ИЗ ИМЛЕКА У КАРЛСБЕРГ

Значајна кадровска промена

24. oктобар 2014. године

Срђан Поповић, вишегодишњи регионални директор за маркетинг ИМЛЕКА, нови је директор маркетинга CARLSBERG SRBIJA GRUPE.

После вишегодишњег успешног рада на позицији регионалног директора за маркетинг у ИМЛЕКУ, како пише у дневној пословној новини „Привредни преглед“ (20-21. октобар), Срђан Поповић прешао је у нову фирму. Постављен је на позицију директора маркетинга CARLSBERG SERBIA GROUP, са седиштем у Београду.
Школован у Лондону и Паризу, своју професионалну каријеру започео је пре двадесет пет година у маркетиншкој агенцији GREY GROUP. По доласку у Београд, прво је радио на положају маркетинг менаџера у компанији Coca-Cola Hellenic. Након годину дана, прешао је у ИМЛЕК, где је радио осам година.
Боравак у ИМЛЕКУ обележио је репозиционирањем робне марке моја кравица. Према неким извршеним истраживањима, производ моја кравица спада у две најомиљеније робне марке у Србији.
Непосредно је руководио пројектима баланс и белло.

АГЕНЦИЈСКА МРЕЖА ГОДИНЕ

Потврђен ранији успех

14. октобар 2014. године

На управо завршеном порторошком фестивалу GOLDEN DRUM, агенцијска мрежа McCann за централну и источну Европу, проглашена је за најбољу агенцијску мрежу у овом делу Европе.

Општем успеху агенцијске мреже допринеле су и агенције из састава I&F McCann Grupa које послују у Београду, Скопљу, Подгорици, Тирани, Сарајеву, Загребу, Софији и у Љубљани.
Главну награду ЗЛАТНИ БУБАЊ у категорији филм (ТВ, биоскопска мрежа и остало), освојила је агенција McCann Beograd за огласну кампању Драма у таксију.
МcCann Beograd je sa rešenjem plakata Pillar Workout за ланац фитнес клубова FitCurves ушла у селекцију, тако да је и с овим радом допринела укупном збиру бодова на ранг листи на основу које се вреднује агенција године.
McCann Tirana, која припада групи, освојила је СРЕБРНИ БУБАЊ за рад Поштујмо и живе, у категорији „догађања“ (Event), посвећене подизању свести о безбедности у саобраћају.
Тим поводом, оснивач и власник агенцијске мреже I&F McCann Grupe, Срђан Шапер, је изјавио:
После проглашења агенције McCann Beograd (од стране сарајевског часописа Media Marketing – примедба редакције) за најуспешнију у нашем региону, награда коју је McCann добио за најбољу агенцијску мрежу у Централној и Источној Европи, потврдила је квалитет рада свих McCann агенција (у овом делу Европе). Поносан сам што су том успеху допринеле и агенције McCann Beograd и McCann Tirana, освојивши награде на Голден драм фестивалу. Наша визија је да будемо најпожељнији комуникацијски партнер и да, поред најбоље услуге, будемо агенција чије се кампање препознају по креативности.
На овогодишњем – 21. по реду фестивалу ГОЛДЕН ДРАМ, учествовало је 30 агенцијских мрежа, и 291. агенција из 24 држава, које су пријавиле 1.220 радова у такмичарским категоријама.

О ЗНАЊУ И УМЕЋУ ПРОДАЈЕ ЈЕ РЕЧ!

ЖОЗЕФ-ИВАН ЛОНЧАР За колумну ЛИЧНИ СТАВ дневне новине ДАНАС

18. август 2014. године

Објављено 9. септембра 2014. године.

Дали бисмо и за џабе само када би неко хтео да узме. Не тражимо да нам неко нешто плати, ако треба и ми ћемо додати, само да производња крене, да наши радници имају шта да раде.

Доста верно пренети делови изјава наших вођа прате нас и у неколико последњих година. Када то заинтересовани чују, како дефинишу своју преговарачку моћ а како наши исказују стратегију преговарања? Има ли уопште шансе да постигнемо било шта када „офирамо“ наше преговарачке позиције?
Описани догађај је истинит: Њујорк, 1980. године, седим у канцеларији нашег овлашћеног продавца племенитих метала. Стигао је налог из Београда да се на берзи понуди одређена количина злата. Уследио је потврдан одговор са Њујоршке берзе, уз напомену да је откупна цена (за нас) 20% нижа од берзанске. У нашој фирми нескривено изненађење: како 20% нижа откупна цена када је то берзански производ и што нам се не исплати јавно формирана цена? Уследио је „хладан туш“. Ваши водећи политичари изјавили су да се све што имамо мора продавати не питајући за цену!
Била је то чувена изјава Драже Марковића, тада високог функционера Југославије и Србије: извоз по сваку цену. И тада послушни медији пренели су изјаву од речи до речи. Не размишљајући о могућим и негативним последицама! Ни након тридесетак година поуке нисмо извукли. Елементи стратегије су врхунска пословна тајна!

Умемо ли да продајемо?

Наш образовни систем, у другој половини прошлог века, скоро доминантно се заснивао на расподели: добити, фондова, заједничке потрошње, станова, подстицајних средстава ... квота.
Књиговодство је доведено до савршенства. Знамо о трошковима, њиховом разврставању – о управљању тим трошковима већ слабије.
Много слабије знамо како се остварују приходи, бар до нивоа планираних трошкова. Зар ребаланси буџета који су доведени до нивоа годишње константе скоро код свих друштвено-политичких заједница, а о Влади Србије и да не говоримо као врсту законитости, не указује на недостатке (па и у образовном систему) у планирању? Планови су нам некако збир жеља а никако изрази потреба које се могу испунити искључиво и једино у м е ћ е м стицања (стварања) прихода.
Знамо да нам је извоз производа и услуга (по правилу, тржишних вишкова), животно питање како бисмо обезбедили неопходна средства за увоз. То да од 1945. године па на овамо никада нисмо успели да избалансирамо увоз и извоз, говори да и не знамо ммного о планирању производње и услуга. Тај неуспех смо „прикривали“ оглашавајући како се повећава степен увоза извозом (када би се то десило), што и дан-данас радо чинимо не би ли смо прикрили своје стварне неуспехе. Почесто, и неадекватним знањем и неодговорним понашањем код оних који би требало да нас воде, кроз разне ресоре.
И сама флоскула „производња за познатог купца“ указивала је на знања која би требало да имамо како бисмо успешније привређивали.

Не разумемо филозофију маркетинга

Шездесетих година прошлог века, теорија маркетинга ушла је на велика врата и у Југославију. Постоје небројени докази о њеном развоју и примени. Многи привредници из „оних“ времена то су доказивали успешним привређивањем. Илустрације ради, многе робне марке, тада лансиране, и данас су на тржишту. Насупрот томе, веома је мало робних марки успешно лансираних од почетка овог века.
Онда су дошла нека нова времена, неки нови људи и „нове“ теорије развоја које су показале сву своју погубност.
„Маркетинг“ је, преко ноћи, постао замена за термин „оглашавање“. Како је и то нека врста уметности засноване на умећу руковођења тржишним комуникацијама, адекватније би било да говоримо о термину „реклама“ јер ту истраживачка и управљачка знања и нису баш тако потребна. Нека дневна рекламирања (не мисли се на рекламације већ на изведен термим из „рекламе“) простоту код многих жалосно доказује.
„Данас смо лансирали нови бренд (!)“ илустрација су тржишне неписмености многих привредника, до новинара и публициста који би, као, да пишу и говоре о маркетингу. Да не буде нејасноће, можемо лансирати нову робну марку (милиони произвођача у свету то дневно покушавају) а да ли ће, под којим условима и у ком времену, условно речено, постати „бренд“, о том-потом.

Реструктурирање привреде као
услов опстанка појединих фирми

Дневна тема. Пуна уста многима! А зар опстанак неке фирме не значи да би требало да умемо да одговоримо да ли постоје купци тих производа које умемо да правимо?
Можда би прави ток мисли требало да каже „које мислимо да умемо да направимо“ и да постоје купци тих могућих производа који ће моћи да плате онолико колико је потребно да „покријемо“ своје трошкове.
Господо и другови драги, продаја је чин размене. Условно речено, „трампе“. Адекватне количине пара коју је купац (потрошач) спреман да да за одређену ствар (услугу). И ни паре више!
Како открити колико је неко спреман да плати за нешто? То је већ уметност коју би требало да познају маркетиншки образовани привредници.
Постоји ли адекватна апсорпциона моћ једног или више сегмената тржишта, требало би да умеју да „израчунају“ маркетиншки писмени привредници.
Да бисмо одговорили постоје ли тржишне шансе за адекватан пласман нашег производа (исто важи и за услуге), требало би да знамо и да ли постоје конкуренти? Ко је у питању, којим силама располаже, можемо ли га победити и - по којој цени? Јасно, и у ком времену. Ако не можемо бити лидер на тржишту, можемо ли бити нечији пратилац?
И те како би требало да знамо и о хоризонталној конкуренцији – могућим супститутима нашем жељеном или постојећем производу.
Пошто нисам сигуран у ову врсту знања која би требало да краси наше органе власти и њене чиновнике (и министар је чиновник којег би такође требало да краси вхунско знање о послу (пословима) којима се бави, поготову о стварима о којима одлучује), која су то основна знања која ћемо применити одлучујући о судбини неких пет стотина предузећа?
Или, још боље, на основу којих знања и сазнања, је формиран закључак (изјава) да знамо како ћемо решити судбину за четрдесетак фирми?
А да се заснивају на тржишним принципима!
Био би мелем за душу када би нас неко уверио да знају о овоме што, укратко, наведох.

А ГДЕ СУ НАСТАВНИЦИ

Прилог за дневну новину ДАНАС, рубрика ЛИЧНИ СТАВ

15. јул 2014. године

Конкурси пуни фотографија зграда, учионица, клупа, пословних рачунара...

Данас, када пишем овај прилог, је 10. јул, датум када сам сада већ, и те како, далеке 1959. године, започео свој радни стаж. И ево, заокружих педесет пет година непрекидног рада. Од тога педесет и две на пословима у области маркетинга: референта рекламе, шефа економске пропаганде, продуцента, издавача, аутора књиге (практикума о условима и начину вођења целовитог маркетиншког пројекта), педагога, организатора маркетиншких скупова, предавача на одређене теме на многим факултетима не само у Србији.
Одржао сам шездесет креативних радионица – у трајању од једног до двадесет једног дана. Верујем да сам допринео да се многа имена с поштовањем изговарају. А започели су свој радни век под мојом палицом.
Написао сам на стотине новинарских прилога (мислим на друге издаваче), покушавајући да појасним и објасним филозофију маркетинга. Без тога не постоји могућност разрешавања тржишних проблема клијената. Дао сам на десетине (можда и више) радио и ТВ интервјуа на исту или сличну тему. У штампаним издањима ни броја не знам.
Почесто, улагао сам огромне напоре не бих ли „анимирао” наставно особље са многих струковних школа и факултета, не бих ли их придобио за различите облике сарадње на унапређењу тржишта маркетиншких услуга у Србији. Резултати су, по правилу, били поражавајући.
Својевремено сам, док сам био главни и одговорни уредник часописа света маркетинга TABOO (потписао сам седамдесет бројева!), радио на припреми једне анкете не бих ли открио, потом и схватио, ко представља наставни кадар у Србији на маркетингу и сродним предметима (истраживање тржишта, продаја, понашање потрошача, сегментација и/или слично).

Од уџбеника и књига до иновирања знања

Дошао сам до списка од преко стотину шездесет имена. То је био, релативно, лакши део посла. Онда сам покушао да „откријем” њихово знање страних језика (јасно, светских). То је већ било теже. Шта читају од стручне литературе, како сами себе допунски образују? Ту сам открио лавину неистина. После питања како прате светску маркетиншку сцену: професионалне конференције, симпозијуме, конгресе, фестивале – где се лично појављују: могуће као панелисти, модератори, референти (кореференти) демонстратори ... одустао сам.
Онда сам почео да купујем њихове уџбенике (то им је, изгледа, основна активност). Публицистичке и друге књиге, учешће у монографијама, зборницима реферата – скоро да не постоје. Кад већ рекох ово, да признам једну велику глупост: хајде што сам куповине вршио личним средствима (то сам радио целог живота), али сам их, све редом, прочитао! И, углавном, остајао без даха – да ли је могуће да по њима студенти уче, полажу испите? И још траже посао да би, с тим скромним или „наопаким” знањем, наносили могућу штету својим налогодавцима!
Утолико сам више био обрадован када сам спознао да је човек светског угледа, носилац највећих спортских признања, открио свет маркетинга. И назив докторске дисертације је био више него респектабилан.

Ментори, чланови комисије и очекивања

Осетио сам да би ментор и чланови комисије требало да буду врхунски маркетиншки „мајстори” одређујући научну судбину човека који „куца” на врата храма науке.
Кренуо сам на сајт тог универзитета, потом и самог факултета на којем је нови доктор маркетиншких наука добио признање врхунског познаваоца струке. Нисам веровао својим очима: о наставном кадру скоро ни слова. Ни имена наставног кадра, ни података о развоју њихове академске каријере, скоро ништа.
Онда направих огромну глупост. Која ме је дотукла. Кренуо сам у „посете” многим сајтовима универзитета и факултета за које знам да се на њима изучава маркетинг као научна дисциплина. Свугде исто или слично: зграде, „амфитеатри”, учионице, пословни рачунари, лепа лица, износ уписнице и начин плаћања. Ко ће им бити предавачи, која литература ће бити обавезујућа а која факултативна, референце наставног особља – сигурно, боље речено, можда, нашао бих на факултетима у озбиљним државама. У Србији скоро ништа не нађох.
У исто време, дневна штампа упорно објављује једну огласну поруку на којој је ректор окружен драгим лицима. И то је у реду. Али, избројао сам преко двадесет правописних грешака. Открио сам их случајно, читајући могућа звања којима ће се окитити будући дипломирани студенти и размишљајући где нађоше толико специјалиста за та звања.
И тако дођох до мог виђења проблема ментора и чланова комисије, не само нашег угледног спортисте: када би они знали оно што би требало да знају, да ли би брзо и једноставно схватили да са текстом докторске дисертације нешто није у реду. Односно, како је могуће да се имена, научна звања и референце ментора и чланова комисије у полемикама, критикама и у јавном мњењу, не спомињу! Па они су одлучили да ли ће и због чега, признати квалитет рада и промовисати новог доктора наука!
Да карикирам: као приватно лице, није лепо али – ето, пролази – моје је да са што скромнијим знањем, самим тим и улагањем, дођем до успеха. Други би требало да имају неку другу улогу: прво, да ме спрече да их преварим, друго – да сачувају свој тешко стечени углед (ако га имају?), треће, да чувају ореол научног радника, четврто ..,
Да закључим: ако већ осуђујемо докторанта, како без осуде и пресуде, могу да прођу ментори, чланови комисије па и декан који то потписује?
Верујем да је ово тема која захтева да се отвори. Биће, већ у старту, много мање проблема. У то сам уверен.

Жозеф-Иван Лончар
Оснивач и издавач часописа
света маркетинга TABOO

НАЈАВА ПРВИХ ГОСТИЈУ – ПРЕДАВАЧА

8. јул 2014. године

Утемељивач модерног спортског маркетинга и спонзорства. Спонзорска личност године и кључна особа за најбоље проглашено спонзорство у Великој Британији у последњих 20 година. Један од најбриткијих умова дигиталног спортског маркетинга. Шеф развоја пословања компаније која је креирала најигранију онлине спортску игрицу на свету.
Представљамо вам прве госте – предаваче на конференцији о спортском маркетингу и спонзорству - SPORTO 2014: Патрик Нали, Сали Хенкок, Ричард Ејрс и Никола Чавић. Једанаеста SPORTO конференција по реду, биће одржана у Порторожу (Словенија), 20. и 21. новембра.
Патрик Нали, нашироко признат и познат као утемељивач модерног спортског маркетинга – креирао је ново поље у повезивању брендова и спорта на глобалном нивоу. Маркетиншки концепт који је развијен крајем седамдесетих година, у сарадњи са Светским првенством у фудбалу у Аргентини 1978. године, у наредним годинама постао је стандард у спортском бизнису. То важи и дан данас. Као директор компаније Вест Нали, основане у раним седамдесетим, Нали је редефинисао спортско пословање кроз пионирски приступ у маркетингу међународних догађаја. Он је одиграо главну улогу у повезивању ФИФА-е и Кока-Коле, дизајнирању производа за носиоце права (МОК, УЕФА, Дејвис куп, ИААФ, ФИС...) и поставио низ стандарда за маркетинг великих догађаја који су и данас у употреби. Такође, био је пионир у коришћењу технологије на великим екранима стадиона (Вембли 1984.). У исто време био је укључен у музичку индустрију, где је обезбеђивао спонзорске програме за турнеје бендова и музичара као што су: Ролинг Стонс, Дјуран Дјуран, Дејвид Бови...
Сали Хенкок је председавајућау Фондацији женског спорта и фитнеса и једна је од најважнијих стручњака за спонзорства у свету. Између осталог, она је створила и надзирала шестогодишње спонзорство компаније Лојдс ТБС за Олимпијске игре у Лондону 2012. године, које је проглашено за најбољу спонзорску активацију у Великој Британији у последњих двадесет година.
Ричард Ејрс је каријеру започео као новинар али је убрзо пронашао своју љубав у дигиталном свету. Свој први веб-сајт поставио је 1994. године и никада није престао да ствара нове ствари. У свету је постао познат када је затражио да ревидира дигитално присуство Манчестер Ситија у 2010. години. Као оснивач и директор компаније Севен Лиг, тренутно ради са клијентима из свих области спорта и медија.
Никола Чавић је један од кључних људи у компанији Нордеус, која је основана у Србији и која је креирала и развила најпопуларнију онлине спортску игрицу на свету: Top Eleven – Be a Football Manager. Са овом игрицом компанија сарађује са многим познатим фудбалским клубовима у свету. Такође, сарадња је успостављена и са фудбалским тренером Жозе Мурињом, који је глобални промотер игрице. Респектабилан је податак да 12 милиона људи широм света, сваког месеца, игра ову игрицу.

Више информација о SPORTO конференцији на: www.sporto.si/en

ИВАН СМЕНИО ЖОЗЕФА

Изашао нови број часописа ТАБУ

30. јун 2014. године

Управо је изашао из штампе најновији број часописа света маркетинга ТАВОО (ТАБУ). Носи редни број 70 у дванаестој години излажења. Обим је 68 страна. Писмо: ћирилица.

Централни садржај часописа је ауторски прилог „Из угла главног уредника“ Жозефа-Ивана Лончара, досадашњег главног и одговорног уредника часописа. Заузима простор од 46 страна.
Повод је одлука Ивана Лончара да смени Жозефа Лончара због незадовољавајућих финансијских резултата и уоченог све већег отпора појединих (моћних) кругова према активностима на уређењу тржишта маркетиншких услуга у Србији. Како прво проистиче из другог, и чланови Редакције часописа ТАБУ прихватили су изречену одлуку Ивана Лончара, пуноправног суоснивача и сувласника СВЕТА МАРКЕТИНГА, суиздавача часописа ТАБУ и суорганизатора култних професионалних манифестација „Смотре креативног стваралаштва СНАГА КРЕАТИВНОСТИ“ и „Маркетиншког догађаја године“.
Уређивачка политика и мисија коју је заступао Жозеф Лончар, без обзира на његово (наивно) уверење да је адекватна уоченим и нараслим проблемима на тржишту маркетиншких услуга у Србији, доживела је снажну осуду појединих власника и/или директора агенција за маркетинг (читај: агенција за тржишне комуникације, медијских агенција, специјализованих предузећа за спољно оглашавање и слично). Они су са правом и благовремено схватили да ТАБУ ужива јак углед код све већег броја оглашивача, што може утицати на њихове пословне интересе и саму позиционираност на тржишту.
Природно је што су одлучили да финансијским исцрпљивањем издавача, одбијајућу учешће у појединим активностима под његовим именом, допринесу његовом могућем нестанку са тржишта. Самим тим, да угасе све јачи извор критика на њихово тржишно понашање.
Иван Лончар је, схвативши да је Жозеф Лончар погрешно разумео митску причу о борби Давида и Голијата, из племенитих побуда прихватио његову жељу да објави своје виђење превида, заблуда, непотребних конфронтација и слично као својеврсни облик самокритике, не би ли, и на тај начин, лошим искуством претходника, могао да редефинише нову пословну и уређивачку политику.
Тако, на страницама новог броја часописа ТАБУ можете прочитати и следећа размишљања Жозефа Лончара:

  • коме одговара анархија на тржишту маркетиншких услуга у Србији, која влада и која је све штетнија,
  • стручност и етика маркетиншких посленика,
  • постоје ли у Србији агенције за маркетинг, оспособљене да открију, разумеју и разреше тржишне проблеме клијената,
  • ко је, и због чега, спречио доношење Правилника о раду Етичког комитета ГМА,
  • условно-последичне везе које су довеле до престанка рада ГМА - Групације маркетиншких агенција, касније преименоване у Групацију агенција за тржишне комуникације у оквиру Привредне коморе Србије,
  • због чега Правилник о „пичевима“ никада није заживео,
  • како је спречено оснивање Националног удружења оглашивача Србије као пословног удружења,
  • ко дозвољава да се не примењује важећи Закон о оглашвању,
  • где је застао рад на усвајању Кодекса маркетинга и оглашавања,
  • естрада или скуп пословних и одговорних људи.

Часопис ТАБУ број 70 посебан је бонус новим претплатницима (чија би претплата започела од 71. броја). Испорука је одмах по пријему наруџбенице (писаним путем, преко факса или интернета). Налази се на сајту:www.taboomagazine.org .

Почев од 71. броја, часопис ТАБУ потписује Жељка Милетић.

__________
Додатне информације:
Јелена Савић
секретар редакције
Телефони: 013 314 981 и 318 011
Телефакс: 013 312 495
svet.marketinga@taboomagazine.org

ПОРЕЗ ЗА МЕДИЈЕ НА ПРИХОДЕ ОД ОГЛАШАВАЊА

Будимпешта

24. јун 2014. године

Мађарске медијске куће убудуће ће, поред редовног, морати да плаћају посебан порез на приход од продаје огласног простора у распону од 10 до 40 одсто у зависности од висине прихода остварених од објављивања огласних порука.

Шездесет приватних телевизијских и радио станица, дневних новина, часописа и онлајн портала протестовало је против закона који је на предлог владе Виктора Орбана парламент по хитном поступку усвојио средином прошле седмице. Законом је, како преноси портал Business.hr, предвиђено да се приходи од објављивања огласних порука убудуће опорезују прогресивно и делом драстично. Ослобођени од пореза су приходи испод 500 милиона форинти (1,6 милиона евра), а следи лествица са стопама 10 до 30 одсто. За приходе од 20 милијарди форинти (65 милиона евра) па навише, предвиђена је стопа од 40 одсто. Политичари из владајуће странке Фидес новим порезом желе, како кажу, да потисну „штетне програме“ и овај порез сматрају „хигијенском контролом производа“. Шеф Орбановог кабинета је рекао да ће се приходи од новог пореза користити за здравствене и образовне програме. Међутим, мађарски медији нови закон готово једногласно сматрају новим нападом на слободу штампе. Директор одељења за Централну и источну Европу у РТЛ групи из Луксембурга, Андреас Рудаш, каже да ће се та компанија бранити заједно с другим независним медијима, те да не може једна земља у сред Европе да крши основна демократска права као што је слобода медија.

Слажем се с намером да се учини нешто против шунда и штетних садржаја, каже Ото Гајдиш, уредник конзервативног Ланчид радија, али додаје да порез на оглашавање уништава фабрику, уместо да је присили да ствара боље производе.

Танјуг

БРОНЗАНИ ЛАВ ЗА SAATCHI & SAATCHI БЕОГРАД

19. јун 2014. године

На највећем светском фестивалу креативности Cannes Lions агенција Saatchi & Saatchi награђена је ''Бронзаним лавом'' за кампању ''Хронике претњи'' реализованој у сарадњи са Комисијом за истраживање убистава новинара и OEBS-a (Организација за европску безбедност и сарадњу).
Ово је велики успех за Saatchi & Saatchi Београд. Освојити Канског лава у највећој светској конкуренцији је прави подвиг и граничи се са немогућим. Али филозофија наше агенције да „ништа није немогуће“ сада је потврђена на најлепши начин. На пројекту су радили врхунски креативци и још једном показали зашто су међу најбољима у свету, изјавио је Вељко Голубовић, извршни креативни директор агенције Saatchi & Saatchi.
Пројекат ''Хронике претњи'' оцењен је као један од најуспешнијих у категорији креативног коришћења медија (Creative Use of Media). Манифестација Cannes Lions традиционално окупља водеће светске маркетиншке стручњаке и представља свеобухватан увид у свет комуникација и медија. Овом наградом, Saatchi & Saatchi Београд наставља вишегодишњи низ успеха на интернационалној сцени, међу које спадају награде New York Festival, Clio, Eurobest, Cresta, Epica, Cristal, Golden Drum, Ad Stars и друге.

Линк за case видео: http://www.youtube.com/watch?v=lS8JJ7SWelk

ДА ЛИ ЈЕ СВЕ ТАКО ЦРНО КАО ШТО СЕ ПРИЧАЛО?

Првих десет са ранг листе у 2013. години смањило пословни приход за скоро милијарду динара

12. мај 2014. године

Предмет анализе биле су агенције и предузећа специјализованa за тржишне комуникације, чији је квалитет пословања био анализиран и у 2012. години (видети: ТАBОО двоброј 66-67, допуњен још једном агенцијом која је, вероватно због шифре пословне делатности – 7022 – консултантске услуге својевремено промакла пажњи ауторима анализе: I&FMcann Grupa).
Док је aгенција GREY сачувала прво место на ранг листи (рађеној по пословном приходу – АОП 201) и поред смањеног пословног прихода за више од 220 милиона динара (за око 18 одсто), нагли продор урадиле су две агенције: IDEA PLUS COMMUNICATIONS са шестог на треће место, са растом од око 75 милиона, односно од 11 насто, и KREATIVA UNLIMITED са девето на пето место, са растом од око 92 милиона, односно са стопом раста од око 25 насто.
MMS COMMUNICATIONS са трећeг учврстила се на другом месту, са растом пословног прихода од око 75 милиона, односно за више од 9 насто.
Изненађење године је сурови пад агенције COMMUNIS са другог на седмо место ранг листе. Смањен је пословни приход за скоро 700 милиона динара, односно остваренo је само 36 процената пословног прихода из 2012. године.
Забрињава и значајан пад агенције OVATION ADVERTISING kojа је у 2013. остварила мањи пословни приход за око 120 милиона динара у односу на 2012. годинy.
Међу првих десет агенција на ранг листи по пословном приходу, половина је забележила смањење пословног прихода.
Најстабилније пословање оствариле су агенције из средине табеле: ниједна од њих које заузимају од 11. до 20. места, нису оствариле пад – напротив, бележе раст укупног прихода, ни једна не послује са губитком, све имају остварену нето добит без обзира што пет од десет има смањену нето добит у односу на 2012. годину. Куриозитет је да су десет од девет забележиле пораст запослених (укупно 35 новозапослених!).
Иненађење године је суров пад aгенције PROFILE – са 14. на 48. место ранг листе по пословном приходу, за око 80 одсто! Смањен и број запослених за 20 одсто.
После PROFILE-a, највећи пад бележи NEW MOMENT NEW IDEAS COMPANY – са петог на осмо место ранг листе. Остварен је слабији резултат за скоро 140 милиона динара, а пад износи око 28 одсто.
Ово је био осврт на резулате пословања 53 агенције које су оствариле цензус од 250.000 евра у 2012. години и тако се нашле на ранг листи успешних у 2012. години.
Следећа анализа биће допуњена новим фирмама „откривеним” у анализи података код АПР-a, као и с оним агенцијама које су имале адекватан пословни приход али нису нашле место на ранг листама успешних (применом десет критеријума о квалитету пословања).

Oви прегледи добиће тиме на значају јер се манифестација МАРКЕТИНШКИ ДОГАЂАЈ ГОДИНЕ више неће одржавати, нити објављивати подаци о квалитету пословања. Слаб интерес агенција, поготову оглашивача – правих корисника тих драгоцених података, једини је разлог томе.

ВИШЕ О ПОДАЦИМА 

НОВИ СПОРТО МАГАЗИН

5. мај 2014. године

Главна тема актуелног броја јесте: Како спортисти постају лични брендови? У чланку Име и личност, аутори се крећу од теорије до праксе, фокусирајући се на предстојеће Светско првенство у фудбалу, али гледајући и друге спортове (нпр. да ли сте знали да боксер Флојд Мејветер зарађује највише од свих спортиста?). Зашто су Дејвид Бекам и Пеле и даље толико популарни и зашто је Нејмар спортиста са највећим маркетиншким потенцијалом?
Препоручујемо и занимљив интервју са Мајкл Р. Пејном, првим директором маркетинга и права Међународног олимпијског комитета у којем даје осврт на ЗОИ у Сочију. Ту су и занимљиве приче око маркетиншких активности олимпијских тимова Канаде и САД-а.
”Спонзорство може помоcћи у мотивацији и укључењу свих запослених”, мишљења је Сели Хенкок, који је иначе био задужен за Лојдс ТСБ Лондон 2012. спонзорства (препознато као најбоље спонзорство у Великој Британији у последњих 20 година). Зашто Олимпијске игре представљају “скоро савршено” спонзорство?
Бен Велс, комерцијални директор ФК Ридинга и члан борда директора Европске асоцијације спонзора (ЕСА) и у овом броју има своју колумну. Сазнајте које велико признање је припало и шта је кључ успеха спонзорства Хипо Алпе Адриа банке и Еуробаскета 2013.
Спорто магазин представља и друге занимљиве чланке: прича бившег директора маркетинга ФК Барселоне Естеве Цалзада, холандског стручњака Боб ван Остерхоута и Лорент Деланија, комерцијалног директора АТП... Ту је и интервју са представником компаније Нордеус око њихове игрице Top Eleven, правог светског хита. Добар део броја посвећен је десетој Спорто конференцији, која је одржана у новембру прошле године у Порторожу.
Међу учесницима били су високи представници компанија Хајнекен, Вестерн Јунион, Беко, али и представници УЕФЕ и ЕСА, директори агенција Октагон, Синерџи...
Издавач Спорто магазина је агенција С.В.-РСА из Љубљане, која је и организатор престижне Спорто конференције. Спорто магазин излази на словеначком и на енглеском језику. Више о издавачу, конференцији, пословним активностима, као и самом магазину и начину претплате погледајте на: www.sporto.si

ЖЕЉКА МИЛЕТИЋ НА ЧЕЛУ

Промене на челу ТАBОО-а

Панчево, 17. април 2014. године

Жељка Милетић (1982) завршила је Факултет политичких наука Универзитета у Београду (међународни послови). Прво запослење остварила је у СВЕТУ МАРКЕТИНГА, издавачу часописа ТАBОО. Након својеврсног приправничког стажа, запажено је њено праћење међународног тржишта маркетинга и оглашавања. Више серијала на ту тему на страницама часописа ТАBОО с пажњом су праћена од стране читалаца.
Коаутор је највећег броја интервјуа (од укупно 77 изабраних Дама у маркетингу), који ће бити објављени у истоименој монографији. Рукопис је комплетиран, графички преломљен и спреман за штампу. Очекује се да ће монографија бити објављена ове године јер се очекује позитивно окончање преговора с покровитељем. Жељка Милетић потписиваће се као главна и одговорна уредница почев од 71. броја часописа света маркетинга ТАBОО. Жозеф-Иван Лончар, досадашњи главни и одговорни уредник, потписивањем 70. броја, завршава каријеру аутора и хроничара тржишта маркетиншких услуга у Србији започету 2002. године као његов први главни и одговорни уредник. По сопственом казивању, своју енергију и пажњу посветиће окончању издања монографије ДАМЕ У МАРКЕТИНГУ, као и развоју новог пројекта – ЋИРИЛИЧНО ПИСМО У ТРЖИШНИМ КОМУНИКАЦИЈАМА, за који је уверен да ће му представљати животно дело.


Смотра креативног стваралаштва СНАГА КРЕАТИВНОСТИ 2013

Информација за јавност

16. април 2014. године

Д о б и т н и ц и

Одлуком жирија часописа TABOO (састављеног од петнаест чланова – истакнутих научних радника и практичара у свету маркетинга), која је донета на годишњем састанку 17. марта 2014. године и коју је верификовао СВЕТ МАРКЕТИНГА, издавач часописа TABOO, данас су саопштени резултати рада жирија и проглашени победници у појединим категоријама које су се одвијале кроз разноврсне облике тржишних комуникација у Србији током 2013. године.
Уручивање повеља обављено је 15. априла у Свечаној сали управне зграде Београдског сајма уз присуство представника маркетиншких агенција, већег броја представника оглашивача и, већ по „традицији”, скромнијег броја представника огласних служби медија.
Награђени радови прошли су кроз више фаза оцењивања: кроз месечне одлуке Селекторске комисије (састављена од запослених у Редакцији часописа TABOO) о запаженим огласним порукама, кампањама и слоганима; месечног оцењивања комерцијалних ТВ огласних порука жирија часописа TABOO, до гласања за пласман у ужи избор (тзв. финалиста) и самог проглашења победника у појединим категоријама.

КОМПЛЕТАН МАТЕРИЈАЛ СМОТРЕ КРЕАТИВНОГ СТВАРАЛАШТВА
СНАГА КРЕАТИВНОСТИ 2013 НАЛАЗИ СЕ ОВДЕ...

Више о добитницима повеља и признања финалистима...

У име Привредне коморе Београда скуп је поздравила Ивана Зељковић, генерална секретарка ПКБ

Пригодним поздравом присутнима се обратио Александар Ивковић, шеф Одељења за медије и графичко-штампарску делатност Београдског сајма

Студенти из целог света решавали пословну студију случаја компаније Данубиус

Belgrade Business International Case Competition 2014

8. aприл 2014. године

На Факултету организационих наука 06. априла 2014.године одржане су завршне презентације решења учесника светског такмичења у решавању пословне студије случаја Belgrade Business International Case Competition 2014. Студенти са 12 светских универзитета из Америке, Канаде, Аустралије, Тајланда, Сингапура, Португала, Холандије, Данске, Норвешке и Србије, након 30­ сати решавања пословне студије случаја у карантину, бранили су своја решења и одговарали на питања стручног жирија сачињеног од 14 топ менаџера и консултаната водећих компанија из Србије.
Студију случаја задала је компанија Данубиус која послује у оквиру Делта Холдинга. Пословни изазов са којим су се суочили студенти био је везан за повећање конзумирања тестенине на домаћем тржишту као и могућности пласмана Данубиус бренда на иностраним тржиштима.
Марија Десивојевић Цветковић, потпредседница Делта Холдинга и члан жирија, истакла је значај овог такмичења: „Највећа конкурентна предност данас је знање. Знање је оно што одваја успешне од неуспешних компанија, успешне од неуспешних економија. Делта је због тога фокусирана на сталну помоћ области образовања, пре свега на подршку нашим најуспешнијиим студентима и факултетима. Belgrade Business International Case Competition нам је важан јер представља директно повезивање Србије са светом, што је једини пут за квалитетну размену знања и праћење најсавременијих трендова у развијеним земљама. Верујем да смо, захваљујући овој успешној сарадњи, данас корак ближи заједничком циљу, а то је да подигнемо квалитет образовања у Србији и на тај начин себи и својој деци обезбедимо лепше место за останак”.
Овогодишњи победник је тим Националног Универзитета Сингапур, чији су студенти одбранили титулу победника од прошле године. Друго место припало је Технолошком Универзитету Квинсленд из Аустралије, док треће место деле Универзитет Порто и Универзитет у Београду Факултет организационих наука. Студенти ФОН-а наступали су у саставу: Катарина Мирковић, Маша Сретеновић, Лука Важић и Ива Мишовић под менторством Александра Бијелића и Ане Ивановић.
„Трудили смо се да изаберемо тему која ће студентима из целог света бити занимљива. Индустрија тестенина на примеру лидерске компаније Данубиус са тржишта Србије био је велики изазов за све њих. Предложено је много квалитетних идеја на основу најбоље праксе иностраних тржишта као и на основу анализе понашања потрошача из Србије. Најталентованији студенти дали су препоруке за будућу продајну и маркетинг стратегију компаније што утиче на јачање позиције бренда Данубиус у домаћим и међународним оквирима.” рекла је Весна Дамњановић, директорка такмичења.
Додатне информације о такмичењу могу се наћи на сајту www.bbicc.org


ДАН ОДЛУКЕ!

Заседање жирија

18. март 2014. године

Јуче, 17. марта у агенцији МАСМИ заседао је жири Смотре креативног стваралаштва СНАГА КРЕАТИВНОСТИ 2013. Врхунски ауторитети одлучивали су о најбољим остварењима креативне индустрије у Србији. У изузетној атмосфери донете су одлуке о годишњим наградама које ће славодобитницима бити уручене на централној манифестацији креативног стваралаштва Снага креативности, на Београдском сајму, 15. априла 2014. године. До тада, драги читаоци, погледајте списак номинованих радова по категоријама.

Првослав Плавшић, Мирослав Шутић, доцент мр Мирослав А. Мушић (председник жирија), проф. др Миливоје Павловић (горе), доценткиња др Марија Алексић, Дејан Вукелић, професор Зоран Блажина, проф. др Славко Ковачевић, Бранка Оташевић Трбојевић (доле) и Иван Јакшић, који се нешто касније придружо колегама, те га нема на фотографијама


Погледајте комплетну табелу

TABOO 68/69

28. фебруар 2014. године

Нови Таboo је пред вама!

У уводном тексту А, сад, адио, мој министре, главни уредник издања Жозеф Иван Лончар износи закључке са конференције РЕСТАРТ, коју је средином децембра 2013. године организовало Министарство привреде у сарадњи са Привредном комором Србије, Унијом послодаваца и Асоцијацијом малих и средњих предузећа. Лончар истиче да је очекивао да ће активности министра привреде Саше Радуловића допринети стабилним односима у српској привреди и сређивању тржишта маркетиншких услуга у Србији и износи своје разочарење што до тога није дошло. Лончар се у тексту дотиче интервјуа који је министар Радуловић дао Политици, у коме је истакао да није било политичке воље за спровођење реформи, анализира стил писања и начин вођења интервјуа.

У рубрици Taboo Exclusive прочитајте шта јављају Beoexpo System, DraftFBC Afirma, Апатинска пивара, Masel Group, New Moment New Ideas Company, Studio marketing JWT, SVA, DNA Communications.

Тема овог броја посвећена је банкарском сектору као све присутнијем учеснику огласне сцене. У трагању за новим вредностима, назив је текста у ком мр Мирослав Мушић у жижу свог интересовања ставља штедњу грађана која, по правилу, за 31. октобар – Светски дан штедње, повећава активности банкарског сектора посебно у домену различитих облика комуникације и оглашавања. Банке су овогодишњи Светски дан штедње обележиле много скромнијом понудом него што су то раније чиниле. Изостале су најаве промена каматних стопа а са њима и посебне огласне кампање у којима се то нарочито наглашавало. Изостала су обећања у виду неких награда које чекају нове штедише и слично. Све то упућује на закључак да су банке одлучиле да штедњи поклањају већу пажњу током цел године, самим тим да се перманентно оглашавају, сматра Мушић.

У овом броју можете прочитати и детаљан извештај са конференције Телеком Србија ПРилика 2013 која је у организацији Друштва Србије за односе с јавношћу одржана 15. и 16. новембра у Хотелу Зира. Ник Ендрјуз, потпредседник светски познате консултантске куће за управљање репутацијом Флеишман-Хилард, др Тамара Властелица Бакић, доценткиња на Факултету организационих наука у Београду, Никос Димитриадис, извршни директор компаније ДНА Комјуникејшнс, Пеђа Ашанин Голе, професор на Факултету за примењене пословне и друштвене студије у Марибору, Кристофер Џинисти, председник Међународне организације за односе с јавношћу IPRA, Дренислав Жекић, пи-ар консултант из Хрватске и Саша Блажековић, бренд консултант компаније Sinergie, у својим излагањима настојали су појаснити шта је то репутација и колико она вреди данас.

Под диригентском палицом председнице Удружења за тржишне комуникације Мирјане Милошевић, од 17. до 23. децембра 2013. године одржани су Дани УЕПС-а. У тексту под насловом Као поново рођени, преносимо вам све детаље везане за манифестацију Дан пропагандиста на којој су свечано додељена годишња УЕПС-ова признања и награда УЕПС-а за животно дело за 2013. годину koja je отишла у руке Дејана Бојовића Бојкета. Први пут организована je изложба пријављених радова како би се добио шири увид у њихов преглед.

Еволуција и последице медијског мултитаскинга назив је стручног рада доц. др Маријe Алексић и доц. др Лиљанe Манић, у коме оне настоје анализирати на који су начин информационо-комуникационе технологије, појава нових медија и друштвених мрежа, нови начини комуницирања, дигитализација медијског садржаја и други феномени карактеристични за почетак 21. века, довели до значајних промена у медијској индустрији и у начину прихватања разноликих медијских садржаја од стране публике.

О медијском надмудривању опозиције и власти, о изборним аутоголовима, кризним штабовима, опоравцима на политичкој сцени, актуелним медијским кампањама политичких странака у Србији и бројним другим питањима из домена политичког маркетинга прочитајте у тексту Жозефа Ивана Лончара у ком он поставља питање Да није можда неуспех успех?

У овом броју представљамо вам портрет ствараоца Зорана Бореновића, члана Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије. Настојећи да појасни оригиналност и препознатљивост рукописа овог дизајнера, мр Мирослав Мушић подвлачи следеће: Све је мање праксе у којој се слобода и креативност ауторског приступа супротстављају баналној предвидљивости и комерцијалној естетизацији. У намери да изнађемо ауторски утемељени визуелни дијалог нове знаности с јавношћу а мање резултат промишљеног огласног дискурса, дошли смо до Зорана Бореновића који живи и ради као слободни уметник.

Душан Шуњка, помоћник главног уредника за специјалне пројекте у часопису Taboo, преноси нам своје утиске са SPORTO-а, престижне конференције о спортском маркетингу и спонзорству у спорту која је одржана крајем новембра прошле године у Порторожу. Конференција је била подељена у два дана и обухватала је наступе и излагања предавача и гостију, али и панел-дискусије на бројне одабране теме. Поред тога, саставни део конференције била је и гала вечера, са свеченом доделом SPORTO награда али и новоустановљених признања названих SPORTO brands.

СВЕТ МАРКЕТИНГА, Издавачко-едукативни и консултантски центар у свету маркетинга, већ дванаест година на тржишту Србије иницира и промовише маркетиншку филозофију адекватну степену развоја нашег друштва. То највише ради кроз: јединствен стручни периодични часопис TABOO (www.taboomagazine.org.), чији је први број објављен 27. марта 2002. године; друге стручне публикације; тренинге и едукацију у маркетингу (до сада организовано 60 креативних радионица у трајању од једног до двадесет једног дана), стручне скупове и међународне конференције.

Поводом ширења програма рада и даљег развоја часописа, планирано је ангажовање нових сарадника из више градова широм Србије.

КОНКУРС ЗА ВИШЕ НОВИНАРА/САРАДНИКА

Назив радног места:
новинар – стручни сарадник

Место рада:
Београд, Нови Сад, Суботица, Шабац, Сремска Митровица, Инђија, Зрењанин, Кикинда, Сомбор, Врбас, Панчево, Ваљево, Крагујевац, Чачак, Краљево, Крушевац, Ниш, Врање, Зајечар, Нови Пазар

Обавезе:
1.
прикупљање и обрада информација о пословању привредних и других организација, маркетиншким активностима на терену, пословању маркетиншких и сродних агенција и медијских организација у региону
2. промовисање активности „Света маркетинга“ и часописа „Табоо“ кроз лично информисање, организовање појединачних и групних презентација и сарадњу са локалним медијима

Услови:
ВСС друштвеног смера, коришћење рачунара, висока способност усмене и писмене комуникације; претходно новинарско или маркетиншко искуство је предност.

Сви кандидати који уђу у шири избор попуњаваће тест из основа маркетинга и пословне комуникације. На основу теста конкурсна комисија прави ужи избор кандидата. Резултати теста и ужи избор кандидата биће објављени на сајту Табоо-а.
Сви кандидати из ужег избора биће позвани на разговор са руководством „Света маркетинга“. Коначни резултати избора биће објављени на сајту Табоо-а.
Изабрани кандидати добијају пробни рок од три месеца, током којих се оцењује њихова способност испуњавања обавеза. По истеку пробног рока, кандидатима који квалитетно испуњавају обавезе биће понуђено потписивање уговора о раду.
Надокнада за рад се састоји из два дела: фиксног дела, који се односи на прикупљање и обраду пословних информација, и варијабилног дела, који зависи од резултата промовисања активности и пројеката „Света маркетинга“ и часописа „Табоо“. За најуспешније новинаре/сараднике предвиђене су посебне стимулације и могућност напредовања.
Пријаве за учешће на конкурсу се подносе у електронској форми, на адресу: svet.marketinga@taboomagazine.org,за назнаком „пријава на конкурс“. Конкурс је отворен 15 дана од дана објављивања на сајту Инфостуд.

Срећно!