Драгутина Илкића - више познат по надимку Бата Бирта.

Режирао га је први на слици с леве стране, Иван Ракиџић, добитник Велике пулске награде 1966. године за филм "Пролеће је дошло у стан мога брата Чарлија". Свој успех поновио је у Пули и 1968. године. Ивану Ракиџићу град Панчево умео је да узврати пажњу и љубав: троструки је добитник награде свога града поводом Дана ослобођења. Данас је одржан први састанак Програмско-организационог одбора планираног културолошког догађаја: Оперете "Осамдесет осам минута без Жозефа". Да је у питању озбиљан састав и озбиљан рад, четворица од седморице носиоци су Награде града Панчева поводом дана ослобођења: Мирослав Жужић, драмски глумац (у овом моменту изиграва фотографа); Ђорђе Зојкић, организатор, такође са дипломом Академије драмских уметности и ја. Ђорђо је Морао хитно на заказани састанак код лекара (има проблема са "зубима"). Остала тројица су: драмки глумац Миленко Павлов (први с десне стране; Ђорђо Иванишевић, креативни директор Агенције СВЕТ МАРКЕТИНГА и графички уредник часописа ТАБУ коме је припала част да буде и графички уредник књиге СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ. Седми члан је Александар - Саша Грбовић (лево од Ђорђа), креативни консултант и концепционер, име које нагло осваја лидерско место на тржишту маркетиншких услуга у Србији. Бољи познаваоци одређених прилика могли су одмах да констатују да су свих седморо - Панчевци. Тако је конципирана и оперета - сви извођачи - од првог до последњег - биће панчевачког рода. Вама је познато да је прва асоцијација на реч "Панчево", "Јужна пруга"; силна аеро загађења; река "Тамиш" четвртог степена загађења па, у одређеним временима, купање у реци није дозвољено. Још увек један од градова са најбалтавнијим улицама - где је глупо ципеле чистити. Који боље памте - никада неће заборавити да су НАТО ЗЛИКОВЦИ изабрали Панчево да буде међу првим градовима који ће бити бомбардован (24. марта 1999. године у 20.05 часова. И тако седамдесет четири ноћи. Ето, ова седморица међу којима су и четири лауреата града, покушаће да, на организовани а понекад и неуобичајен начин, мења слику града, Да мењају имиџ. Што је од огромног значаја. И то је, такође, једна од маркетиншких функција.

ДА ЛИЈЕ ОВО СЛУЧАЈ КАДА СЕ ЗНА ШТА ЈЕ СТАРИЈЕ: КОКОШКА ИЛИ ЈАЈЕ

Поводом објављивања књиге СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ - О СВЕТУ МАРКЕТИНГА НЕКАДА И САДА (педесет друга прича)

3. мај 2018. године

Генерално, могу да разумем дилеме људи који све знају и о свему не само што имају став него га и износе.

Супротно томе, не могу да разумем образоване људе са економских и других факултета где се изучавају маркетинг и сродни предмети и који тврде да су маркетинг, односно односи с јавности две аутономне дисциплине, а понеки чак износе и смеле тврдње да ће, питање је дана када ће се то десити, односно када ће маркетиншке функције бити подређене односима с јавности.

Када тако нешто читам, А ти ставови као да су све интензивнији, прва асоцијација ми је да су понеки професори, који предају неке од предмета који су предмет наших интересовања, напросто залутали у ову област, односно да су у питању студенти са оценама око шестице.

Друга ми је да је у питању гола битка за живот и ко је гласнији, да ће пре доћи до клијента с истим или сличним ставовима и да ће се наћи економски интерес

Трећа, чини ми се да је разлог што је највећи број оних који поистовећују маркетинг с оглашавањем.

И, ето, да бих смањио могуће недоумице, поставићу нека питања од чијих мишљења могли бисмо да приступимо давању одговора: КОКОШКА ИЛИ ЈАЈЕ.

1. На основу којих информација се доноси одлука о изградњи нове фабрике, односно увођења новог производа на тржиште?

2. Како се одређује капацитет?

3. Како се одређује асортиман производње?

4. Како се утврђује јединица паковања?

5. Како се дефинишу канали продаје?

6. Како се дефинише мисија и визија фирме, односно пословна политика, а изведено из ње продајна и стратегија њене реализације?

7. Како се утврђује стратегија тржишних комуникација?

8. Како се утврђује креативна стратегија?

9. Како се утврђују контролни механизми за мерење остварених мциљева?

10. У којима је, од ових наведених пословних функција, доминантна функција развоја односа са јавности.

Иначе, у књизи која излази из штампе 25. маја: СВЕДОЧЕЊА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ, О СВЕТУ МАРКЕТИНГА НЕКАДА И САДА, има више ауторских прилога о овим темама, дилемама и "трилемама" како клинци воле да ређају.

После 25. маја верујем да бисмо организованије могли да отворимо неки облик дискусије о КОКОШКИ И ЈАЈЕТУ.

О ДИГИТАЛНОМ МАРКЕТИНГУ: ДА ЛИ СЕ БАШ РАЗУМЕМО

Поводом објављивања књиге СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ - О СВЕТУ МАРКЕТИНГА НЕКАДА И САДА (педесет прва прича)

1.мај 2018. године

Укључих се данас (30. априла) у дискусију (на друштвеној мрежи), као израз подршке и симпатија која гајим према Лазару Џамићу који је, као члан Савета за креативне индустрије, основан вољом и потребом председнице Владе Србије,госпође Ане Брнабић да, и на овај, доста специфичан начин, допринесе на само побољшању привређивања посленика сплета активности које се могу подвести под појмом "креативне индустрије", већ и стављањем ових, пре свега, пословних активности у стварању адекватнијег угледа Србије као државе и њеног народа.

Бурна преписка, не увек са демонстрирањем добре воље и претпостављеног знања о филозофији маркетинга да би се могао разматрати, у суштини, нови медиј, остави ме у дубокој недоумици. Присетих се да сам, средином овог месеца, у три наставка, говорио о сусрету са госпођом Аном Илић, саветницом председнице Владе Србије, и о могућим активностима развоја ових, у суштини, тржишних функција. Присетих се и неугодног искуства из прошле године, када сам прихватио да будем члан маркетиншке заједнице (на овој мрежи) као затворене групе (која је имала, за моје појмове, невероватно брз раст чланова) и када сам остајао "без речи", читајући мноштво различитих ставова и мишљења, не увек утемељених у познавање маркетинга као научне дисциплине. У датом тренутку, замолих администратора да ме искључе из групе пре него што они то учине, имајућу у виду добијену претњу да ће они сами то учинити као се не "уозбиљим". И данашњи део полемике (јер се део пренео преко "твитера" који не пратим), као да указује да многи, када се каже "дигитални маркетинг", у суштини помисле на оглашавање преко интернета. Збуњујуће је да и данас појединци износе своје ставове и тврде да су маркетинг (он, сам, као термин,ништа не значи!) и односи са јавностима, две аутономне функције! У последњој години прочитах све домаће ауторе који се посветише "дигиталном маркетингу", нарочито из редова академске заједнице који би требало да оспособљавају будуће стручњаке у решавању тржишних проблема. За сада сам само збуњен и нека мој закључак остане на томе.

Закључно са данашњим даном, добили смо наруџбине за књигу СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ у количини од 1006 примерака.

Свечана промоција књиге планирана је за 25. мај 2018. године у Културном центру „Небојша Глоговац“ у Панчеву са почетком у 20.20 часова

О ЛЕПОМ ВАСПИТАЊУ

Поводом објављивања књиге СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ - О СВЕТУ МАРКЕТИНГА НЕКАДА И САДА (стварно може бити педесета прича)

25. април 2018. године

Искрено сам желео да избегнем срамоту коју ми је (свесно или не, небитно), нанео председник Привредне коморе Србије, господин Марко Чадеж.

Укратко: огроман део свог стваралаштва посветио сам развоју и позитивном публицитету о самом коморском механизму: савезна, републичка, покрајинска, регионална, нису ми остале дужне. Постоји претпоставка да сам, моментално (жив привредник, још увек активан), са највећим бројем друштвених и професионалних признања. Јасно је да сам на та признања више него поносан. Сматрао сам, самим тим, да је нормално да се обратим реченом господину због одговорне функције коју врши, да се свечаност поводом објављивања књиге СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ... деси под његовим покровитељством и у свечаној сали ПКС. Прво писмо написао сам крајем јануара. Пошто нисам удостојен одговора, после шездесет дана, написао сам ново писмо, јасно - позивајући се и на прво. Ни на једно нисам удостојен одговорa. Пошто је то, постала уобичајена појава у Србији од 2000. године па на овамо, био сам спреман да пређем преко тога, да ружно искуство "пребацим у заборав". И, полако, успевао сам у томе. Све до данашњег дана. Обавестио сам Владу Републике Србије и изабране министре, већ према функцијама које врше, да ће, ускоро, изаћи из штампе књига (с описом како је и због чега настала), и да би било лепо, као што је то некада било, да у оквиру својих могућности, финансијски подрже тај напор или, ако је то немогуће, откупе део тиража - од једног примерка па на више. Доста сам труда уложио јер код таквих писама то радим на појединачна имена, са пуним насловом, функцијом и слично. Данас ме је једно, условно речено, необично важно министарство (без обзира што су сва важна), дотукло. Добио сам одговор који ми је "потписао" кабинет министра! Јасно, анонимно. Безимено. Текст је, такође, врло занимљив: "Захваљујемо на прослеђеној поруци." А ја писао човеку! на његово име. Под мојим именом. А мени одговара, у суштини, канцеларија. Да ли је, господин (госпођа) "кабинет" икада у руци имала уџбеник (приручник) о пословној кореспонденцији? И читала другу пошту коју министар добија!

ИМАМ ДВОЈИЦУ ДОБРИХ ДРУГАРА - ОБОЈИЦИ ЈЕ ЛИЧНО ИМЕ ЛУКА

Нови фронт из затишја у офанзиву

24. април 2018. године

Један од двојице, ових дана ми написа: не можемо да те пратимо, из акције идеш у акцију!

То ми, скоро, написа и ТВ новинар Зоран Станојевић (са РТС): "много брзо прелазите из посла у посао. Тешко нам је да вас пратимо."

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/cirilica%20u%20politici.jpg

И ја их разумем. По основном образовању, војник сам. Наше логике битака плам иду некако другачије од цивилног живота. По души сам љубитељ лепих речи. И ту ми нипта друго не преостаје него речи Десанке Максимовић "Нема више времена".

Морам остварити прокламоване циљеве. Јавно сам из изрекао.

Прво ћемо, 25. маја, јавно објавити остварење првог циља; Представићемо књигу СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ - О СВЕТУ МАРКЕТИНГА НЕКАДА И САДА.

Онда ћемо отворити други и трећи фронт. Други ћемо привести крају а трећи ћемо пуном офанзивом ПУТ ПОБЕДЕ И СЛАВЕ!

Али, овај сјајан интервју чији је разговор трајао око три часа, којег је водила новинарка Олга Јанковић, дописница дневне новине ПОЛИТИКА из Панчева, је нешто најбоље што је, бар до данас, новинар из штампаних медија успео беспрекорно да обликује који, једноставно намеће, неке друге временске просторе.

Објављени интервју (редакцијски наслов - маестралан), учинио је да сам, одмах јутрос,морао и могао да њој одам високо признање: фасцинантна интерпретација, исказујући потпуно разумевање идеје водиље и проблема са којим се суочавамо на путу његове реализације. Хвала и њеном уреднику и Уредништву ПОЛИТИКЕ.. Добити толико велики простор је несвакидашња појава. Још када сам обавештен да је интервју постављен и на електронском издању листа!

Ј А В Н ИК О Н К У Р С

Поводом објављивања јединствене књиге СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ - О СВЕТУ МАРКЕТИНГА НЕКАДА И САДА

22. април 2018 године

Да бих тог дана могао бити грађанин пристојног изгледа на (непоновљивој) премијери: Оперета у једном чину ОСАМДЕСЕТ ОСАМ МИНУТА БЕЗ ЖОЗЕФА,

Р а с п и с у ј е м

Ј А В Н И К О Н К У Р С

Траже се:

1. Брица (мушки), 2. Произвођач ножића за бријање, 3. Произвођач мушке козметичке линије.

Услови: Јавно бријање мене - ЖОЗЕФА ИВАНА ЛОНЧАРА, издавача књиге СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ - О СВЕТУ МАРКЕТИНГА НЕКАДА И САДА, 25. маја ове године, пред одабраном публиком од Суботице до Косовске Митровице и Републике Српске, где су седишта факултета на којима се образују будући стручњаци за маркетинг, маркетиншка и друга друштвена истраживања, за односе с јавности, менаџери и други слични профили. Понуде, у затвореној коверти, слати на адресу: СВЕТ МАРКЕТИНГА, д.о.о. 26000 Панчево, Улица Стевана Шупљикца број 71, најкасније до 27. априла 2018, године до 24 часа. Резултати конкурса биће објављени најкасније до 30. априла 2018. године до 24 часа.

КАКО ДОПРЕТИ ДО КУПЦА ТВОГ ПРОИЗВОДА (услуге)

Поводом објављивања књиге СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ - О СВЕТУ МАРКЕТИНГА НЕКАДА И САДА (педесета прича!)

21. април 2018. године

Када седнеш да пишеш понуду, по правилу, пишеш замишљеном лику. Постоје и други случајеви, када пишеш познатима, тада је други избор речи, образложења, описивања ... Али, како писати непознатом?

Можда имаш "бомбу у руци", генијалну идеју, примаоцу твоје понуде можда и преко потребне, али ... Твоја, без обзира како бриљантно написана и образложена, представља само, и никада више, 50% шанси. Других 50% зависи од тренутка у којем се налази прималац поруке, од степена и различитости његових проблема у којима је моментално или већ у дужем трајању; да ли си "на реду" у списку његовог редоследа ствари са којима је суочен. Посматрајући данашњу сцену, видим да многи одустају након првог добијеног одговора са негативним садржајем, Нико их није учио неопходном стрљењу, поготову значају исказане упорности коју, потенцијални купац воли да осети код понуђача.И што си упорнији, да те више цени! Многи то знају: "освојио" сам ВИТАЛ (са седиштем у Врбасу), после шеснаесте посете (имам мноштво доказа). А онда смо постали вишегодишњи партнери. Други од изворних доказа: на улазу у Бамбију (тада се звала Фабрика за производњу дечијег кекса и вафла), код портира на улазу у фабрички круг, писало је: "аквизитерима и представницима рекламних агенција, улаз забрањен", Када сам "савладао" портира, наша сарадња трајала је седам-осам година, до промене политичког окружења које је било од пресудног значаја. "Нова метла" Зашто изабрах ову тему? Данас добих од непознате даме, занимљивог профила, писмо којим ми, недвосмислено, износи своје мишљење да су, моје понуде, подужег садржаја чији прималац нема времена да чита тако, подуже, написано писмо Ево дела мог одговора: "Хвала Вам на сугестијама и верујем да тако мислите.С тим што, такође, верујем, да разликујете продају одређеног производа (чија понуда може бити у две-три речи, или реченице, поготову када је берзанска роба), или идеју коју, ипак, морате описати и образложити. Имао сам задовољство да водим преписку са многим великанима света (почев од диктатора, царева, краљева, председника и премијера, до министара и виших државних чиновника), да се надмудрујем с многим органима разних безбедносних служби и њиховим оперативцима (још нисам имао двадесет две године када сам почео да путујем по свету и да будем у четрдесет две земље на разним континентима); да будем гост Савета безбедности УН; Европске зајендице - док се тако звала; да, двадесетак година, будем члан Комисије за маркетинг односно за заштиту интелектуалне својине Међународне трговинске коморе (МТК у Паризу), напокон, био сам двадесет осам година члан ИАА, од тога, једанест година, члан Светског ИАА савета и номинован за члана Одбора ИАА директора (од њих сам добио и Цертификат захвалности са црвеном значком), до те године (1983) једини на овом делу европског простора. тамо се пише веома различито него пто је наша пракса, бирократски језик се више не користи . поодавно. Тамо влада правило које сам и ја прихватио: "Не пише фирма фирми, пише човек из фирме човеку из фирме," Писма су подужа јер се користи "пиши као што говориш" а, при томе, не мисле на Вука (Караџића) већ када се излаже идеја, поготову ако је нова и оригинална и бави се, на одређени начин, новином, када се из критике постојећег прелази у иницијативу, у образложење идеје. Јасно, и цена коштања и услови пословања.А, онда, они постају од секундарног значаја." Волео бих да смо се разумели. P.S. данас нам се придружила агенција ORANGESTUDIO. До 25, маја, дана премијере Оперете у једном чину и са више слика ОСАМДЕСЕТ ОСАМ МИНУТА БЕЗ ЖОЗЕФА, очекујем да буде најмање двадесет пријатељских подршки. Ви, који сте разумели "шта је песник хтео да каже", место на плакату је резервисано.

ПЕТАК А НИЈЕ ТРИНАЕСТИ У МЕСЕЦУ

Поводом објављивања књиге СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ - О СВЕТУ МАРКЕТИНГА НЕКАДА И САДА (четрдесет девета прича)

21. април 2018. године

И, тако, јутрос, опет се пробудих. Што је добар сигнал да сам жив. Упутих поглед на Горе, климнух главом да сам разумео поруке и да сам, на поклон, добио још један дан живота (а није чувени, мексикански филм, посвећен Мами Хуанити).

Већ по обичају, на путу ка купатилу, прво свратих у радну собу да укључим рачунар, да се греје. Када сам се обукао, широм отворио прозоре да силно, лепо сунце, огреје собу и уђе свежи ваздух, седох за рачунар. Прва порука од мени непознате Оливере Имброновић. Из Суботице. Хоћу. Нећу. Хоћу! И озари ме сунце, осмех од увета до увета! "Поштовани Жозефе, срећно у пројекту и једва чекам премијеру 25. маја 2018. године. Честитам Вам на целој каријери у маркетингу и поносна сам што сам сведок тог премијерног тренутка. Све су то привилегије за мене. Више о мени можете сазнати овде: http://sr.oliwellbeworld.com/o-meni/ Срдачно, Оливера .... прилог: наруџбеница на један примерак књиге (у претплати) Рекох себи: Жозефе, ритуал. Доручак мањег обима да бих могао "оставити место" за шаку лекова, чај и скувај кафу и понеси са собом и пијуцкај док будеш читао писмо непознате Оливере. И то урадих са задовољством. Које нећу да вам одузимам уверен да ће те и ви тако да поступите и прочитате причу о Оливери, дипломираној економискињи, носиоцу научног звања мастера (МБА студија), Универзитета у Шефилду. Она (Оливера) сада ми дође као повод да поновим причу коју никако не успевам да пласирам: како би требало да се оглашавају универзитети, факултети, високе (струковне) школе (још нисам схватио тај појам - да ли то значи да имамо неструковних, увек у себи питам се ја). Сада је ера њиховог оглашавања. Илустрације су им (у штампаним огласним порукама или у ТВ кадровима): зграде, клупе, паркови, учионице, осмеси, изјаве анонимних студената, свега и свачега. Али, нигде имена професора, њихових научних звања, специјалности, референци, сигурности да ће они ("машине"), произвести "добар производ"), стручњаке који ће се лако пласирати на тржиште (запослити, на пословима из струке, са пристојном платом и шансом за развој каријере.) И сада сам им поново писао, предлагао да тако уређене огласне поруке објаве у књизи у којој су приче о пословима којма ће се, можда, једнога дана бавити. То сам, иначе, упорно радио у последњих шеснаест година, позивајући их да се тако оглашавају на страницама часописа света маркетинга ТАБУ. Ако Вас питам да ли сам, икада, удостојен одговора, ви ћете одмах знати одговор. Да завршим, која је храброст, између осталог, и родитеља, да своју децу поверавају, на неки начин, непознатом наставном кадру, непознатих каријера. И шта очекују од свог детета када (ако) дипломира: Хвала Оливера за повод да поновим ове речи.

ОВО ВИШЕ НИСУ ПРИЧЕ. ТО ЈЕ ЈАСНА ИНФОРМАЦИЈА.

20. април 2018. године

Ако вас више занима, а и да пратите шта ће се дешавати 25. маја и још неколико дана након тога, све ће бити у наредном периоду на сајту.

На сајту се налазе наруџбнице ако желите купити примерак књиге, или да се придружите кругу Пријатеља догађаја које вам, у животу, никад, нико, није понудио.

О СМЕЛОМ И САДРЖАЈНОМ ИНТЕРВЈУУ МИШЕ ЛУКИЋА ЈЕ РЕЧ

Поводом објављивања књиге СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ - О СВЕТУ МАРКЕТИНГА НЕКАДА И САДА (четрдесет осма прича)

19. април 2018. године

Већ више дана размишљам о поводу, садржају али и циљевима који и јесу и нису садржани у интервјуу Мише Лукића, који је дао, условно речено, сарајевском МЕДИЈА МАРКЕТИНГА, публикован протеклих дана. Сајту који је, поодавно прешао границе Сарајева и Босне и Херцеговине и постао водеће медијско гласило индустрије маркетиншких услуга на простору бивше Југославије.

У том смислу, одмах на почетку, професионални комплименти Екрему Дупановићу који је то сјајно урадио. Још у уводу да кажем, када је оцена о високом квалитету вођеног интервјуа, имам у виду велике напоре новинара (у овом случају, Екрема) у припреми самог интервјуа. Да мора, што није увек карактеристика многих новинара на овим просторима, много знати о проблему о којем мисли да води интервју, да познаје сцену, токове, трендове да би, суштински, водио интервју и извлачио, али и добијао, жељене одговоре. Први утисак да је Миша Лукић "скочио" са коња на магарца, је врло погрешан. Колико знам, тај скок припреман је деценију-две, некад у себи,понекад кроз поверљиве разговоре, на крају, кроз дат - неуобичајено дуг, садржајан и смео интервју. Такви интервјуи, по правилу, а и по властитом искуству јер сам водио, у протеклих четрдесетак година на стотине, одмах открива саговорника колико је сигуран о проблему о коме се прича, да ли је темељит или је површан, да ли има јасну визију и визију, на крају, са којом стратегијом и у ком временском простору, мисли да оствари дефинисан циљ. С друге стране, Миша је недвосмислено јасно дао одговор што мисли о "пичевима" које смо, у протекле две деценије, доста несамокритички преузели од других, превиђајући ниску базу података и не увек одговорне и оспособљене људе да суде о знању и способностима других. То Миша није директно рекао, то су, јасно, моје речи али је, својим, уобичајено лепим маниром, бирајући речи, рекао исто или слично. Друго што ме веома дојмило, само људи који тако отворено учествују у интервјуу, делују наивно, да не кажем народски "воле да се праве важни", да "фолирају". У овом случају, сасвим је обрнуто: говорио је толико детаљно, смело и визионарски да би сваком требало да буде јасно да је, неколико пута, рекао "хоп" па онда тек скочио! Утолико је његов ауторски прилог "Имам сан" у књизи СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ аутентичнији и ваља га, више пута, прочитати како би се разумеле поруке које, мање-више, отворене, не остављају ни трачак сумње да Миша Лукић зна шта хоће, под којим условима и у ком временском окружењу. Ово је ретко искуство које сам доживео о садржају једног професионалног интервјуа, који треба дуже да траје од новог издања медија.

САВЕТ ЗА КРЕАТИВНЕ ИНДУСТРИЈЕ

Поводом објављивања књиге СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ - О СВЕТУ МАРКЕТИНГА НЕКАДА И САДА (четрдесет седма прича, трећи, последњи наставак)

15. април 2018. године

Уместо увода:

"Да те је Ана Брнабић позвала да уђеш у Савет за креативне индустрије, да ли би прихватио?" Одговор: "Никад у животу." "Зашто?"

Одговор:"Зато што више не бих био слободан да кроз дело говорим оно што мислим, а од згађености према себи не бих ни био у стању да више ишта стварам. Када бих се продао зарад сопственог дела, одузео бих себи могућност да будем велики уметник. Можда бих остао записан у историји српског позоришта, али бих се исписао из самог себе." Ово је извод из интервјуа који је водила Оља Бећковић са Миланом Нешковићем, редитељем, а који је објављен у НИН-у од 12. овог месеца. Како је обавештена јавност о циљевима и значају иницијативе председнице Владе Србије, госпође Ане Брнабић, тако и цитирани део нтервјуа. Штета. За све. Сада могу само да нагађам. Ако је Савет формиран због (лупетам) града Новог Сада и предстојећег догађаја 2020 (2021?) године, онда је у реду што је видна доминација одређених кадрова. Опет, ако се позивамо на свет и уочена искуства у сарадњи са креативном индустријом, онда је могуће да наша председница није била изворно (чак можда и недобронамерно) добро информисана о делу индустрије који, не само пежоративно, називамо тржиштем маркетиншких услуга. О његовој величини (мање битно) али о степену развијености који досеже светски ниво (најбитније), можда не би било ни цитираног дела интервјуа. Без јасно дефинисаног циља, и без описно добро образложеног облика могућих појавности у развоју једне земље, у овом случају, Србије, и овај текст (чак у три наставка писан) и ћутање оних који не би требало да остану пасивни, имало би, уверен сам, мноштво позитивних предзнака. А и председница Владе Србије добила би одлично окружење с људима који желе да служе Србији. Ово су професионални изазови, без политичких претензија.

P.S. На фотографији сам ја када сам постао члан УЕПС-а 1. децембра 1962. године, две године после његовог оснивања.

ПРИЧЕ СЕ ПОНАВЉАЈУ

Поводом објављивања књиге СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ – О СВЕТУ МАРКЕТИНГА НЕКАДА И САДА (други наставак четрдесет седме приче)

15. април 2018. године

Имао сам несвакидашњу - велику привилегију да будем гост Управе Минхенског сајма мале привреде. У сали за састанке разговарали су немачки привредници са њиховим канцеларом Колом. Канцелар, са својим сарадницима, седео је у првом реду публике. Радно председништво чинили су немачки привредници. Они су били главни али и једини говорници. Када су изложили шта су имали, канцелар Кол је поздравио своје домаћине уз неуобичајенo кратку изјаву: "Када се, следећи пут, поново сретнемо, замолићу вас да ме информишете шта смо од ваших захтева испунили." И то је било све што је рекао. Нико други из Владе, пратиоци канцелара, нису рекли ни речи.

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/47%20Prica%20-%20DRUGI%20NASTAVAK.jpg

Испричао сам тај догађај тадашњем председнику Привредне коморе Југославије, професору доктору Михаилу Милојевићу. "Синуло" му је одмах. Формирао је одмах Савет за маркетинг и као прву меру предложио сусрет са председником Владе Југославије коју је, тада, водио црногорски кадар, друг Булатовић. По његовој замисли, требало је да позовемо привреднике (као публику) а да им говори председник Владе. Обрнуто од минхенске приче. Јак привредник, генерални МИНЕЛА, друг Филиповић, енергично се успротивио идеји председника ПКЈ. Схватио је да би привредници требало да износе своја виђења и захтеве а Влада да то спроводи. Ништа се није десило. Председник ПКЈ није имао храбрости да тако нешто предложи председнику Владе. Да, себе је именовао председником Савета за маркетинг да би држао ствари под контролом! (Ако ме питате како све то знам, признаћу вам да сам био један од чланова тог савета који ништа није успео да уради.) Слично се поновило почетком овог века. Формиран је Савет за маркетинг од послушних али не и од креативних и слободоумних људи (нормално је да их нећу именовати јер ништа нису ни урадили). Пре препорука које ћу се усудити да изнесем, испричаћу нешто што многи од вас не знају. Једини разлог - повећа разлика у годинама - мојим у односу на ваше. Јапан и ми, средином прошлог века, имали смо скоро исти друштвени производ по глави становника. Онда су формирали Савет за извоз. Два од шеснаест чланова били су маркетиншки стручњаци. Али! Њихова два гласа вредела су више од других четрнаест. И тако је "Јапан направио привредно чудо а ми чудо од привреде!" има још неких компарација које нису биле пожељне а ни сада нисам сигуран да ли би биле добронамерно схваћене. Да не буде забуне: апсолутно подржавам иницијативу и одлуку да председница Владе Србије формира Савет за креативну индустрију као свој, на неки начин, саветодавни орган. Претпостављам да улога тако замишљеног савета треба да буде изградња угледа Србије као државе, на разним фронтовима. По многим питањима. То значи да би чланови Савета требало да буду формиране, материјално лично незаинтересоване личности, ауторитативне и слободне у изношењу својих идеја, критика и слично.Тако формираних људи имамо подоста у Србији. На објављеној листи изабраних чланова, мало њих идентификујем са тим људским карактеристикама.

P.S. Сутра ћу изнети неке од предлога. Од вас, драги моји, осим израза подршки, више бих волео критике, упозорења, савете, сугестије ... то би и наша председница више ценила. Не заборавите: она је маркетиншки образована. Oставите се идеологије и страначких припадности. Одговоримо на могућа питања: шта можемо да урадимо за Србију!

ПРИЧА КОЈА СЕ, САМА ОД СЕБЕ, ЈЕДНОСТАВНО – НАМЕТНУЛА

Поводом објављивања књиге СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ - О СВЕТУ МАРКЕТИНГА НЕКАДА И САДА (четрдесет шеста прича)

3. април 2018. године

Понедељак, 2. април, 7.04 часа. Устајем око 6 - 6.30 часова. Око седам сам за радним столом. Уз краћу паузу за ручак, радим до 23 - 24.00 часа, ево баш као и сада.

Укључујем рачунар и видим вест: Послао је Миша Лукић кога знам, посредно и врло непосредно, скоро тридесет година.

Пише ми: "То би, симболично, било моје прво спонзорство са новом фирмом, које би остало забележено у историји наше компаније." (Мисли на своју нову фирму, чије је пословање почело баш тог дана, 1. април је била недеља.) У "преводу", обавештава ме да је донео одлуку да буде покровитељ значајног догађаја - објављивања књиге СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ, у којој је и сам један од осамдесет осам аутора. Први радни дан! Гледам на сат. Вероватно, по сатници, одлуку је послао од куће. Рано је да би већ кренуо на посао. Не могу а да не размишљам о његовом поступку (за ову причу износ покровитељства, без обзира колико је значајан, није битан.) Зар прва пословна одлука да буде подршка мог издавачком подухвату који ће, највероватније,бити моје животно дело и опроштај са радом у струци којој сам живот посветио! За Мишу сам чуо почетком деведесетих. Као млад, дипломирани економиста, запослио се у Сачи, код Драгана Сакана. Не бих о томе ишта знао да га Сааки (Драган Сакан) није одмах убацио међу "вучице": Надежду Миленковић и Сању Лончар, моју ћерку! То ми је био први сигнал да Сааки, у својој глави, има неке идеје. Био је познат по својеврсној методи избора кадрова. Није ни чудно што му је у својој књизи написао посвету "ти си предодређен да будеш мој духовни наследник". О тој посвети дознали смо сви заједно, много касније, из самог Мишиног пера. Следи боравак у Софији где Сааки развија основу своје агенције која ће, врло брзо, постати највећом и најзначајнијом агенцијом у Бугарској. Потом, "несташног" духа, креће међу Арапе. Занимљиво, већ на првим корацима, на неки начин - слепо га прати његова Драгана. (Како гласи народна: Иза сваког успешног мушкарца стоји ... знате наставак!) Још се не знамо лично. Само по чувењу и по резултатима рада који су допирали до мене. Почетком 2002. године чујем да је на Кошутњаку отворио агенцију ЛИО БАРНЕТ. Пошто сам био гост централе те агенције 1982. године у Чикагу и упознао њен систем рада (о 330.000 јарко црвених јабука које се годишње поједу по свим офисима широм света, писао сам по повратку с пута), тражио сам да га упознам. Наш разговор је био, условно речено, срдачан јер Миша уме да говори а да, у суштини, ништа или јако мало каже. На крају, рекох му о мом боравку у Чикагу уз речи:"када стигнеш до Чикага и Џозеф Новас, старији потпредседник за светско тржиште, те изведе на ручак у ресторан који је био на врху, тада, највеће грађевине на свету, јави ми се" Кисело се насмејао. То сам, много касније, схватио. О шеснаест година његовог стваралаштва треба ми много папира (а ово баш и није место). После највећег положаја у светској маркетиншкој индустрији коју је неки Југословен, сада Србин, остварио, требало би ми много простора. И таман смо, многи од нас, били спремни да ће из те комапније (светски познате: ПУБЛИЦИС) отићи у пензију, приредио нам је огромно изненађење. Одлучио се за нову, само наизглед, авантуристичку одлуку: формирао је своју агенцију. Сигуран сам да је препун идеја и сигуран у њихову реализацију. И да се, и мени, и вама, смеши као на приложеној фотографији уз један од могућих коментара: "и, шта кажете?" А тек погледајте Драганин осмех. Скоро ликујући! Мора да и Соња игра ту неку, и то врло јасну улогу. Једино се не види. Разумели сте ме. Ово им је моја честитка на израженој храбрости ка новој визији садржаја њихових живота.

NEW MOMENT, NOVA i PUBLICIS ONE - ПРВИ ПОКРОВИТЕЉИ ДОГАЂАЈА - ПРОМОЦИЈЕ КЊИГЕ

Поводом објављивања књиге СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ - О СВЕТУ МАРКЕТИНГА НЕКАДА И САДА (четрдесет пета прича)

28. март 2018. године

Искрено, изненадили сте ме својеврсним незапажањем претходне приче. Добио сам НУЛА подршке. Или сам промашио тему или је неки други проблем у релацији између вас - којима су приче намењене и мене који то пишем.

Стварање, па развој угледа, престижа, имиџа ... сматрам капиталним достигнућем људи као индивидуа, државе, партија, фирми, догађаја ... Нешто што се дуго и "крваво" тешко прави али и преко ноћи може уништити. Чак и ненамерно.

И у том размишљању сетих се једног текста који сам објавио 21. јуна 2001. године, поводом тада култне манифестације СВЕТИОНИК.

ПРИЧА О ИМИЏУ (контрабасна)

"На једној ливади у унутрашњости живели цврчак и мрав. Мрав је вредно радио, набављао храну, водио рачуна о залихама, асортиману, а цврчак је по цео дан седео у хладовини и вежбао своју песму.

"Зар се не бринеш за зиму и лоше дане који ће доћи", рече мрав цврчку једног дана враћајући се са посла. "Ништа не брини мраве, свако ради оно што најбоље зна", одговори цврчак и настави да вежба.

Следећег дана када се враћао са посла, мрав се сретне са цврчком који је одлазио негде са својим инструментом. "Идем до оближњег града да одржим концерт ... рече цврчак, "данас је ливадом пролазио неки продуцент па ме је позвао"".

Наредних дана се ништа није мењало. Мрав је вредно радио, цврчак свирао своју песму. Након једне седмице мрав опет налети на цврчка који је негде одлазио. "Добио сам позив из Београда да одржим концерт" добаци цврчак, "враћам се за неколико дана".ани су постојали краћи и хладнији, али мрав се није бринуо јер је припремио солидне залихе за зиму. Одмарајући се у свом станишту, таман је помислио на јадног цврчка када овај покуца на врата. "Хтео бих да се поздравим са тобом", рече цврчак, "идем на дужу турнеју по Француској. Видимо се на пролеће."

"Идеш у Француску.", констатова суво мрав. "Е, ако сретнеш оног Лафонтена, реци му да се мало опроба као молер..."

НАРАВОУЧЕНИЈЕ:

Није довољно само вредно и поштено радити, ваља се, понекад, и огласити!"

У прошлој причи најавио сам крај са представљањем аутора у књизи: СВЕДОЧЕЊА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ - О СВЕТУ МАРКЕТИНГА НЕКАДА И САДА.

Направили смо један пропуст на који смо упозорени (хвала ти Драшко). То сада исправљамо.

(88) ЛУКА МИЈАТОВИЋ (Београд), СЕЋАЊЕ НА УЧИТЕЉЕ, ИЛИ ОД КАЛОДОНТА ДО ХЕПО КОЦКИЦА

"... Учење, ослушкивање, испитивање "пулса", посматрање окружења, разрешавање у ноћи, али и у дану, Стрпљење или брзина када је то потребно, уверљивост, шарм, мир, елементи су који су ојачавали моју упорност да овладам и мени далеким и на моменте недоступним просторима нашег постојања."

(89) МИША ЛУКИЋ (Београд), ИМАМ САН

"... Ако човек није открио нешто за шта је спреман умрети, није вредан жаљења", рекао је Мартин Лутер Кинг, једна од мојих омиљених историјских личности. Сви знамо за његов познати говор "Ја имам сан", који је одржао на степеницама Линкол меморијалног центра у Вашингтону 1963. године. Тај говор ме је увек инспирисао али сам, с друге стране, често размишљао о томе шта би било да је уместо "Ја имам сан", говорио "Ја имам план"."

(90) ДРАШКО ТАНКОСИћ (Београд), МОЈ ПУТ

"...У овом послу, ко жели да остане у њему, а није лак, циљ би требало да буде партнерство у агенцији. Ако нема такву амбицију, боље је да иде код клијента или у медије да настави каријеру. Ко жели добро да води агенцију, мора да буде као "коуч" у фудбалу; да одабере и води добре играче, а ако је потребно и сам уђе у игру."

Драган Сакан

О БРЕНДУ И О РОБНОЈ (УСЛУЖНОЈ) МАРКИ (trejd mark) ИЛИ СА ЗНАКОМ "R" ИЗНАД ИМЕНА (компаније, производа или услуге)

У СУСРЕТ ДАНУ ПРОМОЦИЈЕ КЊИГЕ: СВЕДОЧЕЊЕ О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ - О СВЕТУ МАРКЕТИНГА НЕКАДА И САДА (чедрдесет четврта прича)

24. март 2018. године

"Робна марка је као дијете. Као планирано дијете које зачнемо када оцијенимо да за то имамо одговарајуће услове. Када му припремимо све што је потребно да би његово рођење било што лакше и што мање стресно. Када се роди, обузме нас феноменална срећа. С њим пролазимо кроз несигурне прве кораке с циљем да успије у животу. Сво вријеме се учимо и прилагођавамо небројеним ситуацијама које, на овај или на онај начин, утичу на њега.Пратимо његове карактеристике, учимо га вриједностима и помажемо му да обликује своју личност. Да буде што бољи, да буде успјешан и да се снађе међу својим вршњацима. Ако добро поступамо, у већини ситуација, има велике могућности да успије.

Због нашег поступања и због утицаја из околине, одгој дијетета је један од најтежих "пројеката" у нашем животу. Исто важi и за робну марку. Планирамо је, срећни смо када је створимо и укључимо на тржиште. Обликујемо њене карактеристике и градимо јој вриједности и личност како би нашла праве пријатеље и своје мјесто у свијету. И - у то сам, након бројних година искуства, убијеђен - управљање марком је један од најтежих пословних пројеката сваког подузећа." Сигуран сам да сте одмах приметили (схватили) д аово нису моје речиј. И ред је да вам кажжем чије су и због чега их цитирам. Био сам, пре неки дан, када сам био и у агенцији PUBLICIS ONE и до специјализоане агенције која, све више, улази и у неке, сложеније, маркетиншке активности - DIRECT MEDIA. Саговорница ми је била госпођа Милица Марковић, директорка корпоративних послова. После лепи речи о протеклој сарадњи и изразима захвалности за њихову подршку коју сам уживао од 2005. године до данашњих дана, код размене поклона, био сам пријатно збуњен. Госпођа Марковић ми је уручила две књиге. Једна од њих је управо текст који сам цитирао и чији је аутор Митја Тушкеј, Сада на дужности директора медијске агенције DIRECT MEDIA KOMUNIKACIJE са седиштем у Љубљани. Наслов књиге је: БЕЗ ФРЕНДОВА НЕМА БРЕНДОВА. Не морам да вам признам да смо одмах почео да је читам (335 страна), латиничн писмо, у преводу и издању фирме NO LIMIT, Удружења за промоцију и развој креативне индустрије, на челу са Екремом Дупановићем, који је и преводилац са словеначког. Када је прочитам до краја, можда ћу изнети своје мишљење, за сада несигуран да ли је на словеначком увек као у латиничном издању али се усуђем да кажем да је читам са задовољством и да вам је топло препоручујем. Свидео ми се, у уводу, један псоебан наслов који ме стимулише: практичари су опет испред академске заједнице који, ако смем да се поиграм речима, каскају за стварношућу, не упуштајући се у могуће разлоге, иако их имам формиране.

Сутра ћу вам представити последња три аутора и њихова дела: ЛУКУ МИЈАТОВИЋА, МИШУ ЛУКИЋА и, јасно, себе, као равноправног аутора с осталих осамдесет седморо. сада је, буквално, последњи тренутак да обезбедите свој примерак. Наруџбенице су вам на сајту: www.taboomagazine.org .

НАДРИЛЕКАРСТВО - ДОМ ЗДРАВЉА - КЛИНИКА

Поводом објављивања књиге СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ: 1945 - 2018 (кроз четрдесет трећу причу)

18. марта 2018. године

Синоћ сам разговарао (телефоном) са Чехом (Владимиром). Упознао сам га да ми се одавно није десило да сам, у протекла два дана, добио толико телефонских позива где су се саговорници (у мањој мери) саглашавали са мојим изнетим ставовима у претходној причи, или протестовали и оспоравали моје изнете ставове.

И, ето, отуда и нов наслов.

Није проблем прихватати савете надрилекара. Једино што је ризик повећи. Зависи од тежине болести. У домовима здравља зна се за које се здравствене тегобе иде. И докле досеже њихова моћ. Најчешће је у питању упут за специјалистичке прегледе, за болничко лечење и слично. Клиника је већ нешто озбиљније. У односу на лекара опште праксе, овде преглед врше врхунски стручњаци - доктори медицинских наука, професори универзитета, ту су и лекарски конзилијуми са јасном улогом. Многи тврде, а и ја спадам у ту групу, да између маркетинга и медицине постоје многе сличности, почевши од неких термнолошких одредница (субјективна анамнеза, истраживање, дијагностика, терапија, корективне мере...), до условљености засноване на добром гласу/позиционираности која је адекватна створеном угледу. Има једна, битна, можда и пресудна разлика. Да би се неко назвало лекаром, мора прво да заврши медицински факултет,. Ни то није довољно. Чека их Свечана изјава - полагање Хипокритове заклетве. Па ни то није довољно. Још четири до шест година специјализације да би имао право потписа. Још добијају и лични штамбиљ са својим бројем - да су регистровани као квалификовани стручњаци у решавању туђих проблема. И ту настају битне разлике. Незванично, у Србији "послују" око три хиљаде фирми које за себе тврде да су агенције за маркетинг. Иде им на руку недостатак инспекцијске контроле која би требало да контролише и примену Закона о предузећу - део који предвиђа шта све треба да пише у званичном допису фирме (на меморандуму), да би његов прималац знао "с ким има посла". У српској привреди, на тржишту, скоро под истим условима, послују предузетничке радње и агенције, најчешће регистроване као д.о.о. (фирме са делимичном одговорношћу). Имамо и појединце који користе свој меморандум као елемент идентификације, без могућности да се одмах схвати о коме или о чему је реч. Већ само ово довољно је за закључак да нису испоштовани битни елементи у прилог једнаких услова привређивања и коректне тржишне утакмице. Они, понекад и агресивно, заступају став да је идеја (генијалност!), решење проблема клијента, без обзира да ли је "извучена" из рукава и да ли је, као таква, базирана на низу података и о клијенту, његовом производу и окружењу у коме се налази, да ли и у чему је његов тржишни проблем. Почесто, понашају се као "прагматични" људи! Нуде, великодишн о, две или више идеја (рершења), очекујући да ће клијент прихватити било које од понуђеног, важно је да идеју претворе у новац. Ту, већ, настају битне разлике између маркетинга и медицине. Шта бисте, као пацијент, урадили када би вам лекар, после прегледа и проучавања разних добијених налаза, понудио две или више дијагноза уз коментар пацијенту: Бирајте, која вам се више допада? Или, још горе.Усагласите дијагнозу и сада се са лекаром погађате о терапији. Лекар каже: ова ће вас "коштати" динар, ова хиљаду, а ова милион. И, сада, јасно, карикирам. Пацијент, јер је његов новац у питању, узбуђено пита: Докторе, која је разлика? Добија адекватан одговор: ви болујете од тешког запаљења плућа. Ова терапија за динар, то су вам аспирини. Неће вам нашкодити али је сигурно да нећете ни оздравити. Ова за милион такође не гарантује да ћете оздравити али је вероватноћа доста велика! Мислим, заправо, уверен сам, да би сваки (нормалан) пацијент излетео из ординације тврдећи да је лекар луд! И био би у праву. При томе, заборавио би да укаже на своје кривице:да је отишао код лекара не проверавајући његове референце (стручне и моралне), да је дискутовао са лекаром о дијагноти зашта нбије квалификован и, на крају, што се "цењкао" коју терапију да прихвати. У нормалном свету, ни на клиници (поготову не у дому здравља), нико не дају гаранцију да ће пацијент оздравити. Тако би требало да буде и у агенцији која држи до себе и свог угледа: не постоји гаранција али постоји референтна листа (а она се даје заинтересованом клијјенту да би наводе из ње могао да провери), уз изјаву да ће се једнаком пажњом, одговорношћу и стручношћу, приступити и на новом послу као што је радио и другима.

Ево претпоследње најаве о ауторима, сада не више часописа ТАБУ број 80, већ књиге завидног формата (23 пута 32 см), обима преко пет стотина страна: СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ (1945 - 2018), са преко тристотине педесет фотографија, цртежа, графикона, табела ... о томе како је изгледао свет маркетинга када су појединци улазили и данас. Аспекти са различитих позиција о којима пишу тридесет пет дама и педесет три џентлмена.

(85) МИРОСЛАВ БОЖИН (Нови Сад), ЈАХАЊЕ НА ВРХУ ТАЛАСА "...Из нирване и равничарске рапсодије, с репутацијом угледнох економског коментатора новосадског листа "Дневник", осамдесетих и деведесетих година прошлог века, и успелим експериментом стварања ПАН радија, прве новосадске радио станице мимо моћне и удружене радио-дифузије, неколико дана после увођења санкција Савета безбедности УН против моје земље (не знам ни како смо се у то време звали), званично сам крочио у свет привредне пропаганде, односа с јавношћу, издавачке делатности ..."

(86) НАТАША БОЈАНИЋ (Београд), ИЗ МОЈЕ ПЕРСПЕКТИВЕ "...Агенције су ми деловале као митска бића. Увек је импресивно изгледала могућност да визуелно и вербално све изразиш на неком потпуно новом нивоу. Пут од написаног пројектног задатка до решења се можда мењао, у неким корацима и узнапредовао, ускладио се са новим трендовима, Али, тај осећај када први пут видите креативно решење, произашло из нечије дефинисане потребе и жеље, увек је магично."

(87) ГОРАН СПАСИЋ (Пожаревац), МАРКЕТИНГ У СРБА, ИЛИ КАКО ЈЕ ДО НЕПРЕПОЗНАВАЊА ДОВЕДЕНА СУШТИНА ПРЕВАРЕ "... Промена филозофије пословања, започета преузимањем (Бамбија) од Салфорда, била је заснована на ставовима: "све што сте до сада урадили, ништа не ваља" (па што сте купили фирму?), уводи се ХР функција, а самим тим, спроводи се и идеја о смањењу броја радника. Почео је лов на главе (како смо раније живели са тим бројем запослених (?), максимирање профита постаде једини императив."

ИНКУБАЦИЈА ИДЕЈЕ И ТКЗ. "ПИЧЕВИ", ДВЕ СУ СУПРОТНОСТИ

Поводом објављивања специјалног издања ТАБУ: СРПСКИ МАРКЕТИНГ НА ДЕЛУ, Сведочење о једном времену (кроз четрдесет другу причу)

16. март 2018. године

Да. Једна другој се супротстављају! Често сам размишљао о томе. Па и данас, чим о овоме желим да пишем. Не излази ми из главе изјава, тада водећег креативца света, Жан-Жак Сегеле, да после терористичког рушења "Кула близнакиња" у Њујорку, све фирме света треба да приступе промени свог визуелног идентитета, до преиспитивања самог назива компаније (фирме), логотипа, жига и слично.

Није вам нешто јасно? Није ни мени. Ни данас. Заправо, увек сам мислио да је то нека његова ујдурма, како да отвори ново поље услуга. Трагао сам за озбиљнијим разлозима, не бих ли решио ту, својеврсну, енигму. Убрзо су настали "пичеви" као нова пословна активност у свету оглашавања. Утакмица која је исцрпљивала креативце и саме агенције. И умно (креативно и финансијски). Учествовали су, најчешће, на утакмицама које су "судиле" не увек лиценциране судије (представници оглашивача по систему: свиђа ми се - не свиђа, могло би да прође и слично). Снага новца учинила је своје. На тржишту маркетиншких услуга у било којој земљи, међу свим субјектима, новац имају само оглашивачи. Сви остали зависни су од њега. Требало је "поласкати" оглашивачима (Огледалце, огледалце на зиду, реци ми ко је ...). И они су то брзо прихватили, понесени осећајем моћи како су агенције, преко ноћи, постале снисходљиве, "бескичмене", како су почеле да нуде више решења за све мању количину новца. Свесно су превиђале да је то понашање аморално, да су тако пласиране идеје "а ла шведски сто" опасне, преносећи одговорност са агенције на клијента који, почесто, није квалификован да бира. иако свесне да, можда, ни једна идеја није адекватна решењу проблема клијента. Сама чињеница да је клијент, можда бирао између две или више лоших решења, скида одговорност са агенције. Тада, клијент, не може да постави питање евентуалне одговорности агенције због неостварених циљева. Можда су ткз. "пичеви" одговор на започету праксу у последњој деценији прошлог века на тржишту маркетиншких услуга у САД када су клијенти, организовани кроз своје снажно, моћно, ауторитативно национално удружење оглашивача, затражило од свог партнера - АААА, Америчког удружења огласних агенција, да се прекине са применом фамозне формуле "15% на нето или 17,65% од бруто", као метод обрачуна између агенција и клијената, што је мотивисало агенције да предлажу све скупље пројекте, како би њихово учешће у томе било све веће. Величина буџета никада није био израз гаранције да ће реализација пројекта допринети остварењу уговореног циља. Промена стратегије да се агенције наплаћују пропорционално степену остварења уговором утврђених циљева (који не морају увек бити изражени обимом продаје), утицао је на формирање нових односа на релацији оглашивач - агенција. Крајем прошлог века, у САД, три од пет уговора између оглашивача (клијената) и агенција, заснивала су се на тим принципима. Пракса је, врло брзо, показала да су обе стране добиле. Али, дошло се и до новог сазнања који је представљао квалитет на тржишту маркетиншких услуга. Ткз. мале агенције, некомплетиране тимом разноврсних стручњака,ако се нису "престројиле у ходу" ка новим условима привређивања, постајале су губитници. "Теорије" о идеји ради идеја, почеле су да се огољују. Иза идеје која би требало да реши проблем, мора да стоји знање о тржишту одређеног производа (услуге) и о силама које утичу на његову позиционираност. Немам потребна сазнања како изгледа тржиште маркетиншких услуга у Европи. Ако су Србија и њено окружење у питању, "пливај, далеко је Америка!". "Пичевима" је време да оду у "пензију", у заборав. Многа зла су нанела свима. Оспособљеним агенцијама које могу да пруже адекватну услуге, време поново долази. Отуда и наслов "Инкубација идеје" али заснованој на низу информација које не могу да се савладају од "петка до понедељка", поготову да се изнађу адекватна решења како би се испунила очекивања заинтересованог клијента. А и клијент ће, тада, морати да се уозбиљи и схвати значај појма дугорочне пословне сарадње са агенцијама које држе до свог угледа, између осталог заснованог на развијеној одговорности према клијенту. И његовим парама које морају да се репродукују.

Сада представљам претпоследњу групу аутора све очекиванијег издања "Сведочанства о једном времену", који су написала осамдесет осам аутора, "фахмена" у различитим областима стваралаштва.

(82) Предраг Курчубић (Београд), ИСТРАЖИВАЊЕ ТРЖИШТА КОД НАС И У ЕНГЛЕСКОЈ: ЈЕСМО ЛИ БЛИЗУ "...Истраживачи у Србији брже сазревају и имају шири спектар знања од истраживача са једнаким бројем година у Енглеској. Код нас они бивају "бачени у ватру" и изложени изазовима истраживачког процеса што тамо није случај"

(83) Тамара Бекчић (Београд), МОЈЕ ВИЂЕЊЕ УЛАСКА У СВЕТ МАРКЕТИНГА. НЕКАДА И САДА. ОДНОСИ С ЈАВНОШЋУ НЕКАД И САД "... Величанствена радост откривања растућих домета тржишних комуникација до данашњег дана."

(84) Лазар Џамић (Београд), "СВЕ(Т) ЈЕ МАРКЕТИНГ "...Десет начина на које је дигитална технологија променила маркетинг."

ИНКУБАЦИЈА ИДЕЈЕ

Поводом објављивања специјалног издања ТАБУ: СРПСКИ МАРКЕТИНГ НА ДЕЛУ, Сведочења о једном времену (кроз четрдесет прву причу)

7. март 2018. године

Било су то моје добре године! У 1980. и 1981. години у Њујорку сам боравио по више дана, радећи на припреми Међународне ИАА конференције планиране за мај 1983. године у Београду.

Уз добре препоруке с којима сам био "опремљен", био сам гост многих водећих светских агенција чије је седиште у том мегалополису: МекКен, Ђи Валтер Томсон, Фуд,Кон и ...; Огилви, ДДБО, ДДБ, ручао сам са мистер Робинсоном, аутором култне књиге "Герила маркетинг". Стигао сам и до Чикага где сам имао сусрет са Ђозефом Новасом, светским потпредседником за међународне односе Агенције Лио Барнет. Заједно с њим, ручао са власницом издавачке куће која је издавала недељник "Едвертајсинг Ејџ" у ресторану на крову тада највише зграде на свету. Био сам њихов гост и 1983. и 1991.године када смо се такмичили на Њујоршком фестивалу пропагандних остварења. Тада смо номиновани за финалисту једне од најтежих пропагандних дисциплина - серијал радио порука за исти производ. Такмичили смо се са серијом од три радио поруке "Бакин колач" и ушли са четворо других тамичара у финале где нико није био победник.

Највећи утисак на мене оставила је агенција Јанг и Рабикан, где смо први чули за термин, дотле за наше уши непознат: "инкубација идеје". После разговора са клијентом, без обзира на иницијативу са чије стране је инициран сусрет, став је био: "Јавићемо вам се за тридесет дана да вам кажемо да ли имамо идеју како да решимо ваш тржишни проблем." Онда сам се сетио Новице Вучетина, мог директора и главног уредника часописа "Савремено паковање" (1966-67. године). Иако смо седели један поред другог у истој, малој собици, нисам могао да разговарам с њим када бих хтео. (Обрнуто је могло - право директора!) Могли смо да разговарамо само једном у седмици: понедељком. Навирале су ми идеје ("младост - лудост"), вапио сам да их одмах изнесем, али то ми није било дозвољено. Једном сам морао да га упитам: У чему је проблем? Одговор је био убитачан: колико си пута помислио да имаш генијалну идеју да би, сутрадан, сам себи рекао: "ср....". Ако сам одустанеш од идеје, што мене да мучиш са том идејом, био је његов правичан одговор.

Тога сам се сетио приликом посете агенцији Y&R. Њихов одговор је био као удар грома: "аморално је износити идеју клијенту у коју сам ниси сигуран". "Немаш право преносити идеју иза које нећеш стајати". И још: "не постоји две или више добрих идеја. Само је једна иза које можеш да стојиш. осим тога, аморално је да клијенту "пружаш" задовољство да бира најбољу међу најгорима."

То сам прихватио као Библијску заповест. У МАРК-ПЛАНУ, за дванаест година постојања, никада нисмо учествовали на ткз. "пичевима", дубоко уверени да за два-три дана не можеш да смислиш добру идеју и опремиш њено излагање. Никада, буквално никада, нисмо носили два или више, недајбоже, идеја (решења). То смо, први пут, применили код клијента ПОТИСЈЕ из Кањиже. Права идеја дошла нам је тек 27. дана. И можда је и због тога наша сарадња трајала дванаест година, континуирано.

(79) Дејан Деки Вукелић (Београд), ПРОТУРИО САМ МАРКЕТИНШКИХ ДВАДЕСЕТ ПЕТ"... Све што сам читао, гледао, пратио (како сам то радио без Интернета?), све што је мене нтересовало у том маркетингу, а што нисам умео да аретикулишем, јесте само његов мали део, његов алат, његова експресија, његова десна половина - Креатива. Али, тада, то нисам знао. А и ако сам наслућивао, то ме плашило.Одустао сам од једног маркетиншки формалног образовања а нисам имао храбрости да се упуштам у неко друго које јесте у функцији маркетинга као таквог."

(80) Професор др Наташа Крстић (Београд), КАКО СЕ МАРКЕТИНГ ПРОМЕНИО ... И ОСТАО ИСТИ"... Да ли је маркетинг у Србији пропратио уочене промене у свету? Очигледно је да су се нови потрошачи веома променили, али не и маркетинг. Сви се "разумеју" у маркетинг и третирају га као чаробно решење проблема продаје, често лошег квалитета производа или услуге, немотивисаног особља. И даље осећамо спрегу агенција и политике, у предузећима је све мање врсних маркетиншких стручњака. Када су кампање успешне продаје се глорификује, када то нису, маркетинг се куди."

(81) Небојша Бабић (Београд), ЈЕДНА ФОТОГРАФИЈА" ... Може сачувати једно летовање. Може запамтити ко је био на рођишу. Може нас увести у свет маште. Може нас покренути да нешто урадимо за себе или да нам лупи шамар истине о свету око себе и уједини нас да окренемо ствари на боље."

ДВЕ ЗВЕЗДИНЕ ЗВЕЗДЕ. О спортском маркетингу је реч

Поводом објављивања специјалног издања ТАБУ: СРПСКИ МАРКЕТИНГ НА ДЕЛУ, Сведочанства о једном времену (кроз четрдесету причу)

3. фебруар 2018. године

Данас сам доживео несвакидашње, огромно задовољство: Били су ми у гостима ДВЕ ЗВЕЗДИНЕ ЗВЕЗДЕ!

Прва је била, седамдесетих година, капитен женске кошаркашке репрезентације Југославије (дрес са бројем 12) и женске екипе кошаркашког клуба ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Снежана Зорић - Мијалковић. Са којом се нисам видео, а ни чуо, протеклих тридесет девет година (39!) Друга ЗВЕЗДА је био вишегодишњи државни репрезентативац Југославије у атлетици и њен шампион, сада професор универзитета у Москви, доктор Милан Томић. После успешне спортске каријере и стеченог високог образовања, почео је као генерални секретар да би, убрзо, постао и генерални директор Спортског друштва ЦРВЕНА ЗВЕЗДА крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година. Нисмо успели да се усагласимо да ли је прошло дванаест или петнаест година од нашег последњег сусрета, када је промовисао књигу СПОРТСКИ МАРКЕТИНГ а ја био његов гост. Случај је хтео да ми је СД ЦРВЕНА ЗВЕЗДА била пословни партнер средином седамдесетих година. (Тада сам био запослен у Заводу за унапређење продаје и привредну пропаганду ОЗИС у Београду.) Један од мојих задатака био је оспособљавање спортиста да по завршетку спортске каријере раде на пословима маркетинг за потребе СД ЦРВЕНА ЗВЕЗДА. (Партизановци, не замерајте. То и слично, радио сам после, четири године, и за ЈСД ПАРТИЗАН.) Генерални секретар СД ЦРВЕНА ЗВЕДА (покојни) Владимир Јањић, уз консултације са председником ФК ЦЗ, Николом Бугарчићем и генералним секретарем, Слободаном Ћосићем (ипак сам највише био ангажован за њихове потребе), одредили су да прва на листи буде Снежана Зорић - Мијалковић (а следећи на листи, Ненад Стекић, скакач у даљ по изричитој жељи његовог тренера, Александра Маринковића). Након одигране опроштајне утакмице, спортским жаргоном, пошто је почела да игра кошарку још у пионирским селекцијама, одмах смо нашли заједнички језик: почиње као субјуниор на пословима маркетинга. Дошао је тренутак да Снеки буде руководилац пројекта - тржишне санације Фабрике кекса ТРИВИТКОЛ, која се, пре тога, називала ВИТАЛКЕКС.Радило се дан и ноћ - припремала презентација њене трансформације у МЕДЕЛУ (која, и данас, успешно послује). Тада се све радило "пешке". Није било интернета, рачунара и других помагала. То је трајало данима. Дан уочи заказане презентације, негде око десет часова, рекао сам Снежи и графичком дизајнеру (покојној) Горици Тасић: "Видимо се сутра у 12 у Врбасу". Остале су запањене, остављене, чак су и превоз морале саме да организију. МЕДЕЛА је била наш клијент наредне четири године! На ручку, по завршеној презентацији, Снеки тврди а ја то нисам запамтио да сам.у знак признања, обема поклонио по бочицу парфема светске марке. Знам да то личи на мене али стварно то нисам запамтио.. Знам да су ми обе казале да им је веш мокар као код спортиста после тешке утакмице. Снеки је положила испит. За десетку! СЕПЈ, Савез удружења економских пропагандиста Југославије, прогласио је ту кампању најуспешнијом а да један-једини оглас нисмо користили. Све смо спровели кроз акције унапређења продаје: са 800 на 2.850 тона/годишње и спасили фабрику од најављеног стечаја. Др Милан Томић, сада редовни професор на Универзитету ПЛЕХАНОВ у Москви, када су му одредили радни сто као генералном секретару друштва, нашао је у једној ладици (коју нико три године није отварао), моје пројекте посвећене спортском маркетингу. Тврди,а ја му верујем, да су ти материјали битно утицали на развој његове каријере. О томе и пише у својој биографији у издању које спремамо под најављеним насловом. Наш ручак, препун доживљаја, приповедања уз обавезне емоције, у угледном ресторану ПОКО ЛОКО у Панчеву, помно је пратио главни и одговорни уредник недељника "Панчевац", Синиша Трајковић. Пошто га "није држао емотивни набој", сигуран сам да ће своју верзију догађаја и доживљаја (ортодоксног Звездаша) објавити у наредном броју.

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/40%20-%20Nastavak.jpg

"ФРИЛЕНСЕРИ" - НАЈАМНА РАДНА СНАГА или РАВНОПРАВНИ ЧЛАН АУТОРСКОГ ТИМА ЧИЈА ЈЕ ПОСЛЕДЊА У ОДЛУЧИВАЊУ

Поводом објављивања специјалног издања ТАБУ: СРПСКИ МАРКЕТИНГ НА ДЕЛУ, Сведочење о једном времену (кроз тридесет девету причу)

27. фебруар 2018. године

Прочитао сам одличан прилог Игора Савића, директора мреже агенција ХАВАС за Јадранску регију. Алиментира, на врло занимљив начин, о "фриленсирима", тзв. слободним креативцима као учесника на тржишту маркетиншких услуга - да ли само у Србији или, можда, и у неким другим државама. http://taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/zozef-Aco.jpg

Повод да се на, одређени начин, забринем о термину "надничара" који је, чини ми се, заистински, присутан, утицало је на мене да уводник Александра Грбовића за ово, специјално, издање, понудим јавности на коментарисање.Постављен је на његовом зиду на друштвеној мрежи Фејсбук.Познато ми је како се клијентима, било кроз конкурсна такмичења која ће агенција добити одређеног клијента или у самом процесу реализације добијеног посла, нуди на десетине решења на исту тему, са "великодушним" бирајте!У моје доба, чврсто смо се држали принципа МекКена да је то аморално. Да се одговорност, на тај начин, преноси на клијента који је, почесто, неквалификован да бира једно између више понуђених решења. Руководство МекКена је то стално упоређивало са лекарском праксом. Шта бисте, као пацијент, помислили о лекару који вам, после прегледа, понуди више дијагноза уз коментар "бирајте". Или, још горе, "усагласите се" некако, око "дијагнозе" сада вам лекар понуди десетак терапија. И,исто тако, каже: бирајте: ова је најјефтинија (не каже,ова вам неће помоћи, умирете сигурно) ова је "можда" најскупља али, реално, може да реши ваше проблеме. У време постојања МАРК-ПЛАНА сарађивали смо са чувеним редитељем Миленком Дерета, песником Љубивоје Ршумовићем, композиторима Арсеном Дедићем, Батом Вранешевићем, Сањом Илићем ... графичарем Радивоје - Бата Југовићем,текстером и концепционером Владимиром Чехом и многим другима. Добијали су писане пројектне задатке, учествовали на креативним радним састанцима где смо се и надмудривали и "надгорњавали", они би то све саслушали, понели са собом наша писанија и, по правилу, враћали се са својим виђењима садржаја које је, почесто, било дијаметрално супротно од оног што смо очекивали.И, веровали или не, то смо, беспоговорно, прихватали. Њихова је била последња. Добили смо што смо хтели. Њихово креативно "пражњење" које је увек било боље од нашег виђења. Да, не заборавим, никада, ама баш НИКАДА нисмо од њих тражили два или више решења. Знали смо да не постоје два или више добрих решења. И клијент је веровао у идеју (или садржај) који смо бранили. И без пардона, на покушај питања а где су остале идеје, одговарали смо да смо толико озбиљна агенција да нам на памет не пада да преносимо нашу одговорност на њих. Уводнике за специјално издање ТАБУ: СРПСКИ МАРКЕТИНГ НА ДЕЛУ, Сведочење о једном времену, написали су: поред Александра Грбовића, и професор др Сретен Ћузовић, Надица Вујић Митровић, Гордана Влајић, Александар Ивковић, Дејан Вукелић, Владимир Андонов, свако од њих с аспекта своје професионалне оријентације. Очекујемо рукописе Ванде Кучера и Луке Мијатовића. Ових деветоро уводничара већ су, сами за себе, посебна "прича", виђење издања чија се промоција очекује крајем марта (ове године). Моја слика, аутора Небојше Бабића, уметничког фотографа, је његово виђење мене. Фотографија Александра Грбовића је моје виђење како га примам, пратим и подржавам као новог ауторитативног маркетиншког мислиоца у Србији. Почашћен сам што га познајем и што, с времена на време, уз кафу, размењујемо наша виђења. Ако мислите да се у свему слажемо, у криву сте: он је много прагматичнијег духа од мене.

НИЈЕ САМО ПОЛИТИЧКИ МАРКЕТИНГ У ПИТАЊУ: ЕТИКА КАО ПРИНЦИП У СВИМ ПОРАМА ДРУШТВА

Поводом објављивања специјалног издања ТАБУ: СРПСКИ МАРКЕТИНГ НА ДЕЛУ (кроз тридесет осму причу)

22.фебруар 2018. године

Подуже сам се ломио (највише кроз разговор самог са собом) да ли је етика јача страна у било којој сфери нашег друштва.

Лекари, као изразити хуманисти, по дипломирању на медицинском факулету, полажу и Хипокритову заклетву. Колико знам, у свим државама на земаљској кугли, без обзира на облик друштвеног уређења.

Војници, будући подофицири и официри, по завршетку обуке, односно одређене врсте школовања, полажу заклетву Отаџбини, нудећи највећу вредност - свој живот на бранику - ако затреба. Правници за одређене послове, и поред факултетске дипломе, уче и полажу правосудни испит (или како се већ зове). Многе техничке струке, организоване кроз своје професионалне академије, могу остати без тешко стечене лиценце ако се огреше о правилима своје професије.

Не знам, и нисам сигуран, да ли и шта полажу кандидати за политичке (државне) функције и која су то правила која би требало да полажу да би, у случају повреде добрих моралних - писаних или усмених обичаја утемељени у народ, били кажњени одузимањем права да се баве уносним али, изнад свега, одговорним пословима у име свог народа. Примера ради, у свету маркетинга, постоје озбиљни, писани трагови, о покренутим иницијативама да се усвоје одређени кодекси саморегулативе. Прво у Загребу још 1960. године - ПАЗИТЕ НА НАСЛОВ - на Првом југославенском савјетовању економских пропагандиста 1960. године. Па онда, на ДАНУ ПРОПАГАНДИСТА ЈУГОСЛАВИЈЕ марта 1970. године у Београду итд. Данас, 2018. године, ми такав докуменат немамо. Гледајући у све бољу и занимљивију ТВ емисију ПРАВИ УГАО коју, од понедељка до четвртка у седмици, емитује ТВ Војводина (од 17.20 до 17.50 часова), данас сам гледао (слушао) разговор са угледником посебне врсте, деканом Правног факултета Универзитета у Београду, професором др Симом Аврамовићем, једним од кандидата за одборнике Града Београда, на листи СНС. И пошто важи крилатица "да је у политици све дозвољено и ко тражи морал нека иде у цркву" - а то је изговарао и Зоран Ђинђић и, данас, Александар Вучић, моје питање гласи (можда је и наивно, али, ето): "Да ли је морално бити на листи кандидата на основу које се грађани на изборима опредељују а, по завршеним изборима, место заузимају неки други људи који су, иначе, спремни за ту улогу, или ћемо у одборничким клупама заистински видети људе који су били на листама, у огласним порукама, у метроу и слично: уваженог професора Симу Аврамовића, Драгана Ђиласа, др Шапића, професорку Воделинић и друге. Ако, случајно, не буду, да ли је то повреда добрих обичаја, понекад и ненаписаних, или је то својеврсна игра са својим бирачима која траје ли траје.

(76 и 78) БРАЋА ЖАРКО И ЛАЗАР САКАН (Београд), КРЕАТИВНОСТ ЈЕ НАШЕ ПОРОДИЧНО ЗАНИМАЊЕ "... Имали смо среће да смо учили од најбољег и од малена ушли у професију. Живели смо окружени креативцима, дизајнерима, уметницима ... из свих земаља региона, имали прилику да живимо "Балкан Спирит" и да радимо са нашим оцем у агенцији ЊУ МОМЕНТ, познату и под Хиландарска број 14. Захвални смо на свему што смо добили и научили. Враћамо својим радом, подсећајући се Сакијевих моралних и стручних принципа као и страсти према идејама."

(77) СЛАВИМИР СТОЈАНОВИЋ (Београд), ВИЂЕЊЕ КРОЗ МОЈ ЖИВОТ... "... Сви ти успеси били би потпуно немогући да агенција на челу са Драганом Саканом, није имала агенду промовисања локалне креативности, инвестирајући, за то време, невероватне своте у међународна такмичења, посете фестивалима и школовање запослених талената. Рад у агенцији је био бег од реалности, бег у креацију, бег у духовно преживљавање изразито тешких времена. Сакан и агенција су постали и регионални и глобални феномен."

Комплетан списак аутора у годишњаку Табу 2017/2018 погледајте овде

Поводом објављивања специјалног издања: ТАБУ - СРПСКИ МАРКЕТИНГ НА ДЕЛУ (крајем наредног месеца)

21. фебруар 2018. године

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/JAVNO-NADMETANJE3.png

I - Учесници у надметању могу бити оглашивачи, агенције, медији, високообразовне и научне установе.

II - Предмет надметања је закуп огласног простора на другој, трећој и четвртој страни корица - и то за сва три тома укупно.

III - Учесник надметања може обликовати једну или три разноврсне огласне поруке. Ако је у питању само једно исто ликовно-графичко или текстуално решење (небитно), иста порука биће објављена на закупљеној огласној страни на сва три тома. Ако су у питању три различите огласне поруке, учесник надметања може одредити редослед појавности на томовима издања.

IV - Победници јавног надметања по страницама корица издања биће онај учесник који понуди највећи нето износ. (ПДВ износи 20%). Висина понуђеног износа вреднује се са 75% код коначног одлучивања. Осталих 25% вредности одређује се на основу понуђених услова плаћања.

V - У зависности од броја учесника јавног надметања, одредиће се датум и место јавног надметања.

VI - Јавно надметање одржаће се најкасније до 8. марта. Учесници ће бити благовремено обавештени о месту и начину јавног надметања.

VII - Победници јавног надметања обавезни су да огласна решења доставе најкасније до 16. марта до 24.00 часа.

VIII - Победницима јавног надметања припада статус покровитеља: ПРИЈАТЕЉСКИ РАСТАНАК.

IX - Победници јавног надметања биће посебно истакнути у сали у којој ће се одржати свечана промоција издања ТАБУ - СРПСКИ МАРКЕТИНГ НА ДЕЛУ.

X - Победници јавног надметања кроз стечено звање ПРИЈАТЕЉСКИ РАСТАНАК имају право да одрже пригодну беседу учесницима и гостима свечане промоције издања у трајању не дужу од пет минута.

XI - Победници јавног надметања имају право на објављивање писане или ликовно-графичког решења поруке на подкорици издања, и то на пет припадајућих комплета издања. У случају да наруче о свом трошку већи број примерака, порука ће бити одштампана без посебне надокнаде.

XII - Понуду,у затвореној коверти, са назнаком "понуда за закуп огласног простора на корицама издања ТАБУ", послати на адресу. СВЕТ МАРКЕТИНГА, д.о.о. Улица Стевана Шупљикца број 71, 26000 Панчево најкасније до 5. марта (понедељак) до 24.00 часа.

О ПОЛИТИЧКОМ МАРКЕТИНГУ ЈЕ РЕЧ, АЛИ - КАО НАУЧНОЈ ДИСЦИПЛИНИ

Поводом објављивања специјалног издања ТАБУ, СРПСКИ МАРКЕТИНГ НА ДЕЛУ (коначан назив) кроз тридесет седму причу

17. фебруар 2018. године

Данима ми се мота по глави чувени, већ архивирани, виц о Црногорцу: улази он, тако, на стадион где је атлетски шампионат и управо је трка на 800 метара. Вељу он, "ко је она мрцина на крају стазе која једва ноге вуче". Неко из публике му добаци: то је наш, репрезентативац. Црногорац на то: " види јуначине, је га мајка родила, како само гања оне испред себе који беже..."

Тако, уз кисео осмех, да не кажем тужан, видим нашу тзв. опозицију која не налази адекватне одговоре на, моменте, сјајне потезе СНС који одузимају дах опозиционарима. Не могу да се одмем утиску, поготову због данашњих прилога о кампањи за НЕКТАР сокове на овој истој друштвеној мрежи, да никада агенција није крива. Односно, бар 50% је кривица до оглашивача, наручиоца огласне кампање. Такође и о око осам милилона евра која једна наша реномирана агенција потражује од, условно речено, водеће или озбиљније опозиционе странке. Није проблем у уговору. Проблем би требало да буде у одговорности агенције која је пројектовала тако непримеран пропагандни притисак а опет изгубила изборе. Али је неко, у име странке, то прихватио. Мислим тај облик оглашавања. И јасно је лоцирана кривица. Да се вратим на данашњу политичку сцену. Насловна страна једне новине. Доминира председник Републике с изјавом о Косову. Опозиција нема одговор. Лично, кладио бих се да је ово режирана изборна вест. Да ће, већ 5. марта, бити другачије интерпретиран наш став по питању Косова: "хтели смо, али... " У тој истој новини, сваке суботе, београдски менаџер се трансформише у новинара. Два стубца по ширини и по целој висини стране. Углавном пише против ДС и некадашњег челника, Драгана Ђиласа. Пише што му сама странка (ДС) кроз борбу за своју "чистоту" сервира. ДС односно Ђилас, остају без текста. Знате да нисам фан ни једне странке. Посматрам очима, условно речено, професионалца у маркетингу, са мноштвом референци. Да не будем толико скроман. Био сам шеф изборног штаба кандидата СПС-а и ЈУЛ-а. У срцу Шумадије, где је, мислили су они, владао СПО. Резутат је познат. Али имам проклет осећај да у штабу господина Вучића седе неке врхунски стручњаци који се не понашају идеолошки, једноставно - снагом познавања професије, врхунским познавањем науке о комуницирању, психолошким аспектима у формирању јавног мњења, још више о могућим или неопходним облицима манипулације, где је Александар Вучић послушан реализатор, они ће, сви су изгледи, бити убедљиви победници београдских избора. Свиђало се то нама или не. Наставак о политичком маркетингу, после избора. Без обзира на победника.

(73) КРИС ФАРМЕР (САД) Ми и Они "... Клијент и представници агенције седе једни насупрот других, директно супротстављени. На једној страни стола су Потребе. На другој су Решења. Вештина која је потребна да би се премостиле ове супротстављене поставке је ствар добре воље и предвиђања. Постављене на овај начин, са ове тачке па на даље, целокупна расправа може да се претвори у тапкање у мраку. Ко је клијент? Шта је њима потребно? Шта је агенција? Зашто они мисле да нас познају боље од нас самих."

(74) Др Момчило Цебаловић (Београд) У РАЉАМА ПРОПАГАНДЕ"... Како каже Ђуро Шушњар, у "Рибарима људских душа", "савремени човек више чита, слуша и гледа, али изгледа да све мање сумња. Када су уши и очи претерено заспослене, разум нема ни времена, ни снаге, ни воље, да ради и задовољава се тиме да пасивно прима поруке, а не да их критички просуђује и осуђује." Или, никада нисмо имали више информација а никада мање нисмо знали."

(75) Зоран Паповић (Београд) БИТИ ДРУГИ НЕ ЗНАЧИ НЕ БИТИ ПРВИ"... Велики бизнисмен, мој дугогодишњи послодавац је рекао да је први утисак у пословању најважнији и да је зграда с околином огледало компаније. Уверен да је потпуно у праву, прво сам кренуо од жардињеа испред зграде, потом прешао на велико спремање изнутра, уместо столова и фотокопир апарата, ставио сам стаклене витрине са трофејима. Четири стуба који држе зграду, постали су легендарни стубови оснивача југословенске кошарке, на зидове смо поставили велике плакате актуелних тимова и трофејних тренера."

И КОНАЧНО: О ПОЛИТИЧКОМ МАРКЕТИНГУ ЈЕ РЕЧ 91 : 7

Поводом објављивања ГОДИШЊАКА ТАБУ ЗА 2017. ГОДИНУ (тридесет шеста прича)

15. фебруар 2018. године

То је резултат између тридесет четврте и тридесет пете приче! Таман сам помислио да вас занима суштина политичког маркетинга, јер и тиме се баве одређени аутори ТАБУ-а, СРПСКОГ МАРКЕТИНГА НА ДЕЛУ (коначни назив издања) чија ће промоција уследити 27. марта, на шеснаесто годишњицу од његовог оснивања (2002), кад: изненађење. То вас, као, не занима. Седморо рекло "свиђа ми се" од преко 1.700 тзв. Фејсбук пријатеља који, наводно, са интересовањем прате шта ја то пишем. (То би било 0,42%, што би требало да значи да сам тотално промашио тему).

А можда и нисам. Могуће је да је, ипак, много више вас прочитало моју последњу причу али вас нешто спречава да то, на овај начин, јавно кажете. У питању је била застава ЕУ. И данас, на дан ДРЖАВНОСТИ СРБИЈЕ, заставе ЕУ малтене, колико хоћеш. Очекивао сам да ће ме европејци напасти. Да ће ме, исто тако, противници Европске оријентације, подржати. Ништа од тога. Страх? Можда, али од кога? Размишљајући да ли опет да пишем о политичком маркетингу, сетих се сусрета са генералним секретаром СК ССРНЈ (за млађе: Савезне конференције Социјалистичког савеза радног народа Југославије), условно речено, задужене за друштвено стваралаштво и разне асоцијације), другом Али Шукријом. Сусрет је био у згради (како је народ назвао - ЦК, где, обично, колена потрхдавају када се прекорачи праг). Било је то уочи Петог међународног скупа привредних пропагандиста "5+1" који је, те 1972. године, одржан у просторијама Хотела ЈУГОСЛАВИЈА, чији сам био генерални секретар.То је требало да буде протоколартни сусрет (речено нам је: двадесет минута). Организатор сусрета био је (покојни) др Мате Ореч, који је, по задатку службе, докторитао на политичком маркетингу. Друг Шукрија био је одређен да поздрави учеснике Скупа "5+1", њих преко пет стотина из Југославије и света, али кроз посебан аспект: било је већ објављено Писмо Јосипа Броза и Извршног бироа ЦК СКЈ). Обавезило је јавност да се датих смерница и те како придржава. Изашли смо после пуна два сата. На изласку, др Ореч је изјавио да неће више са мном да се дружи, да је неколико пута био обливен хладним знојем, да му је, и сада, кошуља мокра. На моје питање: због чега, одговорио је: "кад год би (Али Шукрија) подигао слушалицу, очекивао сам да зове органе безбедности да нас хапсе као провокаторе!" А суштина је била професионални разговор: занимао се о нашим ставовима када је политичка пропаганда у питању и да ли ћемо и о томе разговарати. Мој одговор је био пресудан да друг Шукрија почне да отказује све разговоре, посете и састанке. Тражио је да разговарамо о политичкој пропаганди.Ја: Нема ту шта посебно да се разговора. Суштински, нема разлике измешу економске (привредне) и политичке пропаганде. Шукрија: Објасни. Ја: Иста је технологија за кутију детерџента и за политичку идеологију. Шукрија: Не разумем!Ја: Производ који се оглашава је ИДЕОЛОГИЈА. Произвођач: партија (странка).Потрошач: бирач! И тако, два сата. На изласку из зграде ЦК: Мате Ореч: "ЗАБОРАВИ овај сусрет, никада нећемо видети Али Шукрију на сутрашњем отварању Скупа "5+1". Мењајмо протокол свечаног отварања". Увече, звао нас је Протокол СК ССРНЈ. Потврдио је долазак друга Шукрије и да предузмемо уобичајене безбедносне и протоколарне мере. Друг Шукрија је одржао диван, садржајан, поздравни говор. И не само то. Није, по обичају, одмах отишао. Остао је до краја. Био је и гост разних пријема. И свечане вечере, последњег дана рада.

СТРАНА
http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/granicnik.png
http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/granicnik.png
http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/granicnik.png