http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/a.pnghttp://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/b.pnghttp://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/c.png

Ј А В Н ИК О Н К У Р С

Поводом објављивања јединствене књиге СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ - О СВЕТУ МАРКЕТИНГА НЕКАДА И САДА

22. април 2018 године

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/Zozef%20-%20Javni%20konkurs.jpg

Да бих тог дана могао бити грађанин пристојног изгледа на (непоновљивој) премијери: Оперета у једном чину ОСАМДЕСЕТ ОСАМ МИНУТА БЕЗ ЖОЗЕФА,

Р а с п и с у ј е м

Ј А В Н И К О Н К У Р С

Траже се:

1. Брица (мушки), 2. Произвођач ножића за бријање, 3. Произвођач мушке козметичке линије.

Услови: Јавно бријање мене - ЖОЗЕФА ИВАНА ЛОНЧАРА, издавача књиге СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ - О СВЕТУ МАРКЕТИНГА НЕКАДА И САДА, 25. маја ове године, пред одабраном публиком од Суботице до Косовске Митровице и Републике Српске, где су седишта факултета на којима се образују будући стручњаци за маркетинг, маркетиншка и друга друштвена истраживања, за односе с јавности, менаџери и други слични профили. Понуде, у затвореној коверти, слати на адресу: СВЕТ МАРКЕТИНГА, д.о.о. 26000 Панчево, Улица Стевана Шупљикца број 71, најкасније до 27. априла 2018, године до 24 часа. Резултати конкурса биће објављени најкасније до 30. априла 2018. године до 24 часа.

КАКО ДОПРЕТИ ДО КУПЦА ТВОГ ПРОИЗВОДА (услуге)

Поводом објављивања књиге СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ - О СВЕТУ МАРКЕТИНГА НЕКАДА И САДА (педесета прича!)

21. април 2018. године

Када седнеш да пишеш понуду, по правилу, пишеш замишљеном лику. Постоје и други случајеви, када пишеш познатима, тада је други избор речи, образложења, описивања ... Али, како писати непознатом?

Можда имаш "бомбу у руци", генијалну идеју, примаоцу твоје понуде можда и преко потребне, али ... Твоја, без обзира како бриљантно написана и образложена, представља само, и никада више, 50% шанси. Других 50% зависи од тренутка у којем се налази прималац поруке, од степена и различитости његових проблема у којима је моментално или већ у дужем трајању; да ли си "на реду" у списку његовог редоследа ствари са којима је суочен. Посматрајући данашњу сцену, видим да многи одустају након првог добијеног одговора са негативним садржајем, Нико их није учио неопходном стрљењу, поготову значају исказане упорности коју, потенцијални купац воли да осети код понуђача.И што си упорнији, да те више цени! Многи то знају: "освојио" сам ВИТАЛ (са седиштем у Врбасу), после шеснаесте посете (имам мноштво доказа). А онда смо постали вишегодишњи партнери. Други од изворних доказа: на улазу у Бамбију (тада се звала Фабрика за производњу дечијег кекса и вафла), код портира на улазу у фабрички круг, писало је: "аквизитерима и представницима рекламних агенција, улаз забрањен", Када сам "савладао" портира, наша сарадња трајала је седам-осам година, до промене политичког окружења које је било од пресудног значаја. "Нова метла" Зашто изабрах ову тему? Данас добих од непознате даме, занимљивог профила, писмо којим ми, недвосмислено, износи своје мишљење да су, моје понуде, подужег садржаја чији прималац нема времена да чита тако, подуже, написано писмо Ево дела мог одговора: "Хвала Вам на сугестијама и верујем да тако мислите.С тим што, такође, верујем, да разликујете продају одређеног производа (чија понуда може бити у две-три речи, или реченице, поготову када је берзанска роба), или идеју коју, ипак, морате описати и образложити. Имао сам задовољство да водим преписку са многим великанима света (почев од диктатора, царева, краљева, председника и премијера, до министара и виших државних чиновника), да се надмудрујем с многим органима разних безбедносних служби и њиховим оперативцима (још нисам имао двадесет две године када сам почео да путујем по свету и да будем у четрдесет две земље на разним континентима); да будем гост Савета безбедности УН; Европске зајендице - док се тако звала; да, двадесетак година, будем члан Комисије за маркетинг односно за заштиту интелектуалне својине Међународне трговинске коморе (МТК у Паризу), напокон, био сам двадесет осам година члан ИАА, од тога, једанест година, члан Светског ИАА савета и номинован за члана Одбора ИАА директора (од њих сам добио и Цертификат захвалности са црвеном значком), до те године (1983) једини на овом делу европског простора. тамо се пише веома различито него пто је наша пракса, бирократски језик се више не користи . поодавно. Тамо влада правило које сам и ја прихватио: "Не пише фирма фирми, пише човек из фирме човеку из фирме," Писма су подужа јер се користи "пиши као што говориш" а, при томе, не мисле на Вука (Караџића) већ када се излаже идеја, поготову ако је нова и оригинална и бави се, на одређени начин, новином, када се из критике постојећег прелази у иницијативу, у образложење идеје. Јасно, и цена коштања и услови пословања.А, онда, они постају од секундарног значаја." Волео бих да смо се разумели. P.S. данас нам се придружила агенција ORANGESTUDIO. До 25, маја, дана премијере Оперете у једном чину и са више слика ОСАМДЕСЕТ ОСАМ МИНУТА БЕЗ ЖОЗЕФА, очекујем да буде најмање двадесет пријатељских подршки. Ви, који сте разумели "шта је песник хтео да каже", место на плакату је резервисано.

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/50%20-%20prica.jpg

ПЕТАК А НИЈЕ ТРИНАЕСТИ У МЕСЕЦУ

Поводом објављивања књиге СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ - О СВЕТУ МАРКЕТИНГА НЕКАДА И САДА (четрдесет девета прича)

21. април 2018. године

И, тако, јутрос, опет се пробудих. Што је добар сигнал да сам жив. Упутих поглед на Горе, климнух главом да сам разумео поруке и да сам, на поклон, добио још један дан живота (а није чувени, мексикански филм, посвећен Мами Хуанити).

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/49%20prica.jpg

Већ по обичају, на путу ка купатилу, прво свратих у радну собу да укључим рачунар, да се греје. Када сам се обукао, широм отворио прозоре да силно, лепо сунце, огреје собу и уђе свежи ваздух, седох за рачунар. Прва порука од мени непознате Оливере Имброновић. Из Суботице. Хоћу. Нећу. Хоћу! И озари ме сунце, осмех од увета до увета! "Поштовани Жозефе, срећно у пројекту и једва чекам премијеру 25. маја 2018. године. Честитам Вам на целој каријери у маркетингу и поносна сам што сам сведок тог премијерног тренутка. Све су то привилегије за мене. Више о мени можете сазнати овде: http://sr.oliwellbeworld.com/o-meni/ Срдачно, Оливера .... прилог: наруџбеница на један примерак књиге (у претплати) Рекох себи: Жозефе, ритуал. Доручак мањег обима да бих могао "оставити место" за шаку лекова, чај и скувај кафу и понеси са собом и пијуцкај док будеш читао писмо непознате Оливере. И то урадих са задовољством. Које нећу да вам одузимам уверен да ће те и ви тако да поступите и прочитате причу о Оливери, дипломираној економискињи, носиоцу научног звања мастера (МБА студија), Универзитета у Шефилду. Она (Оливера) сада ми дође као повод да поновим причу коју никако не успевам да пласирам: како би требало да се оглашавају универзитети, факултети, високе (струковне) школе (још нисам схватио тај појам - да ли то значи да имамо неструковних, увек у себи питам се ја). Сада је ера њиховог оглашавања. Илустрације су им (у штампаним огласним порукама или у ТВ кадровима): зграде, клупе, паркови, учионице, осмеси, изјаве анонимних студената, свега и свачега. Али, нигде имена професора, њихових научних звања, специјалности, референци, сигурности да ће они ("машине"), произвести "добар производ"), стручњаке који ће се лако пласирати на тржиште (запослити, на пословима из струке, са пристојном платом и шансом за развој каријере.) И сада сам им поново писао, предлагао да тако уређене огласне поруке објаве у књизи у којој су приче о пословима којма ће се, можда, једнога дана бавити. То сам, иначе, упорно радио у последњих шеснаест година, позивајући их да се тако оглашавају на страницама часописа света маркетинга ТАБУ. Ако Вас питам да ли сам, икада, удостојен одговора, ви ћете одмах знати одговор. Да завршим, која је храброст, између осталог, и родитеља, да своју децу поверавају, на неки начин, непознатом наставном кадру, непознатих каријера. И шта очекују од свог детета када (ако) дипломира: Хвала Оливера за повод да поновим ове речи.

ОВО ВИШЕ НИСУ ПРИЧЕ. ТО ЈЕ ЈАСНА ИНФОРМАЦИЈА.

20. април 2018. године

Ако вас више занима, а и да пратите шта ће се дешавати 25. маја и још неколико дана након тога, све ће бити у наредном периоду на сајту.

На сајту се налазе наруџбнице ако желите купити примерак књиге, или да се придружите кругу Пријатеља догађаја које вам, у животу, никад, нико, није понудио.

О СМЕЛОМ И САДРЖАЈНОМ ИНТЕРВЈУУ МИШЕ ЛУКИЋА ЈЕ РЕЧ

Поводом објављивања књиге СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ - О СВЕТУ МАРКЕТИНГА НЕКАДА И САДА (четрдесет осма прича)

19. април 2018. године

Већ више дана размишљам о поводу, садржају али и циљевима који и јесу и нису садржани у интервјуу Мише Лукића, који је дао, условно речено, сарајевском МЕДИЈА МАРКЕТИНГА, публикован протеклих дана. Сајту који је, поодавно прешао границе Сарајева и Босне и Херцеговине и постао водеће медијско гласило индустрије маркетиншких услуга на простору бивше Југославије.

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/Misa%20Lukic-Yozef.jpg

У том смислу, одмах на почетку, професионални комплименти Екрему Дупановићу који је то сјајно урадио. Још у уводу да кажем, када је оцена о високом квалитету вођеног интервјуа, имам у виду велике напоре новинара (у овом случају, Екрема) у припреми самог интервјуа. Да мора, што није увек карактеристика многих новинара на овим просторима, много знати о проблему о којем мисли да води интервју, да познаје сцену, токове, трендове да би, суштински, водио интервју и извлачио, али и добијао, жељене одговоре. Први утисак да је Миша Лукић "скочио" са коња на магарца, је врло погрешан. Колико знам, тај скок припреман је деценију-две, некад у себи,понекад кроз поверљиве разговоре, на крају, кроз дат - неуобичајено дуг, садржајан и смео интервју. Такви интервјуи, по правилу, а и по властитом искуству јер сам водио, у протеклих четрдесетак година на стотине, одмах открива саговорника колико је сигуран о проблему о коме се прича, да ли је темељит или је површан, да ли има јасну визију и визију, на крају, са којом стратегијом и у ком временском простору, мисли да оствари дефинисан циљ. С друге стране, Миша је недвосмислено јасно дао одговор што мисли о "пичевима" које смо, у протекле две деценије, доста несамокритички преузели од других, превиђајући ниску базу података и не увек одговорне и оспособљене људе да суде о знању и способностима других. То Миша није директно рекао, то су, јасно, моје речи али је, својим, уобичајено лепим маниром, бирајући речи, рекао исто или слично. Друго што ме веома дојмило, само људи који тако отворено учествују у интервјуу, делују наивно, да не кажем народски "воле да се праве важни", да "фолирају". У овом случају, сасвим је обрнуто: говорио је толико детаљно, смело и визионарски да би сваком требало да буде јасно да је, неколико пута, рекао "хоп" па онда тек скочио! Утолико је његов ауторски прилог "Имам сан" у књизи СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ аутентичнији и ваља га, више пута, прочитати како би се разумеле поруке које, мање-више, отворене, не остављају ни трачак сумње да Миша Лукић зна шта хоће, под којим условима и у ком временском окружењу. Ово је ретко искуство које сам доживео о садржају једног професионалног интервјуа, који треба дуже да траје од новог издања медија.

САВЕТ ЗА КРЕАТИВНЕ ИНДУСТРИЈЕ

Поводом објављивања књиге СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ - О СВЕТУ МАРКЕТИНГА НЕКАДА И САДА (четрдесет седма прича, трећи, последњи наставак)

15. април 2018. године

Уместо увода:

"Да те је Ана Брнабић позвала да уђеш у Савет за креативне индустрије, да ли би прихватио?" Одговор: "Никад у животу." "Зашто?"

Одговор:"Зато што више не бих био слободан да кроз дело говорим оно што мислим, а од згађености према себи не бих ни био у стању да више ишта стварам. Када бих се продао зарад сопственог дела, одузео бих себи могућност да будем велики уметник. Можда бих остао записан у историји српског позоришта, али бих се исписао из самог себе." Ово је извод из интервјуа који је водила Оља Бећковић са Миланом Нешковићем, редитељем, а који је објављен у НИН-у од 12. овог месеца. Како је обавештена јавност о циљевима и значају иницијативе председнице Владе Србије, госпође Ане Брнабић, тако и цитирани део нтервјуа. Штета. За све. Сада могу само да нагађам. Ако је Савет формиран због (лупетам) града Новог Сада и предстојећег догађаја 2020 (2021?) године, онда је у реду што је видна доминација одређених кадрова. Опет, ако се позивамо на свет и уочена искуства у сарадњи са креативном индустријом, онда је могуће да наша председница није била изворно (чак можда и недобронамерно) добро информисана о делу индустрије који, не само пежоративно, називамо тржиштем маркетиншких услуга. О његовој величини (мање битно) али о степену развијености који досеже светски ниво (најбитније), можда не би било ни цитираног дела интервјуа. Без јасно дефинисаног циља, и без описно добро образложеног облика могућих појавности у развоју једне земље, у овом случају, Србије, и овај текст (чак у три наставка писан) и ћутање оних који не би требало да остану пасивни, имало би, уверен сам, мноштво позитивних предзнака. А и председница Владе Србије добила би одлично окружење с људима који желе да служе Србији. Ово су професионални изазови, без политичких претензија.

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/47%20prica%20-%20TRECI%20NASTAVAK.jpg

P.S. На фотографији сам ја када сам постао члан УЕПС-а 1. децембра 1962. године, две године после његовог оснивања.

ПРИЧЕ СЕ ПОНАВЉАЈУ

Поводом објављивања књиге СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ – О СВЕТУ МАРКЕТИНГА НЕКАДА И САДА (други наставак четрдесет седме приче)

15. април 2018. године

Имао сам несвакидашњу - велику привилегију да будем гост Управе Минхенског сајма мале привреде. У сали за састанке разговарали су немачки привредници са њиховим канцеларом Колом. Канцелар, са својим сарадницима, седео је у првом реду публике. Радно председништво чинили су немачки привредници. Они су били главни али и једини говорници. Када су изложили шта су имали, канцелар Кол је поздравио своје домаћине уз неуобичајенo кратку изјаву: "Када се, следећи пут, поново сретнемо, замолићу вас да ме информишете шта смо од ваших захтева испунили." И то је било све што је рекао. Нико други из Владе, пратиоци канцелара, нису рекли ни речи.

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/47%20Prica%20-%20DRUGI%20NASTAVAK.jpg

Испричао сам тај догађај тадашњем председнику Привредне коморе Југославије, професору доктору Михаилу Милојевићу. "Синуло" му је одмах. Формирао је одмах Савет за маркетинг и као прву меру предложио сусрет са председником Владе Југославије коју је, тада, водио црногорски кадар, друг Булатовић. По његовој замисли, требало је да позовемо привреднике (као публику) а да им говори председник Владе. Обрнуто од минхенске приче. Јак привредник, генерални МИНЕЛА, друг Филиповић, енергично се успротивио идеји председника ПКЈ. Схватио је да би привредници требало да износе своја виђења и захтеве а Влада да то спроводи. Ништа се није десило. Председник ПКЈ није имао храбрости да тако нешто предложи председнику Владе. Да, себе је именовао председником Савета за маркетинг да би држао ствари под контролом! (Ако ме питате како све то знам, признаћу вам да сам био један од чланова тог савета који ништа није успео да уради.) Слично се поновило почетком овог века. Формиран је Савет за маркетинг од послушних али не и од креативних и слободоумних људи (нормално је да их нећу именовати јер ништа нису ни урадили). Пре препорука које ћу се усудити да изнесем, испричаћу нешто што многи од вас не знају. Једини разлог - повећа разлика у годинама - мојим у односу на ваше. Јапан и ми, средином прошлог века, имали смо скоро исти друштвени производ по глави становника. Онда су формирали Савет за извоз. Два од шеснаест чланова били су маркетиншки стручњаци. Али! Њихова два гласа вредела су више од других четрнаест. И тако је "Јапан направио привредно чудо а ми чудо од привреде!" има још неких компарација које нису биле пожељне а ни сада нисам сигуран да ли би биле добронамерно схваћене. Да не буде забуне: апсолутно подржавам иницијативу и одлуку да председница Владе Србије формира Савет за креативну индустрију као свој, на неки начин, саветодавни орган. Претпостављам да улога тако замишљеног савета треба да буде изградња угледа Србије као државе, на разним фронтовима. По многим питањима. То значи да би чланови Савета требало да буду формиране, материјално лично незаинтересоване личности, ауторитативне и слободне у изношењу својих идеја, критика и слично.Тако формираних људи имамо подоста у Србији. На објављеној листи изабраних чланова, мало њих идентификујем са тим људским карактеристикама.

P.S. Сутра ћу изнети неке од предлога. Од вас, драги моји, осим израза подршки, више бих волео критике, упозорења, савете, сугестије ... то би и наша председница више ценила. Не заборавите: она је маркетиншки образована. Oставите се идеологије и страначких припадности. Одговоримо на могућа питања: шта можемо да урадимо за Србију!

САВЕТ ЗА КРЕАТИВНЕ ИНДУСТРИЈЕ

Поводом објављивања књиге СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ - О СВЕТУ МАРКЕТИНГА НЕКАДА И САДА (четрдесет седма прича)

14. април 2018. године

Прво, мали увод: јавно представљање (промоција - условно, "модерним" језиком), књиге, до сада непознатог садржаја: СВЕДОЧЕЊА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ - О СВЕТУ МАРКЕТИНГА НЕКАДА И САДА (обима преко 600 страна, формата часописа ТАБУ - 23 пута 32 см), биће приређена 25. маја, у Панчеву, у вечерњим часовима. Образложење је врло једноставно: у Панчеву сам, 10. јула али 1959. године, започео радни век, ту сам, на неки начин, и започео своју професионалну каријеру. Моји суграђани су ми то признали и наградили највећим могућим признањем: Повељом града Панчева за несебичан допринос развоју привреде, 8. новембра прошле године, приликом обележавања Дана ослобођења града.

У маркетингу и не само у тој области и сфери живота, интерактивни однос требало би да буде основна премиса претпостављеног прогреса. И тако сам, у протеклих 59 година радног стажа, то доживљавао и, кад год сам могао, примењивао.

Ви, који посредно или не, признајете да читате моје приче, већ сте ме "открили" - не умем кратко и без неких увода.

Ето, када сам у дневној новини ПОЛИТИКА од 24. марта, (10. страна) прочитао чланак: Јучерашњи скуп чланова Савета за креативне индустрије КРЕАТИВЦИ ОДРЖАЛИ ПРВИ САСТАНАК У МОКРИНУ, признајем: остао сам помало збуњен. И по циљевима и о разлозима којима се руководила председница Владе Србије, госпођа Ана Брнабић, која је донела одлуку о његовом формирању као свом, на неки начин, помоћном телу, чије би активности допринеле не само бољим условима привређивања креативаца у разним пољима стваралаштва већ и укупном бољитку државе као заједнице.

Што баш и не личи много на мене, нисам одмах реаговао. Почео сам да ослушкујем поједине реакције и коментаре. Нисам био одушевљен појединим садржајима, поготову неких особа до чијег мишљења, и те како држим и које, по правилу, уважавам.

Није било тешко разумети до публицитет самог догађаја није био адекватан значају, у овом случају, пословне одлуке нашег председнице. Зашто, нисам успео да докучим.

Када сам прочитао друге доступне материјале (састав физичких и правних лица), наметнуо ми се као закључак да наша председница није баш изворно и квалитетно информисана како изгледа тржиште маркетиншких услуга у Србији, које је стабилно, јако, бројчано завидно и врхунски умрежено у светске токове и облике сарадње.Ту сам, прво, помислио на УЕПС, формирано још 1960. године, ИАА - Српски огранак 1992. године; ДСОЈ - Друштво Србије за односе с јавношћу; САМ - Српску асоцијацију менаџера; УПЖ - Удружење пословних жена жена Србије. Шта тек кажем о СЕМИ, Српском удружењу за маркетинг, који баштини ЈУМУ, Југословенско удружење за маркетинг, основано исто далеке 1968. године.

У овом случају, могло би да се констатује, на неки начин, обострани превид: председнице Владе која је одређене информације добила, самим тим и прихватила од извора који или не знају много о цитираном тржишту или су били, на неки начин, недобронамерни. Ништа мањи није био ни пропуст скоро свих наведених удружења који су били обавештени о предстојећој одлуци наше председнице Владе а нису се, бар видно, потрудили да се представе и понуде, у овом случају, недискутабилно доброј иницијативи.

Ево опет доказа да не умем кратко да пишем. Сутра ћу наставити износећи још нека размишљања.

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/47%20Prica.jpg

ПРИЧА КОЈА СЕ, САМА ОД СЕБЕ, ЈЕДНОСТАВНО – НАМЕТНУЛА

Поводом објављивања књиге СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ - О СВЕТУ МАРКЕТИНГА НЕКАДА И САДА (четрдесет шеста прича)

3. април 2018. године

Понедељак, 2. април, 7.04 часа. Устајем око 6 - 6.30 часова. Око седам сам за радним столом. Уз краћу паузу за ручак, радим до 23 - 24.00 часа, ево баш као и сада.

Укључујем рачунар и видим вест: Послао је Миша Лукић кога знам, посредно и врло непосредно, скоро тридесет година.

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/46%20-%20Misa%20Lukic%20i%20supruga.jpg

Пише ми: "То би, симболично, било моје прво спонзорство са новом фирмом, које би остало забележено у историји наше компаније." (Мисли на своју нову фирму, чије је пословање почело баш тог дана, 1. април је била недеља.) У "преводу", обавештава ме да је донео одлуку да буде покровитељ значајног догађаја - објављивања књиге СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ, у којој је и сам један од осамдесет осам аутора. Први радни дан! Гледам на сат. Вероватно, по сатници, одлуку је послао од куће. Рано је да би већ кренуо на посао. Не могу а да не размишљам о његовом поступку (за ову причу износ покровитељства, без обзира колико је значајан, није битан.) Зар прва пословна одлука да буде подршка мог издавачком подухвату који ће, највероватније,бити моје животно дело и опроштај са радом у струци којој сам живот посветио! За Мишу сам чуо почетком деведесетих. Као млад, дипломирани економиста, запослио се у Сачи, код Драгана Сакана. Не бих о томе ишта знао да га Сааки (Драган Сакан) није одмах убацио међу "вучице": Надежду Миленковић и Сању Лончар, моју ћерку! То ми је био први сигнал да Сааки, у својој глави, има неке идеје. Био је познат по својеврсној методи избора кадрова. Није ни чудно што му је у својој књизи написао посвету "ти си предодређен да будеш мој духовни наследник". О тој посвети дознали смо сви заједно, много касније, из самог Мишиног пера. Следи боравак у Софији где Сааки развија основу своје агенције која ће, врло брзо, постати највећом и најзначајнијом агенцијом у Бугарској. Потом, "несташног" духа, креће међу Арапе. Занимљиво, већ на првим корацима, на неки начин - слепо га прати његова Драгана. (Како гласи народна: Иза сваког успешног мушкарца стоји ... знате наставак!) Још се не знамо лично. Само по чувењу и по резултатима рада који су допирали до мене. Почетком 2002. године чујем да је на Кошутњаку отворио агенцију ЛИО БАРНЕТ. Пошто сам био гост централе те агенције 1982. године у Чикагу и упознао њен систем рада (о 330.000 јарко црвених јабука које се годишње поједу по свим офисима широм света, писао сам по повратку с пута), тражио сам да га упознам. Наш разговор је био, условно речено, срдачан јер Миша уме да говори а да, у суштини, ништа или јако мало каже. На крају, рекох му о мом боравку у Чикагу уз речи:"када стигнеш до Чикага и Џозеф Новас, старији потпредседник за светско тржиште, те изведе на ручак у ресторан који је био на врху, тада, највеће грађевине на свету, јави ми се" Кисело се насмејао. То сам, много касније, схватио. О шеснаест година његовог стваралаштва треба ми много папира (а ово баш и није место). После највећег положаја у светској маркетиншкој индустрији коју је неки Југословен, сада Србин, остварио, требало би ми много простора. И таман смо, многи од нас, били спремни да ће из те комапније (светски познате: ПУБЛИЦИС) отићи у пензију, приредио нам је огромно изненађење. Одлучио се за нову, само наизглед, авантуристичку одлуку: формирао је своју агенцију. Сигуран сам да је препун идеја и сигуран у њихову реализацију. И да се, и мени, и вама, смеши као на приложеној фотографији уз један од могућих коментара: "и, шта кажете?" А тек погледајте Драганин осмех. Скоро ликујући! Мора да и Соња игра ту неку, и то врло јасну улогу. Једино се не види. Разумели сте ме. Ово им је моја честитка на израженој храбрости ка новој визији садржаја њихових живота.

NEW MOMENT, NOVA i PUBLICIS ONE - ПРВИ ПОКРОВИТЕЉИ ДОГАЂАЈА - ПРОМОЦИЈЕ КЊИГЕ

Поводом објављивања књиге СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ - О СВЕТУ МАРКЕТИНГА НЕКАДА И САДА (четрдесет пета прича)

28. март 2018. године

Искрено, изненадили сте ме својеврсним незапажањем претходне приче. Добио сам НУЛА подршке. Или сам промашио тему или је неки други проблем у релацији између вас - којима су приче намењене и мене који то пишем.

Стварање, па развој угледа, престижа, имиџа ... сматрам капиталним достигнућем људи као индивидуа, државе, партија, фирми, догађаја ... Нешто што се дуго и "крваво" тешко прави али и преко ноћи може уништити. Чак и ненамерно.

И у том размишљању сетих се једног текста који сам објавио 21. јуна 2001. године, поводом тада култне манифестације СВЕТИОНИК.

ПРИЧА О ИМИЏУ (контрабасна)

"На једној ливади у унутрашњости живели цврчак и мрав. Мрав је вредно радио, набављао храну, водио рачуна о залихама, асортиману, а цврчак је по цео дан седео у хладовини и вежбао своју песму.

"Зар се не бринеш за зиму и лоше дане који ће доћи", рече мрав цврчку једног дана враћајући се са посла. "Ништа не брини мраве, свако ради оно што најбоље зна", одговори цврчак и настави да вежба.

Следећег дана када се враћао са посла, мрав се сретне са цврчком који је одлазио негде са својим инструментом. "Идем до оближњег града да одржим концерт ... рече цврчак, "данас је ливадом пролазио неки продуцент па ме је позвао"".

Наредних дана се ништа није мењало. Мрав је вредно радио, цврчак свирао своју песму. Након једне седмице мрав опет налети на цврчка који је негде одлазио. "Добио сам позив из Београда да одржим концерт" добаци цврчак, "враћам се за неколико дана".ани су постојали краћи и хладнији, али мрав се није бринуо јер је припремио солидне залихе за зиму. Одмарајући се у свом станишту, таман је помислио на јадног цврчка када овај покуца на врата. "Хтео бих да се поздравим са тобом", рече цврчак, "идем на дужу турнеју по Француској. Видимо се на пролеће."

"Идеш у Француску.", констатова суво мрав. "Е, ако сретнеш оног Лафонтена, реци му да се мало опроба као молер..."

НАРАВОУЧЕНИЈЕ:

Није довољно само вредно и поштено радити, ваља се, понекад, и огласити!"

У прошлој причи најавио сам крај са представљањем аутора у књизи: СВЕДОЧЕЊА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ - О СВЕТУ МАРКЕТИНГА НЕКАДА И САДА.

Направили смо један пропуст на који смо упозорени (хвала ти Драшко). То сада исправљамо.

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/45%20-%20Mijatovic-Lukic-Tankosic.jpg

(88) ЛУКА МИЈАТОВИЋ (Београд), СЕЋАЊЕ НА УЧИТЕЉЕ, ИЛИ ОД КАЛОДОНТА ДО ХЕПО КОЦКИЦА

"... Учење, ослушкивање, испитивање "пулса", посматрање окружења, разрешавање у ноћи, али и у дану, Стрпљење или брзина када је то потребно, уверљивост, шарм, мир, елементи су који су ојачавали моју упорност да овладам и мени далеким и на моменте недоступним просторима нашег постојања."

(89) МИША ЛУКИЋ (Београд), ИМАМ САН

"... Ако човек није открио нешто за шта је спреман умрети, није вредан жаљења", рекао је Мартин Лутер Кинг, једна од мојих омиљених историјских личности. Сви знамо за његов познати говор "Ја имам сан", који је одржао на степеницама Линкол меморијалног центра у Вашингтону 1963. године. Тај говор ме је увек инспирисао али сам, с друге стране, често размишљао о томе шта би било да је уместо "Ја имам сан", говорио "Ја имам план"."

(90) ДРАШКО ТАНКОСИћ (Београд), МОЈ ПУТ

"...У овом послу, ко жели да остане у њему, а није лак, циљ би требало да буде партнерство у агенцији. Ако нема такву амбицију, боље је да иде код клијента или у медије да настави каријеру. Ко жели добро да води агенцију, мора да буде као "коуч" у фудбалу; да одабере и води добре играче, а ако је потребно и сам уђе у игру."

Драган Сакан

О БРЕНДУ И О РОБНОЈ (УСЛУЖНОЈ) МАРКИ (trejd mark) ИЛИ СА ЗНАКОМ "R" ИЗНАД ИМЕНА (компаније, производа или услуге)

У СУСРЕТ ДАНУ ПРОМОЦИЈЕ КЊИГЕ: СВЕДОЧЕЊЕ О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ - О СВЕТУ МАРКЕТИНГА НЕКАДА И САДА (чедрдесет четврта прича)

24. март 2018. године

"Робна марка је као дијете. Као планирано дијете које зачнемо када оцијенимо да за то имамо одговарајуће услове. Када му припремимо све што је потребно да би његово рођење било што лакше и што мање стресно. Када се роди, обузме нас феноменална срећа. С њим пролазимо кроз несигурне прве кораке с циљем да успије у животу. Сво вријеме се учимо и прилагођавамо небројеним ситуацијама које, на овај или на онај начин, утичу на њега.Пратимо његове карактеристике, учимо га вриједностима и помажемо му да обликује своју личност. Да буде што бољи, да буде успјешан и да се снађе међу својим вршњацима. Ако добро поступамо, у већини ситуација, има велике могућности да успије.

Због нашег поступања и због утицаја из околине, одгој дијетета је један од најтежих "пројеката" у нашем животу. Исто важi и за робну марку. Планирамо је, срећни смо када је створимо и укључимо на тржиште. Обликујемо њене карактеристике и градимо јој вриједности и личност како би нашла праве пријатеље и своје мјесто у свијету. И - у то сам, након бројних година искуства, убијеђен - управљање марком је један од најтежих пословних пројеката сваког подузећа." Сигуран сам да сте одмах приметили (схватили) д аово нису моје речиј. И ред је да вам кажжем чије су и због чега их цитирам. Био сам, пре неки дан, када сам био и у агенцији PUBLICIS ONE и до специјализоане агенције која, све више, улази и у неке, сложеније, маркетиншке активности - DIRECT MEDIA. Саговорница ми је била госпођа Милица Марковић, директорка корпоративних послова. После лепи речи о протеклој сарадњи и изразима захвалности за њихову подршку коју сам уживао од 2005. године до данашњих дана, код размене поклона, био сам пријатно збуњен. Госпођа Марковић ми је уручила две књиге. Једна од њих је управо текст који сам цитирао и чији је аутор Митја Тушкеј, Сада на дужности директора медијске агенције DIRECT MEDIA KOMUNIKACIJE са седиштем у Љубљани. Наслов књиге је: БЕЗ ФРЕНДОВА НЕМА БРЕНДОВА. Не морам да вам признам да смо одмах почео да је читам (335 страна), латиничн писмо, у преводу и издању фирме NO LIMIT, Удружења за промоцију и развој креативне индустрије, на челу са Екремом Дупановићем, који је и преводилац са словеначког. Када је прочитам до краја, можда ћу изнети своје мишљење, за сада несигуран да ли је на словеначком увек као у латиничном издању али се усуђем да кажем да је читам са задовољством и да вам је топло препоручујем. Свидео ми се, у уводу, један псоебан наслов који ме стимулише: практичари су опет испред академске заједнице који, ако смем да се поиграм речима, каскају за стварношућу, не упуштајући се у могуће разлоге, иако их имам формиране.

Сутра ћу вам представити последња три аутора и њихова дела: ЛУКУ МИЈАТОВИЋА, МИШУ ЛУКИЋА и, јасно, себе, као равноправног аутора с осталих осамдесет седморо. сада је, буквално, последњи тренутак да обезбедите свој примерак. Наруџбенице су вам на сајту: www.taboomagazine.org .

НАДРИЛЕКАРСТВО - ДОМ ЗДРАВЉА - КЛИНИКА

Поводом објављивања књиге СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ: 1945 - 2018 (кроз четрдесет трећу причу)

18. марта 2018. године

Синоћ сам разговарао (телефоном) са Чехом (Владимиром). Упознао сам га да ми се одавно није десило да сам, у протекла два дана, добио толико телефонских позива где су се саговорници (у мањој мери) саглашавали са мојим изнетим ставовима у претходној причи, или протестовали и оспоравали моје изнете ставове.

И, ето, отуда и нов наслов.

Није проблем прихватати савете надрилекара. Једино што је ризик повећи. Зависи од тежине болести. У домовима здравља зна се за које се здравствене тегобе иде. И докле досеже њихова моћ. Најчешће је у питању упут за специјалистичке прегледе, за болничко лечење и слично. Клиника је већ нешто озбиљније. У односу на лекара опште праксе, овде преглед врше врхунски стручњаци - доктори медицинских наука, професори универзитета, ту су и лекарски конзилијуми са јасном улогом. Многи тврде, а и ја спадам у ту групу, да између маркетинга и медицине постоје многе сличности, почевши од неких термнолошких одредница (субјективна анамнеза, истраживање, дијагностика, терапија, корективне мере...), до условљености засноване на добром гласу/позиционираности која је адекватна створеном угледу. Има једна, битна, можда и пресудна разлика. Да би се неко назвало лекаром, мора прво да заврши медицински факултет,. Ни то није довољно. Чека их Свечана изјава - полагање Хипокритове заклетве. Па ни то није довољно. Још четири до шест година специјализације да би имао право потписа. Још добијају и лични штамбиљ са својим бројем - да су регистровани као квалификовани стручњаци у решавању туђих проблема. И ту настају битне разлике. Незванично, у Србији "послују" око три хиљаде фирми које за себе тврде да су агенције за маркетинг. Иде им на руку недостатак инспекцијске контроле која би требало да контролише и примену Закона о предузећу - део који предвиђа шта све треба да пише у званичном допису фирме (на меморандуму), да би његов прималац знао "с ким има посла". У српској привреди, на тржишту, скоро под истим условима, послују предузетничке радње и агенције, најчешће регистроване као д.о.о. (фирме са делимичном одговорношћу). Имамо и појединце који користе свој меморандум као елемент идентификације, без могућности да се одмах схвати о коме или о чему је реч. Већ само ово довољно је за закључак да нису испоштовани битни елементи у прилог једнаких услова привређивања и коректне тржишне утакмице. Они, понекад и агресивно, заступају став да је идеја (генијалност!), решење проблема клијента, без обзира да ли је "извучена" из рукава и да ли је, као таква, базирана на низу података и о клијенту, његовом производу и окружењу у коме се налази, да ли и у чему је његов тржишни проблем. Почесто, понашају се као "прагматични" људи! Нуде, великодишн о, две или више идеја (рершења), очекујући да ће клијент прихватити било које од понуђеног, важно је да идеју претворе у новац. Ту, већ, настају битне разлике између маркетинга и медицине. Шта бисте, као пацијент, урадили када би вам лекар, после прегледа и проучавања разних добијених налаза, понудио две или више дијагноза уз коментар пацијенту: Бирајте, која вам се више допада? Или, још горе.Усагласите дијагнозу и сада се са лекаром погађате о терапији. Лекар каже: ова ће вас "коштати" динар, ова хиљаду, а ова милион. И, сада, јасно, карикирам. Пацијент, јер је његов новац у питању, узбуђено пита: Докторе, која је разлика? Добија адекватан одговор: ви болујете од тешког запаљења плућа. Ова терапија за динар, то су вам аспирини. Неће вам нашкодити али је сигурно да нећете ни оздравити. Ова за милион такође не гарантује да ћете оздравити али је вероватноћа доста велика! Мислим, заправо, уверен сам, да би сваки (нормалан) пацијент излетео из ординације тврдећи да је лекар луд! И био би у праву. При томе, заборавио би да укаже на своје кривице:да је отишао код лекара не проверавајући његове референце (стручне и моралне), да је дискутовао са лекаром о дијагноти зашта нбије квалификован и, на крају, што се "цењкао" коју терапију да прихвати. У нормалном свету, ни на клиници (поготову не у дому здравља), нико не дају гаранцију да ће пацијент оздравити. Тако би требало да буде и у агенцији која држи до себе и свог угледа: не постоји гаранција али постоји референтна листа (а она се даје заинтересованом клијјенту да би наводе из ње могао да провери), уз изјаву да ће се једнаком пажњом, одговорношћу и стручношћу, приступити и на новом послу као што је радио и другима.

Ево претпоследње најаве о ауторима, сада не више часописа ТАБУ број 80, већ књиге завидног формата (23 пута 32 см), обима преко пет стотина страна: СВЕДОЧАНСТВА О ЈЕДНОМ ВРЕМЕНУ (1945 - 2018), са преко тристотине педесет фотографија, цртежа, графикона, табела ... о томе како је изгледао свет маркетинга када су појединци улазили и данас. Аспекти са различитих позиција о којима пишу тридесет пет дама и педесет три џентлмена.

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/43%20-%20Bozin-Bojanic-Spasic.jpg

(85) МИРОСЛАВ БОЖИН (Нови Сад), ЈАХАЊЕ НА ВРХУ ТАЛАСА "...Из нирване и равничарске рапсодије, с репутацијом угледнох економског коментатора новосадског листа "Дневник", осамдесетих и деведесетих година прошлог века, и успелим експериментом стварања ПАН радија, прве новосадске радио станице мимо моћне и удружене радио-дифузије, неколико дана после увођења санкција Савета безбедности УН против моје земље (не знам ни како смо се у то време звали), званично сам крочио у свет привредне пропаганде, односа с јавношћу, издавачке делатности ..."

(86) НАТАША БОЈАНИЋ (Београд), ИЗ МОЈЕ ПЕРСПЕКТИВЕ "...Агенције су ми деловале као митска бића. Увек је импресивно изгледала могућност да визуелно и вербално све изразиш на неком потпуно новом нивоу. Пут од написаног пројектног задатка до решења се можда мењао, у неким корацима и узнапредовао, ускладио се са новим трендовима, Али, тај осећај када први пут видите креативно решење, произашло из нечије дефинисане потребе и жеље, увек је магично."

(87) ГОРАН СПАСИЋ (Пожаревац), МАРКЕТИНГ У СРБА, ИЛИ КАКО ЈЕ ДО НЕПРЕПОЗНАВАЊА ДОВЕДЕНА СУШТИНА ПРЕВАРЕ "... Промена филозофије пословања, започета преузимањем (Бамбија) од Салфорда, била је заснована на ставовима: "све што сте до сада урадили, ништа не ваља" (па што сте купили фирму?), уводи се ХР функција, а самим тим, спроводи се и идеја о смањењу броја радника. Почео је лов на главе (како смо раније живели са тим бројем запослених (?), максимирање профита постаде једини императив."

ИНКУБАЦИЈА ИДЕЈЕ И ТКЗ. "ПИЧЕВИ", ДВЕ СУ СУПРОТНОСТИ

Поводом објављивања специјалног издања ТАБУ: СРПСКИ МАРКЕТИНГ НА ДЕЛУ, Сведочење о једном времену (кроз четрдесет другу причу)

16. март 2018. године

Да. Једна другој се супротстављају! Често сам размишљао о томе. Па и данас, чим о овоме желим да пишем. Не излази ми из главе изјава, тада водећег креативца света, Жан-Жак Сегеле, да после терористичког рушења "Кула близнакиња" у Њујорку, све фирме света треба да приступе промени свог визуелног идентитета, до преиспитивања самог назива компаније (фирме), логотипа, жига и слично.

Није вам нешто јасно? Није ни мени. Ни данас. Заправо, увек сам мислио да је то нека његова ујдурма, како да отвори ново поље услуга. Трагао сам за озбиљнијим разлозима, не бих ли решио ту, својеврсну, енигму. Убрзо су настали "пичеви" као нова пословна активност у свету оглашавања. Утакмица која је исцрпљивала креативце и саме агенције. И умно (креативно и финансијски). Учествовали су, најчешће, на утакмицама које су "судиле" не увек лиценциране судије (представници оглашивача по систему: свиђа ми се - не свиђа, могло би да прође и слично). Снага новца учинила је своје. На тржишту маркетиншких услуга у било којој земљи, међу свим субјектима, новац имају само оглашивачи. Сви остали зависни су од њега. Требало је "поласкати" оглашивачима (Огледалце, огледалце на зиду, реци ми ко је ...). И они су то брзо прихватили, понесени осећајем моћи како су агенције, преко ноћи, постале снисходљиве, "бескичмене", како су почеле да нуде више решења за све мању количину новца. Свесно су превиђале да је то понашање аморално, да су тако пласиране идеје "а ла шведски сто" опасне, преносећи одговорност са агенције на клијента који, почесто, није квалификован да бира. иако свесне да, можда, ни једна идеја није адекватна решењу проблема клијента. Сама чињеница да је клијент, можда бирао између две или више лоших решења, скида одговорност са агенције. Тада, клијент, не може да постави питање евентуалне одговорности агенције због неостварених циљева. Можда су ткз. "пичеви" одговор на започету праксу у последњој деценији прошлог века на тржишту маркетиншких услуга у САД када су клијенти, организовани кроз своје снажно, моћно, ауторитативно национално удружење оглашивача, затражило од свог партнера - АААА, Америчког удружења огласних агенција, да се прекине са применом фамозне формуле "15% на нето или 17,65% од бруто", као метод обрачуна између агенција и клијената, што је мотивисало агенције да предлажу све скупље пројекте, како би њихово учешће у томе било све веће. Величина буџета никада није био израз гаранције да ће реализација пројекта допринети остварењу уговореног циља. Промена стратегије да се агенције наплаћују пропорционално степену остварења уговором утврђених циљева (који не морају увек бити изражени обимом продаје), утицао је на формирање нових односа на релацији оглашивач - агенција. Крајем прошлог века, у САД, три од пет уговора између оглашивача (клијената) и агенција, заснивала су се на тим принципима. Пракса је, врло брзо, показала да су обе стране добиле. Али, дошло се и до новог сазнања који је представљао квалитет на тржишту маркетиншких услуга. Ткз. мале агенције, некомплетиране тимом разноврсних стручњака,ако се нису "престројиле у ходу" ка новим условима привређивања, постајале су губитници. "Теорије" о идеји ради идеја, почеле су да се огољују. Иза идеје која би требало да реши проблем, мора да стоји знање о тржишту одређеног производа (услуге) и о силама које утичу на његову позиционираност. Немам потребна сазнања како изгледа тржиште маркетиншких услуга у Европи. Ако су Србија и њено окружење у питању, "пливај, далеко је Америка!". "Пичевима" је време да оду у "пензију", у заборав. Многа зла су нанела свима. Оспособљеним агенцијама које могу да пруже адекватну услуге, време поново долази. Отуда и наслов "Инкубација идеје" али заснованој на низу информација које не могу да се савладају од "петка до понедељка", поготову да се изнађу адекватна решења како би се испунила очекивања заинтересованог клијента. А и клијент ће, тада, морати да се уозбиљи и схвати значај појма дугорочне пословне сарадње са агенцијама које држе до свог угледа, између осталог заснованог на развијеној одговорности према клијенту. И његовим парама које морају да се репродукују.

Сада представљам претпоследњу групу аутора све очекиванијег издања "Сведочанства о једном времену", који су написала осамдесет осам аутора, "фахмена" у различитим областима стваралаштва.

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/42%20-%20Kurcubic-Bekcic-Dzamic.jpg

(82) Предраг Курчубић (Београд), ИСТРАЖИВАЊЕ ТРЖИШТА КОД НАС И У ЕНГЛЕСКОЈ: ЈЕСМО ЛИ БЛИЗУ "...Истраживачи у Србији брже сазревају и имају шири спектар знања од истраживача са једнаким бројем година у Енглеској. Код нас они бивају "бачени у ватру" и изложени изазовима истраживачког процеса што тамо није случај"

(83) Тамара Бекчић (Београд), МОЈЕ ВИЂЕЊЕ УЛАСКА У СВЕТ МАРКЕТИНГА. НЕКАДА И САДА. ОДНОСИ С ЈАВНОШЋУ НЕКАД И САД "... Величанствена радост откривања растућих домета тржишних комуникација до данашњег дана."

(84) Лазар Џамић (Београд), "СВЕ(Т) ЈЕ МАРКЕТИНГ "...Десет начина на које је дигитална технологија променила маркетинг."

ИНКУБАЦИЈА ИДЕЈЕ

Поводом објављивања специјалног издања ТАБУ: СРПСКИ МАРКЕТИНГ НА ДЕЛУ, Сведочења о једном времену (кроз четрдесет прву причу)

7. март 2018. године

Било су то моје добре године! У 1980. и 1981. години у Њујорку сам боравио по више дана, радећи на припреми Међународне ИАА конференције планиране за мај 1983. године у Београду.

Уз добре препоруке с којима сам био "опремљен", био сам гост многих водећих светских агенција чије је седиште у том мегалополису: МекКен, Ђи Валтер Томсон, Фуд,Кон и ...; Огилви, ДДБО, ДДБ, ручао сам са мистер Робинсоном, аутором култне књиге "Герила маркетинг". Стигао сам и до Чикага где сам имао сусрет са Ђозефом Новасом, светским потпредседником за међународне односе Агенције Лио Барнет. Заједно с њим, ручао са власницом издавачке куће која је издавала недељник "Едвертајсинг Ејџ" у ресторану на крову тада највише зграде на свету. Био сам њихов гост и 1983. и 1991.године када смо се такмичили на Њујоршком фестивалу пропагандних остварења. Тада смо номиновани за финалисту једне од најтежих пропагандних дисциплина - серијал радио порука за исти производ. Такмичили смо се са серијом од три радио поруке "Бакин колач" и ушли са четворо других тамичара у финале где нико није био победник.

Највећи утисак на мене оставила је агенција Јанг и Рабикан, где смо први чули за термин, дотле за наше уши непознат: "инкубација идеје". После разговора са клијентом, без обзира на иницијативу са чије стране је инициран сусрет, став је био: "Јавићемо вам се за тридесет дана да вам кажемо да ли имамо идеју како да решимо ваш тржишни проблем." Онда сам се сетио Новице Вучетина, мог директора и главног уредника часописа "Савремено паковање" (1966-67. године). Иако смо седели један поред другог у истој, малој собици, нисам могао да разговарам с њим када бих хтео. (Обрнуто је могло - право директора!) Могли смо да разговарамо само једном у седмици: понедељком. Навирале су ми идеје ("младост - лудост"), вапио сам да их одмах изнесем, али то ми није било дозвољено. Једном сам морао да га упитам: У чему је проблем? Одговор је био убитачан: колико си пута помислио да имаш генијалну идеју да би, сутрадан, сам себи рекао: "ср....". Ако сам одустанеш од идеје, што мене да мучиш са том идејом, био је његов правичан одговор.

Тога сам се сетио приликом посете агенцији Y&R. Њихов одговор је био као удар грома: "аморално је износити идеју клијенту у коју сам ниси сигуран". "Немаш право преносити идеју иза које нећеш стајати". И још: "не постоји две или више добрих идеја. Само је једна иза које можеш да стојиш. осим тога, аморално је да клијенту "пружаш" задовољство да бира најбољу међу најгорима."

То сам прихватио као Библијску заповест. У МАРК-ПЛАНУ, за дванаест година постојања, никада нисмо учествовали на ткз. "пичевима", дубоко уверени да за два-три дана не можеш да смислиш добру идеју и опремиш њено излагање. Никада, буквално никада, нисмо носили два или више, недајбоже, идеја (решења). То смо, први пут, применили код клијента ПОТИСЈЕ из Кањиже. Права идеја дошла нам је тек 27. дана. И можда је и због тога наша сарадња трајала дванаест година, континуирано.

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/41%20-%20Vukelic-Krstic-Babic.jpg

(79) Дејан Деки Вукелић (Београд), ПРОТУРИО САМ МАРКЕТИНШКИХ ДВАДЕСЕТ ПЕТ"... Све што сам читао, гледао, пратио (како сам то радио без Интернета?), све што је мене нтересовало у том маркетингу, а што нисам умео да аретикулишем, јесте само његов мали део, његов алат, његова експресија, његова десна половина - Креатива. Али, тада, то нисам знао. А и ако сам наслућивао, то ме плашило.Одустао сам од једног маркетиншки формалног образовања а нисам имао храбрости да се упуштам у неко друго које јесте у функцији маркетинга као таквог."

(80) Професор др Наташа Крстић (Београд), КАКО СЕ МАРКЕТИНГ ПРОМЕНИО ... И ОСТАО ИСТИ"... Да ли је маркетинг у Србији пропратио уочене промене у свету? Очигледно је да су се нови потрошачи веома променили, али не и маркетинг. Сви се "разумеју" у маркетинг и третирају га као чаробно решење проблема продаје, често лошег квалитета производа или услуге, немотивисаног особља. И даље осећамо спрегу агенција и политике, у предузећима је све мање врсних маркетиншких стручњака. Када су кампање успешне продаје се глорификује, када то нису, маркетинг се куди."

(81) Небојша Бабић (Београд), ЈЕДНА ФОТОГРАФИЈА" ... Може сачувати једно летовање. Може запамтити ко је био на рођишу. Може нас увести у свет маште. Може нас покренути да нешто урадимо за себе или да нам лупи шамар истине о свету око себе и уједини нас да окренемо ствари на боље."

ДВЕ ЗВЕЗДИНЕ ЗВЕЗДЕ. О спортском маркетингу је реч

Поводом објављивања специјалног издања ТАБУ: СРПСКИ МАРКЕТИНГ НА ДЕЛУ, Сведочанства о једном времену (кроз четрдесету причу)

3. фебруар 2018. године

Данас сам доживео несвакидашње, огромно задовољство: Били су ми у гостима ДВЕ ЗВЕЗДИНЕ ЗВЕЗДЕ!

Прва је била, седамдесетих година, капитен женске кошаркашке репрезентације Југославије (дрес са бројем 12) и женске екипе кошаркашког клуба ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Снежана Зорић - Мијалковић. Са којом се нисам видео, а ни чуо, протеклих тридесет девет година (39!) Друга ЗВЕЗДА је био вишегодишњи државни репрезентативац Југославије у атлетици и њен шампион, сада професор универзитета у Москви, доктор Милан Томић. После успешне спортске каријере и стеченог високог образовања, почео је као генерални секретар да би, убрзо, постао и генерални директор Спортског друштва ЦРВЕНА ЗВЕЗДА крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година. Нисмо успели да се усагласимо да ли је прошло дванаест или петнаест година од нашег последњег сусрета, када је промовисао књигу СПОРТСКИ МАРКЕТИНГ а ја био његов гост. Случај је хтео да ми је СД ЦРВЕНА ЗВЕЗДА била пословни партнер средином седамдесетих година. (Тада сам био запослен у Заводу за унапређење продаје и привредну пропаганду ОЗИС у Београду.) Један од мојих задатака био је оспособљавање спортиста да по завршетку спортске каријере раде на пословима маркетинг за потребе СД ЦРВЕНА ЗВЕЗДА. (Партизановци, не замерајте. То и слично, радио сам после, четири године, и за ЈСД ПАРТИЗАН.) Генерални секретар СД ЦРВЕНА ЗВЕДА (покојни) Владимир Јањић, уз консултације са председником ФК ЦЗ, Николом Бугарчићем и генералним секретарем, Слободаном Ћосићем (ипак сам највише био ангажован за њихове потребе), одредили су да прва на листи буде Снежана Зорић - Мијалковић (а следећи на листи, Ненад Стекић, скакач у даљ по изричитој жељи његовог тренера, Александра Маринковића). Након одигране опроштајне утакмице, спортским жаргоном, пошто је почела да игра кошарку још у пионирским селекцијама, одмах смо нашли заједнички језик: почиње као субјуниор на пословима маркетинга. Дошао је тренутак да Снеки буде руководилац пројекта - тржишне санације Фабрике кекса ТРИВИТКОЛ, која се, пре тога, називала ВИТАЛКЕКС.Радило се дан и ноћ - припремала презентација њене трансформације у МЕДЕЛУ (која, и данас, успешно послује). Тада се све радило "пешке". Није било интернета, рачунара и других помагала. То је трајало данима. Дан уочи заказане презентације, негде око десет часова, рекао сам Снежи и графичком дизајнеру (покојној) Горици Тасић: "Видимо се сутра у 12 у Врбасу". Остале су запањене, остављене, чак су и превоз морале саме да организију. МЕДЕЛА је била наш клијент наредне четири године! На ручку, по завршеној презентацији, Снеки тврди а ја то нисам запамтио да сам.у знак признања, обема поклонио по бочицу парфема светске марке. Знам да то личи на мене али стварно то нисам запамтио.. Знам да су ми обе казале да им је веш мокар као код спортиста после тешке утакмице. Снеки је положила испит. За десетку! СЕПЈ, Савез удружења економских пропагандиста Југославије, прогласио је ту кампању најуспешнијом а да један-једини оглас нисмо користили. Све смо спровели кроз акције унапређења продаје: са 800 на 2.850 тона/годишње и спасили фабрику од најављеног стечаја. Др Милан Томић, сада редовни професор на Универзитету ПЛЕХАНОВ у Москви, када су му одредили радни сто као генералном секретару друштва, нашао је у једној ладици (коју нико три године није отварао), моје пројекте посвећене спортском маркетингу. Тврди,а ја му верујем, да су ти материјали битно утицали на развој његове каријере. О томе и пише у својој биографији у издању које спремамо под најављеним насловом. Наш ручак, препун доживљаја, приповедања уз обавезне емоције, у угледном ресторану ПОКО ЛОКО у Панчеву, помно је пратио главни и одговорни уредник недељника "Панчевац", Синиша Трајковић. Пошто га "није држао емотивни набој", сигуран сам да ће своју верзију догађаја и доживљаја (ортодоксног Звездаша) објавити у наредном броју.

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/40%20-%20Nastavak.jpg

"ФРИЛЕНСЕРИ" - НАЈАМНА РАДНА СНАГА или РАВНОПРАВНИ ЧЛАН АУТОРСКОГ ТИМА ЧИЈА ЈЕ ПОСЛЕДЊА У ОДЛУЧИВАЊУ

Поводом објављивања специјалног издања ТАБУ: СРПСКИ МАРКЕТИНГ НА ДЕЛУ, Сведочење о једном времену (кроз тридесет девету причу)

27. фебруар 2018. године

Прочитао сам одличан прилог Игора Савића, директора мреже агенција ХАВАС за Јадранску регију. Алиментира, на врло занимљив начин, о "фриленсирима", тзв. слободним креативцима као учесника на тржишту маркетиншких услуга - да ли само у Србији или, можда, и у неким другим државама. http://taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/zozef-Aco.jpg

Повод да се на, одређени начин, забринем о термину "надничара" који је, чини ми се, заистински, присутан, утицало је на мене да уводник Александра Грбовића за ово, специјално, издање, понудим јавности на коментарисање.Постављен је на његовом зиду на друштвеној мрежи Фејсбук.Познато ми је како се клијентима, било кроз конкурсна такмичења која ће агенција добити одређеног клијента или у самом процесу реализације добијеног посла, нуди на десетине решења на исту тему, са "великодушним" бирајте!У моје доба, чврсто смо се држали принципа МекКена да је то аморално. Да се одговорност, на тај начин, преноси на клијента који је, почесто, неквалификован да бира једно између више понуђених решења. Руководство МекКена је то стално упоређивало са лекарском праксом. Шта бисте, као пацијент, помислили о лекару који вам, после прегледа, понуди више дијагноза уз коментар "бирајте". Или, још горе, "усагласите се" некако, око "дијагнозе" сада вам лекар понуди десетак терапија. И,исто тако, каже: бирајте: ова је најјефтинија (не каже,ова вам неће помоћи, умирете сигурно) ова је "можда" најскупља али, реално, може да реши ваше проблеме. У време постојања МАРК-ПЛАНА сарађивали смо са чувеним редитељем Миленком Дерета, песником Љубивоје Ршумовићем, композиторима Арсеном Дедићем, Батом Вранешевићем, Сањом Илићем ... графичарем Радивоје - Бата Југовићем,текстером и концепционером Владимиром Чехом и многим другима. Добијали су писане пројектне задатке, учествовали на креативним радним састанцима где смо се и надмудривали и "надгорњавали", они би то све саслушали, понели са собом наша писанија и, по правилу, враћали се са својим виђењима садржаја које је, почесто, било дијаметрално супротно од оног што смо очекивали.И, веровали или не, то смо, беспоговорно, прихватали. Њихова је била последња. Добили смо што смо хтели. Њихово креативно "пражњење" које је увек било боље од нашег виђења. Да, не заборавим, никада, ама баш НИКАДА нисмо од њих тражили два или више решења. Знали смо да не постоје два или више добрих решења. И клијент је веровао у идеју (или садржај) који смо бранили. И без пардона, на покушај питања а где су остале идеје, одговарали смо да смо толико озбиљна агенција да нам на памет не пада да преносимо нашу одговорност на њих. Уводнике за специјално издање ТАБУ: СРПСКИ МАРКЕТИНГ НА ДЕЛУ, Сведочење о једном времену, написали су: поред Александра Грбовића, и професор др Сретен Ћузовић, Надица Вујић Митровић, Гордана Влајић, Александар Ивковић, Дејан Вукелић, Владимир Андонов, свако од њих с аспекта своје професионалне оријентације. Очекујемо рукописе Ванде Кучера и Луке Мијатовића. Ових деветоро уводничара већ су, сами за себе, посебна "прича", виђење издања чија се промоција очекује крајем марта (ове године). Моја слика, аутора Небојше Бабића, уметничког фотографа, је његово виђење мене. Фотографија Александра Грбовића је моје виђење како га примам, пратим и подржавам као новог ауторитативног маркетиншког мислиоца у Србији. Почашћен сам што га познајем и што, с времена на време, уз кафу, размењујемо наша виђења. Ако мислите да се у свему слажемо, у криву сте: он је много прагматичнијег духа од мене.

НИЈЕ САМО ПОЛИТИЧКИ МАРКЕТИНГ У ПИТАЊУ: ЕТИКА КАО ПРИНЦИП У СВИМ ПОРАМА ДРУШТВА

Поводом објављивања специјалног издања ТАБУ: СРПСКИ МАРКЕТИНГ НА ДЕЛУ (кроз тридесет осму причу)

22.фебруар 2018. године

Подуже сам се ломио (највише кроз разговор самог са собом) да ли је етика јача страна у било којој сфери нашег друштва.

Лекари, као изразити хуманисти, по дипломирању на медицинском факулету, полажу и Хипокритову заклетву. Колико знам, у свим државама на земаљској кугли, без обзира на облик друштвеног уређења.

Војници, будући подофицири и официри, по завршетку обуке, односно одређене врсте школовања, полажу заклетву Отаџбини, нудећи највећу вредност - свој живот на бранику - ако затреба. Правници за одређене послове, и поред факултетске дипломе, уче и полажу правосудни испит (или како се већ зове). Многе техничке струке, организоване кроз своје професионалне академије, могу остати без тешко стечене лиценце ако се огреше о правилима своје професије.

Не знам, и нисам сигуран, да ли и шта полажу кандидати за политичке (државне) функције и која су то правила која би требало да полажу да би, у случају повреде добрих моралних - писаних или усмених обичаја утемељени у народ, били кажњени одузимањем права да се баве уносним али, изнад свега, одговорним пословима у име свог народа. Примера ради, у свету маркетинга, постоје озбиљни, писани трагови, о покренутим иницијативама да се усвоје одређени кодекси саморегулативе. Прво у Загребу још 1960. године - ПАЗИТЕ НА НАСЛОВ - на Првом југославенском савјетовању економских пропагандиста 1960. године. Па онда, на ДАНУ ПРОПАГАНДИСТА ЈУГОСЛАВИЈЕ марта 1970. године у Београду итд. Данас, 2018. године, ми такав докуменат немамо. Гледајући у све бољу и занимљивију ТВ емисију ПРАВИ УГАО коју, од понедељка до четвртка у седмици, емитује ТВ Војводина (од 17.20 до 17.50 часова), данас сам гледао (слушао) разговор са угледником посебне врсте, деканом Правног факултета Универзитета у Београду, професором др Симом Аврамовићем, једним од кандидата за одборнике Града Београда, на листи СНС. И пошто важи крилатица "да је у политици све дозвољено и ко тражи морал нека иде у цркву" - а то је изговарао и Зоран Ђинђић и, данас, Александар Вучић, моје питање гласи (можда је и наивно, али, ето): "Да ли је морално бити на листи кандидата на основу које се грађани на изборима опредељују а, по завршеним изборима, место заузимају неки други људи који су, иначе, спремни за ту улогу, или ћемо у одборничким клупама заистински видети људе који су били на листама, у огласним порукама, у метроу и слично: уваженог професора Симу Аврамовића, Драгана Ђиласа, др Шапића, професорку Воделинић и друге. Ако, случајно, не буду, да ли је то повреда добрих обичаја, понекад и ненаписаних, или је то својеврсна игра са својим бирачима која траје ли траје.

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/38%20-%20Lazar-Slavimir-Zarko.jpg

(76 и 78) БРАЋА ЖАРКО И ЛАЗАР САКАН (Београд), КРЕАТИВНОСТ ЈЕ НАШЕ ПОРОДИЧНО ЗАНИМАЊЕ "... Имали смо среће да смо учили од најбољег и од малена ушли у професију. Живели смо окружени креативцима, дизајнерима, уметницима ... из свих земаља региона, имали прилику да живимо "Балкан Спирит" и да радимо са нашим оцем у агенцији ЊУ МОМЕНТ, познату и под Хиландарска број 14. Захвални смо на свему што смо добили и научили. Враћамо својим радом, подсећајући се Сакијевих моралних и стручних принципа као и страсти према идејама."

(77) СЛАВИМИР СТОЈАНОВИЋ (Београд), ВИЂЕЊЕ КРОЗ МОЈ ЖИВОТ... "... Сви ти успеси били би потпуно немогући да агенција на челу са Драганом Саканом, није имала агенду промовисања локалне креативности, инвестирајући, за то време, невероватне своте у међународна такмичења, посете фестивалима и школовање запослених талената. Рад у агенцији је био бег од реалности, бег у креацију, бег у духовно преживљавање изразито тешких времена. Сакан и агенција су постали и регионални и глобални феномен."

Комплетан списак аутора у годишњаку Табу 2017/2018 погледајте овде

Поводом објављивања специјалног издања: ТАБУ - СРПСКИ МАРКЕТИНГ НА ДЕЛУ (крајем наредног месеца)

21. фебруар 2018. године

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/JAVNO-NADMETANJE3.png

I - Учесници у надметању могу бити оглашивачи, агенције, медији, високообразовне и научне установе.

II - Предмет надметања је закуп огласног простора на другој, трећој и четвртој страни корица - и то за сва три тома укупно.

III - Учесник надметања може обликовати једну или три разноврсне огласне поруке. Ако је у питању само једно исто ликовно-графичко или текстуално решење (небитно), иста порука биће објављена на закупљеној огласној страни на сва три тома. Ако су у питању три различите огласне поруке, учесник надметања може одредити редослед појавности на томовима издања.

IV - Победници јавног надметања по страницама корица издања биће онај учесник који понуди највећи нето износ. (ПДВ износи 20%). Висина понуђеног износа вреднује се са 75% код коначног одлучивања. Осталих 25% вредности одређује се на основу понуђених услова плаћања.

V - У зависности од броја учесника јавног надметања, одредиће се датум и место јавног надметања.

VI - Јавно надметање одржаће се најкасније до 8. марта. Учесници ће бити благовремено обавештени о месту и начину јавног надметања.

VII - Победници јавног надметања обавезни су да огласна решења доставе најкасније до 16. марта до 24.00 часа.

VIII - Победницима јавног надметања припада статус покровитеља: ПРИЈАТЕЉСКИ РАСТАНАК.

IX - Победници јавног надметања биће посебно истакнути у сали у којој ће се одржати свечана промоција издања ТАБУ - СРПСКИ МАРКЕТИНГ НА ДЕЛУ.

X - Победници јавног надметања кроз стечено звање ПРИЈАТЕЉСКИ РАСТАНАК имају право да одрже пригодну беседу учесницима и гостима свечане промоције издања у трајању не дужу од пет минута.

XI - Победници јавног надметања имају право на објављивање писане или ликовно-графичког решења поруке на подкорици издања, и то на пет припадајућих комплета издања. У случају да наруче о свом трошку већи број примерака, порука ће бити одштампана без посебне надокнаде.

XII - Понуду,у затвореној коверти, са назнаком "понуда за закуп огласног простора на корицама издања ТАБУ", послати на адресу. СВЕТ МАРКЕТИНГА, д.о.о. Улица Стевана Шупљикца број 71, 26000 Панчево најкасније до 5. марта (понедељак) до 24.00 часа.

О ПОЛИТИЧКОМ МАРКЕТИНГУ ЈЕ РЕЧ, АЛИ - КАО НАУЧНОЈ ДИСЦИПЛИНИ

Поводом објављивања специјалног издања ТАБУ, СРПСКИ МАРКЕТИНГ НА ДЕЛУ (коначан назив) кроз тридесет седму причу

17. фебруар 2018. године

Данима ми се мота по глави чувени, већ архивирани, виц о Црногорцу: улази он, тако, на стадион где је атлетски шампионат и управо је трка на 800 метара. Вељу он, "ко је она мрцина на крају стазе која једва ноге вуче". Неко из публике му добаци: то је наш, репрезентативац. Црногорац на то: " види јуначине, је га мајка родила, како само гања оне испред себе који беже..."

Тако, уз кисео осмех, да не кажем тужан, видим нашу тзв. опозицију која не налази адекватне одговоре на, моменте, сјајне потезе СНС који одузимају дах опозиционарима. Не могу да се одмем утиску, поготову због данашњих прилога о кампањи за НЕКТАР сокове на овој истој друштвеној мрежи, да никада агенција није крива. Односно, бар 50% је кривица до оглашивача, наручиоца огласне кампање. Такође и о око осам милилона евра која једна наша реномирана агенција потражује од, условно речено, водеће или озбиљније опозиционе странке. Није проблем у уговору. Проблем би требало да буде у одговорности агенције која је пројектовала тако непримеран пропагандни притисак а опет изгубила изборе. Али је неко, у име странке, то прихватио. Мислим тај облик оглашавања. И јасно је лоцирана кривица. Да се вратим на данашњу политичку сцену. Насловна страна једне новине. Доминира председник Републике с изјавом о Косову. Опозиција нема одговор. Лично, кладио бих се да је ово режирана изборна вест. Да ће, већ 5. марта, бити другачије интерпретиран наш став по питању Косова: "хтели смо, али... " У тој истој новини, сваке суботе, београдски менаџер се трансформише у новинара. Два стубца по ширини и по целој висини стране. Углавном пише против ДС и некадашњег челника, Драгана Ђиласа. Пише што му сама странка (ДС) кроз борбу за своју "чистоту" сервира. ДС односно Ђилас, остају без текста. Знате да нисам фан ни једне странке. Посматрам очима, условно речено, професионалца у маркетингу, са мноштвом референци. Да не будем толико скроман. Био сам шеф изборног штаба кандидата СПС-а и ЈУЛ-а. У срцу Шумадије, где је, мислили су они, владао СПО. Резутат је познат. Али имам проклет осећај да у штабу господина Вучића седе неке врхунски стручњаци који се не понашају идеолошки, једноставно - снагом познавања професије, врхунским познавањем науке о комуницирању, психолошким аспектима у формирању јавног мњења, још више о могућим или неопходним облицима манипулације, где је Александар Вучић послушан реализатор, они ће, сви су изгледи, бити убедљиви победници београдских избора. Свиђало се то нама или не. Наставак о политичком маркетингу, после избора. Без обзира на победника.

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/37%20-%20Farmer-Cebalovic-Papovic.jpg

(73) КРИС ФАРМЕР (САД) Ми и Они "... Клијент и представници агенције седе једни насупрот других, директно супротстављени. На једној страни стола су Потребе. На другој су Решења. Вештина која је потребна да би се премостиле ове супротстављене поставке је ствар добре воље и предвиђања. Постављене на овај начин, са ове тачке па на даље, целокупна расправа може да се претвори у тапкање у мраку. Ко је клијент? Шта је њима потребно? Шта је агенција? Зашто они мисле да нас познају боље од нас самих."

(74) Др Момчило Цебаловић (Београд) У РАЉАМА ПРОПАГАНДЕ"... Како каже Ђуро Шушњар, у "Рибарима људских душа", "савремени човек више чита, слуша и гледа, али изгледа да све мање сумња. Када су уши и очи претерено заспослене, разум нема ни времена, ни снаге, ни воље, да ради и задовољава се тиме да пасивно прима поруке, а не да их критички просуђује и осуђује." Или, никада нисмо имали више информација а никада мање нисмо знали."

(75) Зоран Паповић (Београд) БИТИ ДРУГИ НЕ ЗНАЧИ НЕ БИТИ ПРВИ"... Велики бизнисмен, мој дугогодишњи послодавац је рекао да је први утисак у пословању најважнији и да је зграда с околином огледало компаније. Уверен да је потпуно у праву, прво сам кренуо од жардињеа испред зграде, потом прешао на велико спремање изнутра, уместо столова и фотокопир апарата, ставио сам стаклене витрине са трофејима. Четири стуба који држе зграду, постали су легендарни стубови оснивача југословенске кошарке, на зидове смо поставили велике плакате актуелних тимова и трофејних тренера."

И КОНАЧНО: О ПОЛИТИЧКОМ МАРКЕТИНГУ ЈЕ РЕЧ 91 : 7

Поводом објављивања ГОДИШЊАКА ТАБУ ЗА 2017. ГОДИНУ (тридесет шеста прича)

15. фебруар 2018. године

То је резултат између тридесет четврте и тридесет пете приче! Таман сам помислио да вас занима суштина политичког маркетинга, јер и тиме се баве одређени аутори ТАБУ-а, СРПСКОГ МАРКЕТИНГА НА ДЕЛУ (коначни назив издања) чија ће промоција уследити 27. марта, на шеснаесто годишњицу од његовог оснивања (2002), кад: изненађење. То вас, као, не занима. Седморо рекло "свиђа ми се" од преко 1.700 тзв. Фејсбук пријатеља који, наводно, са интересовањем прате шта ја то пишем. (То би било 0,42%, што би требало да значи да сам тотално промашио тему).

http://taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/36%20-%20Nastavak.jpg

А можда и нисам. Могуће је да је, ипак, много више вас прочитало моју последњу причу али вас нешто спречава да то, на овај начин, јавно кажете. У питању је била застава ЕУ. И данас, на дан ДРЖАВНОСТИ СРБИЈЕ, заставе ЕУ малтене, колико хоћеш. Очекивао сам да ће ме европејци напасти. Да ће ме, исто тако, противници Европске оријентације, подржати. Ништа од тога. Страх? Можда, али од кога? Размишљајући да ли опет да пишем о политичком маркетингу, сетих се сусрета са генералним секретаром СК ССРНЈ (за млађе: Савезне конференције Социјалистичког савеза радног народа Југославије), условно речено, задужене за друштвено стваралаштво и разне асоцијације), другом Али Шукријом. Сусрет је био у згради (како је народ назвао - ЦК, где, обично, колена потрхдавају када се прекорачи праг). Било је то уочи Петог међународног скупа привредних пропагандиста "5+1" који је, те 1972. године, одржан у просторијама Хотела ЈУГОСЛАВИЈА, чији сам био генерални секретар.То је требало да буде протоколартни сусрет (речено нам је: двадесет минута). Организатор сусрета био је (покојни) др Мате Ореч, који је, по задатку службе, докторитао на политичком маркетингу. Друг Шукрија био је одређен да поздрави учеснике Скупа "5+1", њих преко пет стотина из Југославије и света, али кроз посебан аспект: било је већ објављено Писмо Јосипа Броза и Извршног бироа ЦК СКЈ). Обавезило је јавност да се датих смерница и те како придржава. Изашли смо после пуна два сата. На изласку, др Ореч је изјавио да неће више са мном да се дружи, да је неколико пута био обливен хладним знојем, да му је, и сада, кошуља мокра. На моје питање: због чега, одговорио је: "кад год би (Али Шукрија) подигао слушалицу, очекивао сам да зове органе безбедности да нас хапсе као провокаторе!" А суштина је била професионални разговор: занимао се о нашим ставовима када је политичка пропаганда у питању и да ли ћемо и о томе разговарати. Мој одговор је био пресудан да друг Шукрија почне да отказује све разговоре, посете и састанке. Тражио је да разговарамо о политичкој пропаганди.Ја: Нема ту шта посебно да се разговора. Суштински, нема разлике измешу економске (привредне) и политичке пропаганде. Шукрија: Објасни. Ја: Иста је технологија за кутију детерџента и за политичку идеологију. Шукрија: Не разумем!Ја: Производ који се оглашава је ИДЕОЛОГИЈА. Произвођач: партија (странка).Потрошач: бирач! И тако, два сата. На изласку из зграде ЦК: Мате Ореч: "ЗАБОРАВИ овај сусрет, никада нећемо видети Али Шукрију на сутрашњем отварању Скупа "5+1". Мењајмо протокол свечаног отварања". Увече, звао нас је Протокол СК ССРНЈ. Потврдио је долазак друга Шукрије и да предузмемо уобичајене безбедносне и протоколарне мере. Друг Шукрија је одржао диван, садржајан, поздравни говор. И не само то. Није, по обичају, одмах отишао. Остао је до краја. Био је и гост разних пријема. И свечане вечере, последњег дана рада.

ЕВО, ОПЕТ, О ПОЛИТИЧКОМ МАРКЕТИНГУ ЈЕ РЕЧ

Поводом објављивања ГОДИШЊАКА ТАБУ за 2017. годину (тридесет пета прича)

12. фебруар 2018. године

Изненадили сте ме.

Да не би било забуне, потпуно. На најлепши могући начин.

Претходна, тридесет четврта прича О ПОЛИТИЧКОМ МАРКЕТИНГУ ЈЕ РЕЧ, изазвало је вас скоро деведесеторо да се дирком "свиђа ми се" идентификујете. То је, бар до сада, најбоље оцењена прича!

Не можемо још увек да достигнемо куце, маце (као да их је све мање), кад је ко устао, где је путовао, како сами себи честитају што се воле, мазе и пазе и слично. Јасно, и ко је где био, јео, пио. Све је то лепо, али то не чини живот једног народа који је у последњих тридесетак година свашта претрпео. А има назнака да ће тек и још!

Могуће је И да вам се допао објављени текст.

Исто тако, изабрано троје професора и њихове фотографије не баш нарочито познатих у јавности. Или, најава њихових ауторских прилога у часопису чија ће презентација, највероватније, бити 27. марта. Ускоро ћу вам рећи и где.

Можда и све заједно. Осећај да задиремо у приче које живот значе.

Ово нису питања као у некој анкети, где би требало да одговорите на питања. Довољно ће бити да сами себи дате одговор који вам се чини приближно или стварно блиским вашем унутрашњем размишљању и погледу на окружење.

Данас ћу покушати да апсолвирам две теме које, са мог аспекта и садржаја живота, "боду очи".

Прва је емисија "Прави угао" коју, доста дуго, од понедељка до четвртка, сваке седмице, емитује РТ Војводине.

Моје сазнање је да већи број гледалаца широм Србије не зна да постоји ова добра, занимљива, надасве поучна емисија.

Идемо редом. РТВ и РТС имају поделе у вођењу дневника. РТВ то ради у 17 а РТС у 19.30 часова као јединствен програм. Многи гледају дневник који емитује РТВ у 17.00 преко РТС 1, И то (или ту) није проблем.

Раније је РТВ, у току емитовања ТВ дневника у 17.00 најављивао у наставку програма емисију ПРАВИ УГАО, приказивао инсерт са саговорником и најављивао тему о којој ће се говорити. И тако је обезбеђивања гледаност. Онда се неко "досетио" у РТС-у да није пожељно да ту емисију гледају људи широм Србије. "Па су замолили РТВ да то више не чине". И РТВ је послушао. И док део гледалаца (његов мањи део) гледа ПРАВИ УГАО, други се "одушевљавају" емисијом ШТА РАДИТЕ, БРЕ коју, у исто време, емитује РТС. Па, сад, ви се вероватно питате какве то има има везе са политичким маркетингом. Структура гостију, изабраних и из власти, и из опозиције, и из тзв. цивилног друштва, указује на доста занимљиве, да не кажем смеле теме које водитељка, Љубица Гојкић, тако вешто води. Опозиција тврди да нема дуела, супродстављања ставова и слично. Није тачно, само опозиција не уме, или не жели, да захтева од РТС да преноси овај програм, у јединственој Србији, где су обе ТВ станице програми јавних сервиса. Или им се свиђа садржај ШТА РАДИТЕ БРЕ и диве се изабраним протагонистима.

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/35%20-%20Nastavak.jpg

Друга моја дилема је застава ЕУ. Нема дилеме и сигуран сам да ћете се сложити са мном, да је застава један од битних елемената идентификације државности. Ако јесте, а ми нисмо чланице ЕУ, а све се више намеће питање и да ли ћемо, и када ћемо, и под којим условима,то постати, зашто се у свим службеним просторијама државе Србије, држи и застава ЕУ. Неко каже, то је доказ да смо на том путу (друже Тито, ми ти се кунемо да са твога пута не скрећемо - сада замените име), Ја, дубоко, мислим да је то погрешан потез. Као да се додворавамо и као да желимо да кажемо да нема скретања и да то Европа мора да види. И да схвати. Мислим обрнуто. Европа види да немамо довољно националног поноса. Ни довољно државничке мудрости да кажемо: "ставићемо и заставу ЕУ поред наше, српске, када постанемо чланови ЕУ." Овако, Европљани, у то сам сигуран јер сам имао прилике да их, доста добро, упознам, кажу: Додворавају нам, само да "уђу". И њихов одговор је тада: затежи, говори у кондиционалу (погодбени начин). Тражимо што више. Будимо све безобзирнији. Попуштаће само да постану "наши".

Шта мислите. Да ли су ове две теме елементи политичког маркетинга? Себи одговорите!

О ПОЛИТИЧКОМ МАРКЕТИНГУ ЈЕ РЕЧ

Поводом објављивања ГОДИШЊАКА ТАБУ ЗА 2017. ГОДИНУ (тридесет четврта прича)

7. фебруар 2018. године

Управо сам, са великим задовољством, завршио са читањем књиге која ме је у потпуности задовољила: МОНОПОЛ ИСТИНЕ, ауторке Радине Вучетић (издање КЛИО, Београд, 2016. година, обима 410 страна, формата Б-5).

Ауторка обрађује период шездесетих и почетак седамдесетих година прошлог века под поднасловом: "Партија, култура и цензура у Србији". Пошто сам, условно речено, савременик у тим временима, који сам био већ доста активан на неком другом стварачком путу и који ми је остао лична енигма како сам од шездесет осме, луде године не само у Југославији, већ и у Европи са студентским немирима, са уласком снага Варшавског пакта у Чехословачку. са својим тридесетак година старости пролазио без видљивих последица имајући у виду да су то били, на неки начин, пионирски потези и, на неки начин, у супротности са званичном идеологијом и усвојеним догмама, јако ме је занимало како сам лично доживљавао то што је садржај поменуте књиге. Како сам то разумео, да бих, данас,без икакве дилеме, прво себи, потом и вама читаоцима ових прича, признао,уз кисели осмех, свест како су многи моји закључци о тим временима били погрешни, површни и, на неки начин, штетни и по мене и по мом окружењу. Са киселим осмехом признајем да сам схватио колико смо били манипулисани усмереним информацијама или немањем уопште информација о одређеним догађањима и разлозима који су, потом, следили. Ухватио сам се, у једном моменту, како се смејем у себи: ако смо (ако сам) чекао скоро педесетак година да схватим неке појаве, које су финализоване завршним студентским радом Лазара Стојановића на београдској Академији за позориште, филм, радио и телевизију са филмом "Пластични Исус" с једне чији је ментор био чувени филмски стваралац Александар Петровић, и Писмо Извршног комитета ЦКСКЈ и Јосипа Броза са друге стране, Ако сам чекао тих педесетак година да читам другу верзију истине (прва је била у мојој глави), како ће изгледати будућа покољења када ће, кроз тридесет, четрдесет, педесет и више година читати о нама у садашњем времену, када је степен манипулације у односу на времена о којима говорим, данас много интензивнији, донекле суптилнијим методама изражавања али и без пардона. да ли ћемо се "од горе", из неког приграјка смешти њиховим изненађењима. Присећао сам се мог вишечасовног разговора са Жан-Жак Сегелом приликом његовог боравка у Југославији. За млађе који то не знају, у питању је Француз, дипломирани фармацеут, највећи креативац света седамдесетих и осамдесетих година прошлог века. Познат по четрнаест бриљантних политичких кампања за председничке изборе од Аустрије и Француске (за Митерана две кампање, у два изборна циклуса), до Бугарске и Израела, замишљао сам како би изгледао његов аранжман у Србији за било коју странку. Да ли опет био победник или би, по први пут, осетио горак укус пораза. Надгорњавали смо се, јер смо носили у себи различите идеологије када је тешко било доћи до неких заједничких именитеља. Са задовољством признајем: у многим стварима био је у праву! Та размишљања ми је "стимулисао" и професор др Милан Томић, сада професор на Московском Универзитету "Плеханов". Он је један од аутора у ГОДИШЊАКУ који изазива све веће интересовање. Данас сам се одлучио да представим Три просветитеља, три мудре, високо школоване главе у свету маркетинга у Србији. Релативно непознати широј јавности у Србији, имају више него занимљиве стваралачке радове у досадашњем степену развоја својих каријера.

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/34%20-%20TRIPTIH.jpg

(70) Професор др Милан Томић (Београд - Москва) ШИРЕЊЕ МАРКЕТИНГ КОНЦЕПТА НА ПОЛИТИЧКЕ СТРАНКЕ "... Још је Г.Д. Вебе поставио занимљиво питање у вези домета маркетинг концепта, много раније пре имплементације маркетинга у непрофитне организације, а тиме и у политичке странке. Његово питање постављено је у зимском броју часописа "Јавно мишљење" (1951 - 52) и гласило је: "Зашто ми не можемо продавати организацију "Братство" као што ви продајете сапун". Седамнaест година касније, Филип Котлер и Сидни Леви, усвртили су у чланку (јануар 1969) у часопису "JournalofMarketing", под насловом "Проширење концепта маркетинга", да домен маркетинга треба проширити и на непрофитне организације личности и идеје."

(71) Професорка Весна Дамјановић (Београд) МАРКЕТИНГ "... Веома сам срећна што сам маркетинг учила на бази практичних примера из праксе на основу разноврсних студија пословних случајева из различитих индустрија и тржишта. По угледу на професоре из САД, написала сам књигу: "Маркетинг у пркаси - примена (ММ), где ми "ММ" значи маркетинг менаџмент, у којој су описане студије случаја са тржишта Србије из три области: бренд менаџмента, управљања продајом и маркетинг комуникацијом. већ петнаест година припремам талентоване студенте ФОН-а да се такмиче у решавању пословних проблема. Задовољна сам што имам прилике да учим од водећих пословних школа из целог света:"

(72) Професор др Сретен Ћузовић (Ниш) СРПСКИ ПОТРОШАЧ У ОГЛЕДАЛУ ИНТЕРНАЦИОНАЛНОГ МАРКЕТИНГА И КУПОВНЕ МОЋИ "...Маркетинг му је освојио свест али му џеп квари испуњење жеља. Наш потрошач, са најнижом просечном платом у региону, још сања, буди се на тренутак. Осећа да нешто није у реду. Неолиберална обећања једно, реалност друго. Потрошач гледа извештај из банке, обрачун плате или пензије, упоређује је са садржајем корпе и фискалних рачуна и "гунђа у себи": изгледа да ја идем друмом а трговци шумом."

СТАНИТЕ, ДОБРИ ЉУДИ!

Поводом објављивања ГОДИШЊАКА ТАБУ ЗА 2017. ГОДИНУ (тридесет трећи наставак)

4. фебруар 2018. године

УМРО ЈЕ ПЕТРАШИН ЈАКОВЉЕВИЋ, један од двојице ДИВ ЈУНАКА Фабрике МЕТАЛАЦ из Горњег Милановца.

Изненада, како и умиру ВЕЛИКИ ЉУДИ.

Најмање су два разлога који су ме определили да му посветим неколико лепих а горких речи. Случај, како то у животу бива, учинио је да сам често боравио у Горњем Милановцу, граду који је први у Југославији имао Клуб привредника. Директори (који нису били на путовањима), петком у 13.00 часова пили су кафу са председником Скупштине општине Горњи Милановац, разматрали су привредна кретања и помагали једни другима да превазиђу проблеме са којим су се сусретали. Пут ме је прво довео у ТИПОПЛАСТИКУ, као уредника публицитета часописа САВРЕМЕНО ПАКОВАЊЕ. Било је то, сада, далеке 1966. године. Потому ПИК ТАКОВО (срединoм седамдесетих). Први посао ми је био рад на производу "Еурокрем" по избору власника ГАНДОЛА из Италије, власника лиценце. Господин Гандола је звао ИАА Њујорк и тражио препоруку коме да се обрати у Југославији. Изабрали су мене. Направили смо сјајан пројекат који смо презентовали на њиховом штанду на Загребачком јесењем велесајму. Добили смо комплименте. Уместо да радимо на реализацији пројекта, завршили смо на Привредном суду у Краљеву. "Умешао" се директор, воћар по квалификацијама, калемар по специјалности. Био је то први пословни случај у историји југословенске привреде да смо их тужили за повреду ауторских права. ПИК ТАКОВО представљале су две младе правнице које, по њиховом казивању, нису ништа училе на факултету о интелектуалној својини и заштити ауторских права.Скупо смо им наплатили незнање. После смо сјајно радили, све до смрти Ивка Ђоновића, тадашњег генералног директора. Случај је хтео да сам, из "прикрајка" пратио настанак и развој МЕТАЛЦА који је у Југославији имао два велика конкурента: ЕМО, Цеље и ГОРИЦУ из Загреба. Конкуренти су нестали а МЕТАЛАЦ је имао стално растућу кривуљу која је и данас присутна.Тако сам стигао у МЕТАЛАЦ. Тада је генерални био Драгољуб Вукадиновић. Сјајан човек, широких интересовања, успешан привредник. Њега и још тројицу звао сам ЧЕТИРИ ВЕЛИЧАНСТВЕНИХ. То су биле фирме које су се прве трансформисале по Закону који су. потом, хтели да укину те облике промене власничке структуре: МЕТАЛАЦ, ХЕМОФАРМ, АПАТИНСКА ПИВАРА и СИНТЕЛОН. Лопови око Владе др Ђинђића, успели су да измене важећи закон како би многи министри, а то су после показали да јесу, овладали привредним капиталом Србије. Нису успели да се то односи и на четворо ВЕЛИЧАНСТВЕНИХ. Све четири имале су успешан развој и трансформацију. МЕТАЛАЦ је остао доследан својим малим акционарима. Случај је хтео да смо се зближили, после интервјуа за ТАБУ који сам водио сада, са председником Компаније, господином Вукадиновићем. Почели смо и програм реализације креативних радионица. Одржали смо их четири. Међу учесницима доминирали су представници тзв. техничке интелигенције. На последњој која је била посвећена "Тржишној утакмици кроз производњу", направили смо преседан, у буквалном мсислу речи. Тада је далековидост тренутка управо схватио Петрашин Јаковљевић. Друго дана рада (од ујутро до вечерњих сати), предложили смо да се направе тимови од по троје учесника креативне радионице и да на основу стечених сазнања о прављењу матрице производ/процес, говоримо о садашњости и могућој будућности фирме. Добили су по један сат да припреме своја излагања. Иначе, у Србији, можда и у другим срединама, у таквим случајевима, прво говоре челни. После тога "џабе" је да говоре "потчињени" у вертикалној линији ауторитета. Разговарали смо о томе са Петрашином. Разумео је идеју. Предлог је био да прво говоре најмлађи и по годинама и по положају па онда све старији и важнији. Ушли смо у салу и изнели план представљања, Настало је комешање. Сви су гледали у челнике. Господин Вукадиновић тражио је очима г. Јаковљевића. Овај је само климнуо главом. То климање главнм разумели смо на ручку којем су присуствовали сви руководиоци и учесници креативне радионице. Здравица г. Jаковљевића била је пријатно изненађење за све. Рекао је да су се г. Вукадиновић и он консултовали по завршетку радионице, да су презентоване идеје надмашиле сва њихова очекивања нарочито изнета од најмлађих и средњих. Да нису очекивали да је предмет њихове преокупације толико обојена љубављу и бригом за развој МЕТАЛЦА. Да је био обрнут редослед, да то никада не би спознали и да је то била права одлука. Данас у МЕТАЛЦУ ради преко две стотине педесет факултетски образованих људи! Свака ти част Петрашине и нека ти је лака, српска земља.

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/33%20-%20Petrasin%20Jakovljevic.jpg

ИЗНУЂЕН САДРЖАЈ

Поводом објављивања ГОДИШЊАКА ТАБУ ЗА 2017. ГОДИНУ

2. фебруар 2018. године

Новине, које на тим странама никада не лажу ("ако ниси изашао у читуљама, ниси ни умро", игра речи с којима се играмо последњих педесетак година), када је у њима радио и Петар Васић, такође један од генија које је ова земља имала): Умро је РАТКО ДЕРЕТИЋ!

Устаните, молим вас, док ово читате, ја стојећи, из поштовања, ово куцам. Највећи креативни дух бивше и садашње отаџбине.

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/Ratko%20Deretic.jpg

О њему племенито пише и Деки (Дејан Вукелић), у свом прилогу за ово издање, спомињујући и Рашу (Радомира Чанића) и Владу (Владимира Поповића), уметничког фотографа који се вратио из Париза окићен високим образовањем да би то био. Била је моја велика предност, јасно - и част, да радим са њима. Док је ТАБУ часопис, па и ТАБУ НЕДЕЉНИК постојао и, мање-више, уредно излазио, са пијететом смо се односили према мртвима. Развијали смо рубрику: Уместо In Memoriama - пријатна сећања. Писали смо о особама које су отишле "у бољи свет" спомињјући их на најлеши начин, бираним речима, описујући, ако треба, и згоде и незгоде из њихових и наших заједничких живота. Ових дана, редигујући осамдесет осам рукописа које ћемо објавити у ГОДИШЊАКУ ТАБУ ЗА 2017. ГОДИНУ, стално ми се "мотају" по глави мисли једне даме, иначе креативног стратега једне од угледнијих агенција и њену полемику са клијентом, на његову примедбу да људи агенције недовољно познају љегов производ, самим тим и конкурентско окружење, уследио је њен одговор: (требало би да је цитат а можда и није али смисао јесте): "није наше да познајемо ваш производ али је наше да вам понудимо најбоље идеје које ће решити ваше тржишне проблеме!" Знам да сам учио, али и радио сасвим другачије. Смрт нашег Ратка вратила ме је на један догађај где је наша пословна филозофија била победник. Ради бољег разумевања, ништа од данашњих техничких помагала, данас уобичајена у презентацијама, није постојала. Врхунац је била презентација преко дија пројектора и колорних фотографија које су се "купале у базенима" док не би изашла колор фотографија. То је био врхунац техничких "помагала". У питању је био конкурс ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ФОНДА ЗА ВИНО, који је тражио агенцију са којом би сарађивао наредне четири године. Како је председник Скупштине био Словенац (генерални директор СЛОВЕНИЈА ВИНО), сјајно је излобирао да СТУДИО МАРКЕТИНГ ДЕЛО мора да добије тај посао. Чак е, и кроз одређене канале, пустио ту вест - да се не трудимо узалуд, да је победник познат. Пошто је у питању удружење националног значаја, позване су агенције из Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије (из других није било кога). Сви смо, у пропозицијама, обавештени да имамо по двадесет минута за представљање и нуђење сарадње. Прва агенција била је СМ ДЕЛО. Излагао је пословни случај "Чича Глиша", иначе сјајну кампању за један кекс црногорског произвођача. Желео је да им прикаже да ће са истом озбиљношћу и оригиналношћу, решавати и њихове тржишне проблеме. Сааки није знао да на тим састанцима, кружи, у папирној кеси (као у америчким филмовима), флаша специјалног вињака за срчане болеснике. "Сви су били, напрасно, срчани болесници!". После смо обавештени да винари нису разумели поруку Драгана Сакана. А и сам је био убеђен да садржај презентације није битан, јер су други већ обезбедили "његов избор". Тада сам био директор маркетинга ЈУГОСЛАВИЈАПУБЛИК, највеће агенције за економски публицитет (у њеном издавачком сектору тада је радио и Момо Капор а своју успешну каријеру ту је започео Иван Станковић) која је икада постојала у Југославији. Позвао сам Ратка, Рашу, Владу и друге чланове мог сектора, изложио им изазов и питао да ли су спремни да некима помрсимо рачуне и да будемо победници! И, тако би. Били смо четврти по реду за презентацију. Прво што сам урадио, замолио сам уважене чланове Управног одбора (а били су у пуном саставу, заједно са реченим Словенцем), да напусте салу (дешавало се у лепим просторијама Хотела Интер-Континентал - тако да тада звао) и да се врате за пет минута. Узнемирено су нас гледали али - и послушали. Поготову када су видели да се уносе "мердевине, каблови, платна, два дијапројектора, звучници ...". Почео сам презентацију са пројекцијом стотину педесет дијапозитива "правично - неправилно", са аранжираном салом са десет беспрекорно израђених колор фотографија димензија 100 x 100 сантиметера, са сјајним додолским и другим песмама, нарочито здравичара који то не раде без чаше рујног вина у руци. Истицао је педесет девети минут. Подсећам, било је планирано за сваку агенцију по двадесет. Дрско, али уз осмех, обратио сам се председнику Управног одбора, другу Словенцу, са питањем "пошто ми је истекао деветнаести минут, да ли да приводим крају или да наставим", добио сам очекивани одговор, леденим обојеним гласом: "само Ви, товариш, наставите". Презентација је трала скоро сат и по. У ходнику, остале агенције биле су узнемирене. Нису знале шта се дешава у сали. Ја сам знао да смо добили посао. И тако би.И наредне четири године "свашта" смо радили. Креативни директор тих акција био је Ратко Деретић. Главом и брадом. Уз пуно садејство Раше, Владе.Симоновића - ненадмашеног реализатора, па и мене, кормилара! Сааки, Дедица, чика Бранко, Иво ... већ су горе. Стиже им снажно појачање.

СВЕТИ САВА - ШКОЛСКА СЛАВА ИЛИ ДАН НАЦИОНАЛНОГ ПОНОСА ЗА СВЕ ЊЕНЕ ГРАЂАНЕ

Поводом објављивања ГОДИШЊАКА ТАБУ ЗА 2017. ГОДИНУ (тридесет први наставак)

27. јануар 2018. године

"Ускликнимо с љубављу светитељу Сави..." није мислио да ће то бити обележје школских слава. Бар ја тако мислим.

Некако сам уверен да је мислио на народ, његов језик, писмо, веру, осећај родољубља, патриотизам, скромност, чедност ... током постојања.

ТРАГОМ ИСТЕ НОВИНЕ ПОЛИТИКА, 25. јануар 2018. годинеИз пера социолога Владимира Вулетића, сјајан прилог:НЕМАЊИЋИ И ТОПАЛОВИЋИ" (цитат): У колективној свести Срба доминирају два наслеђа оличене у две породице. Једна је света лоза Немањића у којој се посебно истиче лик и дело Светог Саве, који надахњује оно племенито и благородно у свакоме од нас. Од рођења је Растко био чудесно дете, јер, како записа Теодосије, он није био само дело људске природе него и заповест свесилнога Бога, који побеђује закон природе како хоће. То полубожанско порекло Светога Саве из кога проистиче његова снага да надиђе ограничења која намеће природа и да се одупре искушењима овоземаљским, најлепше је и најузвишеније што је оставио у наслеђе свом духовном потомству. Друга лоза је чемерна, и њен најистакнутији представник је Мирко Топаловић. О житју породице Топаловић сведочи њихов биограф Душан Ковачевић. Мада срочено тек непуних пола века, ово је житије снажно сведочанство о националном архетипу који обликује мишљење и делање многих генерација укључујући и нашу. Данас дух Топаловића као устајао задах обавија и гуши јавни живот.Мржња која кипти из речи и погледа и бес који пржи оне ка којима је усмерен али и оне који који га носе, најбоље описује стање духовне свести и јавне комуникације (крај цитата)."

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/Zaglavlje%20CIRILICA.jpg

ЋИРИЛИЦОМ ПРОТИВ ПРАВИЛА БАБЕ СМИЉАНЕ, ПОЛИТИКА, 27. јануар 2018. године У поднаслову пише: "Министарство културе упутило јавности "Предлог за размишљање, о језику и нама", јер је дошло време када свако говори и прича како хоће.- Циљ је да се јавности укаже на потребу бриге о матерњем језику. Колико ја знам, то је Устав Србије чланом десет јасно изрекао: " Језик је српски а писмо ћирилица". Да ли то значи да се и о уставним одредницама може дискутовати и, генерално, не поштивати његов садржај, питање је које мене мучи много година унатраг. Дилеми, која је не само код мене, све већа, доприноси и овај извод са састанка, одмах поред фотографије на којој су умни људи на високим друштвеним степеницама који тако рекоше.

"КЊИГА - СПАСОНОСНА БАРКА" У "Предлогу за размишљање, о језику и нама, пише и ово: "Добра књига се указује као спасоносна барка у глобалној стихији што нагриза и односи све баштињено и вредно из наших живота. Као и раније, семе опстанка је у светској и домаћој баштини, у зачетном Савином слову, Доситијевој умној отворености и српском (Вуковом) народном песништву, у Андрићевој мудрој мери и књижевном безмерју Црњаског, у Попиним лирским загонеткама, у опомињућим призорима Новице Тадића. Лик овог народа и даље најпотпуније приказују наши велики писци, и Његош и Игњатовић, и Костић и Матавуљ, Дучић и Станковић, Кочић и Исидора Секузлић, Григорије Божовић, као и Селимовић или Ћосић. И не само они. Дакле, размишљајмо о језику и о нама, и делујмо у корист језика и нас самих. Колико ко може, зна и осећа (крај цитата)." Ако сам добро разумео ову, иначе веома надахнуто поруку, питање језика и писма су факултативне категорије које се могу а и не морају поштовати. На истој страни у оквиру приказа рада састанка, пише и ово: "Треба створити законски оквир за већу употребу ћирилице у јавном простору, каже министар културе Владан Вукосављевић." Да ли сам опет погрешно разумео да се питање језика и писма српског народа оставља на вољу појединцима.

СВЕТОСЛАВЉЕ - НАМА И ЊЕМУ У ЧАСТ, ПОЛИТИКА, 28. јануар 2018. године на страници СИНОЋ У БЕОГРАДУ. Није на насловној страни. Није ни у неком другом тону написан, Пажљиво сам одгледао пренос свечане академије из Народног позоришта у Београду. Сама спознаја да је РТС то урадио на другом а не на првом програму, сама за себе говори. Очекивао сам јасније поруке, које ће сви Срби разумети. Много је било између редова, по систему "ко схватио, схватио!". Ни публика ми није била јасна. Нарочито они, што би се у народу рекло, главних. Признајем: био је то врхунац закључивања школске славе. А зар Свети Сава није Српска светиња која обавезује све потомке, независно од година старости?

БЛИЖЕ СА САЈАМСКЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ

Поводом објављивања ГОДИШЊАКА ТАБУ ЗА 2017. ГОДИНУ (тридесети наставак - четврта прича посвећена сајмовима)

24. јануар 2018. године

Сутра (четвртак) одржава се редовна скупштина ДСОЈ-а (Друштва Србије за односе с јавношћу) у Београду. Високо ценећи ову професију и њену организацију, одлучио сам да овај прилог посветим управо информативним и публицистичким активностима.

Оне су, на сасвим одређен начин, условљене и карактером сајамске приредбе. У свету постоје као затворене (искључиво са претходно регистрованим посетиоцима и "ни мува не може да "улети"). Затим постоје са данима искључиво за пословне људе и други, за широку јавност (обично у викенд данима). И врло ретке, истовремено и за пословни и обичан свет.

Информативне активности су двослојне: према пословном свету како би се добили не само излагачи него и посетиоц присутне свести да без адекватне посете пословних људи нема успеха ни за излагаче ни за органитора те сајамске приредбе. Друге информације (и по облику и по садржају) посвећене су тзв. широј јавности

Публицитет: постоји најмање на три као најава привредног догађаја, уочи одржавања и оцене по одржаној сајамској приредби.

Публицитет је усмерен најмање на две циљне групе: на пословне људе да буду излагачи и, јасно, да буду посетиоци.

Тако је подељено и оглашавање. Пре свега кроз пословну штампу. Ретко кад у осталим медијима. Оглашавање почиње кад и дистрибуција првог позивног материјала и када се остваре први контакти на терену са потенцијалнм излагачима.

Конференције за штампу од стране организатора организују се у низу, поготову када се добије значајна пословна вест- на пример, о наступу великог излагача или о стварним новитетима: техничко-технолошким и другим својствима који се могу аргуменовати.

Посебан програм и пажња је окренута према новинарима који се баве привредом. Они се, систематски, обавештавају о свим важним догађањима које организатор сматра битним и иза којих стоји. Конференције за штампу се, ретко кад, одржавају дан уочи отварања сајамске приредбе.Те вести не могу бити од интереса ни за излагаче (сајамски наступи имају инвестиоцони карактер - мр Маријета Лазор које и ја, сада, поново подвлачим), ни за саме посетиоце од којих, многи, треба да путују с једног краја света на други а те одлуке они не доносе у последњи час.

Оно што је најзанимљивије, су собе за новинаре. Лепо уређене, са хладним бифеом, безалкохолним пићима и кафама. Собе су пуне информативно-пропагандног материјала који су благовремено достављени од стране излагача за слободно узимање. Ту новинари могу да затраже сусрет и интервју са појединим излагачима и организатор сајма преузима остварење контакта. Ту се одржавају и разговори и интервјуи, ретко када на самом изложбеном простору.

Новинарима организатор сајамске приредбе свакодневно припрема актуелне информације и указују на значајна излагања, догађања, презентације и слично.

Ту и излагачи траже сусрете са одређеним или заинтересованим новинарима.

Последњег дана и дан након одржане сајамске приредбе информативно-публистичке активности имају посебан карактер.

Све ово раде и излагачи, свако за себе, где је могућа улога специјализованих агенција од посебног значаја.

У следећем наставку покушаћу да кажем како ја видим домаће тржиште - и организатора и излагача. Сада, неколико речи двојице старијих и једног млађег сениора, аутора прилога у ГОДИШЊАКУ ТАБУ.

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/30%20-%20Buca%20Mitrovic-Novak%20Radovic-Miroslav%20A.%20Music.jpg

(67) БОРИСЛАВ - БУЦА МИТРОВИЋ (Београд) БАЈКА О ПРЕЛАЗНИМ ПЕРИОДИМА "... Немајући амбиције да коментаришем распад Југославије, задржаћу се на оном што је названо ТРАНЗИЦИЈА, прелазни период од државно регулисане у тржишно засновану привреду, државу и друштво. Уз свесрдне диктате и уцене од стране САД и појединих чланица ЕУ, настао је галиматијас. У квази вишепартијском систему, са санкцијама које су нам уведене, почело је урушавање које је прави замах добило почетком 21. века, до данас. (У овом контексту значајан допринос су давале огласне (маркетиншке) агенције које су се листом сврстале уз разне полтичке опције. Концепт "Великог брата" је завладао."

(68) Мр НОВАК РАДОВИЋ (Нови Сад) МАРКЕТИНГ ЈЕ СУПЕР ЦАКА АЛИ НИШТА БЕЗ НОВАКА "... Маркетинг и тржишне комуникације морају своју успешност да доказују резултатима на тржишту а не наградама на разним промотивним фестивалима. Међутим, њих као предмете и научне дисциплине на нашим факултетима углавном предаје наставно особље који немају властита практична знања и потребна искуства. У пракси, у многим маркетиншким службама и агенцијама присутни су "стручњаци" без адкеватног или сумњивог маркетиншког (економског) знања."

(69) Мр Мирослав Мушић (Београд) У ПОТРАЗИ ЗА НОВИМ САЗНАЊИМА"... Позив са Академије уметности Универзитета у Новом Саду да смислим предмет који ће повезати теоријска знања и практичну мисао дизајна и маркетинга, доживео сам као признање за свој дугогодишњи рад. У трагању за најбољим решењима за предмет "Дизајн тржишних комуникација", обрео сам се на Универзитету уметности у Београду на докторским студијама теорије уметности и медија. У трагању за новим сазнањима..."

БЛИЖЕ СЕ САЈАМСКЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ. ДА ЛИ СЕ МЕЊАМО

Поводом објављивања ГОДИШЊАКА ТАБУ ЗА 2017. ГОДИНУ (двадесет девети наставак - трећа прича посвећена сајмовима)

23. јануар 2018. године

Данас имам троструку одговорност:

Прва је према Мирославу Божину који ми је послао писмену поруку која је гласила: "Е баш ме занима шта ће писати у трећем наставку (о сајмовима - примедба моја). Друга је сазнање у облику чињенице да многих актера догађања више нема. И не само због тога, етикa ме обавезује да још одговорније пишем, износим своја размишљања, критичке мисли и друго, свестан да нећу имати могуће демантије заинтересованих.

"Prošlost nikada nije "objektivna", niti dostupna u smislu onoga što je "po sebi" značila. Njezino značenje uvijek je konstruirano iz današnjeg trenutka, iz naše aktualne pozicije", изјавио је Дејан Кршић у Загребу 2012. године на једном занимљивом предавању. Трећа је чињеница да је тешко написати два пута исти текст. Први је, по неком неписаном правилу, увек бољи од другог. Видећемо! Руку на срце, ноћас ме морило размишљање да ли сам стварно користио погрешну типку па избрисах текст, или ме је "нечија рука" водила да то учиним. Смирај сам покушао да нађем читајући, до дубоко у ноћ, књигу "Монопол на истину", ауторке Радине Вучетић (издање CLIO, Београд, 2016). Паралелно читам још једну, аутора новинара Мијата Лакићевића "Испред времена" (издање Фонда за отворено друштво, Београд 2011). Покушавам да схватим да ли смо и, ако јесмо, на који начин манипулисани. Пошто сам савременик у тим годинама различитих догађања, јако ме занима разговор "сам са собом", како сам лично доживљавао и разумевао, поготову што сам познавао подоста особа из различитих сфера живота: друштвено-политичког, привредног, јавног, културног па и спортског миљеа наше земље. У неким догађањима био сам и учесник, у некима и актер не само пасивни. Да ли смо били манипулисани? да ли сам у томе и сам учествовао, свесно или несвесно? На пример, као члан Савета за информисање Владе Србије, и то чак у непуна три мандата. Данашња тема је "Ближе се сајамске манифестације". До сада сам у овој, условно речено, колумни, направио краћи осврт о разлозима мог опредљења за избор теме: "Наступи југословенске привреде на међународним сајмовима ради унапређења њеног извоза". Било је то на првој, нажалост и јединој, Једногодишњој специјализацији из привредне пропаганде на Вишој економској школи у Београду (претече садашње Београдске пословне школе). Написао сам и неколико речи, када сам, по овлашћењу председника Привредне коморе Војводине, Милорада Фелбаба, истраживао умеће и ефикасност наступа војвођанске привреде на култној сајамској приредби у Југославији - на Јесењем загребачком велесајму. Због чега је донета одлука да се тај извештај никада не објави! До сада нисам, колико памтим, никада написао како сам, почетком седамдесетих, на страницама НИН-а, у више бројева, водио полемику о Југославији као светској сајамској сили. Крајем шездесетих и почетком седамдесетих, имали смо (чак) шеснаест сајамских градова, са неколико стотина сајамских приредби годишње. Боје Београдског сајма и Јаше Рајтера, њеног челника, бранио је њихов уредник публицитета, Славко Њагуљ. Јесам писао да те приредбе, генерално, нису биле активности на унапређењу продаје, већ својеврсна смотра достигнућа самоуправног социјализма и умећа (оспособљености) њених радних људи, у чему има и истине. Због чега ово понављам? Имам осећај да је то и данас, у многим главама, присутно, Нарочито код управа појединих сајамских организатора. Нисам (исто тако, никада) написао како смо, тада магистар Карољ Касаш,тада успешни генерални директор ПОТИСЈА из Кањиже, једне године заједно посетили професора др Синишу Зарића, тада генералног директора Београдског сајма у време трајања Сајма грађевинарства који је трајао, истовремено, са Сајмом технике и техничких достигнућа, сабласно пуст без посетилаца и не баш са атрактивним излагачима. Предлог је био да се те две сајамске приредбе раздвоје. Нисам ни о томе писао како смо успели да убедимо техничку службу исте управе, да измени пропис да штандови не могу бити по висини виши од 2,20 метра. Уочи наредне сајамске приредбе, професор Зарић је на конференцији за штампу изјавио да је "код њега највеће градилиште (тада, у Југославији)". Алузија је била на својеврсно такмичење излагача ко ће верније, ефикасније, изазовније ... приказати своја производна достигнућа. Данас је Сајам грађевинарства у Београду, једна од највећих, најуспешнијих и најпрофитабилнијих сајамских приредби. Нисам никада писао о некадашњем Сајму туризма, такође на Београдском сајму. Нестварна по очајној концепцији. Била је то толико неуспешна приредба да су ТВ сниматељи и фото-репортери муку имали да нађу, какве-такве, углове снимања да не би открили беду - од броја и карактера излагача, до посетилаца. Бранко Јеловић, некадашњи радник Генекса, Југотурса ... и ја, често смо разговарали како би се тај садржај могао променити. Повод за размишљање било нам је свест да имамо више одлазећих него долазећих туриста. Посетили смо докторку Јовановић, која је тада била задужена за развој туризма у оквиру Привредне коморе Београда. Изложили смо критички осврт и изнели наша виђења могуће примене концепције. Направили смо, како се то каже, иницијални пројекат, Бане је био иницијатива, маштовита "каписла", а сам je писао, објашњавао, предлагао. Прво су нас одбили Београдски, Новосадски и Јадрански сајам (Будва). Онда сам ја, оптерећен другим обавезама, одустао (знам, не личи на мене али јесам!). Бранко Јеловић, звани Бане, није. Био је упорнији од мене. Дао сам своју сагласност да се ја одричем тог пројекта у његову корист. Данас је Сајам туризма такође једна од елитних сајамских приредби Београдског сајма: по броју излагача, посетилаца, прихода и профитабилности. Може као последње у овом наставку: од 1962. закључно са 2010-2015. годином, познавао сам све генералне директоре многих сајамских организатора у Југославији, потом и у Србији. И, генерално, био неуспешан у покушајима преношења знања и искустава о сајамској приредби као најважнијем "средству" унапређења продаје. (Да ли треба да кажем да никада нисам са њима разговарао на комерцијалној основи.) За крај овог писања: мр Маријета Лазор, на респектабилној функцији у управи Новосадског сајма, у свом ауторском прилогу за ГОДИШЊАК ТАБУ пише и о наступањима на сајамским приредбама као својеврсним инвестиционим подухватима, који одложено доносе интерес. Делим њено мишљење и образложења која је дала. Планирање, па реализација инвестиционих подухвата је, временски, дугорочан процес. Сада је већ друга половина јануара, Сајамске управе, претпостављам, донеле су овогодишњи календар приредби. Да ли ми је промакла информaција или сазнање да су ти календари приредби јавно представљени привредним и другим јавностима. Мени, јесте! ____________ Драги Мирославе, ево, покушао сам да поновим текст. Сутра ћу започети са причама како се то ради по свету. Покушаћу и успоредбу: како се то ради (радило) код нас.

ЈАВНО ИЗВИЊЕЊЕ МИРОСЛАВУ БОЖИНУ који је очекивао најављени наставак приче о сајмовима.

Поводом објављивања ГОДИШЊАКА ТАБУ ЗА 2017. ГОДИНУ (двадесет девети наставак)

21. јануар 2018. године

Опрости ми, све сам написао, и почео да представљам прво двоје од троје нових аутора, онда, улети ми "нека слика" коју нисам ни тражио ни очекивао, Ја њу да "отклоним" и отклоних исписан прилог!

ЈАВНО ИЗВИЊЕЊЕ и свима вама који пратите ове приче. До сада сам вас избројао 1.289 и тугујем због брзоплетости коју учиних. Сутра, када се смирим (буквално), покушаћу поново (не правим концепт, пишем директно, што би народ рекао "из главе".

А сада, три нова аутора.

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/29%20-%20Pesic-Simjanovic-Tatomirovic.jpg

(64) САЊА ПЕШИЋ (Београд) НАШ ПОСАО ЈЕ ВАН КУЋЕ "... Последњих десет година посвећени смо истраживању, мерењу и уобличавању валидног и употребљивог алата који омогућава оглашивачима и агенцијама да оптимизују своје буџете и кампање. Сви подаци прикупљени су и обрађени према међународним стандарима и дигитализовани у јединствен софтвер који се зове OMEX. (Ауторка је директорка Агенције за спољно оглашавање АЛМА КВАДРО.)

(65) ЗОРАН СИМЈАНОВИЋ (Београд) ПРОВОДАЏИСАЊЕ " ... Било је пуно реклама са "украденом" музиком јер нису постојала ауторска права. Могао си да узмеш шта хоћеш. Већ од педесет и неке године Југославија потписује међународне уговоре али то се не решава до данашњих дана.Тек од двехиљадите почињу да се плаћају ауторска права јер их је, сада, могуће добити на суду, уз огромне надокнаде, тако да се и та област полако сређује. То још не значи да нема коришћења популарних песама за разне рекламе."

(66) Докторант Тања Татомировић (Панчево) "СЕЛФИ" - НАЧИН КОМУНИКАЦИЈЕ КРОЗ АУТОПОРТРЕТ "... На једној од последњих конференција на тему уметности У САД, Маркус Ромер, глумац и режисер, истакао је да док је радију требало тридесет осам година од свог оснивања да достигне педесет милиона корисника, телевизији тринаест, Фејсбук је остварио исти успех у само две године. То је показатељ колико је будућност комуницирања заснованог на информационој технологији неизвесна, јер су будућности немерљиве а брзина развоја непозната."

БЛИЖЕ СЕ САЈАМСКЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ

Поводом објављивања ГОДИШЊАКА ТАБУ ЗА 2017. ГОДИНУ (двадесет осми наставак - друга прича посвећена сајмовима)

20. јануар 2018. године

У време трајања - Друге Југославије (од 1945. па на овамо па до одређеног тренутка), постојао је један сложенији термин "Информативно-пропагандне и публицистичке активности". Ово није имало везе са идеологијом мада може тако да сазвучи. Односило се је, углавном, на тржишне активности привреде. Многе угледне фирме су то умеле да примењују. Мислим са простора бивше Југославије, угледајући се на светске токове и корисна искуства других.

Садашње генерације га не познају а наши данашњи теоретичари никада нису ушли у његову суштину јер, боже мој, Котлер ни слова нија о томе написао. А и како би када он о томе ништа није знао! Али о томе су, и те како, знале управе светских сајамских организатора и то спроводиле а, колико знам, то и данас раде. И тако сам, пре неколико дана, посветио први прилог посвећен умећу наступа на сајамским приредбама или на специјализованим изложбама. Због чега то радим (пишем)? Одговор је доста једноставан: сајамске приредбе су, у то сам уверен, још увек најјаче средство унапређења продаје. Свестан сам да ће многи одмах: а дигитални маркетинг, а интернет, а ... Да, али постоји генерацијски јаз и све већа свест о не баш сјајном развоју многих наших теоретичара који нису увек свесни окружења, који умеју да разликују и уочавају различите степене културног развоја одређеног народа, односно степена образованости. Па и свести о низу карактеристика која нуди ово поднебље под утицајем и социо-демографских карактеристика једног народа у односу на друге. Посматрајући данашњу сцену маркетиншких услуга у Србији, све сам у то уверенији. Код српских организатора сајамских приредби, од локалних (којих је све више па до међународних), процеси на формирању заинтересованости потенцијалних, па и тзв. сталних излагача (којих је све мање и сајамски организатори нису више сигурни у пословну политику многих излагача), су на скромном нивоу. Оптереченост продајом изложбених сајамских површина је императив и тај директан прилив је доминантан у понашању организатора, превиђајући, осим декларативног, да су сајамске приредбе место сусретања понуде и потражње.Како су и многи сајмови партијски плен многих, то се од руководстава и стручнх изложби не може очекивати да прате светске токове јер их не разумеју. А ни образовани да разумеју да су наступи на сајамским приредбама озбиљан инвестициони подухват за сваког излагача - био он мали или јако велики. Ако се организује на такав начин да би се могло говорити о својеврсној инвестицији. О томе у трећој причи. Вероватно ћу је поставити у недељу, у вечерњим сатима. А, сада, три нова аутора, чији су прилози право богатство у ГОДИШЊАКУ ТАБУ ЗА 2017. ГОДИНУ и који је, све ближи, објављивању. И бројеви на сликама, требало би да о томе сведоче.

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/28%20-%20Grubjesic-Nedic-Vlajic.jpg

(61) ГОРДАНА - ГОЦА ГРУБЈЕШИЋ (Београд) ДОБРО ДОШЛИ НА НОЋ РЕКЛАМОЖДЕРА"...Већ две деценије "Ноћ рекламождера" је важан догађај и за промоцију домаће и регионалне оглашивачке сцене. Њене награде постале су ствар престижа међу ствараоцима средстава оглашавања јер награде додељују искључиво они којима је и намењена. Публика!"

(62) ДЕЈАН НЕДИЋ (Београд) РАЂА СЕ ЈЕДАН НОВИ СВЕТ"... Брзо су скројене панталоне постале претесне. У врема када смо мењали ноћ за дан, ја сам желео мало светла. И утабане стазе ми се ни мало нису допадале. Зато сам и кренуо путем којим се ређе иде. И никада се због тога нисам покајао."

(63) ГОРДАНА ВЛАЈИЋ (Панчево) ЛЕПО ВАСПИТАНИ АУТО"...Иза свих случајних или брижљиво планираних и негованих успеха увек стоје - посвећени и креативни појединци. Ово сам посветила њима."

БЛИЖЕ СЕ САЈАМСКЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ

Поводом објављивања ГОДИШЊАКА ТАБУ ЗА 2017. ГОДИНУ (двадесет седми наставак - прва прича посвећена сајмовима)

16. јануар 2018. године

Био сам гост више сајамских управа са ореолом светског угледа: Верона, Беч, Минхен, Франкфурт, Келн, Диселдорф, Париз, Бордо ..(Извините, превидом да нема више Југославије па заборавих на Загреб и Љубљану.) Био сам и посетилац небројеног броја сајамских приредби разноврсног садржаја, где сам био у могућности да посматрам понашања и излагача и посетилаца. Чак да уочавам разлике када су само дани за излагаче и пословне (претходно регистроване) посетиоце и посебно - само за широку публику.

Одржавао сам и сјајне односе са Међународном унијом сајмова UFI (Париз), који су били и учесници Међународне ИАА конференције одржане маја 1983. године у Београду. (Био је то први продор ИАА у земље Средње и Источне Европе.)

Вероватно је да не бих овоме придавао посебну пажњу у збиру својих успомена да нисам (као глодур часописа ТАБУ) редиговао сјајан ауторски прилог јединствене мр Маријете Лазор, који ће бити објављен у ГОДИШЊАКУ ТАБУ ЗА 2017. ГОДИНУ.

У том раду има један занимљив пасус (цитат): "Радећи на различитим профилима људи, из разноврсних компанија из земље и света, схватила сам да вечина наших излагача, досадашњих или само потенцијалних, не умеју да искористе сајамски наступ на прави начин. Не виде да је наступ на сајамској приредби инвестиција већ га посматрају искључиво као трошак који, углавном, очекују да се одмах врати (већ) током трајања сајамских дана. Такође сам схватила да корисници сајамских услуга заправо купују очекивања, обећања и настојање да се све то испуни управо на сајамској приредби на којој су излагачи (крај цитата)."

Случај је хтео да сам свој први сајамски "деби" имао на Међународном пољопривредном сајму маја 1962. године у Новом Саду. У име Фабрике авиона УТВА (где сам тада радио (1959 - 1962), излагали смо опрему за мешаоне и фабрике сточне хране. Као "напредни" омладинац (то ми је био део "политичке карактеристике"), тада, а и неколико наредних година, разумео сам да су сајамске приредбе у Југославији биле својеврсне смотре самоуправног социјализма и успеха њених радних људи. Да су главни догађаји биле посете високих државних функционера и политичара на државним и партијским функцијама. Почев од председника СФРЈ, преко председника СИВ-а (тадашњи назив савезне владе), до савезних, репунбличких и других мнистара. (Председници коморских механизама нису имали овај третман.)

Они су, генерално, били и једини предмет посебне пажње медија. Њихове изјаве су биле врло важне на путу развоја самоуправне привреде (ово пишем врло озбиљно, без и најмање могуће дозе цинизма).

У једној од мојих "приповедака", писао сам о истраживању могуће ефикасности наступа војвођанске привреде (једне године) на Јесењем загребачком велесајму, тада најважније сајамске приредбе у држави. Као и о разлозима због којих добијени резултатзи нису "видели светлост дана".

Оно о чему, колико памтим, никада нисам говорио је мој специјалистички рад на Вишој економској школи у Београду (претходница данашње Београдске пословне школе), по завршетку наставе на Једногодишњој специјализацији из привредне пропаганде, школске 1971/1972. године.

Одбранио сам рад али без иједног питања - било ментора (Миховил Скобе, из загребачке агенције ОЗЕХА), бло чланова комисије. Назив мог рада гласио је: "Организовани наступи југословенске привреде на међународним сајмовима и специјализованим индустријским изложбама у функцији поспешења извоза.

Пошто сам "обишао света" (делимично цитираног и у уводу ове приповетке), почео сам да радим на својој новој књизи "Умеће наступа на сајамским приредбама". По мојој процени, завршио сам око 80% планираног рукописа. А онда, почетком овог века, стао сам. Нисам налазио нити (квалификоване) саговорнике, нити заинтересоване.

Шта сам видео и научио по свету ходајући и гледајући, о томе више у наредним причама-

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/27-Zekovic.jpg

(58) МИРЈАНА ЗЕКОВИЋ (Београд) МАРКЕТИНГ ДАНАС БЕЛЕЖИ САМО ПРОФИТНЕ ЦИЉЕВЕ

"... Банка и уметност, моја прва смела кампања у сарадњи са Агенцијом "Борба", коју је бриљантно водио Драган Сакан. Кампања је почивала на резултатима до којих смо дошли истраживањем тржишта и закључцима који су се наметали. Донела нам нове деоничаре и штедише.Та кампања, по свом садржају и креативној изражајности, вероватно би и данас могла да буде на било ком реномираном такмичењу у борби за најбољег оглашивача из света банкарства."

(59) ТАТЈАНА БОЛПАЧИЋ (Београд) ЗАГРЉАЈ ЛИЧНОГ ОДНОСА И ДИГИТАЛНОГ МАРКЕТИНГА (маркетинг из личног угла "очима детета")

"... Како се интересовање за маркетинг развило у моју страст према продаји едукацији у продаји. По формалном образовању дипломирани правник, била сам сигурна да ми је намењен пут судије или адвоката. ... Стицај посебних околности отворио ми је чудесно занимљиво путовање у "свет продаје".

(60) АНА ВЕХАУЦ (Београд) СВЕ СЕ ПРОМЕНИЛО И СВЕ ЈЕ ОСТАЛО ИСТО

"... Одмеравање снага владало је, и владаће, и између агенције и клијента. Агенције замерају клијентима да "траже много музике за мало пара", а клијенти се стално жале на агенције да су распикуће. Првима су рокови прекратки, а другима трошкови превелики. На релацији агенција - клијент, увек ће бити доста затезања али сујете."

АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ И ПОЛИТИЧКИ МАРКЕТИНГ

Поводом објављивања ГОДИШЊАКА ТАБУ ЗА 2017. ГОДИНУ (двадесет шести наставак)

12. јануар 2018. године

Свестан сам да ћу многе наљутити, понеке (које, генерално не познајем - многи од њих нису у мом видокругу) обрадовати, али, морам нешто да кажем када је политички маркетинг у питању. Неко, у име и за рачун Александра Вучића, или он сам - не би ме изненадило да сам доноси понеке одлуке из овог домена (имао је одличног учитеља), то сјајно ради.

Хтео сам, пре две-три године, да политички потез умањења пензија (и мени и мојој супрузи око 2.500 евра/годишње), прогласим (јасно, у своје лично име) МАРКЕТИНШКИМ ПОТЕЗОМ ГОДИНЕ! То је, с аспекта маркетинга и то политичког, било обезбеђење (форимирање) верне гласачке машинерије која, и дан-данас, сјајно функционише. Мислим на пензионере који примају (или су примали), с правом или не, до 25.000 динара/месечно а да, ни једног тренутка, није најављивано па и остварено, нити је неко из те групе показао "солидарност с онима којима се умањују стечена права од 10 до 25 и више процената". Чак ни ПУПС у чијем сам формирању непосредно учествовао. То није тема ове приче па ћу ту, за сада, стати. Синоћ сам читао један ауторски прилог (који ће бити објављен на странама ГОДИШЊАКА ТАБУ) који ми је омогућио да схватим како коалиција снс-спс ПОБЕЂУЈЕ и то убедљиво. Јутрошњи чланак на насловној страни најстарије новине на Балкану, видно је утицао да и о овоме прозборим неколико речи. Пре неки дан, на странама исте новине, прогласише нашег председнике Републике, неком врстом Баба Ванге. Наводно, на једном скупу (у мојој слободној интерпретацији), говорио је о сушној години и како би добра киша, на пример тог датума (који је јавно изрекао), била добра дошла и натопила сушну земљу. И што рече, то се и десило. Тачно тог дана нападала је обимна киша! Имам осећај да се његов изборни штаб маестрално поиграва са представницима опозиције који никако да схвате шта им раде, поготову у немоћи да понуде "контра офанзивне потезе". И онда се присетих сјајне италијанске докторке комуникација, Марије Бруна Пустето и њене одличне књиге "Политички маркетинг" (издање КЛИО још 1996. године). Још више Жан Жак Сегеле (кога сам имао прилику да упознам и да буде мој гост на ручку) и његових четрнаест политичких кампања које су биле, по правилу, сјајне. Добитне. Од Бруна Крајског, до Митерана (чак два пута) и других. И да заључим ову причу са Питером Дракером, који је постао познатији после смрти (а дуго је живео!), него за живота. Причао је (писао) и о пет сила које битно могу да утичу на нешто или неког, а да ви не можете да их спречите. У опису тих ставова, изрекао је (опет ја у слободној интерпретацији јер сам те књиге које, сада, у слободној форми, препричавам (јер сам 1.602 наслова поклонио Мокрогорској школи менаџмента на Мокрој Гори), написао: "Ако хоћете да пропаднете, онда пројектујте (замислите) реакције својих противника па се по њима поводите, сигурно ћете доживети - НЕУСПЕХ!

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/26%20-%20Dalila%20Ljubicic-Igor%20Savic-Dragan%20Jeremic.jpg

(55) Мастер ДАЛИЛА ЉУБИЧИЋ (Београд) ШТА ЈЕДАН МАШИНАЦ РАДИ У МАРКЕТИНГУ "... Где је танана граница између вести и пропаганде (оглашавања), између истинитог и лажног текста, зашто су наслови баш такви какви су, где су у медијском садржају стереотипи, где се игра на емоције ..."

(56) ИГОР САВИЋ (Београд) РЕВОЛУЦИЈА БЕЗ КОНТЕКСТА "... Зашто је све ово важно? Пре свега, да би сви били на истој, како данас наше комшије кажу, разини, и имали свест о каквоћи времена у којима живимо и изазова у комуникацији са којима се сви сусрећемо, као покретачи те уједно и сведоци истих."

(57) Др ДРАГАН ЈЕРЕМИЋ (Ваљево) ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ ИЗМЕЂУ КУТИЈА "... Шта је то кампања власти? Трговина "посао за глас" - када је била више заступљена. Када сам пројектовао кампање 1996. и 2016. године, тада сам научио да, ма колико јаког кандидата имаш као противника, предан и континуиран рад на терену то неутралише."

ЕТИКА. МОРАЛ. ЧАСТ

Поводом објављивања ГОДИШЊАКА ТАБУ ЗА 2017. ГОДИНУ (двадесет пети наставак)

9. јануар 2018. године

Њујорк, мај 1981. године. Гост сам Расела Мелвина, старијег међународног потпредседника (Chairman) у недељнику светског угледа: Њусвику. Пошто је циљ посете припрема Међународне ИАА конференције у Београду (15-18. мај 1983. године, четири године рада на њеној припреми, чји сам био генерални секретар), а он је уједно и председавајући ИАА, јасно је шта је тема.

Међутим, у једном моменту, Расел мења тему и каже: "Замолићу те да још мало останеш, волео бих да присуствујеш једном разговору са занимљивом муштеријом (оглашивачем). Јасно је да сам га послушао. Американац, као у њиховим филмовима, вади чек, уредно потписан али без уписане цифре и пружа га мистер Мелвину. Одмах стартује: "Тражим серију објаљивања моје огласне поруке (производ XY (није важно) и то у десет узастопних бројева недељника. Ви упишите цену" Ваш ценовник ме не занима. Иако за столом седе и финансијски директор, и директор службе за оглашавање и још неки други људи, разговор у име Њусвика води Расел Мелвин. "Господине, ми смо почашћени Вашом понудом али не можемо да је прихватимо, без обзира колико су нам потребне ваше паре. То није производ који занима структуру наших читалаца. Ви нећете остварити предвиђени обим продаје, а ми ћемо изазвати љутњу наших читалаца јер им препоручујемо производ који њих не занима. Још нешто. Пошто кампања неће донети резултате које Ви очекујете, Ви нећете бити довољно самокритични и подсетите се да сте управо Ви инсистирали на оглашавању у нашем часопису. И онда ћете, у свом окружењу, говорити да смо ми лош часопис који не продире до одређених читалаца (купаца). А ми то, опростите, не можемо себи да дозволимо." Амер је изашао "распамћен". Новац није све! Када смо остали сами, говорио ми је о уређивачкој политици, да је политика оглашавања саставни део уређивачке политике часописа, да је углед Нјусвика изнад свега, који нема цену. Имао сам осећај да је одлично био информисан о нашем тржишту медија, уређивачких политика (које се, и дан-данас) ограђују и напомињу да не одговарају за садржај огласне поруке (иако наш Закон о оглашивању другачије говори), да са новцем у Југославији можеш да купиш (добијеш) све што помислити можеш. Као да је и данас слично. Или, мало горе!

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/25%20-%20Ivackovic-Pantic-Agic.jpg

(52) ИВАН ИВАЧКОВИЋ (Панчево) ЈЕДАН И ЈЕДАН СУ ТРИ "... Ако ми је Жозеф Лончар био први ментор, Мик Џегер био ми је највећи клијент. Нису ни њих двојица без сличности. То су две неуништиве енергије. Жозеф је живео од маркетинга, Џегер је узео неку пару од музике, али обојица би то радили и бесплатно. Толико воле свој посао. Што каже Кит Ричардс, гитариста и Џегеров најважнији партнер у Ролингстоунсима. "Ми бисмо платили да изађемо на на бину и свирамо. Срећом, промотери то нигде не знају."

(53) Др САЊА ПОПОВИЋ ПАНТИЋ (Београд) ПРИПАДАМ ГЕНЕРАЦИЈИ "ИКС" "... Пријем приправника у највећу маркетиншку агенцију МАРК-ПЛАН организован је, те године, по свим "прописима": тестирање кроз три типа упитника, бодовање, разговор а, затим, и распоређивање по секторима. МАРК-ПЛАН је функционисао перфектно, као у најбоља времена процвата маркетинга, у некој врсти романсиране тржишне и економске стварности која је владала на простору СФРЈ до 90-те. Да ли је то био ехо тих срећних времена, инерција једног дуго успостављеног и предивног система - не знам ал ми је веома, веома пријао. У моменту када је пола генерације паковало кофере на пут у једном правцу а добар део друге половине покушавао да бесконачнм студирањем одложи суочавање са немилом стварношћу, дошла сам у средину у којој се инсистирало на високим стандардима. Добили смо обуку за рад у СПСС у исто време када се овај програм тек појавио на тржишту као алат за обраду резултата истраживања, са великом могућношћу укрштања варијабли."

(54) Мастер МАРИЈАНА -МАЈА АГИЋ МОЛНАР (Београд) ЈУЧЕ. ДАНАС, СУТРА "...Интернет или ученици, ко је актуелнији. Ко уме да чита и комбинује информације и различитих извора информисања, тај ће бити победник."

КАКО МИСЛИТЕ ДА ЗАРАЂУЈЕТЕ И ЗА НАС, А И ЗА ВАС, АКО НЕ КОРИСТИТЕ НЕЗНАЊЕ И НЕОДГОВОРНОСТ КЛИЈЕНАТА

Поводом објављивања ГОДИШЊАКА ТАБУ ЗА 2017. ГОДИНУ (двадесет четврти наставак)

9. јануар 2018. године

Од првог дана оснивања Центра за маркетинг МАРК-ПЛАН, прво деоничко друштво приватног капитала у Југославији (крајем 1989. године) по законима који су донети у време Владе СФРЈ којом је руководио Анте Марковић, наша прокламована политика је гласила да ћемо бити национална агенција. Да ћемо, превасходно, радити за потребе домаће индустрије (која је још постојала). Старији памте да сам имао парафиран уговор са седиштем МекКена у Њујорку, да будемо њихов први офис у Источној Европи са њиховим 100-постотним капиталом а ми да будемо њихови чиновници.

Преговори су трајали од 1980. до 1983. године, наизменично у Њујорку и Београду. Када смо донели парафиран уговор, требало је да га усвоји Раднички савет Завода за унапређење робног промета. На опште изненађење, директор је ставио ВЕТО. Пошто смо много научили од МекКена током наших међусобних посета и били захвални за обиље литературе која нам је стављена на расположење, када смо регистровали МАРК-ПЛАН сматрали смо да би било некоректно да филозофију пословање и технологију рада ставимо у функцију конкурената МекКену. Почетком деведесетих, били смо водећа агенција у Југославији, оспособљена да решавамо тржишне проблеме наших клијената. Писма, која смо добијали од водећих светских агенција, редом смо одбијали,стрго се држећу усвојених принципа. Силом прилика, и под одређеним притисцима, прихватили смо посету водећих људи једне од десет водећих светских агенција. Разговор је текао уљудно, поготову када су исказали своје нескривено задовољство нашом пројекцијом разумевања и примене маркетиншке филозофије, и када смо приказали вођене кампање и остварене тржишне резултате. Страшан, неочекиван обрт, настао је када смо, на нашу иницијативу, започели разговор о медија планирању и одређивању пропагандног притиска објављујући огласне поруке у изабраним медијима. Наша питања: како они боље познају тржиште медија од нас, односно да ли је потребан одређени пропагандни притисак који су они утврдили у Франкфурту (то им је било седиште за Европу) ако не познају тржиште конкуренције, њихове тржишне активности, квалитет тржишних комуникација и имамо ли право да утичемо на ревизију тако добијених планова, немачку господу сам довео до беса! Вођа делегације је, тада, изјавио; да је чуо да сам тежак преговарач, да више шитим интересе клијента од било кога другог. Без пардона, рекао ми је да сам будала, да су наши разговори окончани јер не разумем да агенција, превасходно, треба да штити своје интересе и да није умесно да штити интересе клијената ако се он понаша неодговорно и незналачки. Био је то КОМПЛИМЕНТ на који сам, и данас, поносан.

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/24%20-%20Janicijevic-Jovanovic-Duric(1).jpg

(49) СРЂАН ЈАНИЋИЈЕВИЋ, МБА (Београд) ЈЕС' ЧИТ'O НА ДРИНИ ЋУПРИЈА "... Знам да желим да се бавим маркетингом, једна је од најчешћих реченица клинаца на интервјуима за посао. Када се мало упуте ида објасне шта под тиме подразумевају и појасне интрересовање, њихови одговори су били: "промоција", "реклама" или "ПР". А онолико дебеле књиге су морали да набубају."

(50) ДРАШКО ЈОВАНОВИЋ (Београд) ДВА ПЕРИОДА МОГ МАРКЕТИНШКОГ ЖИВОТА "... Исте, 1991. године, умрла је и моја држава, СФРЈ. Нови друштвени поредак довео је до пропасти самоуправљачког система у коем сам радио, Као и многа друга предузећа, и они се буквално уршио и нестао (мисли на Предузеће робних кућа Београд, гд еје био шеф пропаганде - примедба уредника). Дао ми је прилику да стекнем велико искуство, да сарађујем са највећм именима тадашњег света маркетинга и обезбедио ми личну позицју и популарност у стручним круговима."

(51) Професор др ВЕЉКО ЂУРИЋ (Београд) ДРВО У ШУМИ "... Пре нашим очима се руши свет традиционалних медија и малопродаје, успостављају се нови начини и правила комуникације. Старо знање не вреди много а ново брзо застарева. Млађи знају више од старијих, телефони су постали паметнији од њихових власника."

ДО САДА САМ ОБЈАВИО ДВАДЕСЕТ ДВА ПРИЧЕ О СВЕТУ МАРКЕТИНГА У СРБИЈИ. БИЋЕ ИХ НАЈМАЊЕ ЧЕТРДЕСЕТ. МОЖДА И ЧИТАВИХ ПЕДЕСЕТ

Поводом објављивања ГОДИШЊАКА ТАБУ ЗА 2017. ГОДИНУ (двадесет трећи наставак)

8. јануар 2018. године

Прву причу о свету маркетинга у Србији, без нарочитих претензија, објавио сам 29. септембра прошле године.

Није ми била претензија да то постане нека врста приче у континуитету. Више као да најавим јединствено издање: ГОДИШЊАК ТАБУ, преиначену првобитну идеју из поштовања према осамдесет осам аутора и њиховим прилозима (од неколико хиљада страна и више стотина фотографија и цртежа, који ће бити саопштени на преко четири стотине страна издања, у формату часописа, тако ћемо, због обима, то поделити у два тома, али и истовремено објавити). А онда сам схватио да имам читаоце - до данас њих 813 (бар према онима који су то потврдили а подоста њих и прокоментарисали), а према званичним подацима ФБ. Има и "шеровања" што ме (нас) посебно радује. Претпостављам да има и оних који то прате, читају и у себи или у својим окружењима то коментаришу, али, из неких разлога, не осећају потребу да то и јавно признају. Њихово право и то није битно, Бар за ове приче. Информисан сам да има и оних који, сада, жале, што су одустали. Као и оних који су ме сматрали недостојним па ми, уопшт,е нису одговорили на љубазно упућен позив. Заборавили су Божију: "Поштуј оног ко те поштује". "Подржавај оне који те подржавају". "Воли оне који те воле". Руку на срце, много су ми важнији оних 813 читача. Има предивних текстова. И аутора који нису само из Београда. И који су већ изазвали пажњу својим радом и појавношћу. Оно што ме нарочито мотивисало да издржим и да остварим, што је могуће већу, разноврсност, је "енти" покушај да заинтересујем(о) коморски механизам, Владу Србије, њена министарства и агенције, да неколико хиљада људи, свакодневно, одговорно, стручно и креативно раде на некој другој слици о Србији. Да запошљавају неколико хиљада високо-образованих људи, да су нето извозници, да им је учешће у бруто друштвеном производу земље толико велик колико је недостижан појединим гранама и групацијама. Волео бих да неки нови "селектор", једног лепог дана (а можда и пре), настави где ћу ја стати. Због покољења која долазе а и данас су већ на путу да постану његови ствараоци.

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/23%20-%20Stojanovic-Jovanovic-Lazarevic.jpg

(46) МЛАДЕН СТОЈАНОВИЋ ( Ниш) МАРКЕТИНГ ВАМ ФОКУСА "... Има ли ово икакве везе са стањем маркетинга на нашим тржиштима и људима који се истим баве. И те како. Као што су су горе поменуте "старе" компаније уљуљкане у сопственој величини и мисле само на себе, тако се стиче утисак и да је маркетинг (у ширем смислу), уљуљкан у своју битност и да је фокусиран само на себе и своје потребе. Али не и на потребе тржишта. Па, тако, и данас имамо најаву огласних порука које, као главну тему, имају саму компанију: број година у послу, број запослених итд. Као да то обичног купца уопште занима. Или је фокус на самом производу: које су карактеристике, ко је произвођач и слично. Невероватан је број привредника који не разумеју да бити информисан не значи бити и мотивисан (на одлуку о купњи производа или коришћења одређене услуге."

(47) САША ЈОВАНОВИЋ (Ниш) ИЗ XX У XXII ВЕК "... КАКО ПОБЕЂИВАТИ. У тенису, кажу, побеђује онај који боље игра све док не стигне до циља. На врху, побеђује онај ко мање греши, јер оба ривала имају врхунску технику и знање као и психофизичку припремљеност, У избору праве маркетиншке стратегије, често неће бити довољно да све одрадите по правилима, како налажу искуства других и књиге, па ни да се потпуно прилагодите сегменту тржишта који циљате. Велики значај одиграће откривање слабости конкурената и начина како дави пружите бољу услугу или бољи производ, ту где је конкуренција лошиај а корисници незадовољни."

(48) Мр ИГОР ЛАЗАРЕВИЋ (Београд) ПОДСЕТИ МЕ ШТА ТО БЕШЕ КОДЕКС "... Читаоче, одмах да те упозорим. Ово ће ти бити, вероватно, једна од најдосадних тема у оквиру овог издања. Кога још занимају теме као што су поштовање етике, кодекса и друштвено-одговорно поштовање. Наравно да је занимљивије читати о маркетинг чаролијама, тржишним пикантеријама, људима који су променили свет или о компанијама које су помериле границе."

ДА ЛИ ЈЕ И ОВО ПРЕДВИЂЕНО НЕКИМ ПОГЛАВЉЕМ СА ЕВРОПСКОМ УНИЈОМ

Поводом објављивања ГОДИШЊАКА ТАБУ за 2017. годину (двадесет други наставак)

4. јануар 2018. године

Присећам се:

Кампања за производ СОЈАПРОТЕИНА, СОЈА-ВИТА, била је у пуном замаху. Спремали смо се да освојимо Загреб. Главни промотер био је ТВ водитељ Оливер Млакар. Направили смо, бар смо тако мислили, одличан ТВ спот: чувена спикерка РТВ Београда прихватила је главну улогу. Требало је да каже: "Важно саопштење: СОЈА-ВИТА наступа у ексклузивном хотелу ESPLANADE. Домаћин презентације, који ће вам пожелети добродошлицу, је Оливер Млакар.

Сви у екипи били смо одушевљени идејом, још више врхунском реализацијом. Али! ТВ Загреб је одбио да емитује наш ТВ спот. Кажу: постоји бојазан да ћемо, злоупотребом јавних личности са ТВ екрана, довести у забуну гледалиште. Да ће помислити да је то званично саопштење, поготову што смо закупили време емитовања уочи Другог ТВ дневника. Не само да су нас одбили већ су о својој одлуци обавестили остале ТВ центре у Југославији. То је значило да су нам врата затворена на свим ТВ станицама. Данас гледамо угледне водитеље како протежирају одређене производе, поготову тзв. парафармацеутске. Чак и своје породице уводе у кадрове. И то никоме не смета. ТВ станицама је само важан приход. Прагматични неки духови! Присећам се: Био сам гост на ручку са Американцем Денисом Л. Вилкоксом, маестралним стручњаком за развој јавних односа. Домаћин је била професорка доктор Гаљина Огњанов која, иначе, и тај предмет предаје својим студентима на Економском факултету Универзитета у Београду. Ручак је трајао неколико сати, да бисмо се "сити" испричали. При томе, и интервју обавили (који смо, касније, објавили на страницама ТАБУ-а). Тада нам је речено да је у америчкој пракси најстрожије забрањено преводити см/ступце на којима су објављене одређене вести и то исказивати противвредношћу огласног простора на истој површини. Јасно је да је, у таквим случајевима "математика" увек на штету оглашавања. Ако се то деси, аутор се искључује из адекватног удружења, са трајном забраном (доживотном) да настави да се бави овим послом. А удуружење издаје лиценцу! Значи, никада је неће добити. Ако, пак, иза тога, стоји и агенција као правно лице, ставља се на зид срама, како би је потенцијални корисници избегавали. Данас је дневна новина ПОЛИТИКА (18. страна), преко целе стране објавила. "Наш допринос друштву је 123 милиона евра". Саговорник: Дејан Николић, директор Београдског маратона. Новинар: Београдски маратон је генерисао 123 милиона евра опште друштвене користи. Дејан Николић: реч је о пи-ару и комерцијалној вредности у земљи и иностранству... Дакле, ово нисмо ми као организатори добили, већ (смо) допринели друштву. Без коментара. Присећам се: Заказана важна седница Групација маркетиншких агенција ГМА у оквиру ПКС. Свечана атмосфера. После усвајања Правилника о оснивању ЕТИЧКОГ КОМИТЕТА(/на претходној седници), на реду је усвајање његовог Пословника о раду, како би се, ако затреба (недајбоже), могли санкционисати они који користе компаративну пропаганду, задиру у ауторска права, злоупотребљавају децу у разним облицима промотивних активности и тржишних комуникација и слично. Све оно што је нормално да постоји у скоро свим индустријски развијеним земљама, претежним чланицама Европске уније и на другим континентима. "Велике" агенције у Србији, претходно организоване, то спречавају. Изговор је: такве инструкције су добиле из својих централа. Не смеју да дозволе да то важи и у Србији. А у тим, домицилним државама, то функционише десетинама година.

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/22%20-%20Vucetin-Polak-Randelovic.jpg

(43) НОВИЦА ВУЧЕТИН (Београд) КАКО САМ СЕ ЗАЉУБИО У МАРКЕТИНГ "... На једном сиже позив из Савезне коморе за учешће на саветовању које се организује у Загребу: УТИЦАЈ БОЈА У ПАКОВАЊУ. Говорник је Луис Ческин, директор истоименог института из Чикага. Саветовање је замишљено као нека врста додатне едукације а било је посебно атрактивно јер смо ми, у номинално комунистичкој земљи, почели да откривамо феномене тржишта. У још, увек, централно-планској привреди, да се упознамо са напредном америчком праксом. Био сам одушевљен његовим излагањем. Посебно када је говорио о истраживању дизајна амбалаже. Једна његова реченица ми се урезала и у мозак и у срце: "We do not make a research of packaging but we make research of product through packaging".

(44) МИРА АДАЊА ПОЛАК (Београд) ИСТРАЖИВАЧ ПО ВОКАЦИЈИ. ДИПЛОМИРАНИ ПСИХОЛОГ У СВЕТУ МАРКЕТИНГА И НОВИНАРСТВА "... Примећујем да су огласне поруке упућене женама прављене тако да рачунају са тим да ће оне брже постати потрошачи ако им се обећа да ће се куповином производа или коришћењем одређених услуга, осетити лепшим, снажнијим, сигурнијим у себе. То може да буде својеврсна манипулација."

(45) Мр НОВИЦА РАНЂЕЛОВИЋ (Ниш) РЕТРОСПЕКТИВА МАРКЕТИНШКИХ ТОКОВА НА НАШИМ ПРОСТОРИМА (Из личног угла) "... Осећам потребу да изразим захвалност Редакцији часописа на пруженој прилици да преко страница ТАБУ-а изнесем своју "маркетиншку исповест", након полувековног битисања по тајнама те, релативно нове, научне дисциплине и пословне функције. У дубоке воде маркетинга "загазио" сам пре пола века, када је, у условима социјалистичког, самоуправног и планског привређивања маркетинг био табу тема и "забрањено воће". У међувремену, у промењеним околностима, маркетинг је и на нашим просторима еволуирао до размера прекомерне употребе и свеколике злоупотребе."

ПРОШЛИ, САДАШЊИ И БУДУЋИ

Поводом објављивања ГОДИШЊАКА ТАБУ ЗА 2017. ГОДИНУ (двадесет први наставак)

2. јануар 2018. године

Свој први прилог у овој - 2018. години, одлучио сам да посветим људима који су ми, несебично, помогли да мислим да сам ово (претпостављам) што данас јесам. Разумели сте. Мислим на прву двојицу са фотографија: инжењера економије (некадашња звања дипломаца са економских факултета) Мирка Марковића (1918), и на дипломираног економисту Новицу Вучетина (1929 - ). Трећи на овој збирној слици је Александар (Саша) Грбовић (1971 - ). После три године не баш увек интензивног дружења (на жалост, са разлогом и његовом спреченошћу да то буде чешће), за њега сам убеђен да, данас, у Србији, најбоље разуме филозофију маркетинга и како се могу, и под којим условима, остваривати реално постављени циљеви.

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/21%20-%20Markovic-Vucetin-Grbovic.jpg

О правом, правцатом господину, Мирку Марковићу, подоста сам писао. И поред тога верујем да је заслужио много више. И кајем се што ми је то промицало. Рођен 1918. године у Батуму, Грузија (бивши СССР), долази у колони избеглица по избијању револуције у Русији. Беспрекорног васпитања и широког образовања, енергију је црпио из француске литературе, културе, уметности али и система и садржаја образовања, јер је тим језиком, као прави Рус, супериорно владао. По тим утицајима, битно се разликује од других стручњака којима је енглески језик, најчешће, основни или једини страни језик којим владају. То се увек осећало: од његовог понашања, до процеса размишљања, нарочито о тржишту и његовим законитостима. Његова књига (заправо уџбеник) ОСНОВИ МАРКЕТИНГА, у издању "Савремене администрације" маја 1975. године је, у суштини, прерађена скрипта "Истраживање тржишта и привредна пропаганда" која је коришћена као наставно градиво на Вишој економској школи у Београду, у школској 1970/1971. години. И надаље ми је енигма како је амерички професор, др Филип Котлер, заузео тако доминантно место у југословенској теорији у образовању (мање у пракси) на нашим факултетима и вишим економским школама. То ми је, на својеврстан начин, објаснио (покојни) професор др Роман Образ, немачки ученик, који је био у одличном тандему са професором др Федором Роко, америчким учеником (обојица живели и радили у Загребу), који су се стално надметали у ставовима о тржишту и могућим решењима уочених или пројектованих проблема. Са професором Мирком Марковићем почео сам интезивну сарадњу још у школској 1964/65. години када је, на Вишој школи за спољну трговину у Београду, у сарадњи са директором те школе, Небојшом Поткоњак, организовао (на простору Југославије) први тромесечни курс из привредне пропаганде, чији су полазници били из многих крајева Југославије. Професор Марковић је и аутор програма "Једногодишње специјализације из привредне пропаганде" на Вишој економској школи у Београду, по систему који је био заједнички производ: "Последњих десет дана у месецу". (С обавезном наставом, испитима и завршним дипломским радом на крају специјализације.) Како су настали симпозијуми "5+1" (после треће кригле пива, посматрајући слуђене Чехословаке након уласка Варшаваског пакта у Праг), често сам писао, и опет понављам: нисам довољно и не знам, нисам сигуран, како ћу се одужити том величанственом господину. Овај, краћи омаж, посвећен стогодишњици од његовог рођења, нека буде мој скромни допринос и покушај да му се да место које је заслужио у развоју тржишта: образовању многих редовних и ванредних студената (чији сам и ја био). Господин Новица Вучетин посебна је прича. Син власника прве рекламне агенције у Краљевини Југославији, прве лекције прима као дечак, а познавање петнаестак и више страних језика "производ" су родитеља, баба и деда, оца са дипломом чувене Високе комерцијалне школе у Бечу (која и, дан-данас, постоји), до дадиља и бединерки. Са својим знањима, међу првима, професионално се бави економском пропагандом већ средином педесетих година, што несебично преноси на странице гласила УЕПС-а "Економска пропаганда". Имао је "нос" да осети да ће револуцију на тржишту донети развој претпакованих производа (тзв. појединачна комерцијална паковања). Без те револуционарне промене у индустрији, тешко би настали предуслови за оглашавање многих проиизвода. Тако је настао часопис "Савремено паковање", изложбе амбалажног материјала, машина за паковање претпакованих производа и слично. И данас је издавач "Инфопака" којег ваља читати а поједине прилоге и проучавати. Имао сам огромну привилегију да две године радим са њим. Прво као уредник публицитета, да бих, на крају, био и његов помоћник. Знање ми је несебично преносио. И омогућавао да га обогаћујем посећујући највеће сајмове амбалаже и паковања по свету. На маркетиншким пројектима на којима сам радио, имао сам огромну предност у односу на многе: управо захваљујући знању и разумевању амбалаже у тржишним утакмицима. Јасно, утицај Мирка Марковића и Новице Вучетина од огромног значаја, не сме "отићи са мном". И неће, у то сам уверен. Александар - Саша Грбовић је мој избор. Сигуран сам, непогрешив. Имам. Синтеза прагмачног духа, еквивалентног посматрања света у данашњем окружењу, брзина али и квалитет размишљања и одлучивања, већ сада су, за многе, стратешке предности за оне који сарађују са Сашом. Његова "диоптрија" посматрања окружења и закључивања, понекад ме подсећа на мене. Из мојих млађих дана. Имао сам стратешку предност: у тим, мојим годинама, конкуренција памети била је далеко скромнија него што је данас, када "вукови" владају. Имам осећај да се он тих "вукова" не плаши. Знам да ће време показати да сам направио одличан избор.

МЕККЕНОВА ШКОЛА И МЕЂУНАРОДНА ПРАКСА

Поводом објављивања ГОДИШЊАКА ТАБУ ЗА 2017. ГОДИНУ (двадесети наставак)

27. децембар 2017. године

Пратим тржиште маркетиншких услуга у Србији колико ми то услови дозвољавају и хватам себе у размишљању због чега упорно копирамо свет превиђајући обичаје нашег поднебља, културни степен развитка становника Србије, њихове социо-демографске карактеристике, историје (ово "е" на крају речи није грешка!) прошлости са снажним утицајем на данашње стилове живота - толико различите од севера до југа - од "Хоргоша до Драгаша".

Понекад размишљам ко је више крив: агенције или клијенти. И таман дођем до једног закључка а онда ме нека огласна порука врати и тражи да донесем други, сасвим супротан закључак. Мали пример илустрације ради: ТВ СПОТ за ФАНТА ТИМ чије је приказивање у току. Очито је да у питању радни простор, сви се играју мобилним - у том духу тече и конверзација, нико ништа не ради, чак ни "шеф" који седи изнад њих. И тако је весео амбијент док не наиђе старији по положају од "тог шефа", настаје тишина и сви глуме као да нешто раде. Могу да разумем да у појединим земљама оглашивачи користе и хумор, познато у теорији као најклизавији терен. Баш као у овом случају - када тај ТВ комерцијални спот гледа Србија, која се "бори за ваздух" да опстане, притиснута блиском прошлошћу и више него суровој данашњости. Овај спот директно говори како не треба да се ради и поштује радна дисциплина, вероватно примењујући нашу познату народну: "нико не може толико мало да ме плати колико ја могу мало да радим!". И онда се сетим својих путовања (о томе сам писао и писао, и говорио и стицао у многим интервјуима): агенције и запослени, махом високо-образовани и формирани људи, не удварају се клијентима нудећи два и више решења, преносећи, тако, одговорност на клијента који није квалификован да се опредељује између понуђених решења (од слогана, логотипа до целовитих кампања). Жан Макс Ленорман (МекКен), Расел Мелвин, Жан-Жак Сегела, Џозеф Новас, Бернард Морс. Ерик Пат... уверавали су ме, приликом мојих посета њиховим, агенцијама широм света, да је то аморално. О етици да не говоримо. Често су ми говорили како бих се осећао када би ми лекар понудио две и више дијагноза па да бирам која ми се више свиђа; потом две и више терапија - различитих цена. Јасно, ако се тешко болестан и због проблема новца изабереш аспирин а не неки скупоцени антибиотик, ти умиреш. Јер андол није решење твојих проблема. Одавали су ми "тајне" како владају над креативцима који, најчешће, умишљено, мисли за себе да вреде више од других, како су их дисциплиновали да поштују радно време и осећају одговорност за понуђене радове. О томе више другом приликом.

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/20%20-%20Delic-Plavsic-Sutic.jpg

(38) СНЕЖАНА ДЕЛИЋ (Београд) ПСИХОЛОГ У МАРКЕТИНГУ - ЈЕДНА ПРИЧА Мој пут у чудесном свету маркетинга "... Желела бих да се осврнем на улогу квалитативних истраживања у маркетиншким истраживањима некад и сад, јер је то ужа стручна област у којо радим - водим тим квалитативних истраживача у ГФК - агенцији за маркетиншка истраживања већ дужи низ година. У квалитативним истраживањима, током времена, долази до све веће диверсификације, настаје све већи број специјализованих инструмената за сваки од елемената маркетинг микса, присутно је све веће уситњавање специјализација у самим инструментима мерења."

(39) МИРОСЛАВ ШУТИЋ (Београд) ЈОШ УВЕК У КРАТКИМ ПАНТАЛОНАМА "... Маркетинг је код нас био и остао емпиријска дисциплина. Највећи извор знања о маркетингу све време је било самообразовање и пракса. Теоријски допринос маркетингу је у значајном заостатку и за праксом наших маркетингаша, а још више за теоријским знањима на развијеним тржиштима. Вероватно ће се, у некој будућности, тај заостатак смањити али, за сада, је очигледан."

(40) ПРВОСЛАВ ПЛАВШИЋ (Београд) ОД ЖИВИХ ЉУДИ ДО ЛАЖНИХ ВЕСТИ "... Имајући у виду отвореност ове стручне ревије и одговарајући позив њеног оснивача и уредника, одлучио сам да пишем у првом лицу, приступом и садржајем који одговарају особености мог искуства и виђења. Како свим појавама и пројектима приступам дијахроно, пратећи њихов настанак, развој па понегде крај, тако и овде поштујем разноврсност тема којима се бавимо и о којим пишу и остале колеге у јубиларном броју. Није све било како је сада, а неће то бити ни сутра ...."

ДОБРА ПРОПАГАНДНА КАМПАЊА УНИШТАВА ЛОШ ПРОИЗВОД, Др Чедомил Динтер

Поводом објављивања ГОДИШЊАКА ТАБУ ЗА 2017. ГОДИНУ (деветнаести наставак)

24. децембар 2017. године

То је био кључни закључак у докторској дисертацији Чедомила Динтера из Загреба, коју је одбранио на Факултету економских знаности Свеучилишта у Загребу под менторством професора до Федора Рока.

Подсећања ради, била је то друга докторска дисертација у Југославији на тему привредне пропаганде. Први је био доктор Драгутин Врачар са Економског факултета Универзитета у Београду. Као сада видим како, на једној тематској трибини на Коларцу (у Београду), у организацији часописа "Привредна пропаганга" чији сам био глодур), др Динтер уручује своју књигу "Мјерење успјешне дјелотворности економске пропаганде" др Врачару са занимљивом посветом "Други првоме". Да се вратим на тему коју сам предвидео а која јесте повезана с овим уводом:

МЕККЕНОВА ШКОЛА О томе сам већ писао али, подсећања ради, да поновим. Ресторан "Колосеум" у Улици маршала Тита, преко пута Скупштине града Београда, односно биоскопа "Звезда". После треће кригле пива (0,5), професор инж. Мирко Марковић и ја, августа 1968. године, доносимо одлуку да организујемо Први симпозијум привредних пропагандиста "5+1" (који је и одржан новембра исте године у Херцег Новом). Као саветник у београдском Центру за унапређење руководећих кадрова у привреди, Мирко Марковић преузима успостављање контаката са светом, ја са унутрашњим и публицитет који треба да доведе учеснике на нешто што, до тада, никада није одржано у Југославији! Његова установа је одржавала сјајне односе и са научним и образовним центром у Фонтенблоу, и дан-данас једна је од најугледнијих институција те врсте у свету. Стиже препорука да позовемо Жан Макс Ленормана, председника МекКена за Француску и Европу, али и задуженог потпредседника ИАА за едукацију. После његовог доласка многа врата су нам била отворена. Током седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, био сам гост девет од десет највећих агенција на свету. (Једино сам био одбијен од јапанске агенције DENTSY. Одговор им је био суров: "шта ћете нам када не намеравамо да развијамо своју мрежу по Европи. Само би сте нам сместали!" О тзв. националним агенцијама не знам броја. Знам да сам био гост МекКена у Паризу небројено пута. Али и у Милану, Лондону, Њујорку, Анкари, Сао Паолу... Руку на срце, ту сам и највише учио. И добијао све што сам умео да радим. Запамтио сам, што ме и данас носи, да у МекКену у Њујорку, без обзира ко је који факултет завршио, морао је проћи Једногодишњу школу МекКена (то није важило само за врхунски менаџменат јер се рачунало да су врбовани из других агенција). Тај образовни програм и данас љубоморно чувам, поготову када ми је стављено до знања да сам једина особа која није из МекКена а да ми то поклањају!" Између 1980. и 1983. године три пута сам водио преговоре око отварања агенције МекКена у Београду. Уговор је био састављен и парафиран. Њихово учешће требало је да износи 100% а ми да будемо њихови сарадници. "Захваљујући" једној (нашој) будали која је, уочи свечаног потписивања уговора, ставила вето (!), напор je пропао. И тако је, почетком деведесетих година, ту шансу искористио Ивица Видовић и формирао McCANNERICKSON Zagreb. И данас, са ове временске дистанце, бар колико сам сада информисан о светском тржишту маркетиншких услуга, њихова филозофија маркетинга и оглашавања и технологија рада остала ми је као светиља, поготову у односима клијент - агенција.

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/19%20-%20Vanda-Dimovski-Perkovic.jpg

(35) Ванда Кучера (Београд) ТРИДЕСЕТ ПЛУС "... Од половине деведесетих све почиње убрзано да се дешава и мења... Услед озбиљног развоја знања и експанзије у разним областима стваралаштва, огласна индустрија генерално, све веће захтевности тржишта и бурног развоја технологије рада, створила се потреба за специјализацијом. Не могу сви радити све. То може, у датом тренутку, да буде опасна тржишна појава."

(36) Владимир Влатко Димовски (Београд) САДА ЈЕ НАЈБОЉЕ "... Неретко чујемо да је индустрија оглашавања у кризи и да се убрзано трансформише. Но, истовремено, ако погледамо светске берзе у 2016. години - две од четири највеће агенције су достигле највише вредности својих акција, а од тога су две забележиле историјски највишу вредност од када су излистане на берзи."

(37) Оливера Перковић (Београд) ДА ЛИ СМО У ИСТОМ ПОСЛУ "... Следећи корак на којем треба да се ради је "помирење" циљева када је креативност у питању. У нашој индустрији и надаље, објективно, постоји мали јаз. Он се вербализује кроз чувене фразе "клијентски фестивал" и "клијентска кампања". Чудно или не, жељено или не - али то нас одмах доводи у ситуацију супротстављених страна (клијент - агенција) а, заправо, сви смо у једној причи, радимо на истом послу када је одређени производ (услуга) у питању и свима нам је потребан тај добар резултат."

ЊЕГОВО ВЕЛИЧАНСТВО. КЛИЈЕНТ

Поводом објављивања ГОДИШЊАКА ТАБУ ЗА 2017. ГОДИНУ (осамнаести наставак)

22. децембар 2017. године

На тржиштима маркетиншких услуга било у којој индустријски развијеној земљи, а у последње време, и у земљама у развоју, најјачи учесник на тржиштује Његово величанство КЛИЈЕНТ (ОГЛАШИВАЧ).

Формално, то је лако за разумети: једини учесник који има новце је он: ОГЛАШИВАЧ. Сами оглашивачи су то поодавно схватили. Сви остали учесници живе од њихових пара. Током седамдесетих и осамдесетих година прошлог века имао сам прилике да упознам веееелллииикеееее "босове": власнике или председнике компанија. То ми је омогућено статусом специјалног госта на њиховим светским конгресима или специјалним манифестацијама: Страсбург, Копенхаген, Париз, Лондон, Минхен. Њујорк... За столом седе они. Иза њих директори маркетинга, саветници, потпредседници компанија који су задужени за тржишне комуникације. Као праве "газде" проучавају тржишне односе, принципе сарадње, финансијске услове, појаву и снагу нових медија и слично. Њихове закључке са великом пажњом очекују сви, нарочито медији који, са изразитом суптилношћу, прате њихов рад и донете закључке. Напокон, и њихове егзистенције зависе од њих - оглашивача. На завршним, свечаним вечерама, гости су владари: председници република и влада, краљевски изасланици, министри, председници (власници) највећих маркетиншких агенција, водећих медија. У Страсбургу, где је раније било седиште Европске комисије (претеће ЕУ), имао сам, заистински, огромну част: седео сам поред председника Француске владе,господина Едгара Фора. О министрима трговине и привреде и да на говорим. Њихово присуство се са пажњом бележи и студира. Они одређују правила игре на тржишту. Да бисте ме боље разумели, до 1990. године на тржишту САД било је забрањено чак и помислити да се агенција наплаћује процентом од успеха клијента у зависности од одређеног производа. До тада, агенције су се наплаћивале са 17,65% од нето вредности пројекта или 15% од бруто вредности закљученог посла. Тада су рекли: не желимо више да плаћамо ваше идеје. Ако сте сигурни у њих, валоризујте их, можда ћемо вас и више платити. Крајем прошлог века, преко 70% свих уговора у тим земљама између оглашивача и агенција били су закључивани по тој основи. У Србији, први уговор те врсте потписан је 1991. године између БАМБИЈА и МАРК-ПЛАНА за производ БАКИН КОЛАЧ и то је била нормална пракса све док је трајала сарадња. Садржај уговора представљен је у мојој књизи. ЊЕГОВО ВЕЛИЧАНСТВО КЛИЈЕНТ: ПРИНЦИПИ САРАДЊЕ АГЕНЦИЈЕ КОЈА ДРЖИ ДО СЕБЕ. Објавио сам је 1997. године (у тиражу од хиљаду примерака).

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/Sarenac-Pavic-Durdevic.jpg

(32) ЈЕЛЕНА ШАРЕНАЦ ГАВРИЛОВИЋ (Београд) ПЕРСОНАЛИЗАЦИЈА КОМУНИКАЦИЈЕ: СКРОЈЕНА ПО МЕРИ, У РЕАЛНОМ ВРЕМЕНУ "... Који су капацитети неопходни како би се са успехом савладала комуникација у реалном времену? Којом пословном стратегијом се одговара на ове изазове и како је могуће искористити могућност директне комуникације за подизање свесности о бренду и изградњу лојалности? На који начин се може дефинисати та танка линија између неопходности заштите приватности и могућности које се отварају пред компанијама и произвођачима у коришћењу директне, персонализоване комуникације? У којој мери се мења улога класичне форме оглашавања пред значајем и неопходношћу персонализоване комуникације?"

(33) ЗОРАН ПАВИЋ (Београд) МОДЕРНА ВРЕМЕНА "... Мењају се и корисници односно конзументи. Више не желе само директну "пропагандну поруку" - сада су у "моди" и едукативно-промотивне кампање, Нативе ПР и слично. Пи-ар је дефинитвно учврстио своју позицију у ономе што се може назвати "обједињеним комуникацијама."

(34) Мр НАТАША ЂУРЂЕВИЋ (Панчево) УПРАВЉАЊЕ МАРКЕТИНГОМ У ДИГИТАЛНОМ ДОБУ "... Без ограничења физичке локације, мобилне технологије омогућавају оглашивачима и трговцима да увек и свуда остваре контакт са својим потрошачима. Било кад и било где су значајне предности контакта преко мобилног телефона. Иако се и даље готово 90% куповина обавља у реалним продавницама, више од 70% потрошача користи мобилни телефон пре куповине, на више од 50% одлука о куповини је утицало коришћење мобилног телефона, и та технологија повећава конверзију ка куповини од 40%."

ПОРУКА "ПРИПОВЕДАЧА"

Поводом објављивања ГОДИШЊАКА ТАБУ ЗА 2017. ГОДИНУ (седамнаести наставак)

21. децембар 2017. године

За првих шеснаест прича, које су до сада објављене, јављају ми се многи, пишу и говоре, да сам доста добар "приповедач" и занимљиво испричао о много чему што многи, силом прилика (генерацијски јаз!) или недостатком информација па чак и услед одређених празнина у уџбеницима, нису могли, хтели... да спознају.

При томе сам вам, до сада, представио тридесет једног аутора чији ће прилози, иначе, бити објављени у ГОДИШЊАКУ ТАБУ ЗА 2017. ГОДИНУ. "Остало" ми је само да представим још педесет седам аутора, или, још деветнаест прича да осмислим и напишем. И, ето проблема. Да ли вас уопште занимају теме које бирам. Да ли постоје теме које би вас посебно занимале. До сада сам, према избору аутора (како се комплетирају њихови материјали: ауторски прилог, биографија, фотографија - једна или више њих (а има их и "непослушних", који би да буду по њиховом без обзира што су прихватили услове шта морају да ураде да би били уврштени у издање), које представљам неком врстом сижеа о проблемима о којима они пишу, покушавао да нађем адекватну тему. Нисам сасвим сигуран да ли сам и колико у томе успешан. Био бих вам веома захвалан на сугестијама, критикама, до изражавања жеља о темама које би вас посебно занимале а да верујете да о томе могу да пишем. Подсећам вас да су сви до сада објављени прилози постављени на нашем сајту: www.taboomagazine.org .Tакође су постављени обрасци наруџбина како бисте обезбедили свој примерак Годишњака или објавили огласну поруку на тему ваших пословних способности и понуду учесницима на тржишту маркетиншких услуга у Србији. Сигуран сам да смо вам понудили посебно повољне цене за оглашавање. Својом огласном поруком остварићете минимум два циља: а) Ваша огласна порука биће веома запажена, јасно - имајући у виду структуру читалаца ТАБУ као занимљивих припадника одређених циљних група када су ваши пословни интереси у питању, б) Допринећете реализацији издавачког подухвата који ће дуго живети у свести многих и чији ће садржај дуго бити читан и проучаван. Пишите ми. "Јавно" у наставку ове приче, или "тајно" у мој инбокс или преко мог мејла: zozef@mts.rs уз напомену да ли желите да се позивам на ваше име или не. Верујемо да би дан објављивања ГОДИШЊАКА ТАБУ ЗА 2017. ГОДИНУ требало да буде и обележен запаженом промоцијом. Тај чин промоције можда би могао да буде и занимљив начин нашег растанка. Са пажњом и нестрпљењем очекујем "ехо" ваших мисли, жеља, препорука, критика, напомена ...

ДА ЛИ МОЖЕТЕ ДА ЗАМИСЛИТЕ НЕШТО СЛИЧНО

Поводом објављивања ГОДИШЊАКА ТАБУ ЗА 2017. годину (шеснаести наставак)

17. децембар 2017. године

Улази пацијент у ординацију. Обраћа се лекару и прича му шта га боли, на шта се жали. Лекар одмах пише рецепте не прегледавши пацијента. Пацијент у...е.

Други случај. Елегантно дотеран господин улази у пословну банку. Тражи пријем код директора, Не очекујући дозволу, улази у кабинет. Обраћа се директору банке: имам идеју, Треба ми новац да изградим фабрику ... Добија тражени новац. Пропадоше и банка и "бизнисмен". НАПИСАХ ГЛУПОСТИ! је ли тако? Волео бих да јесте. У својих педесетак година радног стажа, путујући по Југославији ("Од Вардара па до Триглава, од Ђердапа па до Јадрана"), и остваривши контакте са преко четири хиљаде предузећа (не рачунајући власт на разним нивоима, институте, банке, органе коморског механизма и друге), нагледао сам се и наслушао свега и свачега. У својим рукама држао сам многе елаборате са доста угледним потписима, написаних у неколико томова, на стотине и више страна. И не би било ни мало чудно да је о тржишту било написано више од једне стране, ретко када на две. На тој једној (две) страни, уз огромне белине и прореде, писало би, на пример: извоз - 70%, домаће тржиште - 30%. Ретко или никако, у које земље, под којим условима, с којим асортиманом. Ни о производном програму, најчешће у инвестиционим елаборатима како би се обезбедила финансијска средства, није било много више написано Поглавље на основу којих информација се дошло до иницијативе, на основу чега је прихваћена, економски приказ апсорпционе моћи, однос понуде и потражње, навике и/или очекивања потрошача, анализа конкуренције, најчешће, била су непозната поглавља. Одлука о новом производном програму најчешће је настајала током посета домаћим и међународним сајмовима. Угледао би се "занимљив" производ и "пала би одлука": можемо и ми то. Ако је био у питању производ дневне потрошње, нарочито из асортимана прехрамбене индустрије, купио би се тај производ. Цртачи (јер то, верујем, прави графички дизајнер, због своје професионалне и личне части, не би прихватио да то уради) би, једноставно, прецртао ликовно-графичко решење уз измене логотипа. У чему је, онда, проблем, када то ради цео свет? Па многе од тих фирми су пропале. Нема их више. Неке и одлукама привредних судова због нарушавања права на интелектуалну својину. Био сам у доста фирми које, до последње деценије прошлог века, никада нису урадила била која истраживања, поготову економска: своје позиционираности - хоризонталне или вертикалне, успешности њихове политике предузећа а изведено из ње, продајне и стратегија њене реализације. Када бисмо им понудили програм сложенијих, (маркетиншких) истраживања, "бледо" су нас гледали. Изговор би, по правилу, био: "ми то све знамо". Противаргумент који је, скоро увек, био успешан и који смо радо користили: хајде да то урадимо па, ако, резултати покажу да сте у праву, добићемо неопходну сигурност да пројектујемо и програмирамо сплет промотивних активности. Ризик ћемо искључити или свести на разуман ниво. Исто тако, упозорили бисмо их да је, чешће него ређе, да резултати истраживања ретко потврде очекивања клијената, њихове ставове и очекивања. Тако је и бивало приликом подношења извештаја. Заборавих нешто битно. Није нам био проблем да схватимо да конкурентске агенције маркетиншког усмерења (а у последњој деценији прошлог века било их је више него данас), окончавају своје активности подношењем извештаја о резултатима истраживања, препричавајући информације исказане на "погачама", графиконима, табелама и слично али, скоро никад, не коментаришући садржај и могућу условљеност добијених резултата. У разговорима са појединим представницима, схватили бисмо да они очекују да су наручиоци истраживања толико писмени да сами умеју разумети добијене резултате, утврдити закључке и дефинисати активности на основу података (како су их, они, разумели). То је била највећа могућа заблуда. И агенције и наручиоца. Та заблуда је, генерално, и дан-данас, присутна. Стратешки, битно смо се разликовали на тржишту маркетиншких услуга. Наши истраживачки пројекти имали су два завршна поглавља који други нису имали. Да ли због недостатка храбрости и (не)спремности на преузимање одговорности, да ли због неадекватног (маркетиншког) или само економског образовања или неких трећих разлога, наши наручиоци су схватили (дискретну) помоћ коју смо им нудили кроз та два поглавља: а) Како смо ми (агенција) разумели добијене резултате истраживања, и б) Наше виђење садржаја, редоследа, времена и средстава који би требало да доведу до испуњења очекивања клијента деифинисаних пројектним задатком (које смо, најчешће, заједнички састављали, или ми сами у облику нацрта који је служио за дискусију и коначно уобличавање). Пројектни задатак и његово прихватање са наше стране била су основа за закључивање адекватног уговора. Битна напомена: Није нам био проблем да схватимо да многи клијенти нису читали сам извештај о истраживању. Пажњу су задржавали на последња два поглавља и на основу степене прихватљивости, доносили пословне одлуке. С поносом истичем да смо, можда и због овога, остваривали вишегодишњу пословну сарадњу с нашим клијентима (дванаест, осам, седам, шест, четири године трајања). На одређени временски период, на истом узорку и на истој сегментацији тржишта, понављали смо истраживање. Захваљујући упоредним показатељима, није био проблем уочити могућу потребу измена и допуна пословне политике и стратегије њене реализације, а изведено из ње продајну политику, стратегију тржишних комуникација и слично. Најбоља препорука која је битно утицала на континуитет и развој сарадње били су биланси по завршетку пословне године. Нарочито Биланси успеха. Када посматрам данашња догађања на тржишту маркетиншких услуга у Србији, све сам некако сигурнији да су многи проблеми у неразумевању синтагме "филозофија маркетинга".

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/Bogosavljevic-Brankovic-Petkovic.jpg

(29) Проф. др Срђан Богосављевић (Београд) КАКО СМО СЕ МЕЊАЛИ: ИСТРАЖИВАЊЕ ТРЖИШТА, МЕДИЈИ, ДРУШТВО И ЈА "... Дневно виђање таквих великана ме је ослободила стега који студент понесе са факултета и учинило ме да се према свакој хипотези понашам као могућност да се нешто сазна провером али и да се према теоријским поставкама смем поставити критички и проверавати их."

(30) Проф.др Србобран Бранковић (Београд) Mc2 (уместо наслова) "... Интензитет маркетиншког удара ескалирао је отприлике исто онолико колико је нуклеарно оружје најдачало оно конвенционално. Зато ме у овом тексту нису занимале маркетиншке вештине и смицалице. Ако сам био оштар и циничан, то није било с намером да некога укорим или исмејем. Учинило ми се да главно питање више није како усавршити маркетинг, већ како се од њега одбранити."

(31) Проф. др Горан Петковић (Београд) КУПОВНИ МАРКЕТИНГ - АФИРМАЦИЈА ПРОДАВНИЦЕ КАО КОМУНИКАЦИОНОГ МЕДИЈА "... Стручњаци за маркетинг су принуђени да буду све креативнији, да предлажу својим клијентима све већа улагања у понављање порука или појављивање у миксу медија. Агенције су принуђене да буду креативне због опаженог тренда скраћења лојалности клијената агенцијама и захтева да се креативнијим приступом остваре бољи приноси на улагања у оглашавање."

ТРИ ДАМЕ. ТРИ МЕНТОРА, ТРИ ШКОЛЕ РАЗМИШЉАЊА КОКОШКА ИЛИ ЈАЈЕ

Поводом објављивања ГОДИШЊАКА ТАБУ за 2017. годину (петнаести наставак)

14. децембар 2017. године

Прихватио сам се "ђаволски" тешког посла. Читам преко хиљаду страна добијених рукописа да бих их, из тога, свео на преко четири стотине штампаног материјала у наредном броју часописа ТАБУ, којег смо назвали ГОДИШЊАК ТАБУ ЗА 2017. ГОДИНУ.

У ствари, читам све рукописе по трећи пут. Први пут када сам читао, упознавао сам се са садржајем аутора и његовим порукама које је желео да искаже. Када сам читао по други пут, то сам већ пажљивије радио, тражио сам трагове и између редова, тежећи да уђем у суштину мисли и порука које аутор жели да саопшти. Када сам то радио по трећи пут, применио сам право главног уредника: редиговао сам рукописе.Тако уређене, шаљемо лекторки за српски језик. Језик мора бити беспрекоран. У овом случају, то је госпођа МИЛЕНА ТРБОЈЕВИЋ, ћерка наше угледне новинарке БРАНКЕ ОТАШЕВИЋ ТРБОЈЕВИЋ, уједно и члана нашег Извршног одбора друштвене акције ЋИРИЛИЧНО ПИСМО У ТРЖИШНИМ КОМУНИКАЦИЈАМА. Лекторисане рукописе уређује графички уредник, у овом случају Ђорђо Иванишевић, креативни директор у нашој фирми, који је са нама већ пуних двадесет пет година! Преломљене стране добијам на одобрење. То значи да поједине рукописе, наслове, поднаслове, међунаслове, легенде, антрфилеје... читам и по четврти пут. По потреби, реагујем. У међувремену сам у контактима са већим бројем аутора.Тражим допуне и измене појединих делова текста, нарочито инсистирам на фотографијама, по могућности, са легендама. Покушавамо да искажемо да радимо да бисмо живели а не обрнуто. ЉУДИ СМО! Ово је петнаести наставак приче о оном што следи. Ако се неко касније укључио, све може прочитати на нашем сајту:www.taboomagazine.org Ко жели, приложене су и наруџбине за различите циљне групе. Преко пет стотина наруџбина је је до сада стигло у претплати. Сада је време да пређем на наслов и чиме сам се то руководио када сам га "измислио". Три Даме, три угледне професорке, са три различита факултета, предају и маркетинг и односе с јавностима. Три школе! "Назиру" се ментори и њихови ставови. Иначе код ове три даме нема дилеме: ко је старији - кока или јаје. Међутим, скоро да већ има десетак година како су започеле дискусије у којима се, углавном, покушавало доказати да су то две аутономне дисциплине. Поједини су и надаље деомнстратори тих ставова. Поједини аутору су чак инсистирали да је јаје старије, а "храбрији" да ће "кокошке", ускоро сасвим нестати. ПР, како многи кажу, постала је и још ће више бити самостална научна (стручна) дисциплина која ће постати доминантна. Оно што мене збуњује, али и узбуђује, глас разума се не чује. Бар јавно.

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/Stankovic-Ognjanov-Lalic.jpg

(26) Професор др Милица Костић Станковић (Београд)ПРОГРЕСОМ У НЕЕТИЧНОСТ И АГРЕСИВНОСТ - ПРАВАЦ РАЗВОЈА МАРКЕТИНГА У XXI ВЕКУ "... Некада забрањивано упоредно оглашавање а пре тога препоручивано и подржано од стране Међународне трговинске коморе (ICC Paris), ИАА, Њујорк, УИАА Брисел, ЕТК (Трипартитног огласног комитета), Цирих и Међународног удружења за заштиту потрошача, постаје терен за забаву: што више оцрните конкурента и вештије му се изругате, већа вам је гаранција надмоћности."

(27) Професор др Гаљина Огњанов (Београд) ГРАЂЕЊЕ КАРИЈЕРЕ У МАРКЕТИНГУ: ОД ТЕМЕЉА ДО КРОВА, А НА КРОВУ - БИБЕР ЦРЕП "... За нас који смо градили каријеру у овој области, маркетинг је профецијам која се воли. Због осећаја задовољства који доносе успех, брзина и препознатљивост. У поређењу с многим, маркетинг је млада професија. Млађа од једног века. И баш као младост, она је лепа и лепршава, а понекад и набусита, неукротива."

(28) Ванредни професор др Данијела Лалић (Нови Сад) ДЕТАЉИ МОЈЕ ЉУБАВНЕ (ПР)ИЧЕ "... Многи теоретичари и практичари у потпуности раздвајају маркетинг и односе с јавношћу. Маркетиншка литература односе с јавношћу сврстава у пето "П" поред остала четири елемента: производа, цене, дистрибуције и промоције. Литература из области односа с јавношћу објашњава да ове две пословне функције имају различите циљеве."

САЈАМСКА ДЕЦА

Сајмови су важна ствар!

12. децембар 2017. године

Поводом објављивања годишњака ТАБУ за 2017. годину (Четрнаести наставак)

У слободној интерпретацији речи из поднаслова, то је све што је написао др Филип Котлер у уџбенику ОСНОВЕ МАРКЕТИНГА, од којег смо, све више ми се чини, направили маркетиншку библију. Углавном, из незнања. И како је то у Југославији, потом и у Србији, бивало, а као да још увек бива, скоро сви аутори, поготову из реда универзитетских наставника којима је то ужа област научног и цпедагошког рада, скоро су исто толико написали о значају сајмова, скоро ни не спомињући да су сајмови једна од најзначајнијих функција унапређења продаје. Чак ни словеначки професор, доктор Драго Котник, у једном од ретких уџбеника ПРОДАЈА објављеног у Југославији (Издавач ИНФОРМАТОР, Загреб) , није се посебно истакао описујући сајамске манифестације и специјализоване привредне изложбе као активан допринос унапређењу продаје. Можда је релативно оправдање у томе што су и у Југославији, као и у неким другим државама са социјалистичким уређењем, то биле својеврсне смотре достигнућа радних људи и способности "мудрих" руководилаца у доказивању вредности и успеха самоуправног социјалистичког уређења, Професор др Сниша Зарић, са Економског факултета Универзитета у Београду, вишегодишњи генерални директор БЕОГРАДСКОГ САЈМА, једном књижицом је то покушао да надокнади, али без значајнијег ангажовања око објашњавања значаја и начина доношења одлуке о наступу на одређеној сајамској приредби. Како сам још од 1976. године јавно изашао са тезом да је проблем југословенске привреде у непознавању дефинисања продајне политике и стратегија њене реализације, чак до не познавања техника продаје, а о психологије продаје, умећу преговарања, психологије понашања потрошача... није било ни помисли, једна анегдота из мог живота вероватно ће доста тога објаснити. И илустровати. Јесењи загребачки велесајам, била је култна сајамска приредба у Југославији. Част њеног отварања било је неприкословено право председника Републике Југославије, Јосипа Броза. Касније је уведен и његов обавезан сусрет са водећим југословнеским привредницима. Ток разговора, критика и сугестија, генерално, нису били доступни јавности. Један од могућих разлога је, релативно, "неписменост" новинара у праћењу и коментарисању привредних токова и догађања на тржишту, и дан-данас присутно код многих медија. Било је то 1984. године. Председник Покрајинске привредне коморе Војводине, био је друг Милорад Фелбаб, пре тога генерални директор ИПК СЕРВО МИХАЉ у Зрењанину, Те године, на ЈЗВ-у наступала су шездесет четири војвођанска излагача, у различитим павиљонима, већ према производним делатностима. Добио сам писмено овлашћење на меморандуму ПКВ да интервјуишем представнике војвођанских излагача, по могућности са генералним директорима или високим представницима управа. По штандовима, нарочито у собама за разговоре, углавном сам затицао "веселу" атмосферу. Хране и пића у изобиљу, мушкарци, углавном, раздрљаних кошуља, окружени "хостесама" (сајамским домачицама - прелепим Загребачанкама). Када бих се предсатвио и замолио за интервју, дочек је био скоро непријатељски одбојан. Прекидао сам лепо расположење у коме су уживали. Онда бих извадио из ташне писмено овлашћење. На меморандуму ПКВ био је "огроман" округли печат, пречника шест до осам сантиметара (нисам више сигуран), исписан на више службених језика. Тако су, отприлике, изгледали штамбиљи државних органа. Ти штамбиљи изазивали су шок! Полупијани, (понеки и пијани), на мах су се трезнили, "хостесе" су у тишини напрасно нестајале "брзином муње", сто и други делови намештаја били су уредно распремљени. Одговори на доста уопштена питања били су "шокантни": - Како сте донели одлуку о наступу на сајамску приредбу, - На основу којих претходно сакупљених информација сте донели одлуку где ћете излагати и како сте извршили избор експоната, - Који информативно-пропагандни материјал сте припремили, како за пролазнике тако и за пословне посетиоце, - Како сте обавестили постојеће или потенцијалне пословне људе о свом наступу на ЈЗВ-у, - Да ли, упоредо са трајањем сајамске приредбе, реализујете информативно-пропагандне и публицистичке активности уочи и у току трајања сајамске приредбе, - Које инструменте сте планирали да користите у мерењу ефикасности наступа. Било је још неколико, релативно, безаслених, питања. Одговоре нисам бележио јер их, скоро, нисам ни добијао. Вратио сам се у Зрењанин. Тражио сам од друга Фелбаба да прво поднесем усмени извештај. Није био проблем у доношењу обостраног прихватљивог закључка: не писати извештај; о анкети и њеним резултати никога не обавешравати, уништити анкетни материјал. Од онда је прошло више од тридесет година. Први пут пишем о овоме. Све сам послушао осим последњег: нисам уништио анкетни материјал. Оставио сам га за књигу коју пишем " О умећу наступа на сајамским приредбама". (До сада сам написао око 80% замишњеног обима и садржаја.) Верујем да се, од онда, доста променило. Можда и није. О томе пишу Маријета, Виктор и Сале. САЈАМСКА ДЕЦА.

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/Triptih%2014.jpg

(23) ВИКТОР НИКОЛИЋ (Београд) МОЈЕ "БРЗЕ" ГОДИНЕ "...Данас је, технолошки, много лакше радити. Ко се сећа и ко зна данас шта је "фотослог", "монтажа", снимање "репро камером". Мало ко. Данас сваки обичан лап топ је путујућа фирма. Сви неопходни апарати су у њему, све које сам поменуо. Нестали су "стари" мајстори из некада чувених штампарија. И, опет, питање: "Да ли је то добро?" Мислим да јесте. Без обзира на моју сету."

(24) Мр МАРИЈЕТА ЛАЗОР (Нови Сад) ПОГЛЕДИЗА СЦЕНЕ ДОЖИВЉАЈА: "Шта ви радите кад није сајам?" "...Мој пословни пут је пут привредних догађаја, од сцене до сцене на којој наступају многи који траже своје место или потврђују да постоје као важни учесници у различитим индустријама. Сајмови, изложбе, конференције, семинари, пословни сусрети ... различите форме с истим циљем - показати се: новој и старој публици, конкуренцији, потрошачима, доносиоцима одлука, медијима. У том, неспецифичном спектаклу, излагачи/учесници су на сцени, посетиоци долазе да би постали део сцене, а причом о креирању доживљаја "иза сцене" отварамо врата у свет сајмова и других пословних догађаја које сам стварала у који су стварали мене."

(25) АЛЕКСАНДАР САЛЕ ИВКОВИЋ (Београд) САЈАМСКО ДЕТЕ: РАСЛИ СМО ЗАЈЕДНО "... Тренутно се налазимо на једној врсти прекретнице. Београдски сајам у нове пословне подухвате улази са новим играчем. То је концепт који смо почели да примењујемо у последњим годинама, са циљем да постанемо централно место сусрета понуде и тражње српске привреде у кјругу од 500 километара око Београда."

ЗВЕЗДЕ И ЗВЕЗДИЦЕ НА МАРКЕТИНШКОМ НЕБУ СРБИЈЕ

У сусрет јубиларном броју часописа света маркетинга ТАБУ у петнаестој години излажења (дванаести наставак)

7. децембар 2017. године

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/logo%20taboo%20500px.png

"Окрене се коло среће, вртећи се не пристаје,

тко би гори, сад је доли, а тко доли, ка гори секреће."

(Гундулић, многи мисле да је то Његош)

Дневно добијам стотинак порука, Понекад и више. Углавном су поводом избора аутора на које сам, као (субјективни) селектор имао право. Читаћете осамдесет осам прилога. У многим текстовима сам уживао. "Наоштрио" сам био перо, очекујући да ћу, као глодур (главни и одговорни уредник медија - реч која није често у употреби), имати много више посла. (После мене следи лектор а онда почињу припреме за производњу (штампу), коју започиње Ђорђо Иванишевић, креативни директор који, на овом послу, обавља посао арт директора и графичког уредника.

Хтео бих, и овом приликом, да поновим информацију на коју сам веома поносан: Ђорђо и ја смо део тима који траје већ пуних двадесет пет година.

Душан (Шуњка) био је са нама више од дванаест година. "Једва" смо га натерали да се ожени, фебруара постаће отац (првог) детета и, нормално, егзистенцијални проблеми наметнули су се сами од себе као доминантни. Више него јак разлог за наш формални растанак.

Сајт: www.taboomagazine.org на који преносимо све што је важно о томе шта радимо, уређује Вера Јараковић, графички дизајнер,.Када је дошла у МАРК-ПЛАН познавали сте је под презименом Козакијевић. То је било пре двадесет седам година, када је дошла заједно са других седморо величанствених у МАРК-ПЛАН, Центар за маркетинг (1989 - 2002. година).

Чему овај и оволики увод?

Међу тим силним порукама, добих и једну посебно занимљиву поруку "... нудиш небо свим звездама и звездицама маркетинга с ових простора."

Знамо се подуго. Још с почетка последње деценије прошлог века. И онда се присетих речи из цитата,

И сазнања како звезде умеју да потамне, понеке и да падну у заборав. Или, звездице траже своје место на небу, потискујући, лево и десно, постојеће. Мањи број у томе успе. Али, успеју!

Описно, у тим свакодневним биткама, углавном мање видљивим, "звездице" траже своје место, понекад и погурају постојеће, неке упорно и до њиховог нестанка.

Закључак се, сам по себе, намеће: поносан сам на осамдесет осам аутора (ауторки) који прихватише и разумеше идеју да се окупимо и напишемо својеврсни пресек садашњег тренутка у односу на почетке које смо, сваки од нас појединачно, имали.

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/Boljanovic-Bujas-Hristov.jpg

(20) ЉИЉАНА БОЉАНОВИЋ, Београд. ПИ-АР РЕДЕФИНИСАТИ ИЛИ ПРЕИМЕНОВАТИ,

ПИТАЊЕ ЈЕ САД!

"Уколико живите од комуникација, а постављате себи ово питање сваке вечери правећи планове за сутрашњи радни дан, нисте једини. Према Холмсовом извештају за 2017. годину, чак 87% пи-ар професионаналца сматра да израз "односи с јавношћу" неће прецизно описивати послове који ће се радити за пет година од данас. Око половине њих верује да пи.-ар мора бити шире дефинисан, док остатак сматра да би требало променити име.

Истовремено, готово половина професионалаца и више од 60% маркетиншких стручњака верује да ће ове две дисциплине бити у много теснијој вези у наредних пет година. Неки мисле да ће пи-ар доминирати. Други мисле да ће маркетинг бити доминантан."

(21) НАТАША ПАВЛОВИЋ БУЈАС, Београд. МАРКЕТИНГ: ПОСАО ОД ДЕВЕТ ЖИВОТА.

Под међунасловом "Изненадно откриће", Наташа пише:

"Бавећи се хемијом, мојом великом љубављу, имала сам прилику да још као студент боравим и радим у озбиљним компанијама у свету. Већ осамдесет и неке, боравећи у Шведској, сусрела сам се са појмовима маркетинга и односа с јавношћу, јер су то за њих била подразумевајућа знања и вештине за позиције средњег и вишег менаџмента, Са одушевљењем сам откривала, учила, и не слутећи да бих се, једног дана, могла бавити тиме.

Период овог изненадног открића и сва моја сазнања из области маркетинга и пи-ара обележило је инсистирање Скандинаваца на аутентичности, потпуно отвореној комуникацији, сведеној и утемељеној у етичким принципима. Нажалост, на нашем тржишту ни до дана данас нисмо успели да струку утемељимо на тај начин, о чему сведоче и кампање новијег датума, али и неуспели покушају (у више њих сам учествовала), да се институционално примене интернационални стандарди."

(22) АЛЕКСАНДРА ХРИСТОВ, Београд. КРИЗЕ СЕ НЕ МОГУ РЕШИТИ БЕЗ СТРАТЕШКОГ КОМУНИЦИРАЊА

"Марклетинг се у Србији, а и у региону, веома дуго доживљавао као оглашавање у медијима и израда промотивног материјала попут брендираних оловака, свезака, календара и роковника, док се консалтинг у области комуникација сводио на задовољење жеље клијената да се појаве на телевизији, по могућности у ударним терминима. То су тражили клијенти а струка им је излазила у сусрет, годинама."

_____________

У наредном наставку "ДЕЦА САЈМОВА"

АЛ' ЈЕ ЛЕП ОВАЈ СВЕТ, ЛЕПША ЦУРА НЕГО СВЕТ ...

У сусрет јубиларном - осамдесетом броју часописа света маркетинга ТАБУ (једанаести наставак)

26. новембар 2017. године

Три даме. Три грације. Баве се истим или сличним послом: развојем јавних односа за потребе својих клијената. Да ли?

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/Tri%20gracije.jpg

О томе ћемо, већ по обичају, написати по неколико речи у току седмице пред нама. Бројеви у горњем левом углу означавају број прилога. Значи, биће двадесет два до сада од осамдесет осам колико ће бити ауторских прилога. За оне који не прате вести на друштвеној мрежи ФБ, све можете читати на нашем сајту: www.taboomagazine.org Поставили смо и наруџбенице према различитим циљним групама. Да смо били у праву можда је и доказ да смо први тираж од 500 примерака распродали још у претплати. Почињемо са сакупљањем наруџбина за други круг од нових пет стотина примерака. Припремамо списак аутора са називима ауторских прилога. Објавићемо га ових дана.

РАСПРОДАТ ПРВИ ТИРАЖ ЧАСОПИСА ТАБУ.

И ТО У ПРЕТПЛАТИ!

24. новембар 2017. године

Јубиларни, 80. број часописа света маркетинга ТАБУ, у петнаестој години излажења, у тиражу од пет стотина примерака (500), распродат је. И то у претплати. Подсећамо, обима преко три стотине педесет страна, са преко две стотине фотографија, цртежа, графикона … које је напунило осамдесет осам аутора, највише су откупили сами аутори. Биће то згодан и новогодишњи поклон. Историја струке од 1945. година па на овамо, писана из сасвим различитих углова. Како својима у фирми, у породици, тако и постојећим или потенцијалним пословним партнерима.

На нашем сајту постављене су наруџбенице:

-За претплатнике

-За наставно особље са факултета и високих пословних школа

-За студенте

Постављена је и наруџбеница за оглашавање. Ту, добру инвестицију, искористило је до сада преко двадесет оглашивача. Оглас ће остати видан (запажен) у дужем временском периоду. Можда и за живота, јер је сам садржај издања ближе књизи него часопису. Цене су врло популарне – испод уобичајених.

Искористите шансу! Спремни смо да ризикујемо и повећамо основни тираж на хиљаду примерака.

TRI BARDA*

U susret jubilarnom - 80. broju časopisa sveta marketinga TABOO (deseti nastavak najavne priče)

23. новембар 2017. године

Sa osećanjem ličnog zadovoljstva i poštovanja prema ljudima koje sam upoznao na početku druge polovine prošlog veka, ovaj prilog pišem na latinici kako bi bio dostupan što većem broju zainteresovanih čitalaca.To je najmanje što mogu da učinim prema njihovim ličnim doprinosima u stvaranju tržišta marketinških usluga u Jugoslaviji. Sva trojica su iz Zagreba što nije ni malo slučajno. O tome će biti više reči i u tekstovima koji slede.

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/Maricic-Gavranovic-Sintic.jpg

Zagreb je u periodu 1957-1968. godine bio epicentar propagandnih aktivnosti.To je bio i u periodu između dva svetska rata. Verovatno da je to i jedan od razloga što je, samo šest dana po zvaničnom završetku Drugog svetskog rata (9. maja),15. maja 1945. godine osnovan "Oglasni zavod Hrvarske - OZH" (koji će se, nedugo zatim, zbog načina izgovaranja latiničnih slova, nazvati OZEHA, Zavod za ekonomski publicitet). Nedugo zatim, osnivaju se INTERPUBLIC, ZAGREBPUBLIC, ZAGREB FILM, APEL... da bi, sredinom šezdesetih, kada je nastala "moda" da novinsko-izdavačke kuće (osetile moguće izvore finansiranja!) osnivaju svoje agencije za marketing. Najjača među njima bila je zagrebačka agencija VJESNIK (1964) a najbolja Studio marketing DELO (1968). Agencije POLITIKE, OSLOBOĐENJA, NOVE MAKEDONIJE... bile su neka vrsta autsajdera, nikada ozbiljniji učesnici na tržištu propagandnih usluga u Jugoslaviji. AEP BORBA, zahvaljujući Zoranu Papiću i Draganu Sakanu, tražila je "mesto pod suncem". Zagreb je i mesto uspešnog razvoja jednog od tri ZIT-a (Zavoda za tržišna istraživanja), čiji je osnivač bila Vlada Jugoslavije. Beogradski je bio zadužen za makroekonomska istraživanja, zagrebački za tržišna a ljubljanski za konjukturna istraživanja. U Zagrebu se ZIT transformiše u ZIT-CEMA i kasnije postaje najozbiljnija agencija za marketinška istraživanja. Zahvaljujući inicijativi grupe zagrebačkih univerzitetskih profesora: Fedor Rocco, Roman Obraz, Aleksandar Bazala, Mirjana Gjukić-Srdar, kojima se priključuju profesori iz nekih drugih univerzitetskih centara( Momčilo Milisavljević sa Beogradskog ekonomskog; Stevan Vasiljev sa subotičkog, Radomir Milanović sa sarajevskog, Krume Mihajlov sa skopskog, Bogomil Deželak sa mariborskog...) maja 1968. godine u Opatiji je održana Osnivačka skupština JUME, Jugoslovenskog udruženja za marketing. Odmah zatim pokreće se i kvartalni časopis MARKETING. Da je zvanična ideologija razumela pojavnost i neophodnost razvoja nove naučne discipline, jeste i održavanje XXI kongresa ESOMARA (u Opatiji septembra 1968. godine), čime je zvanična vlast dala "zeleno" svetlo da se razvija naučni i stručni rad bez obzira što se, retrogatno, još uvek govori o centralno-planskoj privredi što jedno drugo isključuje. U Zagrebu se 1958. osniva Društvo propagandista Hrvatske koje, odmah, pokreće i svoje glasilo "Ideje". Eto, život je hteo da su, iz tog doba, "živa i zdrava" tri doajena, tri barda u tri, uslovno rečeno, različite a veoma dodirne oblasti (ekonomskih i psiholoških istraživanja kao i novinara kome je privreda bila i ostala osnovna preokupacija). Moje zadovoljstvo je tim veče što sam ih upoznao tokom šezdesetih i da se, od onda, družimo i veselimo životu i dodirnoj prošlosti. Nisam ih dugo morao ubeđivati da se jave kao autori u broju časopisa koji pripremamo, kao ni Jura Apiha, jednog od dvojice osnivača Studija za marketing DELO (drugi je poodavno pokojni Božo Debeljak).

(17) IVAN MARIČIĆ (Zagreb)IZ JOŽINE TORBEDiplomirao ana Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Zagrebu (1956). Posle prvog radnog mesta na izvozu u Željezari Sisak, prelazi u Zagreb, gde pristupa Birou za istraživanje tržišta kojim je rukovodio profesor dr Fedor Rocco (1959). Prvi posao na kojem je radio bilo je istraživanje tržišta za Podravka juhe. Odlukom Savezne vlade, Biro se transformiše u ZIT. Ono što je veoma zanimljivo za istoriju jugoslovenske privrede i njen razvoj, SAPONIA iz Osijeka, i dan-danas ugledna i uspešna firma, pripaja SUMAR, Biro za savetovanja u marketingu, čiji je osnivač upravo bio Ivan Maričić (1969). U SUMAR-u počinje intenzivna saradnja sa inženjerom ekonomije, Josipom Sudar, kada će im se putevi ponovo ukrstiti tokom devetogodišnje saradnje u Agenciji za marketing VJESNIK (1970-1979). Ing. Sudar je nastavio lični razvoj praveći akademsku karijeru, do zvanja redovnog profesora na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Zagrebu. Sudar je, poodavno otkrio strast, ali i velik talenat za pisanjem. tako je vež 1958. godine objavio knjigu EKONOMSKA PROPAGANDA, u izdanju zagrebačkog izdavača INFORMATOR. U to vreme bio je šef ekonomske propagande FOTOKEMIKA u Zagrebu. Poslednja knjiga profesora doktora Josipa Sudara nosi naziv "Iz Jožine torbe". Njen sadržaj je prikaz niza poslovnih slučajeva koji su, mahom, nastali u saradnji sa Ivanom Maričićem. Opis poslovnih slučajeva od kojih je većina vođena na prethodno obavljenim ekonomskim, psihološkim i marketinškim istraživanjima, veran su prikaz razumevanju i vođenju celovitih marketinških projekata.O tome podosta piše i Ivan Maričić kao ilustracija razvoja marketinške filozofije i njenog prihvatanja od strane jugoslovenske privrede.

(18) ANTE GAVRANOVIĆ (Zagreb)KAKO SMO VARALI SISTEM I VLASTODRŽCEJedinstvena osoba. Diplomirani pravnik (1933), sa Zagrebačkog sveučilišta. Ceo radni vek započeo i završio u "Privrednom vjesniku" (1954 - 1991) kao novinar, urednik, glavni urednik da bi, na kraju, bio i direktor tog izdavača.Zbog generacijskog jaza, što je u Beogradu bio nedeljnik EKONOMSKA POLITIKA, to je u Zagrebu bila dnevna privredna novina PRIVREDNI VJESNIK. Oba izdanja negovala su kritički duh prema društvenim i ekonomskim odnosima od "Vardara pa do Triglava, od Đerdapa pa do Jadrana" (Lepa Brena). "Nisam marketingaš u užem smislu reči, ali sam uvijek bio jako blizu tom pojmu, pa podosta toga znam i pamtim. Prisjećam se tako prve originalne domaće kavovine Franck, Kraševe bajadere i Domačice ili čuvenog Životinjskog carstva, prvog domaćeg sladoleda (Snjeguljica na štapiću), nastanka ideje o Cedeviti, povijesti oglašavanja na prostorima Hrvatske i Jugoslavije na primjeru Vegete." I ceo članak posvećen razvoju marketinga na "živim" primerima. Čitaćete u jednom dahu, neće verovati šta se save dešavalo dok se još niste rodili ili dok se bili mali i niste marili za EPP poruke.

(19) JOSIP ŠINTIĆ (Zagreb)MOJ ULAZAK U SVET MARKETINGA- Šamar za uvredu -Diplomirani psiholog u generaciji studenata koje je zarazio profesor emeritus Boris Petz, sa Katedre za psihologiju Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu,, život je posvetio tržišnim istraživanjima, s različitih aspekata i koristeći raznovrsne metodologije.Obavio niz specijalizacija. Ostavio traga u razvoju privrede - hrvatske i jugoslovenske. Zaslužan što je iškolovao generacije marketinških poslenika na čija imena je veoma ponosan. O tim imenima i stvaralačkom opusu više u njegovom obimnom radu. Primećujete da Josipu posvećujem najmanje prostora. Mislim da imam dobar razlog. Pažljivije ćete čitati njegov prilog. Ali i razmišljati kako je razvoj i primena marketinških disciplina bila naprednija nego danas. I kako je odnos prema tržištu bio seriozniji, sa mnogo većom odgovornošću nego što nam se danas čini. Normalno, Josip Šintić je i danas veoma aktivan. Njegovo ime izgovara se sa respektom.

ПОДСЕЋАЊА КОЈА ОБАВЕЗУЈУ

Време чини своје.

19. новембар 2017. године

МАРК-ПЛАН, Центар за маркетинг (да ли је потребно да кажем из Панчева), никада не би оправдао углед који је (био) стекао да није улагао у људе. На то подсећа и ова слика. Петоро учесника на Конгресу ЕСОМАР-а у Единбургу. А волео бих да сам био у тој екипи и да уживам у правом шкотском вискију. Наредни конгрес ЕСОМАРА одржан је две године касније у Берлину. Троје наших су тамо били регуларни учесници. Када смо радили БАМБИ ФИС КУП (за дечаке и девојчице до 14 година старости и то у време немилосрдних санкција) и сарађивали са ТВ екипом БЕЛЕ СТАЗЕ, само у једној години екипе МАРК-ПЛАНА и ТВ РТС обишле су пет сличних такмичења како бисмо сагледали како то други раде.

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/Vanted.jpg

Са поносом кажем, никада нисам био на тим путовањима. Сматрао сам, а и данас сам поборник те тезе, да млађи треба да путују по свету. И уче, Напокон, да схвате када сам им причао стечена знања и искуства која сам "скупљао" путујући по белом свету (42 државе, гост у девет од десет, у тим годинама, највећих огласних агенција на свету, три пута гост седишту ИАА у Њујорку и учесник на њихова два конгреса,а три пута на Конгресу оглашивача УИАА, и посетио педесетак нациоанлних агенција - од малих до највећих националних по разним европским, северно и јужноамеричким државама, да они треба да се сами увере да сам им истину зборио.И знање несебично преносио. Био сам једном на Канском фестивалу - 1987. године. И никада више. Али је зато било година када смо слали и по петоро сарадника да уче о свету и њиховим достигнућима када су маркетиншке функције у питању. Са поносом кажем: слали смо и новинаре да би разумели о чему треба да пишу. Не о реклами. Већ о тржишним комуникацијама и о потреби разумевања филозофије маркетинга. Лично, са тим новинарима никада нисмо пословно сарађивали. Али смо сматрали да доприносимо општем добру. То смо наставили да радимо и као СВЕТ МАРКЕТИНГА, издавача часописа ТАБУ, радећи на оснивању УДРУЖЕЊА ОГЛАШИВАЧА и доприносећи развоју ИАА, Огранка у Србији.Колико сам тужан "развојем" Групације оглашивача у оквиру ПКС (што није била наша идеја), толико сам поносан када видим развој ИАА огранка и неуморну Јелену која толико доприноси његовом развоју. О свему овоме и још толико колико је могло да стане у два часа излагања, говорио сам на Зимском Вивалди форуму крајем прошле године на Мећавнику, на Мокрој Гори. И, ето, слика коју постависте, отвори ми емоције. Та слика (урамљена фотографија) сада "виси" на зиду Маријане - Маје Агић, удате Молнар, енергичне жене на челу ГФК, која је требало да буде модератор разговора са мном али није дошла до речи. Од мене!

К'O И ДА НИЈЕ

Седница Програмског одбора ЈМУ РТС

16. новембар 2017. године

Јуче је, као што је било најављено, одржана прва седница Програмског савета ЈМУ РТС, први пут после годину и по дана од дана њеног конституисања након Одлуке Народне скупштине Србије о њеном оснивању.

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/jmu1.jpg

Теме су, по обичају, биле претходно, формално одређене: а) Културне потребе грађана и програмски садржаји РТС-а, и б) Програмски садржаји РТС намењени деци и омладини. После уводних речи председника Програмског савета, професора др Миливоја Павловића, било је више него уочљиво да постоје идеолошке размирице, боље речено, неразумевање пословодства РТС о улози и очекивања од чланова Програмског одбора када је Одбор за културу и информисање Народне скупштине у питању који је и именовао чланове Програмског одбора са јасно утврђеном одлуком о њеним друштвеним обавезама То се најбоље илустровало уводним "говором", генералног директора РТС, господина Бујошевића који је, једном формално изреченом реченицом, поздравио учеснике и напустио трибину. Неколико уредника разних програма то су учинили током рада трибине (која је трајала пуна четири часа). Може се илустровати и одсуством многих чланова руководећег тима радија и телевизије, односно РТС-а као јединствене управе. Могло би се, ако се баш хоће потврда уоченог облика антагонизма присутног између управе РТС и Програмског савета, да се констатује да новинари РТС-а нису пратили рад трибине, не само ове, него и претходне две, одржане 1. новембра у Новом Саду и 7. новембра у Лесковцу. Учествовао сам у дискусији свестан да нисам сигуран коме се обраћам и да ли ће то изазвати било чију пажњу. Тако ми је, прва реченица, била поздрав г. Бујошевићу чија је столица била празна, као домачину које је омогучио одржавање трибине.

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/jmu2.jpg

Да би остао траг на шта сам указивао (почев од злоупотребе деце у оглашавању, повреде Кодекса о маркетингу и оглашавању која је дневна појава, о недостатку квалификованих новинара који би се бавили српском привредом и њеним напорима да (поново) стане на ноге итд.) о томе ћу сутра више.

Жозеф Иван Лончар

Седница Програмског савета ЈМУ РТС

13. новембар 2017. године

(Прво, да не буде забуне око кратице: ЈМУ = јавна медијска установа, уместо досадашње ЈС = јавни сервис.)

Јавна расправа о програмском садржају ЈМУ Радио-телевизије Србије, после трибине у Новом Саду (1. новембра) и у Лесковцу (7. новембра), одржаће се и сутра, у Београду (14. новембра). Две теме су предложене за јавну расправу: 1) Културне потребе грађана и програмски садржаји РТС-а, и 2) Програмски садржаји РТС намењени деци и омладини.

Прихватио сам позив и учествоваћу у јавној расправи. Намерио сам да говорим о могућим (видним) повредама употребе деце у огласним прилозима, односно о Трећем каналу као стратешком програму у врхунском позиционирању програма и ненадмашне шансе високог позиционирања у односу на тзв. естрадне програме неких ТВ емитера не само са националном фреквенцијом. Одлучио сам да изађем (јасно, уз одређена образложења) пред Програмски савет и да предложим да сер, истом методом одрже седнице под радним насловом "Привреда Србије и ЈМУ РТС". Надам се да ћу изазвати пажњу и неопходно разумевање и привреде и РТС-а јер је видан могући обострани интерес. Привреди Србије треба позитивно јавно мњење како би што успешније пословала, тиме и доприносила пуњењу буџета из којих се део средстава усмерава и на јавне установе у које, и те како, спадају и радио-телевизијске станице. По одржаној трибини обавестићу вас како је све то изгледало. Ако имате одређених сугестија, пажљиво ћу вас саслушати и, потом, пренети члановима Програмског савета РТС-а.

УМЕСТО НАСЛОВА

11.новембар 2017. године

... "Ако живиш у прошлости, изгубићеш једно око, ако заборавиш прошлост, изгубићеш оба." Руска пословица

Условно речено, када разговарам са млађима из света маркетинга и када хоћу, на "финији начин", да им ставим до знања да баш нисам одушевљен степеном њиховог општег образовања и разумевањем филозофије маркетинга, обично правим стилске фигуре типа: "Моја супруга Мирјана је архитекта. Како би то изгледало када не би, случајно, знала ко су били Курбизје или Микеланђело; имам пуно пријатеља лекара и како би то изгледало да, недајбоже, не знају ко је био Хипократ и коме заклетву по дипломирању дају." Руку на срце, не разумеју увек "шта је песник хтео да каже". На жалост, њихов проблем. Користим и неке друге поруке. Примера ради, а то се односи и на новинаре који, већина, без обзира на облик и степен образовања, појма немају шта значи "реклама", "пропаганда" (било која: привредна, политичка, туристичка...), тржишне комуникације, маркетинг ... и онда пишу оде о мени и другима које ми и које им не припадају. Идуће, биће 60 година од оснивања Југословенског удружења за маркетинг ЈУМА у Опатији и то под покровитељством озбиљног председника Републике. Нема више Југославије али има СЕМЕ, Српског удружења за маркетинг који ће, надам се, умети да истакне своје корене. Када сам, нечијом вољом, ушао у свет економске пропаганде, нисмо имали магистре, докторе и професоре маркетиншких дисциплина. Они ће почети да се појављују од 1966. године па на даље. Али то није била сметња инжењеру економије (ранија звања за дипломиране економисте), да објави 1958. године сјајну књигу ЕКОНОМСКА ПРОПАГАНДА; да Душан Мрвош, што би рекли са Б-92 "као самоиздат" објави 1959. "библију" РЕКЛАМА-ПРОПАГАНДА-ПУБЛИЦИТЕТ; да 1964. већ имамо преведену књигу УСПЈЕШНА ЕКОНОМСКА ПРОПАГАНДА Рођера Бартона; ШТА ПОТРОШАЧ ЖЕЛИ Хари Хенрија 1966. а 1967. већ култну књигу Ванс Пакарда ИНДУСТРИЈА СВЕСТИ - СКРИВЕНИ УБЕЂИВАЧИ да би, данас, у Србији, имали више од хиљаду наслова из света маркетинга (не буде забуне: тзв. пи-ар постављам као изведену маркетиншку дисциплину!!!!). Нисмо имали преподневне семинаре који се завршавају некаквим дпломама. Већ 1965. имамо први курс из привредне пропаганде у трајању од три месеца без "диплома", само на меморандуму формата а-5 да смо били учесници курса који смо успешно завршили курс (са обавезном дневном наставом и израдом дипломског рада). И ето, једне од могућих претпоставки да ти се друштво одужи одајући ти разна друштвена и професионална признања.

УНУКА И ДЕДА

"Жив" сведок

10. новембра 2017. године

Моја (једина) унука - Сара (2004), моја наследница (ћерка мог сина Игора (1970), била је мој асистент.

Дочекивала је наше госте који су, уједно били и гости града Панчева, срдачно поздрављала њихов долазак и додељивала им ИД картон како би их, и Панчевци, могли запазити и као добри домачини, поздравити. Ви већ знате о чему се ради. Професор Музичке школе Јован Бандур из Панчева, г. Јовић (само звање му каже: за допринос у унапређењу образовања) и ја - за допринос у привреди, овогодишњи смо лауреати Скупштине града Панчева, поводом свечаног обележавања Дана ослобођења. Било је то 8.новембра ове године.

П.С: Човек у „позадини“ са леве стране је Сарин тата, мој син Игор.

И ТУЖАН. И ПОНОСАН!

У сусрет Свечаној седници Скупштине града Панчева и доделе Новембарске награде

7. новембар 2017. године

Једно друго искључује. И наслов би, у суштини, требало да гласи да је глуп. Мислим да није тако.

Почело је у ФНРЈ. Скоро сви градови, поводом Дана ослобођења после НОБ-а, увели су датуме који су обележавали дан ослобођења по завршетку Другог светског рата. И, као по правилу, сви су награђивали своје суграђане по различитим описима доприноса своме граду - средини у којој живи. У Панчеву, то је био 6. октобар. Онда је дошао 5. октобар (знате већ који!) и датуми, не само по градовима већ и по формирању војске, безбедносних органа, многих других органа и слично, променилу су датуме и образложења. Тако је мој град, Панчево, у којем живим пуних седамдесет година, променио датум у 8. новембар. Ја знам опис образложења али то није тема мог јављања. На Свечаној повељи, која ће ми сутра (среда, 8. новембар) бити уручена, у образложењу пише за изванредан допринос унапређењу привреде. Јасно, на ту одлуку мојих суграђана сам више него поносан. И поред многих светских и других признања за моју богату професионалну каријеру, ова ми је, сада и коначно, најмилија. Претпостављам и последња. И то је у реду. Није у реду што постоји велика вероватноћа да је ово јединствен случај на простору бивше Југославије, да Награду града прима маркетиншки посленик! Позвао сам многе другове и пријатеље са простора садашњих граница Србије и "велике" Југославије не бих ли проверио да ли је ово могуће. Тачна је. У многим обављеним разговорима, змеђу осталих и са Јосипом Шинтићем, психологом из Загреба, који је први почео да се бави психолошким истраживањима за потребе оглашавања, креирање назива фирми или имена производа у, тада, водећој Агенцији за економски публицитет ОЗЕХА из Загреба у Југославији (запошљавала преко 130 стручњака различитих профила), добио сам занимљив коментар. И у Хрватској, преко ноћи, враћен је у употребу термин "реклама". А како "реклама" никада није била научна дисциплина, то не може ни да изазива пажњу оних који одређују, на основу утврђених правила, имена славодобитника. И ето разлога моје туге. Нисам сигуран да, данас, у Србији, постоје агенције за маркетинг. Ако, случајно, и постоје, оне су у повоју и за њих се, генерално, не зна. И ето разлога моје туге.

КОЛИКО БИХ ОПКЛАДА ДОБИО ДА САМ ИХ ПРИХВАТАО!

У СУСРЕТ ЈУБУЛАРНОМ - 80. БРОЈУ ЧАСОПИСА СВЕТА МАРКЕТИНГА ТАБУ (девети наставак)

7. новембар 2017. године

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/Simin%20-%20Joksimovic%20-%20Vujic.jpg

Када сам, као самопрокламовани селектор, одабрао стотину имена који би требало да представљају "А" репрезентацију учесника на тржишту маркетиншких услуга у Србији (субјективно - као селектору, то право ми припада без обзира што сам се трудио да направим што мање могућих грешака (осетљиво је то!)), прогнозирајући да ћу добити, најмање, осамдесет позитивних одговора, наслушао сам се различитих коментара.

Добијао сам и понуде - да ћу добити 5, 6, 8 - 10 максимум одговора и да, сразмерно резултату, буде и висина опкладе, редом сам их одбијао. Веровао сам у своје име. Још више сам веровао у снагу идеје: да ће је многи позвани "идентификовати" као шансу да изнесу своје мисли, виђења и могуће критике пресека стања, поготову у односу на светске токове, да ћемо добити својеврсни пресек тренутка на тржишту маркетиншких услуга у Србији. Данас, буквално, имам 86 ауторских прилога. Можда ће их бити и 87, или 88, јављају ми се аутори да се "муче" сами са собом у обликовању и окончању прилога. Разумем их. Немају искуства у овој врсти писања без обзира што се баве тржишним комуникацијама. Обим часописа света маркетинга ТАБУ број 80, износиће преко 350 страна! Новица Вучетин (1928), оснивач и издавач часописа САВРЕМЕНО ПАКОВАЊЕ и многих манифестација под тим именом, саветује ме да од тако обимног, али и одличног материјала, направим најмање 3-4 броја часописа. Када бих га послушао а, уз све уважавање које у себи носим њему, то значи да бих, лично, дубоко загазио у наредну - 2018. годину а то, нипошто не желим. Јасно је да то неће бити "обичан" часопис уобичајеног обима од око 80 страна. Биће то својеврсна монографија, неко је спомињао и термин "алманах". Књижурина! Шта кажу три "вамп" паметнице, богатих и разноврсних искустава?

(14) СНЕЖАНА СИМИН, Београд УГЛЕД КАО ПРОФЕСИЈА, НАПРЕДАК КАО ОПСЕСИЈА Дипломирала на ФПН, на смеру дипломатија, увек је исказивала посебну "диоптрију" према одређеним догађањима и кретањима на тржишту тзв. пи-ар услуга. Такав је и њен, више него занимљив, ауторски прилог. Говори о значају "става и о разумевању"; "о тржишту и конкурентности"; а завршава истичући важност "познавања државе". Ево једног занимљивог извода: "Тржиште и конкурентност: посао није игра али тржиште јесте непрекидна утакмица. Најбољи начин да рационализујете свест о сопственој важности у послу који обављате је да замислите да сте спортиста који жели да постигне што је могући бољи успех. Ако будете тако размишљали, две ствари ће вам одмах бити јасне: прва, да успех не зависи само од вас и друга, да не можете постићи све што бисте желели и колико дуго то будете желели."

(15) НЕВЕНА ЈОКСИМОВИЋ, Београд МАРКЕТИНГ. МОЈ ИЗБОР Већ њена прва реченица је више него интригантна: "да ли сами бирамо свој позив или позив нас одабере?" "Имала сам велику срећу да у свет маркетинга укорачим у време процвата индустрије, као и да ми ментори буду највећи мајстори посла. Тада су "гуштери" морали да прођу, корак по корак, сваки део заната и тако пронађу своју нишу. Кроз рад и учење успела сам да се истакнем у најдинамичнијем и веома стресном делу посла, тзв. "искуственом маркетингу", познатијем као "Below The Line". Реализација у реалном времену, та жива ствар која подразумева искључиво интеракцију и директан контакт са циљном групом, заправо је јако осетљива, али и прелепа област маркетинга и велика подршку развоју робних марки.

(16) НАДИЦА ВУЈИЋ МИТРОВИЋ, Горњи Милановац ЗА САДА БЕЗ ДОБРОГ НАСЛОВА Надица је ту напомену мени наменила. Када сам прочитао њен ауторски прилог, одлучио сам да то буде и наслов! Због чега? За МЕТАЛАЦ, фабрику посуђа, први пут сам чуо и видео 1967. године, боравећи у њеном граду, учествујући у припремама отварања погона TETRA PAK, у саставу већ тада више него чувене и упешне фирме ТИПОПЛАСТИКА. Пре много година, интервјуисао сам,тада генералног директора а сада председника Надзорног одбора, Драгољуба Вукадиновића, дипломираног металурга. Одржао сам и неколико креативних радионица. Условно речено, постао сам "зависник", пратећи бурни, изнад свега, успешан развојни пут ове фирме, самим тим, колико ми је било доступно, и лични развојни пут успешне жене, мајке, добро позициониране директорке маркетинга, чија се реч у фирми слуша! Један међунаслов у њеном раду, много говори о својеврсној филозофији која је, све је очитије, прати у њеном животу: "Може и другачије о истој ствари!" И, откријте, како она то мисли и ради.

ОВО ЈЕ ДАНАС ОБЈАВЉЕНО

2.новембар 2017. године

У недељнику ПАНЧЕВАЦ, новини која спада у настарије у Србији и чији је тираж већи од многих који излазе у метрополи Републике Србије, објављен је овај интервју:

КРУГ ЈЕ ЗАТВОРЕН

30. октобар 2017. године

Недељник ПАНЧЕВАЦ огласио:

Жири Скупштине града Панчева обелоданио је резултате гласања за лауреате овогодишње Новембарске награде града Панчева, поводом дана ослобођења (оног првог, када је град тада била варош).

Донета је једногласна одлука да, се у овој години, укупно доделе две награде, уз констатацију да се није успело у анимрању грађана и предлагању и других кандидата. Једна од две одлучене награде је за изузетан допринос развоју привреде. На моје велико задовољство, част и понос,та награда припала је мени. Други славодобитник је професор Музичке школа "Јосип Бандур" у Панчеву, Михајло Јовић, за изузетан допринос у области образовања. Додела признања обавиће се 8. новембра, са почетком у 12.00 часова у дворани Културног центра, приликом одржавања Свечане седнице Скупштине града. У тој дворани, у јесен 1961. године, као секретар омадинске организације Фабрике авиона УТВА, био сам иницијатор, организатор, сценариста и режисер (4 у један! а кафе стигле до 3 у 1). У име привреде, такмичили су се омладинци фабрике авиона УТВА, ИНДУСТРИЈЕ СТАКЛА и Хемијске индустрије АЗОТАРА. Боје школске омладине бранила је панчевачка Средња економска школа. Приредбе је имала (незваничан) такмичарски карактер. Узор су нам била слична такмичења на италинској ТВ СТУДИО УНО. Сцену су приредили шегрти из ученичке радионице УТВА којој је управа фабрике поклањала велику пажњу. Њихов руководилац био је Живко Марчета и то име треба запамтити. Чудном догађају за оно време, одазвали се драмска уметница Мира Ступица, вокални солиста Радослав Грајић и џез састав Миће "Маџора". На свим столицама у дворани биле су подељене недељне хумористичке новине ЈЕЖ, тако да је публика уживала у режираном закашњењу са почетком приредбе. Иначе, у то време, у Фабрици сам био главни референт продаје мешаона и фабрика сточне хране и опреме за силосе и подна складишта. Управа УТВЕ, без мог знања и бар пристојног питања, именовала ме је 1. априла 1962. године за првог референта рекламе, а да нико није умео да ми објасни очекивања од мене на том месту. У УЕПС, Удружење економских пропагандиста Народне Републике Србије, примљен сам 1. децембра 1992. године, тада као најмлађи члан. У ИАА, Међународно удружење оглашивача, основано 1937. године у Њујорку где је и данашње седиште, на писану препоруку двојице старијих члаова (ветерана, као нека врста "жираната"), примљен сам 21. априла 1971. године. Био сам једанаест година члан Светског ИАА савета. На Светском ИАА конгресу маја 1982. године одржаног у Сао Паулу, био сам номинован за члана Одбора ИАА директора. Балкански немир и чудновате очи Бразилки, спречиле су мој избор. Из ИАА сам иступио 24. марта 1999. године на први дан бомбардовања и НАТО агресије под шифрованим именом "Милосрдни анђео". Носилац сам високог признања CERTIFICATEOFMERIT са црвеном значком које ми је уручено 15. маја 1983. године приликом одржавања Прве међународне ИАА конференције на простору Средње и Источне Европе, чији сам био генерални секретар. Од стране УЕПС-а, поводом тридесето годишњице од његовог оснивања, по први пут додељено је високо признање НАГРАДА УЕПС-а ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО "ЧЕДОМИР ЏОМБА". Бити носилац тог часног признања припало је мени. САВЕЗНА ПРИВРЕДНА КОМОРА и ПРИВРЕДНА КОМОРА ВОЈВОДИНЕ доделиле су ми Повеље са плакетама за изузетан допринос развоју привреде. ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ, поводом јубилеја 50-то годишњице од оснивања, доделио ми је плакету за изузетан допринос развоју факултета. ПРИВРЕДНА КОМОРА СРБИЈЕ доделила ми је Јавно признање за допринос развоју маркетиншких истраживања. СЕПЈ, савез удружења економских пропагандиста Југославије, долелило ми је једно од два Посебна признања за изузетан допринос развоју југословенске економске пропаганде. Двоструки сам носилац Повеље КАПЕТАНА МИШЕ АНАСТАСИЈЕВИЋА. Када је признање мог града коме сам ове овог месеца (октобра) седамдесет година живота, хоћу да вам кажем, веровали или не, да ми је то, у мору других, најдраже признање. Знате ону народну која је на тако сјајан начин сада демантовала Хвала мом Панчеву.. Хтео бих још нешто да кажем што даје посебну драж овом признању. Ово је друштвено признање које је, по први пут, један маркетиншки посленик понео не само у Панчеву, него и у Србији. Постоје "сигнали" да је ово признање међу маркетиншким посленицима и на простору бивше Југославије. Сигуран сам да многи од вас не знају да сам 1997. године објавио књигу: ЊЕГОВО ВЕЛИЧАНСТВО КУПАЦ: КАКО СЕ ВОДИ ПРОЈЕКАТ МАРКЕТИНШКИХ АКТИВНОСТИ. Одржао сам 64 креативне радионице у трајању од једног до двадесет једног дана. такође и на десетине вишечасовних предавања на факултетима у Београду, Новом Саду, Бања Луци, Скопљу, Подгорици (увек бесплатно). Потписао сам преко 630 маркетиншких пројеката: као аутор, коаутоp и или ментор.

И, отуда, наслов: КРУГ ЈЕ ЗАТВОРЕН!

Осећам да сам се, и на овај начин, одужио мом оцу Маријану, носиоцу Ордена рада. Да сам му био достојан син!

АУТОРИ СЕ "НАОШТРИЛИ"

У СУСРЕТ ЈУБИЛАРНОМ - 80. БРОЈУ ЧАСОПИСА СВЕТА МАРКЕТИНГА "ТАБУ" (осми наставак - други део)

28. октобар 2017. године

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/Matic-Bole-Popovic.jpg

11) МАРИЈА МАТИЋ, Београд

МОЈЕ ВИЂЕЊЕ И ... ДАНАС Упознао сам је пре десетак и више година. Када бисмо водили "чапрас" диван, подсећала ме на приче мог покојног пријатеља, дипломираног астролога. Када би, а то им је било заједничко, осетили узнемиреност коју, понекад, носи живот, поготову умор, решавали су математичке једначине трећег степена! Често ми је, више подсвесно, причала о пословној филозофији оснивача DIRECTMEDIA, агенције која је прерасла у систем. О значајх логичког размишљања иза којег увек треба да стоји дело -"опипљиви" резултати. Ко разуме све инструменте који се примењују у пројектовању и планирању медијског оглашавања и чији је и колики је могући утицај на финални "производ": план који остварује циљев... може да се бави и планирањем оглашавања у медијима који се нуде а нису увек у плану јер не испуњавају очекиване претпоставке. Марија Матић, са завршеним последипломским студијама на Машинском факултету Униветзитета у Београду, инсистира на логици и логичном току размишљања. Математике и комуникације, свт је у којем се креће Марија Матић.

(12) Проф. др СЛОБОДАН - БОЛЕ АЏИЋ (Панчево - Кувајт) ГЛЕДАМ, НА СВОЈ НАЧИН, УНАПРЕД У свом ауторском прилогу, који ме је "оборио с ногу", наш друг Боле (како наш друг - о томе касније), пише: "Када је донета одлука да се оснује Центар за маркетинг МАРК-ПЛАН (у Панчеву), прво кационарско друштво приватног капитала (по напредном закону Анта Марковића, тадашњег председника Владе СФРЈ), организована је креативна радионица у трајању од двадесет једног дана. Међу њима, био сам и ја, изненађен како и зашто сам изабран међу седморо кандидата. Изазов за мене посебно је била информација да је све бесплатно а били су обезбеђени најбољи предавачи које је Југославија тада имала. Касније сам дознао: циљ је био да се одаберу седморо са карактеристикама које нису уобичајене. После нам је Жозеф причао: више га је занимало наше умеће ка тимском раду сваког појединца, степен толеранције на туђе ставове и рамишљања него на знање за које су унапред знали да га не могу имати, имајући у виду наш скромни образовни систем, поготову начин формирања и развоја наставног кадра". Једна анегдота из Болетог живота много говори (у којој сам и ја имао незахвалну улогу): Боле се спремао да брани магистарски рад на матичном факултету. Један од тројице именованих професора за члана комисије, није хтео ни да чује за Болетов рад. Захтев је био да га Боле, негде у тексту, спомене и цитира професорове мисли, адекватне садржају Болетог рада! Дуго су трајала та безуспешна убеђивања док се Боле није сетио да смо тај професор и ја, поодавно, у добрим односима и да бих могао да допринесем да се премости проблем. Моја мисија била је неуспешна без обзира колико сам бирао лепе речи (не увек примерене мом "алату"). Боле, условно, више него тврдоглав, није хтео да учини тај уступак. "Како, Жозефе, да то урадим када тај, уважени професор ни слова, до сада, није написао о овоме о чему ја пишем." Спаковао је кофере, отишао је на један од престижнијих факултета у Европи и, после годину дана, вратио се са дипломом али и са признањем да је био проглашен за студента генерације! Данас је професор доктор Слободан - Боле Аџић, наш друг, редовни професор на једном од престижнијих факултета у Кувајту, где подучава Араде о маркетиншкој филозофији и облицима њених могућих примена (у зависности од окружења која нуде решења ако их умете искористити! Ових дана објавио је нову књигу - уџбеник. Коментар који је, на мој захтев, написао у облику легенде испод фотографије насловне стране књиге, много ће вам казивати!

(13) ЈЕЛЕНА ПОПОВИЋ, Београд ПСИХОЛОГ У СВЕТУ МАРКЕТИНШКИХ ЧУДА Докторка наука, Татјана - Тања Мамула, оснивач и директорка Истраживачке агенције МАСМИ (јавно заљубљена до ушију - која се завршила срећном удајом!), одбила је мој позив да буде међу ауторима јубиларног - 80. броја часописа света маркетинга ТАБУ. До њеног имена посебно ми је било стало. Њео прво запослење (по доласку у Србију) започело је у МАРК-ПЛАНУ. Веома је заслужна што смо увели доста новина у техникама и формама истраживања. Покренули смо Панел потрошача (за тридесет четири група производа); Панел тржишних потенцијала и индекса куповне моћи; реконструисали смо методологију истраживања позиционираности фирме (или производа) на тржишту. Наша "Латинка" како смо је од милошти звали (дипломирала је на Факултету економских знаности Свеучилишта у Загребу), имала је неке друге професоре који су "нудуили" различите приступе у решавању тржишних проблема у односу на неке друге факултете, поготову када је умеће доношења закључних разматрања у питању и нуђења препорука који се "нуде" из обављеног истраживања тржишта. Наша "мудрица", драга Тања, урадила је још један, педагошки, одличан потез. Хтела је да докаже да је окружена тимом одличних сарадника, оспособљених у решавању тржишних проблема. Понудла нам је Јелену Поповић, дипломираног психолога, чији рад, с посебном задовољством препоручујемо. Драго ми је што смо прихватили Тањину сугестију. Била је у праву! Пита нас Јелена (ауторка прилога), али и себе у свом ауторском прилогу: "Да ли је данас маркетинг у Србији још увек у фази раста, зрелости или опадања (заласка)!!! Знам шта бих ја одговорио, али послушајмо Јеленине речи: " Како бисмо добили одговор на (то) питање, погледајмо које карактеристике српског маркетинга су толико тренутно толико истакнуте, да бисдмо могли да кажемо да га одређују или дефинишу. А, затим, и да ли се нешто променило у односу на 2010. годину, када сам, формално, ушла у свет маркетинга," ..."Сада се јављају прве идеје да се на нашем тржишту уведу удружени програми лојалности: то још не допире до очију потрошача аки се тестира као концепт иза кулиса истраживачке агенције. Јелена Поповић, одличан избор Тање Мамула, која нам је послала пуно лепи слика са чина венчања, има разлог више да се смеши, макар у себи: послала нам је одличног стручњака коју, врло озбиљно, треба и читати и анализирати.

ПОЗНАТА ВАМ "ДАЛА БАБА ДИНАР ДА УЂЕ У КОЛО, ДАЛА БИ ДВА - ДА ИЗАЂЕ!

У СУСРЕТ ЈУБИЛАРНОМ - 80. БРОЈУ ЧАСОПИСА СВЕТА МАРКЕТИНГА "ТАБУ" (осми наставак)

27.октобар 2017. године

П р е т п о с т а в љ а м да је многима од вас познат мој рад, поготову кроз начин вођења уредничке политике часописа света маркетинга ТАБУ који је умео, и те како, "да изазива велика таласања, скоро па као данас цунами".

П р е т п о с т а в љ а м да је и мени самоме јасно да сам се прихватио "ђаволовог" посла, у земљи у којој није нимало пожељно бити у ситуацији "шута са рогатим!" П р е т п о с т а в љ а м да је и многима од вас па и мени самом јасно, да смо редак народ који је прихватио "мудрост" да се не може исправљати "крива Дрина". П р е т п о с т а в љ а м да је и вама било много јасније да сам се прихватио тешког посла: извршити селекцију маркетиншких посленика Србије, понеке изоставити "јер тренутно нису у форми"; "понеки су са повредама (због изгубљених послова којима су се надали)", "понеки у уверењу да није тренутак за истрчавање на терен., па да буду виђен у народу". П р е т п о с т а в љ а м да имате слику у својој глави како се, под партијским утицајима (више него икада раније), не мењају само клијенти у корист неких новигх агенција, а не само у судству, полицији, медијима ...и слично. П р е т п о с т а в љ а м да сте, сва срећа, само на почетку, сумњали да ли ћемо стварно истрчати на терен са најављеним играчима - са осамдесет објављених имена аутора. Онда се неко "досетио" да, на пример, у фудбалу, истрчава 16 играча: 11 на терен а петорица на клупи. Онда су дошле нове нијансе: загрева се двадесетак и више играча и, онда, тренер, буквално, у последњи час, саопштава имена 11 + 5 играча. П р е т п о с т а в љ а м да сте разумели да сам, под одређеним утицајима, "прихватио" да сам погрешио, превидео неке сјајне игре појединих играча и њихову кондиционалну спремност. Заправо, понеки од њих су доведени у ситуацију да сами себи признају шта су пропустили када сам им упутио љубазне позиве још почетком или средином августа месеца ове године. Данас смо на броју 85 и не смем да изјавим да је то коначан број када сам, у једном од јављања, изјавио да је коначан број - 80 аутора.Тешка ми је и сама помисао како ћу Екрему објаснити и како ће то (мој бивши друг) разумети. Препостављам да Вам је јасно да баш није лако, у неколико реченица, објаснити шта су аутори, у својим прилозима, хтели да саопште на близу шест стотина страна рукописа. Једино што, за сада, могу да изјавим је: пријатно сам изненађен професионалним степеном писмености, дубином изнетих критичких мисли и израженом жељом не мирења са постојећим и очекиваним (захтеваним) променама. П р е т п о с т а в љ а м да вам није тешко претпоставити да сам се прихватио доста тешког посла. Коче ме овце, коњи, кокошке, чипс Малборо ... који стално трче пред мојим очима и не дају ми мира како бих се могао сконцентрисати на оно што, претпостаљам, очекујете од мене, П р е т п о с т а в љ а м да ми нећете замерити што сам "прескочио" три броја. Јасно вам, је - ненамерно. Нешто ме вукло да, пто пре, опишем три прилога приче које сам назвао "Три "вамп" паметнице. Писаћу о њима ујутро. Након њих, пренећу шта су написали три "странца": три пријатеља из Загреба, три стварна ветерана: Јосип Шинтић, психолог; Анте Гаврановић, бард привредног новинарства у Југославији, и Иван Маричић, економиста, који је радни век посветио тржишним истраживањима. Дакле, сутра ујутр,о о томе шта су прозборили наши следећи саговорници:

И, ТАКО СЕДИМ ЈА, И ПИШЕМ ШЕСТИ НАСТАВАК КАД ...

24. октобар 2017. године

Пре свега нeколико минута, зазвони телефон

" Хало, Скупштина града Панчева, на телефону Душанка Степанов, саветник за послове протокола. Изволите. Јесте ли ви тај и тај. Јесам, слушам Вас. Желим да будем прва и да Вам честитам што сте одлуком Скупштине града Панчева, изабрани да будете један од двојице добитника овогодишње - Новембарске награде града Панчева која Вам се додељује на Дан ослобођења града. Хвала Вам. Пријатно сте ме изненадили. Опростите, ко је други славодобитник (лауреат)? То је професор Михајло Јовић из Музичке школа Јован Бандур из Панчева, који води Тамбурашки оркестар. Свечана седница Скупштине града Панчева одржаће се 8. новембра (среда) са почетком у 12.00 часова, у дворани Културног центра (у Панчеву). Родбина и Ваши пријатељи добро су дошли и нека слободно планирају долазак. Седница ће трајати око сат времена, након чега је предвиђен коктел. "Надам се да сте разумели и поруку и позив. Добродошли сте. Али, "када сте већ ту", да вас питам. Шта мислите да новчани део награде уложим у полагање камена темељца ДОМА ПРИВРЕДНИКА У ПАНЧЕВУ, о чему поодавно рамишљам?

(Фотографија Небојша Бабић, Оранж студио из Београда, мој друг.)

МАЛО ШАЛЕ КОЈА УПУЋУЈЕ И НА ИСТИНУ(Е)

У СУСРЕТ 80. БРОЈУ ЧАСОПИСА СВЕТА МАРКЕТИНГА "ТАБУ" (шести наставак)

24. октобар 2017. године

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/2.jpg

Не тако давно, после информације о прва четири аутора (Шапер, Ђилас, Вељковић и Салаи), са својим прилозима који ће бити објављени у јубиларном, 80. броју часописа света маркетинга ТАБУ - српски маркетинг на делу у петнаестој години излажења (као илустрација),

Шапер је, када смо започели, нудио опкладу да нећемо стићи до петог броја!), објавили смо фотографије наредних дванаест аутора за које смо, доста смело али и одговорно, поготову ја као њихов селектор, објавили да представљају део "А" репрезентације маркетиншких посленика на тржишту Србије, очекивали смо да ће се развити становите полемике (као када Муслин састави фудбалску репрезентацију Србије а онда се јаве они који мисле да би то боље урадили!) По нашем добром, старом обичају који има и историјске корене, да ће се почети с оспоравањем избора, налажењем мана изабранима, предлагање других и слично. Подсетио бих вас, штоване читаоце (Басара), да је у шири избор било преко две стотине кандидата! Доста њих није ме удостојило нити одговором. У могуће разлоге нећемо се упуштати. Углавном, свело се на стотину који дадоше (писану) реч да ће "спремни изађи на терен". У међувременум од тих стотину, двадесеторо одусташе. Неки и без коментара. (Ко оно написа: "човек је господар своје речи док је не изговори. Потом постаје њен слуга!") Неки са, други без образложења. И дођосмо на најављену цифру од осамдесеторо аутора који послаше своје прилоге доста различитих садржаја али сви у контексту теме: "Када сам улазио/ла у свет маркетинга и данас". И шта је то сада што упучује на наслов? Уместо много тога очекиваног или као могућег изненађења, настадоше својеврсна навијања. Као и сви изабрани играчи који на дресовима носе бројеве, тако и ми дадосмо бројеве сликама. То неће бити редослед у часопису. То је како су пристизали и комплетирани (ауторски рад, краћа биографија, сет фотографија и слично) Када је у питању графички прелом часописа, остали смо доследни да ће редослед садржаја бити по првом слову презимена по азбучном реду. У овом тренутку, тројка: Снежана Симин, Невена Јоксимовић и Надица Вујић Митровић, убедљиво воде - 64 гласа! Мушка тројка: Владимир Андонов, Лазар Бошковић и Игор Чернишевски негде су на половини првих - 34 гласа. Изненађујући је пласман тројке: Драгана Ђермановић, Гордана Влајић и Јуре Апих. Сакупише 12 гласова! Сада ћу, као селектор, направити недопуштену јерес и саопштити да је прилог Јура Апиха нешто најозбиљније што сам прочитао крајем прошлог и током овог века: "Београд је био наш светионик, наш прозор кроз који смо гледали у свет". Могуће је да је и генерацијски јаз по годинама у питању. Млађи, чија је појавност везана за овај век, нису баш посебно заинтересовани да познају развој историје струке, а и када би желели нисам сигуран да би то имали где да нађу (прочитају). Сада, на крају овог јављања, била би ми више него значајна ваша помоћ (критике, савети, упозорења ... добро су дошли). Изгубили смо шансу, искључиво из субјективних разлога, да наступимо на Сајму књига који је управо у току. (И дан-данас, "јуримо" поједине ауторе који нам послаше аматерске фотографије (а ла "црнац у тунелу), си-вије који, за нешто друго, имају други значај, "надгорњавамо" се око терминологије, изнете аргументације и слично. И да не буде лоше схваћено, све су то легитимна права главног и одговорног уредника - његова је одговорност за објављено, самим тим његова је последња. сада радимо на концепту тзв. радног облика промоције 80. броја часописа ТАБУ, организовањем округлих столова, трибина, панела и слично. Искрено и са дужним поштовањем према свима вама, позивам вас да утврдимо могући избор тема са којима се, мисаоно, бавимо. Наше моменталне преокупације су:

а) Да ли у Србији, данас, имамо агенције за маркетинг. б) Шта су то маркетиншка истраживања и по чему су специфична. в) Креативни није и арт директор. Шта би, суштински, требало да буде његова улога на пројекту за клијента. г) Очекивања од вође пројекта. д) Текстер и концепционер: једна иста или две особе. ђ) Пи-ар и развој односа ја јавностима. Једна или две функције. А економски публицитет?. Где је он? е) Да ли је наше наставно особље (којима су маркетинг и сродне дисциплине основ научног рада), благовремено информисани о светским токовима нда би била способна да благовремено, та новостечена знања, преносе својим студентима. ж) Постоји ли раскорак између научних сазнања у и о маркетингу и практичара у Србији. з) ЦАТИ, фокус групе и слично. Које пословне одлуке се могу доносити. Могући ризици. и) Клијент и агенције: партнерство или понудим - продам, немам одговорност за успех. Купац је бирао идеју. ј) ВАШИ МОГУЋИ ПРЕДЛОЗИ: могу и критике, које су јако пожељне на изнете идеје (наши предлози су само иницијативни да бисмо чули ваша размишљања) _____________________

Сутра, на овом истом месту, шта су преокупације Анде, Лазе "Агирпропа" и Игора (али не мог сина истог имена, иначе дипломираног економисте на смеру за маркетинг).

P.S. да ли сте запамтили да све ово постављамо и на наш сајт: www.taboomagazine.org и тако ширимо могући број читалаца. Тамо су вам приложене и наруџбенице. "Скините" их како бисте обезбедили овај број часописа ТАБУ. Донели смо одлуку о посебној понуди наставном особљу и студентима која ће сутра бити постављена на сајту.

ЈУЧЕ ЈЕ БИО ПРАВИ "ПОТОП"

У СУСРЕТ 80. БРОЈУ ЧАСОПИСА СВЕТА МАРКЕТИНГА "ТАБУ" (пети наставак)

22. октобар 2017. године

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/1.jpg

"Шта су то маркетиншка истраживања" била је тема коју сам понудио учесницима на друштвеној мрежи ФБ, сматрајући да је то један од озбиљнијих проблема српске привреде и да је то важно знање и сазнање како бисмо, поново, индустријализовали нашу земљу.

Не верујем да је могуће говорити о реиндустријализацији јер своје привреде скоро да више немамо па, самим тим, шта да оживљавамо. Да бисмо почели поново, из почетка, потребне су нам оспособљене агенције за пружање компексних - целовитих маркетиншких услуга јер то је више него важно да бисмо допринели у оном што би се, (бар тако мислим да би требало) очекивало - да умемо да решавамо тржишне проблеме како би дошло до стварања и јачања неке нове српске привреде. Не могу се похвалити да сам добио подршку. Синоћ је ФБ био "ужарен" после мог јављања али са периферним асоцијацијама и ка погрешним конотацијама. Мало ко, и њима посебно и велика хвала, је прихватио дискусију о предложеној теми. То ћемо оставити за нека друга времена а сада ћемо наставити са причом "У сусрет 80. броју часописа света маркетинга ТАБУ (пети наставак)". До сада смо најавили Срђана Шапера, Драга Ђиласа, професора др Сашу Вељковића и мр Неду Салаи (многи је познају као Неду Ковачевић) па ћемо у будуће, користити само њено удато презиме. Данас представљамо три нова аутора и њихове прилоге.

(5) мр ДРАГАНА - ГАГА ЂЕРМАНОВИЋ (Нови Сад) КО СУ БЛОГЕРИ, тема је њеног прилога који је написан на седамдесет шест страна плус још једна страна о биографији. Јасно је да то, у том облику, нећемо објавити. За нас који нисмо заљубљеници у нове теннике комуницирања које нуди интернет, најчешће због недовољног степена "писмености" која нам се нуди, одлучили смо да, уместо тога, понудимо извод из њене биографије. Значи, о проблему кадрова који се припремају и којих је, и у нашој Србији, из дана у дан,све више. "Интернационални стратег и истраживач у примени пословне примене коју нуди интернет. Власница је највеће мреже блогова у Југоисточној Европи - Beeblog. Носилац је признања за женско предузетништво у Србији "Цвет успеха за жену змаја 2016. године". На светском женском економском форуму у Индији (WEF 17) почетком ове године, проглашена је за "Жену деценије у области друштвених мрежа и лидерства". Магистрирала је на Факултету техничких наука у Новом Саду где припрема и рад на докторској дисертацији о истим темама.

(6) ГОРДАНА - ГОЦА ВЛАЈИЋ (Панчево) Аутор је прилога ЛЕПО ВАСПИТАНИ АУТО. "Намера је да исприча истиниту причу. О само наизглед чудној комуникацији између једног од њених синова који је остварио директну преписку са генералним менаџером компаније (гиганта), са господином Хараде. Јасно, тема је била Викторова идеја (име Гоциног сина) коју је изложио поменутом господину. Шта је даље било, о томе ћете читати. И размишљати."

(7) ЈУРЕ АПИХ (Љубљана) БЕОГРАД ЈЕ БИО НАШ ПРОЗОР У СВЕТ И ВЕЛИКА НАДА Јуре, који се појавио на огласном небу Југославије 1968. године у Маркетинг студију ДЕЛ0 (у Љубљани), да би, касније, постао и наша свеукупна легенда, написао је (скраћена верзија за ову рубрику), следеће речи. "Београд није био само престоница наше заједничке државе, већ и светионик, прозор у свет и велика нада. Београд је, заправо, био главни град где се одвијало, одлучивало, прикупљало и делило како ћемо се, као држава, развијати. Све наше судбине су, у великој мери, зависиле од тога шта је договорено, одлучено и догодило се (догађало) у београду. Жозеф Лончар је имао срећу и ум да искористи прилику и шансу коју је дала идеолошка промена централно-планског система (који је владао у Југославији - примедба уредника). Започео је са оглашавањем авиона (мисли на моје почетно запослење у панчевачкој фабрици авиона УТВА - примедба уредника) да би, затим (у почетку) уређивао часопис "Економска пропаганда", уређиван и дизајниран како би се демонстрирала нова, проевропска, оријентација и тржишно понашање у тадашњој Југославији. Јуре завршава свој прилог критиком моје преоријентације у борби за примену ћириличног писма. То вам, сада, нећу препричавати али ћу верно, од слова до слова, објавити у часопису чија је завршна припрема започела.

КО ЈЕ ДАЉЕ (МОЖДА) БОЉЕ ВИДИ

У СУСРЕТ 80. БРОЈУ ЧАСОПИСА СВЕТА МАРКЕТИНГА "ТАБУ" (четврти наставак)

17. октобар 2017. године

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/04%20-%20Dva%20reda.jpg

Још један дан!Треба још једном да прочитам.Отишао у "спам".Лектор још није стигао да "обради" рукопис.Помешао/ла сам рокове - септембар за октобар.Не умем да пишем.Не иде ми.Морам поново да се фотографишем.

И тако, иду дани, а "кофа је бушна, (је)бушна мајсторе мој". И тако, каснимо ли, каснимо, а рок је био 18. септембар! Јутрос (17. октобра), донели смо одлуку: доста је било. Имамо 84 рукописа (прилога). Више од очекиваног, мање од најављеног. Шта је то занимљиво што су написали (поред Срђана Шапера, Драгана Ђиласа, професора др Саше Вељковића и Неде Салаи (девојачко - Ковачевић) и чије смо краће приказе објавили 29. септембра) и што ћемо објављивати у наредним данима: Драгане - Гаге Ђермановић, Гордане - Гоце Влајић и Јура Апиха, нашег драгог госта из Љубљане; Марије Матић, професора др Слободана - Болета Аџића (који је по дипломирању на Економском факултету Универзитета у Београду, каријеру започео у МАРК-ПЛАНУ да би данас учио арапске студенте у Кувајту - о маркетингу) и Јелене Поповић; Владимира - Анда Андонова, Лазара Бошковића и Игора Чернишевског (такође започео у МАРК-ПЛАНУ а данас на завидној позицији у ДАЈРЕКТ МЕДИЈУ). Овонедељни циклус приказа завршићемо са три Даме: Снежаном Симин, Невеном Јоксимовић и Надицом Вујић-Митровић. Да ли су ови наводи довољни да пожурите и обезбедите свој примерак часописа ТАБУ?

У СУСРЕТ 80. БРОЈУ ЧАСОПИСА СВЕТА МАРКЕТИНГА "ТАБУ"

(трећи наставак)

13. октобар 2017. године

Као "селектор", до сада сам примио и прочитао рукописе 78 аутора. Нормално, највише их је из Београда, Новог Сада, Ниша, Панчева (да вас ово не збуни: доста Панчеваца и Панчевки "дижу" рејтинг Београду), Загреба, Љубљане (чекам и на Сарајево) ... Имамо и један одличан рад гостујућег Американца који је радо прихватио молбу (познате и на добром гласу Снежане Симин), да изнесе нека своја размишљања. Човек, иначе, подучава Кинезе тајнама маркетиншке филозофије!

Сада бих смео да кажем да ће то бити својеврсна монографија прошлости и садашњости настанка и развоја рекламе, економске па трансформисане у привредну пропаганду, економских, мотивационих и маркетиншких истраживања, тржишних комуникација, унапређења продаје, развоја односа с јавностима, економског публицитета (на овај термин смо, поодавно, заборавили), дигиталног маркетинга ... До сада сам одобрио за припрему штампе седамдесет седам рукописа. Госпођа Светлана Глумац, ауторка прилога "Моји брендови", одлучила је да повуче свој прилог због њене изречене ми примедбе: (Цитат) "Данима већ водите хајку на свом профилу против кампање једне од компанија за коју радим, а кулминација је достигло Ваше захваљивање једном дневном листу што Вас је, у том контексту споменуо. (С.Г. мисли на дневну новину "Политика" (од 7) и њихову рубрику "међу нама" (од 10. октобра) - моја примедба.)

Слобода медија је нешто што се подразумева и с тим немам баш никакав проблем, али ми је мало дегутантно да после Ваших агресивних критика будем део Вашег колача (крај цитата)". Госпођа С. Глумац не спомиње да сам се у писму "Политици" захвалио и што нас је, учеснике на тржишту маркетиншких услуга у Србији (истог дана, на тзв. "шареној страни), упозорила да се је "Козметичка кућа "Дав" извинила јавности због расистичке рекламе за сапун". Ми тај ТВ комерцијални спот смо гледали и још увек гледамо и нико се није узбунио (мислим на формално-правно од стране органа Владе Србије или саморегулационо тело - које немамо!). У поруци од истог дана, осим што сам јавност упознао да објављени чланак није моја иницијатива, да нисам питан нити интервјуисан а цитиран сам, али да сам задовољан објављеним текстом, без иједне примедбе, одговорио сам: (Цитат) "И Ви сте, драга Светлана, данас повукли добар потез: тражите од мене да не објављујем Ваш прилог (у часопису ТАБУ). То ћу са осећањем личног задовољства да урадим јер би и мени било тешко да објашњавам откуд Ви у овом броју, односно да сте Ви били мој лични и искрени избор, као право селектора."

80, 88 ИЛИ 90 АУТОРСКИХ ПРИЛОГА!

У СУСРЕТ 80. БРОЈУ ЧАСОПИСА СВЕТА МАРКЕТИНГА "ТАБУ" (други наставак)

12. октобар 2017. године

Хтели смо да будемо спремни и да, у правом смислу речи "маркетиншки раритет" - часопис света маркетинга ТАБУ број 80 у петнаестој години излажења, којег, својим ауторским прилозима, уређују изабрани професори универзитета, више доктораната (из праксе), магистри наука, угледни практичари на тржишту маркетиншких услуга у Србији и њихови гости из Љубљане, Загреба, Сарајева али и из САД, буде спреман за излагање на предстојећем САЈМУ КЊИГА на Београдском сајму (свечано отварање је 22. овог месеца).

Хтели смо и да конкуришемо за Награду "Издавачки подухват године" због његовог јединственог садржаја јер га, својим слободним изборима тема, аутори, на неки начин, сами уређују. Очекује се да ће обим часописа ТАБУ премашити три стотине страна, са више стотина фотографија. Нажалост, због доцње неких аутора, нарочито због битака око појма "фотографија високе резолуције" у томе нисмо успели. Објавићемо га током новембра уз низ пратећих професионалних манифестација (округлих столова, трибина, панела о актуелним проблемима струке а има их).

У СУСРЕТ 80. БРОЈУ ЧАСОПИСА СВЕТА МАРКЕТИНГА "ТАБУ"

4. октобар 2017. године

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/Prvi%20prilog.jpg

Или, осамдесеторо изабраних (вољом и у избору селектора), пишу о свету маркетинга. Сви су добили исту препоруку - тема: "Моје виђење када сам улазио/ла у свет маркетинга и данас". Нико није послушао.

Свако је написао шта је хтео! Условно. Сви су писали о свету маркетинга и о њиховом учешћу - како то свако за себе мисли. И види. Неко на једној страни, Неко на седамдесет шест! Остали су између. И до дана изласка из штампе и његове (јавне) промоције, с времена на време, постепено ћу вам одавати мале тајне: ко су изабрани аутори и шта треба да очекујете у њиховим прилозима. Не само о њима. До сада су на уредничком столу шездесет шест (!) рукописа. Остали "се пишу", јављају аутори и моле за продужење рока доставе рукописа. Већ када су изабрани, сигуран сам да знају шта је дата РЕЧ, па још написана! (2) ЗНАМ ДА УПРАВЉАМ Драган Ђилас: прва асоцијација? Усудио се да као студент (на Машинском факултету Универзитета у Београду), у сусрету са Слободаном Милошевићем почетком деведесетих година прошлог века, јавно затражи његову оставку на дужност председника Републике Србије; градоначелник Београда; председник ДС (Демократске странке); пословни човек; издавач; политички и надаље амбициозан... Све то и ништа од тога. Почетком деведесетих, у фирми Драгана Сакана (Сачи и Сачи), по његовом налогу, бави се односима са медијима (купопродаја огласног простора у име оглашивача). Брзо је научио основне лекције. И отиснуо се. Формирао и развијао највећу и најорганизованију фирму за пројектовање, програмирање и планирање оглашавања у медијима: ДАЈРЕКТ МЕДИЈУ (Direct Media). Када је ДМ, по његовом виђењу, досегла зениз, продао власништво. Сакан је, својевремено, упитао Воју Жанетића: шта тај зна да ради? (припремајући сусрет са Ђиласом како би га приволео да ради за њега). Одговор је био, на изглед, једноставан "Зна да управља!" (1) ТРИДЕСЕТ ТРИ КОНСТАТАЦИЈЕ Многи су убеђени да познају Срђана Шапера. Ја га познајем тридесет три године и не бих се усудио да, макар сам себи, кажем: "знам човека!" И када сам близу томе, он ме изненади. И натера да преиспитујем своје ставове и закључке. Срђан је написао тридесет три изјаве. Сваку за по једну годину. Једну је посветио чак и мени: "Жозеф - направио русвај у многим стварима али вредео за десеторо свуда где је победио." Можете ли да замислите остале тридесет две? (3) МАРКЕТИНГ НЕКАД И САД: ШЕСТ ПРИЧА ЈЕДНОГ ПРОФЕСОРА Аутор овог прилога је др Саша Вељковић, који каријеру универзитетског професора за маркетинг гради на Економском факултету Универзитета у Београду, на коме је и дипломирао као редован студент. Прва прича је: Када нешто јако желиш, то се и оствари. Друга: Одустајем и хвала вам на томе. Трећа: Неспоразуми или кршење маркетиншке етике. Четврта: Царево ново одело. Пета: Пецароши. Шеста: Теорија маркетинга и како то изгледа у пракси: уредимо сами наше односе. И како препричати шест појединачних прича када су као ланац - једна карика извире из претходне. Топла препорука: бићете изненађени. Конкретно: многе ствари почећете боље да разумете. Истинито: разговараћете сами са собом. То ћете, у једном моменту, "сами себе ухватити". (4) МАРКЕТИНГ У СРБИЈИ ПОЧЕТКОМ ОВОГ ВЕКА Неда Салаи, девојачко Ковачевић, жена је посебног ткова и сензибилитета. Дипломирала пословну администрацију у Лондону, магистрирала у Бриселу, на последипломским студијама на Економском факултету Универзитета у Београду, београдско дете, по повратку у Србију замислила да се бави #пословном интелигенцијом". Мислила је да ће српски привредници разумети потребу обраде и повезивања тржишних и других информација, како би се управљачким структурама компаније дале сажете али, на специфичан начин, повезане информације, које могу бити критичке за управљање њиховим предузећем. Неда је свој прилог за 80. број часописа ТАБУ у пенаестој години излажења, назвала: "Моје виђење маркетинга и тржишних комуникација у Србији у XXI веку". Лично, пријатно сам изненађен. Веровао сам да Неду познајем. Али не у овом светлу! ______________ Не преостаје вам ништа друго него, заистински, обезбедите док је време свој примерак!

У СУСРЕТ ЈУБИЛАРНОМ 80-ТОМ БРОЈУ ЧАСОПИСА СВЕТА МАРКЕТИНГА "ТАБУ"

У петнаестој години излажења

Деведесет изабраних аутора у селекцији Жозефа Ивана Лончара из Света маркетинга пишу на заједничку тему: "Моје виђење када сам улазио/ла у свет маркетинга и данас."

oктобар 2017. године

Деведесет погледа, деведесет разумевања, деведесет углова посматрања, деведесет критичких осврта на домаћу маркетиншку сцену, штиво је јубиларног, 80-тог броја часописа ТАБУ у петнаестој години излажења (2002 - 2017. година). Својеврстан пресек и анализа српске (делом и југословенске) маркетиншке сцене. Више стотина фотографија. Јединствен издавачки подухват. Обезбедите свој примерак часописа. Цена у претплати: 35 евра/нето, по изласку из штампе - 45 евра/нето. Обим часописа између 280 и 300 страна, формата 23 пута 32 см. Информације и наруџбине: СВЕТ МАРКЕТИНГА, Панчево, Улица Стевана Шупљикца број 71 или на мејл Жозефа Лончара: zozef@mts.rs (наруџбеницу можете преузети са сајта)