БЛИЖЕ СЕ САЈАМСКЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ

Поводом објављивања ГОДИШЊАКА ТАБУ ЗА 2017. ГОДИНУ (двадесет седми наставак - прва прича посвећена сајмовима)

16. јануар 2018. године

Био сам гост више сајамских управа са ореолом светског угледа: Верона, Беч, Минхен, Франкфурт, Келн, Диселдорф, Париз, Бордо ..(Извините, превидом да нема више Југославије па заборавих на Загреб и Љубљану.) Био сам и посетилац небројеног броја сајамских приредби разноврсног садржаја, где сам био у могућности да посматрам понашања и излагача и посетилаца. Чак да уочавам разлике када су само дани за излагаче и пословне (претходно регистроване) посетиоце и посебно - само за широку публику.

Одржавао сам и сјајне односе са Међународном унијом сајмова UFI (Париз), који су били и учесници Међународне ИАА конференције одржане маја 1983. године у Београду. (Био је то први продор ИАА у земље Средње и Источне Европе.)

Вероватно је да не бих овоме придавао посебну пажњу у збиру својих успомена да нисам (као глодур часописа ТАБУ) редиговао сјајан ауторски прилог јединствене мр Маријете Лазор, који ће бити објављен у ГОДИШЊАКУ ТАБУ ЗА 2017. ГОДИНУ.

У том раду има један занимљив пасус (цитат): "Радећи на различитим профилима људи, из разноврсних компанија из земље и света, схватила сам да вечина наших излагача, досадашњих или само потенцијалних, не умеју да искористе сајамски наступ на прави начин. Не виде да је наступ на сајамској приредби инвестиција већ га посматрају искључиво као трошак који, углавном, очекују да се одмах врати (већ) током трајања сајамских дана. Такође сам схватила да корисници сајамских услуга заправо купују очекивања, обећања и настојање да се све то испуни управо на сајамској приредби на којој су излагачи (крај цитата)."

Случај је хтео да сам свој први сајамски "деби" имао на Међународном пољопривредном сајму маја 1962. године у Новом Саду. У име Фабрике авиона УТВА (где сам тада радио (1959 - 1962), излагали смо опрему за мешаоне и фабрике сточне хране. Као "напредни" омладинац (то ми је био део "политичке карактеристике"), тада, а и неколико наредних година, разумео сам да су сајамске приредбе у Југославији биле својеврсне смотре самоуправног социјализма и успеха њених радних људи. Да су главни догађаји биле посете високих државних функционера и политичара на државним и партијским функцијама. Почев од председника СФРЈ, преко председника СИВ-а (тадашњи назив савезне владе), до савезних, репунбличких и других мнистара. (Председници коморских механизама нису имали овај третман.)

Они су, генерално, били и једини предмет посебне пажње медија. Њихове изјаве су биле врло важне на путу развоја самоуправне привреде (ово пишем врло озбиљно, без и најмање могуће дозе цинизма).

У једној од мојих "приповедака", писао сам о истраживању могуће ефикасности наступа војвођанске привреде (једне године) на Јесењем загребачком велесајму, тада најважније сајамске приредбе у држави. Као и о разлозима због којих добијени резултатзи нису "видели светлост дана".

Оно о чему, колико памтим, никада нисам говорио је мој специјалистички рад на Вишој економској школи у Београду (претходница данашње Београдске пословне школе), по завршетку наставе на Једногодишњој специјализацији из привредне пропаганде, школске 1971/1972. године.

Одбранио сам рад али без иједног питања - било ментора (Миховил Скобе, из загребачке агенције ОЗЕХА), бло чланова комисије. Назив мог рада гласио је: "Организовани наступи југословенске привреде на међународним сајмовима и специјализованим индустријским изложбама у функцији поспешења извоза.

Пошто сам "обишао света" (делимично цитираног и у уводу ове приповетке), почео сам да радим на својој новој књизи "Умеће наступа на сајамским приредбама". По мојој процени, завршио сам око 80% планираног рукописа. А онда, почетком овог века, стао сам. Нисам налазио нити (квалификоване) саговорнике, нити заинтересоване.

Шта сам видео и научио по свету ходајући и гледајући, о томе више у наредним причама-

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/27-Zekovic.jpg

(58) МИРЈАНА ЗЕКОВИЋ (Београд) МАРКЕТИНГ ДАНАС БЕЛЕЖИ САМО ПРОФИТНЕ ЦИЉЕВЕ

"... Банка и уметност, моја прва смела кампања у сарадњи са Агенцијом "Борба", коју је бриљантно водио Драган Сакан. Кампања је почивала на резултатима до којих смо дошли истраживањем тржишта и закључцима који су се наметали. Донела нам нове деоничаре и штедише.Та кампања, по свом садржају и креативној изражајности, вероватно би и данас могла да буде на било ком реномираном такмичењу у борби за најбољег оглашивача из света банкарства."

(59) ТАТЈАНА БОЛПАЧИЋ (Београд) ЗАГРЉАЈ ЛИЧНОГ ОДНОСА И ДИГИТАЛНОГ МАРКЕТИНГА (маркетинг из личног угла "очима детета")

"... Како се интересовање за маркетинг развило у моју страст према продаји едукацији у продаји. По формалном образовању дипломирани правник, била сам сигурна да ми је намењен пут судије или адвоката. ... Стицај посебних околности отворио ми је чудесно занимљиво путовање у "свет продаје".

(60) АНА ВЕХАУЦ (Београд) СВЕ СЕ ПРОМЕНИЛО И СВЕ ЈЕ ОСТАЛО ИСТО

"... Одмеравање снага владало је, и владаће, и између агенције и клијента. Агенције замерају клијентима да "траже много музике за мало пара", а клијенти се стално жале на агенције да су распикуће. Првима су рокови прекратки, а другима трошкови превелики. На релацији агенција - клијент, увек ће бити доста затезања али сујете."

АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ И ПОЛИТИЧКИ МАРКЕТИНГ

Поводом објављивања ГОДИШЊАКА ТАБУ ЗА 2017. ГОДИНУ (двадесет шести наставак)

12. јануар 2018. године

Свестан сам да ћу многе наљутити, понеке (које, генерално не познајем - многи од њих нису у мом видокругу) обрадовати, али, морам нешто да кажем када је политички маркетинг у питању. Неко, у име и за рачун Александра Вучића, или он сам - не би ме изненадило да сам доноси понеке одлуке из овог домена (имао је одличног учитеља), то сјајно ради.

Хтео сам, пре две-три године, да политички потез умањења пензија (и мени и мојој супрузи око 2.500 евра/годишње), прогласим (јасно, у своје лично име) МАРКЕТИНШКИМ ПОТЕЗОМ ГОДИНЕ! То је, с аспекта маркетинга и то политичког, било обезбеђење (форимирање) верне гласачке машинерије која, и дан-данас, сјајно функционише. Мислим на пензионере који примају (или су примали), с правом или не, до 25.000 динара/месечно а да, ни једног тренутка, није најављивано па и остварено, нити је неко из те групе показао "солидарност с онима којима се умањују стечена права од 10 до 25 и више процената". Чак ни ПУПС у чијем сам формирању непосредно учествовао. То није тема ове приче па ћу ту, за сада, стати. Синоћ сам читао један ауторски прилог (који ће бити објављен на странама ГОДИШЊАКА ТАБУ) који ми је омогућио да схватим како коалиција снс-спс ПОБЕЂУЈЕ и то убедљиво. Јутрошњи чланак на насловној страни најстарије новине на Балкану, видно је утицао да и о овоме прозборим неколико речи. Пре неки дан, на странама исте новине, прогласише нашег председнике Републике, неком врстом Баба Ванге. Наводно, на једном скупу (у мојој слободној интерпретацији), говорио је о сушној години и како би добра киша, на пример тог датума (који је јавно изрекао), била добра дошла и натопила сушну земљу. И што рече, то се и десило. Тачно тог дана нападала је обимна киша! Имам осећај да се његов изборни штаб маестрално поиграва са представницима опозиције који никако да схвате шта им раде, поготову у немоћи да понуде "контра офанзивне потезе". И онда се присетих сјајне италијанске докторке комуникација, Марије Бруна Пустето и њене одличне књиге "Политички маркетинг" (издање КЛИО још 1996. године). Још више Жан Жак Сегеле (кога сам имао прилику да упознам и да буде мој гост на ручку) и његових четрнаест политичких кампања које су биле, по правилу, сјајне. Добитне. Од Бруна Крајског, до Митерана (чак два пута) и других. И да заључим ову причу са Питером Дракером, који је постао познатији после смрти (а дуго је живео!), него за живота. Причао је (писао) и о пет сила које битно могу да утичу на нешто или неког, а да ви не можете да их спречите. У опису тих ставова, изрекао је (опет ја у слободној интерпретацији јер сам те књиге које, сада, у слободној форми, препричавам (јер сам 1.602 наслова поклонио Мокрогорској школи менаџмента на Мокрој Гори), написао: "Ако хоћете да пропаднете, онда пројектујте (замислите) реакције својих противника па се по њима поводите, сигурно ћете доживети - НЕУСПЕХ!

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/26%20-%20Dalila%20Ljubicic-Igor%20Savic-Dragan%20Jeremic.jpg

(55) Мастер ДАЛИЛА ЉУБИЧИЋ (Београд) ШТА ЈЕДАН МАШИНАЦ РАДИ У МАРКЕТИНГУ "... Где је танана граница између вести и пропаганде (оглашавања), између истинитог и лажног текста, зашто су наслови баш такви какви су, где су у медијском садржају стереотипи, где се игра на емоције ..."

(56) ИГОР САВИЋ (Београд) РЕВОЛУЦИЈА БЕЗ КОНТЕКСТА "... Зашто је све ово важно? Пре свега, да би сви били на истој, како данас наше комшије кажу, разини, и имали свест о каквоћи времена у којима живимо и изазова у комуникацији са којима се сви сусрећемо, као покретачи те уједно и сведоци истих."

(57) Др ДРАГАН ЈЕРЕМИЋ (Ваљево) ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ ИЗМЕЂУ КУТИЈА "... Шта је то кампања власти? Трговина "посао за глас" - када је била више заступљена. Када сам пројектовао кампање 1996. и 2016. године, тада сам научио да, ма колико јаког кандидата имаш као противника, предан и континуиран рад на терену то неутралише."

ЕТИКА. МОРАЛ. ЧАСТ

Поводом објављивања ГОДИШЊАКА ТАБУ ЗА 2017. ГОДИНУ (двадесет пети наставак)

9. јануар 2018. године

Њујорк, мај 1981. године. Гост сам Расела Мелвина, старијег међународног потпредседника (Chairman) у недељнику светског угледа: Њусвику. Пошто је циљ посете припрема Међународне ИАА конференције у Београду (15-18. мај 1983. године, четири године рада на њеној припреми, чји сам био генерални секретар), а он је уједно и председавајући ИАА, јасно је шта је тема.

Међутим, у једном моменту, Расел мења тему и каже: "Замолићу те да још мало останеш, волео бих да присуствујеш једном разговору са занимљивом муштеријом (оглашивачем). Јасно је да сам га послушао. Американац, као у њиховим филмовима, вади чек, уредно потписан али без уписане цифре и пружа га мистер Мелвину. Одмах стартује: "Тражим серију објаљивања моје огласне поруке (производ XY (није важно) и то у десет узастопних бројева недељника. Ви упишите цену" Ваш ценовник ме не занима. Иако за столом седе и финансијски директор, и директор службе за оглашавање и још неки други људи, разговор у име Њусвика води Расел Мелвин. "Господине, ми смо почашћени Вашом понудом али не можемо да је прихватимо, без обзира колико су нам потребне ваше паре. То није производ који занима структуру наших читалаца. Ви нећете остварити предвиђени обим продаје, а ми ћемо изазвати љутњу наших читалаца јер им препоручујемо производ који њих не занима. Још нешто. Пошто кампања неће донети резултате које Ви очекујете, Ви нећете бити довољно самокритични и подсетите се да сте управо Ви инсистирали на оглашавању у нашем часопису. И онда ћете, у свом окружењу, говорити да смо ми лош часопис који не продире до одређених читалаца (купаца). А ми то, опростите, не можемо себи да дозволимо." Амер је изашао "распамћен". Новац није све! Када смо остали сами, говорио ми је о уређивачкој политици, да је политика оглашавања саставни део уређивачке политике часописа, да је углед Нјусвика изнад свега, који нема цену. Имао сам осећај да је одлично био информисан о нашем тржишту медија, уређивачких политика (које се, и дан-данас) ограђују и напомињу да не одговарају за садржај огласне поруке (иако наш Закон о оглашивању другачије говори), да са новцем у Југославији можеш да купиш (добијеш) све што помислити можеш. Као да је и данас слично. Или, мало горе!

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/25%20-%20Ivackovic-Pantic-Agic.jpg

(52) ИВАН ИВАЧКОВИЋ (Панчево) ЈЕДАН И ЈЕДАН СУ ТРИ "... Ако ми је Жозеф Лончар био први ментор, Мик Џегер био ми је највећи клијент. Нису ни њих двојица без сличности. То су две неуништиве енергије. Жозеф је живео од маркетинга, Џегер је узео неку пару од музике, али обојица би то радили и бесплатно. Толико воле свој посао. Што каже Кит Ричардс, гитариста и Џегеров најважнији партнер у Ролингстоунсима. "Ми бисмо платили да изађемо на на бину и свирамо. Срећом, промотери то нигде не знају."

(53) Др САЊА ПОПОВИЋ ПАНТИЋ (Београд) ПРИПАДАМ ГЕНЕРАЦИЈИ "ИКС" "... Пријем приправника у највећу маркетиншку агенцију МАРК-ПЛАН организован је, те године, по свим "прописима": тестирање кроз три типа упитника, бодовање, разговор а, затим, и распоређивање по секторима. МАРК-ПЛАН је функционисао перфектно, као у најбоља времена процвата маркетинга, у некој врсти романсиране тржишне и економске стварности која је владала на простору СФРЈ до 90-те. Да ли је то био ехо тих срећних времена, инерција једног дуго успостављеног и предивног система - не знам ал ми је веома, веома пријао. У моменту када је пола генерације паковало кофере на пут у једном правцу а добар део друге половине покушавао да бесконачнм студирањем одложи суочавање са немилом стварношћу, дошла сам у средину у којој се инсистирало на високим стандардима. Добили смо обуку за рад у СПСС у исто време када се овај програм тек појавио на тржишту као алат за обраду резултата истраживања, са великом могућношћу укрштања варијабли."

(54) Мастер МАРИЈАНА -МАЈА АГИЋ МОЛНАР (Београд) ЈУЧЕ. ДАНАС, СУТРА "...Интернет или ученици, ко је актуелнији. Ко уме да чита и комбинује информације и различитих извора информисања, тај ће бити победник."

КАКО МИСЛИТЕ ДА ЗАРАЂУЈЕТЕ И ЗА НАС, А И ЗА ВАС, АКО НЕ КОРИСТИТЕ НЕЗНАЊЕ И НЕОДГОВОРНОСТ КЛИЈЕНАТА

Поводом објављивања ГОДИШЊАКА ТАБУ ЗА 2017. ГОДИНУ (двадесет четврти наставак)

9. јануар 2018. године

Од првог дана оснивања Центра за маркетинг МАРК-ПЛАН, прво деоничко друштво приватног капитала у Југославији (крајем 1989. године) по законима који су донети у време Владе СФРЈ којом је руководио Анте Марковић, наша прокламована политика је гласила да ћемо бити национална агенција. Да ћемо, превасходно, радити за потребе домаће индустрије (која је још постојала). Старији памте да сам имао парафиран уговор са седиштем МекКена у Њујорку, да будемо њихов први офис у Источној Европи са њиховим 100-постотним капиталом а ми да будемо њихови чиновници.

Преговори су трајали од 1980. до 1983. године, наизменично у Њујорку и Београду. Када смо донели парафиран уговор, требало је да га усвоји Раднички савет Завода за унапређење робног промета. На опште изненађење, директор је ставио ВЕТО. Пошто смо много научили од МекКена током наших међусобних посета и били захвални за обиље литературе која нам је стављена на расположење, када смо регистровали МАРК-ПЛАН сматрали смо да би било некоректно да филозофију пословање и технологију рада ставимо у функцију конкурената МекКену. Почетком деведесетих, били смо водећа агенција у Југославији, оспособљена да решавамо тржишне проблеме наших клијената. Писма, која смо добијали од водећих светских агенција, редом смо одбијали,стрго се држећу усвојених принципа. Силом прилика, и под одређеним притисцима, прихватили смо посету водећих људи једне од десет водећих светских агенција. Разговор је текао уљудно, поготову када су исказали своје нескривено задовољство нашом пројекцијом разумевања и примене маркетиншке филозофије, и када смо приказали вођене кампање и остварене тржишне резултате. Страшан, неочекиван обрт, настао је када смо, на нашу иницијативу, започели разговор о медија планирању и одређивању пропагандног притиска објављујући огласне поруке у изабраним медијима. Наша питања: како они боље познају тржиште медија од нас, односно да ли је потребан одређени пропагандни притисак који су они утврдили у Франкфурту (то им је било седиште за Европу) ако не познају тржиште конкуренције, њихове тржишне активности, квалитет тржишних комуникација и имамо ли право да утичемо на ревизију тако добијених планова, немачку господу сам довео до беса! Вођа делегације је, тада, изјавио; да је чуо да сам тежак преговарач, да више шитим интересе клијента од било кога другог. Без пардона, рекао ми је да сам будала, да су наши разговори окончани јер не разумем да агенција, превасходно, треба да штити своје интересе и да није умесно да штити интересе клијената ако се он понаша неодговорно и незналачки. Био је то КОМПЛИМЕНТ на који сам, и данас, поносан.

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/24%20-%20Janicijevic-Jovanovic-Duric(1).jpg

(49) СРЂАН ЈАНИЋИЈЕВИЋ, МБА (Београд) ЈЕС' ЧИТ'O НА ДРИНИ ЋУПРИЈА "... Знам да желим да се бавим маркетингом, једна је од најчешћих реченица клинаца на интервјуима за посао. Када се мало упуте ида објасне шта под тиме подразумевају и појасне интрересовање, њихови одговори су били: "промоција", "реклама" или "ПР". А онолико дебеле књиге су морали да набубају."

(50) ДРАШКО ЈОВАНОВИЋ (Београд) ДВА ПЕРИОДА МОГ МАРКЕТИНШКОГ ЖИВОТА "... Исте, 1991. године, умрла је и моја држава, СФРЈ. Нови друштвени поредак довео је до пропасти самоуправљачког система у коем сам радио, Као и многа друга предузећа, и они се буквално уршио и нестао (мисли на Предузеће робних кућа Београд, гд еје био шеф пропаганде - примедба уредника). Дао ми је прилику да стекнем велико искуство, да сарађујем са највећм именима тадашњег света маркетинга и обезбедио ми личну позицју и популарност у стручним круговима."

(51) Професор др ВЕЉКО ЂУРИЋ (Београд) ДРВО У ШУМИ "... Пре нашим очима се руши свет традиционалних медија и малопродаје, успостављају се нови начини и правила комуникације. Старо знање не вреди много а ново брзо застарева. Млађи знају више од старијих, телефони су постали паметнији од њихових власника."

ДО САДА САМ ОБЈАВИО ДВАДЕСЕТ ДВА ПРИЧЕ О СВЕТУ МАРКЕТИНГА У СРБИЈИ. БИЋЕ ИХ НАЈМАЊЕ ЧЕТРДЕСЕТ. МОЖДА И ЧИТАВИХ ПЕДЕСЕТ

Поводом објављивања ГОДИШЊАКА ТАБУ ЗА 2017. ГОДИНУ (двадесет трећи наставак)

8. јануар 2018. године

Прву причу о свету маркетинга у Србији, без нарочитих претензија, објавио сам 29. септембра прошле године.

Није ми била претензија да то постане нека врста приче у континуитету. Више као да најавим јединствено издање: ГОДИШЊАК ТАБУ, преиначену првобитну идеју из поштовања према осамдесет осам аутора и њиховим прилозима (од неколико хиљада страна и више стотина фотографија и цртежа, који ће бити саопштени на преко четири стотине страна издања, у формату часописа, тако ћемо, због обима, то поделити у два тома, али и истовремено објавити). А онда сам схватио да имам читаоце - до данас њих 813 (бар према онима који су то потврдили а подоста њих и прокоментарисали), а према званичним подацима ФБ. Има и "шеровања" што ме (нас) посебно радује. Претпостављам да има и оних који то прате, читају и у себи или у својим окружењима то коментаришу, али, из неких разлога, не осећају потребу да то и јавно признају. Њихово право и то није битно, Бар за ове приче. Информисан сам да има и оних који, сада, жале, што су одустали. Као и оних који су ме сматрали недостојним па ми, уопшт,е нису одговорили на љубазно упућен позив. Заборавили су Божију: "Поштуј оног ко те поштује". "Подржавај оне који те подржавају". "Воли оне који те воле". Руку на срце, много су ми важнији оних 813 читача. Има предивних текстова. И аутора који нису само из Београда. И који су већ изазвали пажњу својим радом и појавношћу. Оно што ме нарочито мотивисало да издржим и да остварим, што је могуће већу, разноврсност, је "енти" покушај да заинтересујем(о) коморски механизам, Владу Србије, њена министарства и агенције, да неколико хиљада људи, свакодневно, одговорно, стручно и креативно раде на некој другој слици о Србији. Да запошљавају неколико хиљада високо-образованих људи, да су нето извозници, да им је учешће у бруто друштвеном производу земље толико велик колико је недостижан појединим гранама и групацијама. Волео бих да неки нови "селектор", једног лепог дана (а можда и пре), настави где ћу ја стати. Због покољења која долазе а и данас су већ на путу да постану његови ствараоци.

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/23%20-%20Stojanovic-Jovanovic-Lazarevic.jpg

(46) МЛАДЕН СТОЈАНОВИЋ ( Ниш) МАРКЕТИНГ ВАМ ФОКУСА "... Има ли ово икакве везе са стањем маркетинга на нашим тржиштима и људима који се истим баве. И те како. Као што су су горе поменуте "старе" компаније уљуљкане у сопственој величини и мисле само на себе, тако се стиче утисак и да је маркетинг (у ширем смислу), уљуљкан у своју битност и да је фокусиран само на себе и своје потребе. Али не и на потребе тржишта. Па, тако, и данас имамо најаву огласних порука које, као главну тему, имају саму компанију: број година у послу, број запослених итд. Као да то обичног купца уопште занима. Или је фокус на самом производу: које су карактеристике, ко је произвођач и слично. Невероватан је број привредника који не разумеју да бити информисан не значи бити и мотивисан (на одлуку о купњи производа или коришћења одређене услуге."

(47) САША ЈОВАНОВИЋ (Ниш) ИЗ XX У XXII ВЕК "... КАКО ПОБЕЂИВАТИ. У тенису, кажу, побеђује онај који боље игра све док не стигне до циља. На врху, побеђује онај ко мање греши, јер оба ривала имају врхунску технику и знање као и психофизичку припремљеност, У избору праве маркетиншке стратегије, често неће бити довољно да све одрадите по правилима, како налажу искуства других и књиге, па ни да се потпуно прилагодите сегменту тржишта који циљате. Велики значај одиграће откривање слабости конкурената и начина како дави пружите бољу услугу или бољи производ, ту где је конкуренција лошиај а корисници незадовољни."

(48) Мр ИГОР ЛАЗАРЕВИЋ (Београд) ПОДСЕТИ МЕ ШТА ТО БЕШЕ КОДЕКС "... Читаоче, одмах да те упозорим. Ово ће ти бити, вероватно, једна од најдосадних тема у оквиру овог издања. Кога још занимају теме као што су поштовање етике, кодекса и друштвено-одговорно поштовање. Наравно да је занимљивије читати о маркетинг чаролијама, тржишним пикантеријама, људима који су променили свет или о компанијама које су помериле границе."

ДА ЛИ ЈЕ И ОВО ПРЕДВИЂЕНО НЕКИМ ПОГЛАВЉЕМ СА ЕВРОПСКОМ УНИЈОМ

Поводом објављивања ГОДИШЊАКА ТАБУ за 2017. годину (двадесет други наставак)

4. јануар 2018. године

Присећам се:

Кампања за производ СОЈАПРОТЕИНА, СОЈА-ВИТА, била је у пуном замаху. Спремали смо се да освојимо Загреб. Главни промотер био је ТВ водитељ Оливер Млакар. Направили смо, бар смо тако мислили, одличан ТВ спот: чувена спикерка РТВ Београда прихватила је главну улогу. Требало је да каже: "Важно саопштење: СОЈА-ВИТА наступа у ексклузивном хотелу ESPLANADE. Домаћин презентације, који ће вам пожелети добродошлицу, је Оливер Млакар.

Сви у екипи били смо одушевљени идејом, још више врхунском реализацијом. Али! ТВ Загреб је одбио да емитује наш ТВ спот. Кажу: постоји бојазан да ћемо, злоупотребом јавних личности са ТВ екрана, довести у забуну гледалиште. Да ће помислити да је то званично саопштење, поготову што смо закупили време емитовања уочи Другог ТВ дневника. Не само да су нас одбили већ су о својој одлуци обавестили остале ТВ центре у Југославији. То је значило да су нам врата затворена на свим ТВ станицама. Данас гледамо угледне водитеље како протежирају одређене производе, поготову тзв. парафармацеутске. Чак и своје породице уводе у кадрове. И то никоме не смета. ТВ станицама је само важан приход. Прагматични неки духови! Присећам се: Био сам гост на ручку са Американцем Денисом Л. Вилкоксом, маестралним стручњаком за развој јавних односа. Домаћин је била професорка доктор Гаљина Огњанов која, иначе, и тај предмет предаје својим студентима на Економском факултету Универзитета у Београду. Ручак је трајао неколико сати, да бисмо се "сити" испричали. При томе, и интервју обавили (који смо, касније, објавили на страницама ТАБУ-а). Тада нам је речено да је у америчкој пракси најстрожије забрањено преводити см/ступце на којима су објављене одређене вести и то исказивати противвредношћу огласног простора на истој површини. Јасно је да је, у таквим случајевима "математика" увек на штету оглашавања. Ако се то деси, аутор се искључује из адекватног удружења, са трајном забраном (доживотном) да настави да се бави овим послом. А удуружење издаје лиценцу! Значи, никада је неће добити. Ако, пак, иза тога, стоји и агенција као правно лице, ставља се на зид срама, како би је потенцијални корисници избегавали. Данас је дневна новина ПОЛИТИКА (18. страна), преко целе стране објавила. "Наш допринос друштву је 123 милиона евра". Саговорник: Дејан Николић, директор Београдског маратона. Новинар: Београдски маратон је генерисао 123 милиона евра опште друштвене користи. Дејан Николић: реч је о пи-ару и комерцијалној вредности у земљи и иностранству... Дакле, ово нисмо ми као организатори добили, већ (смо) допринели друштву. Без коментара. Присећам се: Заказана важна седница Групација маркетиншких агенција ГМА у оквиру ПКС. Свечана атмосфера. После усвајања Правилника о оснивању ЕТИЧКОГ КОМИТЕТА(/на претходној седници), на реду је усвајање његовог Пословника о раду, како би се, ако затреба (недајбоже), могли санкционисати они који користе компаративну пропаганду, задиру у ауторска права, злоупотребљавају децу у разним облицима промотивних активности и тржишних комуникација и слично. Све оно што је нормално да постоји у скоро свим индустријски развијеним земљама, претежним чланицама Европске уније и на другим континентима. "Велике" агенције у Србији, претходно организоване, то спречавају. Изговор је: такве инструкције су добиле из својих централа. Не смеју да дозволе да то важи и у Србији. А у тим, домицилним државама, то функционише десетинама година.

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/22%20-%20Vucetin-Polak-Randelovic.jpg

(43) НОВИЦА ВУЧЕТИН (Београд) КАКО САМ СЕ ЗАЉУБИО У МАРКЕТИНГ "... На једном сиже позив из Савезне коморе за учешће на саветовању које се организује у Загребу: УТИЦАЈ БОЈА У ПАКОВАЊУ. Говорник је Луис Ческин, директор истоименог института из Чикага. Саветовање је замишљено као нека врста додатне едукације а било је посебно атрактивно јер смо ми, у номинално комунистичкој земљи, почели да откривамо феномене тржишта. У још, увек, централно-планској привреди, да се упознамо са напредном америчком праксом. Био сам одушевљен његовим излагањем. Посебно када је говорио о истраживању дизајна амбалаже. Једна његова реченица ми се урезала и у мозак и у срце: "We do not make a research of packaging but we make research of product through packaging".

(44) МИРА АДАЊА ПОЛАК (Београд) ИСТРАЖИВАЧ ПО ВОКАЦИЈИ. ДИПЛОМИРАНИ ПСИХОЛОГ У СВЕТУ МАРКЕТИНГА И НОВИНАРСТВА "... Примећујем да су огласне поруке упућене женама прављене тако да рачунају са тим да ће оне брже постати потрошачи ако им се обећа да ће се куповином производа или коришћењем одређених услуга, осетити лепшим, снажнијим, сигурнијим у себе. То може да буде својеврсна манипулација."

(45) Мр НОВИЦА РАНЂЕЛОВИЋ (Ниш) РЕТРОСПЕКТИВА МАРКЕТИНШКИХ ТОКОВА НА НАШИМ ПРОСТОРИМА (Из личног угла) "... Осећам потребу да изразим захвалност Редакцији часописа на пруженој прилици да преко страница ТАБУ-а изнесем своју "маркетиншку исповест", након полувековног битисања по тајнама те, релативно нове, научне дисциплине и пословне функције. У дубоке воде маркетинга "загазио" сам пре пола века, када је, у условима социјалистичког, самоуправног и планског привређивања маркетинг био табу тема и "забрањено воће". У међувремену, у промењеним околностима, маркетинг је и на нашим просторима еволуирао до размера прекомерне употребе и свеколике злоупотребе."

ПРОШЛИ, САДАШЊИ И БУДУЋИ

Поводом објављивања ГОДИШЊАКА ТАБУ ЗА 2017. ГОДИНУ (двадесет први наставак)

2. јануар 2018. године

Свој први прилог у овој - 2018. години, одлучио сам да посветим људима који су ми, несебично, помогли да мислим да сам ово (претпостављам) што данас јесам. Разумели сте. Мислим на прву двојицу са фотографија: инжењера економије (некадашња звања дипломаца са економских факултета) Мирка Марковића (1918), и на дипломираног економисту Новицу Вучетина (1929 - ). Трећи на овој збирној слици је Александар (Саша) Грбовић (1971 - ). После три године не баш увек интензивног дружења (на жалост, са разлогом и његовом спреченошћу да то буде чешће), за њега сам убеђен да, данас, у Србији, најбоље разуме филозофију маркетинга и како се могу, и под којим условима, остваривати реално постављени циљеви.

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/21%20-%20Markovic-Vucetin-Grbovic.jpg

О правом, правцатом господину, Мирку Марковићу, подоста сам писао. И поред тога верујем да је заслужио много више. И кајем се што ми је то промицало. Рођен 1918. године у Батуму, Грузија (бивши СССР), долази у колони избеглица по избијању револуције у Русији. Беспрекорног васпитања и широког образовања, енергију је црпио из француске литературе, културе, уметности али и система и садржаја образовања, јер је тим језиком, као прави Рус, супериорно владао. По тим утицајима, битно се разликује од других стручњака којима је енглески језик, најчешће, основни или једини страни језик којим владају. То се увек осећало: од његовог понашања, до процеса размишљања, нарочито о тржишту и његовим законитостима. Његова књига (заправо уџбеник) ОСНОВИ МАРКЕТИНГА, у издању "Савремене администрације" маја 1975. године је, у суштини, прерађена скрипта "Истраживање тржишта и привредна пропаганда" која је коришћена као наставно градиво на Вишој економској школи у Београду, у школској 1970/1971. години. И надаље ми је енигма како је амерички професор, др Филип Котлер, заузео тако доминантно место у југословенској теорији у образовању (мање у пракси) на нашим факултетима и вишим економским школама. То ми је, на својеврстан начин, објаснио (покојни) професор др Роман Образ, немачки ученик, који је био у одличном тандему са професором др Федором Роко, америчким учеником (обојица живели и радили у Загребу), који су се стално надметали у ставовима о тржишту и могућим решењима уочених или пројектованих проблема. Са професором Мирком Марковићем почео сам интезивну сарадњу још у школској 1964/65. години када је, на Вишој школи за спољну трговину у Београду, у сарадњи са директором те школе, Небојшом Поткоњак, организовао (на простору Југославије) први тромесечни курс из привредне пропаганде, чији су полазници били из многих крајева Југославије. Професор Марковић је и аутор програма "Једногодишње специјализације из привредне пропаганде" на Вишој економској школи у Београду, по систему који је био заједнички производ: "Последњих десет дана у месецу". (С обавезном наставом, испитима и завршним дипломским радом на крају специјализације.) Како су настали симпозијуми "5+1" (после треће кригле пива, посматрајући слуђене Чехословаке након уласка Варшаваског пакта у Праг), често сам писао, и опет понављам: нисам довољно и не знам, нисам сигуран, како ћу се одужити том величанственом господину. Овај, краћи омаж, посвећен стогодишњици од његовог рођења, нека буде мој скромни допринос и покушај да му се да место које је заслужио у развоју тржишта: образовању многих редовних и ванредних студената (чији сам и ја био). Господин Новица Вучетин посебна је прича. Син власника прве рекламне агенције у Краљевини Југославији, прве лекције прима као дечак, а познавање петнаестак и више страних језика "производ" су родитеља, баба и деда, оца са дипломом чувене Високе комерцијалне школе у Бечу (која и, дан-данас, постоји), до дадиља и бединерки. Са својим знањима, међу првима, професионално се бави економском пропагандом већ средином педесетих година, што несебично преноси на странице гласила УЕПС-а "Економска пропаганда". Имао је "нос" да осети да ће револуцију на тржишту донети развој претпакованих производа (тзв. појединачна комерцијална паковања). Без те револуционарне промене у индустрији, тешко би настали предуслови за оглашавање многих проиизвода. Тако је настао часопис "Савремено паковање", изложбе амбалажног материјала, машина за паковање претпакованих производа и слично. И данас је издавач "Инфопака" којег ваља читати а поједине прилоге и проучавати. Имао сам огромну привилегију да две године радим са њим. Прво као уредник публицитета, да бих, на крају, био и његов помоћник. Знање ми је несебично преносио. И омогућавао да га обогаћујем посећујући највеће сајмове амбалаже и паковања по свету. На маркетиншким пројектима на којима сам радио, имао сам огромну предност у односу на многе: управо захваљујући знању и разумевању амбалаже у тржишним утакмицима. Јасно, утицај Мирка Марковића и Новице Вучетина од огромног значаја, не сме "отићи са мном". И неће, у то сам уверен. Александар - Саша Грбовић је мој избор. Сигуран сам, непогрешив. Имам. Синтеза прагмачног духа, еквивалентног посматрања света у данашњем окружењу, брзина али и квалитет размишљања и одлучивања, већ сада су, за многе, стратешке предности за оне који сарађују са Сашом. Његова "диоптрија" посматрања окружења и закључивања, понекад ме подсећа на мене. Из мојих млађих дана. Имао сам стратешку предност: у тим, мојим годинама, конкуренција памети била је далеко скромнија него што је данас, када "вукови" владају. Имам осећај да се он тих "вукова" не плаши. Знам да ће време показати да сам направио одличан избор.

МЕККЕНОВА ШКОЛА И МЕЂУНАРОДНА ПРАКСА

Поводом објављивања ГОДИШЊАКА ТАБУ ЗА 2017. ГОДИНУ (двадесети наставак)

27. децембар 2017. године

Пратим тржиште маркетиншких услуга у Србији колико ми то услови дозвољавају и хватам себе у размишљању због чега упорно копирамо свет превиђајући обичаје нашег поднебља, културни степен развитка становника Србије, њихове социо-демографске карактеристике, историје (ово "е" на крају речи није грешка!) прошлости са снажним утицајем на данашње стилове живота - толико различите од севера до југа - од "Хоргоша до Драгаша".

Понекад размишљам ко је више крив: агенције или клијенти. И таман дођем до једног закључка а онда ме нека огласна порука врати и тражи да донесем други, сасвим супротан закључак. Мали пример илустрације ради: ТВ СПОТ за ФАНТА ТИМ чије је приказивање у току. Очито је да у питању радни простор, сви се играју мобилним - у том духу тече и конверзација, нико ништа не ради, чак ни "шеф" који седи изнад њих. И тако је весео амбијент док не наиђе старији по положају од "тог шефа", настаје тишина и сви глуме као да нешто раде. Могу да разумем да у појединим земљама оглашивачи користе и хумор, познато у теорији као најклизавији терен. Баш као у овом случају - када тај ТВ комерцијални спот гледа Србија, која се "бори за ваздух" да опстане, притиснута блиском прошлошћу и више него суровој данашњости. Овај спот директно говори како не треба да се ради и поштује радна дисциплина, вероватно примењујући нашу познату народну: "нико не може толико мало да ме плати колико ја могу мало да радим!". И онда се сетим својих путовања (о томе сам писао и писао, и говорио и стицао у многим интервјуима): агенције и запослени, махом високо-образовани и формирани људи, не удварају се клијентима нудећи два и више решења, преносећи, тако, одговорност на клијента који није квалификован да се опредељује између понуђених решења (од слогана, логотипа до целовитих кампања). Жан Макс Ленорман (МекКен), Расел Мелвин, Жан-Жак Сегела, Џозеф Новас, Бернард Морс. Ерик Пат... уверавали су ме, приликом мојих посета њиховим, агенцијама широм света, да је то аморално. О етици да не говоримо. Често су ми говорили како бих се осећао када би ми лекар понудио две и више дијагноза па да бирам која ми се више свиђа; потом две и више терапија - различитих цена. Јасно, ако се тешко болестан и због проблема новца изабереш аспирин а не неки скупоцени антибиотик, ти умиреш. Јер андол није решење твојих проблема. Одавали су ми "тајне" како владају над креативцима који, најчешће, умишљено, мисли за себе да вреде више од других, како су их дисциплиновали да поштују радно време и осећају одговорност за понуђене радове. О томе више другом приликом.

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/20%20-%20Delic-Plavsic-Sutic.jpg

(38) СНЕЖАНА ДЕЛИЋ (Београд) ПСИХОЛОГ У МАРКЕТИНГУ - ЈЕДНА ПРИЧА Мој пут у чудесном свету маркетинга "... Желела бих да се осврнем на улогу квалитативних истраживања у маркетиншким истраживањима некад и сад, јер је то ужа стручна област у којо радим - водим тим квалитативних истраживача у ГФК - агенцији за маркетиншка истраживања већ дужи низ година. У квалитативним истраживањима, током времена, долази до све веће диверсификације, настаје све већи број специјализованих инструмената за сваки од елемената маркетинг микса, присутно је све веће уситњавање специјализација у самим инструментима мерења."

(39) МИРОСЛАВ ШУТИЋ (Београд) ЈОШ УВЕК У КРАТКИМ ПАНТАЛОНАМА "... Маркетинг је код нас био и остао емпиријска дисциплина. Највећи извор знања о маркетингу све време је било самообразовање и пракса. Теоријски допринос маркетингу је у значајном заостатку и за праксом наших маркетингаша, а још више за теоријским знањима на развијеним тржиштима. Вероватно ће се, у некој будућности, тај заостатак смањити али, за сада, је очигледан."

(40) ПРВОСЛАВ ПЛАВШИЋ (Београд) ОД ЖИВИХ ЉУДИ ДО ЛАЖНИХ ВЕСТИ "... Имајући у виду отвореност ове стручне ревије и одговарајући позив њеног оснивача и уредника, одлучио сам да пишем у првом лицу, приступом и садржајем који одговарају особености мог искуства и виђења. Како свим појавама и пројектима приступам дијахроно, пратећи њихов настанак, развој па понегде крај, тако и овде поштујем разноврсност тема којима се бавимо и о којим пишу и остале колеге у јубиларном броју. Није све било како је сада, а неће то бити ни сутра ...."

ДОБРА ПРОПАГАНДНА КАМПАЊА УНИШТАВА ЛОШ ПРОИЗВОД, Др Чедомил Динтер

Поводом објављивања ГОДИШЊАКА ТАБУ ЗА 2017. ГОДИНУ (деветнаести наставак)

24. децембар 2017. године

То је био кључни закључак у докторској дисертацији Чедомила Динтера из Загреба, коју је одбранио на Факултету економских знаности Свеучилишта у Загребу под менторством професора до Федора Рока.

Подсећања ради, била је то друга докторска дисертација у Југославији на тему привредне пропаганде. Први је био доктор Драгутин Врачар са Економског факултета Универзитета у Београду. Као сада видим како, на једној тематској трибини на Коларцу (у Београду), у организацији часописа "Привредна пропаганга" чији сам био глодур), др Динтер уручује своју књигу "Мјерење успјешне дјелотворности економске пропаганде" др Врачару са занимљивом посветом "Други првоме". Да се вратим на тему коју сам предвидео а која јесте повезана с овим уводом:

МЕККЕНОВА ШКОЛА О томе сам већ писао али, подсећања ради, да поновим. Ресторан "Колосеум" у Улици маршала Тита, преко пута Скупштине града Београда, односно биоскопа "Звезда". После треће кригле пива (0,5), професор инж. Мирко Марковић и ја, августа 1968. године, доносимо одлуку да организујемо Први симпозијум привредних пропагандиста "5+1" (који је и одржан новембра исте године у Херцег Новом). Као саветник у београдском Центру за унапређење руководећих кадрова у привреди, Мирко Марковић преузима успостављање контаката са светом, ја са унутрашњим и публицитет који треба да доведе учеснике на нешто што, до тада, никада није одржано у Југославији! Његова установа је одржавала сјајне односе и са научним и образовним центром у Фонтенблоу, и дан-данас једна је од најугледнијих институција те врсте у свету. Стиже препорука да позовемо Жан Макс Ленормана, председника МекКена за Француску и Европу, али и задуженог потпредседника ИАА за едукацију. После његовог доласка многа врата су нам била отворена. Током седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, био сам гост девет од десет највећих агенција на свету. (Једино сам био одбијен од јапанске агенције DENTSY. Одговор им је био суров: "шта ћете нам када не намеравамо да развијамо своју мрежу по Европи. Само би сте нам сместали!" О тзв. националним агенцијама не знам броја. Знам да сам био гост МекКена у Паризу небројено пута. Али и у Милану, Лондону, Њујорку, Анкари, Сао Паолу... Руку на срце, ту сам и највише учио. И добијао све што сам умео да радим. Запамтио сам, што ме и данас носи, да у МекКену у Њујорку, без обзира ко је који факултет завршио, морао је проћи Једногодишњу школу МекКена (то није важило само за врхунски менаџменат јер се рачунало да су врбовани из других агенција). Тај образовни програм и данас љубоморно чувам, поготову када ми је стављено до знања да сам једина особа која није из МекКена а да ми то поклањају!" Између 1980. и 1983. године три пута сам водио преговоре око отварања агенције МекКена у Београду. Уговор је био састављен и парафиран. Њихово учешће требало је да износи 100% а ми да будемо њихови сарадници. "Захваљујући" једној (нашој) будали која је, уочи свечаног потписивања уговора, ставила вето (!), напор je пропао. И тако је, почетком деведесетих година, ту шансу искористио Ивица Видовић и формирао McCANNERICKSON Zagreb. И данас, са ове временске дистанце, бар колико сам сада информисан о светском тржишту маркетиншких услуга, њихова филозофија маркетинга и оглашавања и технологија рада остала ми је као светиља, поготову у односима клијент - агенција.

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/19%20-%20Vanda-Dimovski-Perkovic.jpg

(35) Ванда Кучера (Београд) ТРИДЕСЕТ ПЛУС "... Од половине деведесетих све почиње убрзано да се дешава и мења... Услед озбиљног развоја знања и експанзије у разним областима стваралаштва, огласна индустрија генерално, све веће захтевности тржишта и бурног развоја технологије рада, створила се потреба за специјализацијом. Не могу сви радити све. То може, у датом тренутку, да буде опасна тржишна појава."

(36) Владимир Влатко Димовски (Београд) САДА ЈЕ НАЈБОЉЕ "... Неретко чујемо да је индустрија оглашавања у кризи и да се убрзано трансформише. Но, истовремено, ако погледамо светске берзе у 2016. години - две од четири највеће агенције су достигле највише вредности својих акција, а од тога су две забележиле историјски највишу вредност од када су излистане на берзи."

(37) Оливера Перковић (Београд) ДА ЛИ СМО У ИСТОМ ПОСЛУ "... Следећи корак на којем треба да се ради је "помирење" циљева када је креативност у питању. У нашој индустрији и надаље, објективно, постоји мали јаз. Он се вербализује кроз чувене фразе "клијентски фестивал" и "клијентска кампања". Чудно или не, жељено или не - али то нас одмах доводи у ситуацију супротстављених страна (клијент - агенција) а, заправо, сви смо у једној причи, радимо на истом послу када је одређени производ (услуга) у питању и свима нам је потребан тај добар резултат."

ЊЕГОВО ВЕЛИЧАНСТВО. КЛИЈЕНТ

Поводом објављивања ГОДИШЊАКА ТАБУ ЗА 2017. ГОДИНУ (осамнаести наставак)

22. децембар 2017. године

На тржиштима маркетиншких услуга било у којој индустријски развијеној земљи, а у последње време, и у земљама у развоју, најјачи учесник на тржиштује Његово величанство КЛИЈЕНТ (ОГЛАШИВАЧ).

Формално, то је лако за разумети: једини учесник који има новце је он: ОГЛАШИВАЧ. Сами оглашивачи су то поодавно схватили. Сви остали учесници живе од њихових пара. Током седамдесетих и осамдесетих година прошлог века имао сам прилике да упознам веееелллииикеееее "босове": власнике или председнике компанија. То ми је омогућено статусом специјалног госта на њиховим светским конгресима или специјалним манифестацијама: Страсбург, Копенхаген, Париз, Лондон, Минхен. Њујорк... За столом седе они. Иза њих директори маркетинга, саветници, потпредседници компанија који су задужени за тржишне комуникације. Као праве "газде" проучавају тржишне односе, принципе сарадње, финансијске услове, појаву и снагу нових медија и слично. Њихове закључке са великом пажњом очекују сви, нарочито медији који, са изразитом суптилношћу, прате њихов рад и донете закључке. Напокон, и њихове егзистенције зависе од њих - оглашивача. На завршним, свечаним вечерама, гости су владари: председници република и влада, краљевски изасланици, министри, председници (власници) највећих маркетиншких агенција, водећих медија. У Страсбургу, где је раније било седиште Европске комисије (претеће ЕУ), имао сам, заистински, огромну част: седео сам поред председника Француске владе,господина Едгара Фора. О министрима трговине и привреде и да на говорим. Њихово присуство се са пажњом бележи и студира. Они одређују правила игре на тржишту. Да бисте ме боље разумели, до 1990. године на тржишту САД било је забрањено чак и помислити да се агенција наплаћује процентом од успеха клијента у зависности од одређеног производа. До тада, агенције су се наплаћивале са 17,65% од нето вредности пројекта или 15% од бруто вредности закљученог посла. Тада су рекли: не желимо више да плаћамо ваше идеје. Ако сте сигурни у њих, валоризујте их, можда ћемо вас и више платити. Крајем прошлог века, преко 70% свих уговора у тим земљама између оглашивача и агенција били су закључивани по тој основи. У Србији, први уговор те врсте потписан је 1991. године између БАМБИЈА и МАРК-ПЛАНА за производ БАКИН КОЛАЧ и то је била нормална пракса све док је трајала сарадња. Садржај уговора представљен је у мојој књизи. ЊЕГОВО ВЕЛИЧАНСТВО КЛИЈЕНТ: ПРИНЦИПИ САРАДЊЕ АГЕНЦИЈЕ КОЈА ДРЖИ ДО СЕБЕ. Објавио сам је 1997. године (у тиражу од хиљаду примерака).

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/Sarenac-Pavic-Durdevic.jpg

(32) ЈЕЛЕНА ШАРЕНАЦ ГАВРИЛОВИЋ (Београд) ПЕРСОНАЛИЗАЦИЈА КОМУНИКАЦИЈЕ: СКРОЈЕНА ПО МЕРИ, У РЕАЛНОМ ВРЕМЕНУ "... Који су капацитети неопходни како би се са успехом савладала комуникација у реалном времену? Којом пословном стратегијом се одговара на ове изазове и како је могуће искористити могућност директне комуникације за подизање свесности о бренду и изградњу лојалности? На који начин се може дефинисати та танка линија између неопходности заштите приватности и могућности које се отварају пред компанијама и произвођачима у коришћењу директне, персонализоване комуникације? У којој мери се мења улога класичне форме оглашавања пред значајем и неопходношћу персонализоване комуникације?"

(33) ЗОРАН ПАВИЋ (Београд) МОДЕРНА ВРЕМЕНА "... Мењају се и корисници односно конзументи. Више не желе само директну "пропагандну поруку" - сада су у "моди" и едукативно-промотивне кампање, Нативе ПР и слично. Пи-ар је дефинитвно учврстио своју позицију у ономе што се може назвати "обједињеним комуникацијама."

(34) Мр НАТАША ЂУРЂЕВИЋ (Панчево) УПРАВЉАЊЕ МАРКЕТИНГОМ У ДИГИТАЛНОМ ДОБУ "... Без ограничења физичке локације, мобилне технологије омогућавају оглашивачима и трговцима да увек и свуда остваре контакт са својим потрошачима. Било кад и било где су значајне предности контакта преко мобилног телефона. Иако се и даље готово 90% куповина обавља у реалним продавницама, више од 70% потрошача користи мобилни телефон пре куповине, на више од 50% одлука о куповини је утицало коришћење мобилног телефона, и та технологија повећава конверзију ка куповини од 40%."

ПОРУКА "ПРИПОВЕДАЧА"

Поводом објављивања ГОДИШЊАКА ТАБУ ЗА 2017. ГОДИНУ (седамнаести наставак)

21. децембар 2017. године

За првих шеснаест прича, које су до сада објављене, јављају ми се многи, пишу и говоре, да сам доста добар "приповедач" и занимљиво испричао о много чему што многи, силом прилика (генерацијски јаз!) или недостатком информација па чак и услед одређених празнина у уџбеницима, нису могли, хтели... да спознају.

При томе сам вам, до сада, представио тридесет једног аутора чији ће прилози, иначе, бити објављени у ГОДИШЊАКУ ТАБУ ЗА 2017. ГОДИНУ. "Остало" ми је само да представим још педесет седам аутора, или, још деветнаест прича да осмислим и напишем. И, ето проблема. Да ли вас уопште занимају теме које бирам. Да ли постоје теме које би вас посебно занимале. До сада сам, према избору аутора (како се комплетирају њихови материјали: ауторски прилог, биографија, фотографија - једна или више њих (а има их и "непослушних", који би да буду по њиховом без обзира што су прихватили услове шта морају да ураде да би били уврштени у издање), које представљам неком врстом сижеа о проблемима о којима они пишу, покушавао да нађем адекватну тему. Нисам сасвим сигуран да ли сам и колико у томе успешан. Био бих вам веома захвалан на сугестијама, критикама, до изражавања жеља о темама које би вас посебно занимале а да верујете да о томе могу да пишем. Подсећам вас да су сви до сада објављени прилози постављени на нашем сајту: www.taboomagazine.org .Tакође су постављени обрасци наруџбина како бисте обезбедили свој примерак Годишњака или објавили огласну поруку на тему ваших пословних способности и понуду учесницима на тржишту маркетиншких услуга у Србији. Сигуран сам да смо вам понудили посебно повољне цене за оглашавање. Својом огласном поруком остварићете минимум два циља: а) Ваша огласна порука биће веома запажена, јасно - имајући у виду структуру читалаца ТАБУ као занимљивих припадника одређених циљних група када су ваши пословни интереси у питању, б) Допринећете реализацији издавачког подухвата који ће дуго живети у свести многих и чији ће садржај дуго бити читан и проучаван. Пишите ми. "Јавно" у наставку ове приче, или "тајно" у мој инбокс или преко мог мејла: zozef@mts.rs уз напомену да ли желите да се позивам на ваше име или не. Верујемо да би дан објављивања ГОДИШЊАКА ТАБУ ЗА 2017. ГОДИНУ требало да буде и обележен запаженом промоцијом. Тај чин промоције можда би могао да буде и занимљив начин нашег растанка. Са пажњом и нестрпљењем очекујем "ехо" ваших мисли, жеља, препорука, критика, напомена ...

ДА ЛИ МОЖЕТЕ ДА ЗАМИСЛИТЕ НЕШТО СЛИЧНО

Поводом објављивања ГОДИШЊАКА ТАБУ ЗА 2017. годину (шеснаести наставак)

17. децембар 2017. године

Улази пацијент у ординацију. Обраћа се лекару и прича му шта га боли, на шта се жали. Лекар одмах пише рецепте не прегледавши пацијента. Пацијент у...е.

Други случај. Елегантно дотеран господин улази у пословну банку. Тражи пријем код директора, Не очекујући дозволу, улази у кабинет. Обраћа се директору банке: имам идеју, Треба ми новац да изградим фабрику ... Добија тражени новац. Пропадоше и банка и "бизнисмен". НАПИСАХ ГЛУПОСТИ! је ли тако? Волео бих да јесте. У својих педесетак година радног стажа, путујући по Југославији ("Од Вардара па до Триглава, од Ђердапа па до Јадрана"), и остваривши контакте са преко четири хиљаде предузећа (не рачунајући власт на разним нивоима, институте, банке, органе коморског механизма и друге), нагледао сам се и наслушао свега и свачега. У својим рукама држао сам многе елаборате са доста угледним потписима, написаних у неколико томова, на стотине и више страна. И не би било ни мало чудно да је о тржишту било написано више од једне стране, ретко када на две. На тој једној (две) страни, уз огромне белине и прореде, писало би, на пример: извоз - 70%, домаће тржиште - 30%. Ретко или никако, у које земље, под којим условима, с којим асортиманом. Ни о производном програму, најчешће у инвестиционим елаборатима како би се обезбедила финансијска средства, није било много више написано Поглавље на основу којих информација се дошло до иницијативе, на основу чега је прихваћена, економски приказ апсорпционе моћи, однос понуде и потражње, навике и/или очекивања потрошача, анализа конкуренције, најчешће, била су непозната поглавља. Одлука о новом производном програму најчешће је настајала током посета домаћим и међународним сајмовима. Угледао би се "занимљив" производ и "пала би одлука": можемо и ми то. Ако је био у питању производ дневне потрошње, нарочито из асортимана прехрамбене индустрије, купио би се тај производ. Цртачи (јер то, верујем, прави графички дизајнер, због своје професионалне и личне части, не би прихватио да то уради) би, једноставно, прецртао ликовно-графичко решење уз измене логотипа. У чему је, онда, проблем, када то ради цео свет? Па многе од тих фирми су пропале. Нема их више. Неке и одлукама привредних судова због нарушавања права на интелектуалну својину. Био сам у доста фирми које, до последње деценије прошлог века, никада нису урадила била која истраживања, поготову економска: своје позиционираности - хоризонталне или вертикалне, успешности њихове политике предузећа а изведено из ње, продајне и стратегија њене реализације. Када бисмо им понудили програм сложенијих, (маркетиншких) истраживања, "бледо" су нас гледали. Изговор би, по правилу, био: "ми то све знамо". Противаргумент који је, скоро увек, био успешан и који смо радо користили: хајде да то урадимо па, ако, резултати покажу да сте у праву, добићемо неопходну сигурност да пројектујемо и програмирамо сплет промотивних активности. Ризик ћемо искључити или свести на разуман ниво. Исто тако, упозорили бисмо их да је, чешће него ређе, да резултати истраживања ретко потврде очекивања клијената, њихове ставове и очекивања. Тако је и бивало приликом подношења извештаја. Заборавих нешто битно. Није нам био проблем да схватимо да конкурентске агенције маркетиншког усмерења (а у последњој деценији прошлог века било их је више него данас), окончавају своје активности подношењем извештаја о резултатима истраживања, препричавајући информације исказане на "погачама", графиконима, табелама и слично али, скоро никад, не коментаришући садржај и могућу условљеност добијених резултата. У разговорима са појединим представницима, схватили бисмо да они очекују да су наручиоци истраживања толико писмени да сами умеју разумети добијене резултате, утврдити закључке и дефинисати активности на основу података (како су их, они, разумели). То је била највећа могућа заблуда. И агенције и наручиоца. Та заблуда је, генерално, и дан-данас, присутна. Стратешки, битно смо се разликовали на тржишту маркетиншких услуга. Наши истраживачки пројекти имали су два завршна поглавља који други нису имали. Да ли због недостатка храбрости и (не)спремности на преузимање одговорности, да ли због неадекватног (маркетиншког) или само економског образовања или неких трећих разлога, наши наручиоци су схватили (дискретну) помоћ коју смо им нудили кроз та два поглавља: а) Како смо ми (агенција) разумели добијене резултате истраживања, и б) Наше виђење садржаја, редоследа, времена и средстава који би требало да доведу до испуњења очекивања клијента деифинисаних пројектним задатком (које смо, најчешће, заједнички састављали, или ми сами у облику нацрта који је служио за дискусију и коначно уобличавање). Пројектни задатак и његово прихватање са наше стране била су основа за закључивање адекватног уговора. Битна напомена: Није нам био проблем да схватимо да многи клијенти нису читали сам извештај о истраживању. Пажњу су задржавали на последња два поглавља и на основу степене прихватљивости, доносили пословне одлуке. С поносом истичем да смо, можда и због овога, остваривали вишегодишњу пословну сарадњу с нашим клијентима (дванаест, осам, седам, шест, четири године трајања). На одређени временски период, на истом узорку и на истој сегментацији тржишта, понављали смо истраживање. Захваљујући упоредним показатељима, није био проблем уочити могућу потребу измена и допуна пословне политике и стратегије њене реализације, а изведено из ње продајну политику, стратегију тржишних комуникација и слично. Најбоља препорука која је битно утицала на континуитет и развој сарадње били су биланси по завршетку пословне године. Нарочито Биланси успеха. Када посматрам данашња догађања на тржишту маркетиншких услуга у Србији, све сам некако сигурнији да су многи проблеми у неразумевању синтагме "филозофија маркетинга".

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/Bogosavljevic-Brankovic-Petkovic.jpg

(29) Проф. др Срђан Богосављевић (Београд) КАКО СМО СЕ МЕЊАЛИ: ИСТРАЖИВАЊЕ ТРЖИШТА, МЕДИЈИ, ДРУШТВО И ЈА "... Дневно виђање таквих великана ме је ослободила стега који студент понесе са факултета и учинило ме да се према свакој хипотези понашам као могућност да се нешто сазна провером али и да се према теоријским поставкама смем поставити критички и проверавати их."

(30) Проф.др Србобран Бранковић (Београд) Mc2 (уместо наслова) "... Интензитет маркетиншког удара ескалирао је отприлике исто онолико колико је нуклеарно оружје најдачало оно конвенционално. Зато ме у овом тексту нису занимале маркетиншке вештине и смицалице. Ако сам био оштар и циничан, то није било с намером да некога укорим или исмејем. Учинило ми се да главно питање више није како усавршити маркетинг, већ како се од њега одбранити."

(31) Проф. др Горан Петковић (Београд) КУПОВНИ МАРКЕТИНГ - АФИРМАЦИЈА ПРОДАВНИЦЕ КАО КОМУНИКАЦИОНОГ МЕДИЈА "... Стручњаци за маркетинг су принуђени да буду све креативнији, да предлажу својим клијентима све већа улагања у понављање порука или појављивање у миксу медија. Агенције су принуђене да буду креативне због опаженог тренда скраћења лојалности клијената агенцијама и захтева да се креативнијим приступом остваре бољи приноси на улагања у оглашавање."

ТРИ ДАМЕ. ТРИ МЕНТОРА, ТРИ ШКОЛЕ РАЗМИШЉАЊА КОКОШКА ИЛИ ЈАЈЕ

Поводом објављивања ГОДИШЊАКА ТАБУ за 2017. годину (петнаести наставак)

14. децембар 2017. године

Прихватио сам се "ђаволски" тешког посла. Читам преко хиљаду страна добијених рукописа да бих их, из тога, свео на преко четири стотине штампаног материјала у наредном броју часописа ТАБУ, којег смо назвали ГОДИШЊАК ТАБУ ЗА 2017. ГОДИНУ.

У ствари, читам све рукописе по трећи пут. Први пут када сам читао, упознавао сам се са садржајем аутора и његовим порукама које је желео да искаже. Када сам читао по други пут, то сам већ пажљивије радио, тражио сам трагове и између редова, тежећи да уђем у суштину мисли и порука које аутор жели да саопшти. Када сам то радио по трећи пут, применио сам право главног уредника: редиговао сам рукописе.Тако уређене, шаљемо лекторки за српски језик. Језик мора бити беспрекоран. У овом случају, то је госпођа МИЛЕНА ТРБОЈЕВИЋ, ћерка наше угледне новинарке БРАНКЕ ОТАШЕВИЋ ТРБОЈЕВИЋ, уједно и члана нашег Извршног одбора друштвене акције ЋИРИЛИЧНО ПИСМО У ТРЖИШНИМ КОМУНИКАЦИЈАМА. Лекторисане рукописе уређује графички уредник, у овом случају Ђорђо Иванишевић, креативни директор у нашој фирми, који је са нама већ пуних двадесет пет година! Преломљене стране добијам на одобрење. То значи да поједине рукописе, наслове, поднаслове, међунаслове, легенде, антрфилеје... читам и по четврти пут. По потреби, реагујем. У међувремену сам у контактима са већим бројем аутора.Тражим допуне и измене појединих делова текста, нарочито инсистирам на фотографијама, по могућности, са легендама. Покушавамо да искажемо да радимо да бисмо живели а не обрнуто. ЉУДИ СМО! Ово је петнаести наставак приче о оном што следи. Ако се неко касније укључио, све може прочитати на нашем сајту:www.taboomagazine.org Ко жели, приложене су и наруџбине за различите циљне групе. Преко пет стотина наруџбина је је до сада стигло у претплати. Сада је време да пређем на наслов и чиме сам се то руководио када сам га "измислио". Три Даме, три угледне професорке, са три различита факултета, предају и маркетинг и односе с јавностима. Три школе! "Назиру" се ментори и њихови ставови. Иначе код ове три даме нема дилеме: ко је старији - кока или јаје. Међутим, скоро да већ има десетак година како су започеле дискусије у којима се, углавном, покушавало доказати да су то две аутономне дисциплине. Поједини су и надаље деомнстратори тих ставова. Поједини аутору су чак инсистирали да је јаје старије, а "храбрији" да ће "кокошке", ускоро сасвим нестати. ПР, како многи кажу, постала је и још ће више бити самостална научна (стручна) дисциплина која ће постати доминантна. Оно што мене збуњује, али и узбуђује, глас разума се не чује. Бар јавно.

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/Stankovic-Ognjanov-Lalic.jpg

(26) Професор др Милица Костић Станковић (Београд)ПРОГРЕСОМ У НЕЕТИЧНОСТ И АГРЕСИВНОСТ - ПРАВАЦ РАЗВОЈА МАРКЕТИНГА У XXI ВЕКУ "... Некада забрањивано упоредно оглашавање а пре тога препоручивано и подржано од стране Међународне трговинске коморе (ICC Paris), ИАА, Њујорк, УИАА Брисел, ЕТК (Трипартитног огласног комитета), Цирих и Међународног удружења за заштиту потрошача, постаје терен за забаву: што више оцрните конкурента и вештије му се изругате, већа вам је гаранција надмоћности."

(27) Професор др Гаљина Огњанов (Београд) ГРАЂЕЊЕ КАРИЈЕРЕ У МАРКЕТИНГУ: ОД ТЕМЕЉА ДО КРОВА, А НА КРОВУ - БИБЕР ЦРЕП "... За нас који смо градили каријеру у овој области, маркетинг је профецијам која се воли. Због осећаја задовољства који доносе успех, брзина и препознатљивост. У поређењу с многим, маркетинг је млада професија. Млађа од једног века. И баш као младост, она је лепа и лепршава, а понекад и набусита, неукротива."

(28) Ванредни професор др Данијела Лалић (Нови Сад) ДЕТАЉИ МОЈЕ ЉУБАВНЕ (ПР)ИЧЕ "... Многи теоретичари и практичари у потпуности раздвајају маркетинг и односе с јавношћу. Маркетиншка литература односе с јавношћу сврстава у пето "П" поред остала четири елемента: производа, цене, дистрибуције и промоције. Литература из области односа с јавношћу објашњава да ове две пословне функције имају различите циљеве."

САЈАМСКА ДЕЦА

Сајмови су важна ствар!

12. децембар 2017. године

Поводом објављивања годишњака ТАБУ за 2017. годину (Четрнаести наставак)

У слободној интерпретацији речи из поднаслова, то је све што је написао др Филип Котлер у уџбенику ОСНОВЕ МАРКЕТИНГА, од којег смо, све више ми се чини, направили маркетиншку библију. Углавном, из незнања. И како је то у Југославији, потом и у Србији, бивало, а као да још увек бива, скоро сви аутори, поготову из реда универзитетских наставника којима је то ужа област научног и цпедагошког рада, скоро су исто толико написали о значају сајмова, скоро ни не спомињући да су сајмови једна од најзначајнијих функција унапређења продаје. Чак ни словеначки професор, доктор Драго Котник, у једном од ретких уџбеника ПРОДАЈА објављеног у Југославији (Издавач ИНФОРМАТОР, Загреб) , није се посебно истакао описујући сајамске манифестације и специјализоване привредне изложбе као активан допринос унапређењу продаје. Можда је релативно оправдање у томе што су и у Југославији, као и у неким другим државама са социјалистичким уређењем, то биле својеврсне смотре достигнућа радних људи и способности "мудрих" руководилаца у доказивању вредности и успеха самоуправног социјалистичког уређења, Професор др Сниша Зарић, са Економског факултета Универзитета у Београду, вишегодишњи генерални директор БЕОГРАДСКОГ САЈМА, једном књижицом је то покушао да надокнади, али без значајнијег ангажовања око објашњавања значаја и начина доношења одлуке о наступу на одређеној сајамској приредби. Како сам још од 1976. године јавно изашао са тезом да је проблем југословенске привреде у непознавању дефинисања продајне политике и стратегија њене реализације, чак до не познавања техника продаје, а о психологије продаје, умећу преговарања, психологије понашања потрошача... није било ни помисли, једна анегдота из мог живота вероватно ће доста тога објаснити. И илустровати. Јесењи загребачки велесајам, била је култна сајамска приредба у Југославији. Част њеног отварања било је неприкословено право председника Републике Југославије, Јосипа Броза. Касније је уведен и његов обавезан сусрет са водећим југословнеским привредницима. Ток разговора, критика и сугестија, генерално, нису били доступни јавности. Један од могућих разлога је, релативно, "неписменост" новинара у праћењу и коментарисању привредних токова и догађања на тржишту, и дан-данас присутно код многих медија. Било је то 1984. године. Председник Покрајинске привредне коморе Војводине, био је друг Милорад Фелбаб, пре тога генерални директор ИПК СЕРВО МИХАЉ у Зрењанину, Те године, на ЈЗВ-у наступала су шездесет четири војвођанска излагача, у различитим павиљонима, већ према производним делатностима. Добио сам писмено овлашћење на меморандуму ПКВ да интервјуишем представнике војвођанских излагача, по могућности са генералним директорима или високим представницима управа. По штандовима, нарочито у собама за разговоре, углавном сам затицао "веселу" атмосферу. Хране и пића у изобиљу, мушкарци, углавном, раздрљаних кошуља, окружени "хостесама" (сајамским домачицама - прелепим Загребачанкама). Када бих се предсатвио и замолио за интервју, дочек је био скоро непријатељски одбојан. Прекидао сам лепо расположење у коме су уживали. Онда бих извадио из ташне писмено овлашћење. На меморандуму ПКВ био је "огроман" округли печат, пречника шест до осам сантиметара (нисам више сигуран), исписан на више службених језика. Тако су, отприлике, изгледали штамбиљи државних органа. Ти штамбиљи изазивали су шок! Полупијани, (понеки и пијани), на мах су се трезнили, "хостесе" су у тишини напрасно нестајале "брзином муње", сто и други делови намештаја били су уредно распремљени. Одговори на доста уопштена питања били су "шокантни": - Како сте донели одлуку о наступу на сајамску приредбу, - На основу којих претходно сакупљених информација сте донели одлуку где ћете излагати и како сте извршили избор експоната, - Који информативно-пропагандни материјал сте припремили, како за пролазнике тако и за пословне посетиоце, - Како сте обавестили постојеће или потенцијалне пословне људе о свом наступу на ЈЗВ-у, - Да ли, упоредо са трајањем сајамске приредбе, реализујете информативно-пропагандне и публицистичке активности уочи и у току трајања сајамске приредбе, - Које инструменте сте планирали да користите у мерењу ефикасности наступа. Било је још неколико, релативно, безаслених, питања. Одговоре нисам бележио јер их, скоро, нисам ни добијао. Вратио сам се у Зрењанин. Тражио сам од друга Фелбаба да прво поднесем усмени извештај. Није био проблем у доношењу обостраног прихватљивог закључка: не писати извештај; о анкети и њеним резултати никога не обавешравати, уништити анкетни материјал. Од онда је прошло више од тридесет година. Први пут пишем о овоме. Све сам послушао осим последњег: нисам уништио анкетни материјал. Оставио сам га за књигу коју пишем " О умећу наступа на сајамским приредбама". (До сада сам написао око 80% замишњеног обима и садржаја.) Верујем да се, од онда, доста променило. Можда и није. О томе пишу Маријета, Виктор и Сале. САЈАМСКА ДЕЦА.

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/Triptih%2014.jpg

(23) ВИКТОР НИКОЛИЋ (Београд) МОЈЕ "БРЗЕ" ГОДИНЕ "...Данас је, технолошки, много лакше радити. Ко се сећа и ко зна данас шта је "фотослог", "монтажа", снимање "репро камером". Мало ко. Данас сваки обичан лап топ је путујућа фирма. Сви неопходни апарати су у њему, све које сам поменуо. Нестали су "стари" мајстори из некада чувених штампарија. И, опет, питање: "Да ли је то добро?" Мислим да јесте. Без обзира на моју сету."

(24) Мр МАРИЈЕТА ЛАЗОР (Нови Сад) ПОГЛЕДИЗА СЦЕНЕ ДОЖИВЉАЈА: "Шта ви радите кад није сајам?" "...Мој пословни пут је пут привредних догађаја, од сцене до сцене на којој наступају многи који траже своје место или потврђују да постоје као важни учесници у различитим индустријама. Сајмови, изложбе, конференције, семинари, пословни сусрети ... различите форме с истим циљем - показати се: новој и старој публици, конкуренцији, потрошачима, доносиоцима одлука, медијима. У том, неспецифичном спектаклу, излагачи/учесници су на сцени, посетиоци долазе да би постали део сцене, а причом о креирању доживљаја "иза сцене" отварамо врата у свет сајмова и других пословних догађаја које сам стварала у који су стварали мене."

(25) АЛЕКСАНДАР САЛЕ ИВКОВИЋ (Београд) САЈАМСКО ДЕТЕ: РАСЛИ СМО ЗАЈЕДНО "... Тренутно се налазимо на једној врсти прекретнице. Београдски сајам у нове пословне подухвате улази са новим играчем. То је концепт који смо почели да примењујемо у последњим годинама, са циљем да постанемо централно место сусрета понуде и тражње српске привреде у кјругу од 500 километара око Београда."

ЗВЕЗДЕ И ЗВЕЗДИЦЕ НА МАРКЕТИНШКОМ НЕБУ СРБИЈЕ

У сусрет јубиларном броју часописа света маркетинга ТАБУ у петнаестој години излажења (дванаести наставак)

7. децембар 2017. године

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/logo%20taboo%20500px.png

"Окрене се коло среће, вртећи се не пристаје,

тко би гори, сад је доли, а тко доли, ка гори секреће."

(Гундулић, многи мисле да је то Његош)

Дневно добијам стотинак порука, Понекад и више. Углавном су поводом избора аутора на које сам, као (субјективни) селектор имао право. Читаћете осамдесет осам прилога. У многим текстовима сам уживао. "Наоштрио" сам био перо, очекујући да ћу, као глодур (главни и одговорни уредник медија - реч која није често у употреби), имати много више посла. (После мене следи лектор а онда почињу припреме за производњу (штампу), коју започиње Ђорђо Иванишевић, креативни директор који, на овом послу, обавља посао арт директора и графичког уредника.

Хтео бих, и овом приликом, да поновим информацију на коју сам веома поносан: Ђорђо и ја смо део тима који траје већ пуних двадесет пет година.

Душан (Шуњка) био је са нама више од дванаест година. "Једва" смо га натерали да се ожени, фебруара постаће отац (првог) детета и, нормално, егзистенцијални проблеми наметнули су се сами од себе као доминантни. Више него јак разлог за наш формални растанак.

Сајт: www.taboomagazine.org на који преносимо све што је важно о томе шта радимо, уређује Вера Јараковић, графички дизајнер,.Када је дошла у МАРК-ПЛАН познавали сте је под презименом Козакијевић. То је било пре двадесет седам година, када је дошла заједно са других седморо величанствених у МАРК-ПЛАН, Центар за маркетинг (1989 - 2002. година).

Чему овај и оволики увод?

Међу тим силним порукама, добих и једну посебно занимљиву поруку "... нудиш небо свим звездама и звездицама маркетинга с ових простора."

Знамо се подуго. Још с почетка последње деценије прошлог века. И онда се присетих речи из цитата,

И сазнања како звезде умеју да потамне, понеке и да падну у заборав. Или, звездице траже своје место на небу, потискујући, лево и десно, постојеће. Мањи број у томе успе. Али, успеју!

Описно, у тим свакодневним биткама, углавном мање видљивим, "звездице" траже своје место, понекад и погурају постојеће, неке упорно и до њиховог нестанка.

Закључак се, сам по себе, намеће: поносан сам на осамдесет осам аутора (ауторки) који прихватише и разумеше идеју да се окупимо и напишемо својеврсни пресек садашњег тренутка у односу на почетке које смо, сваки од нас појединачно, имали.

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/Boljanovic-Bujas-Hristov.jpg

(20) ЉИЉАНА БОЉАНОВИЋ, Београд. ПИ-АР РЕДЕФИНИСАТИ ИЛИ ПРЕИМЕНОВАТИ,

ПИТАЊЕ ЈЕ САД!

"Уколико живите од комуникација, а постављате себи ово питање сваке вечери правећи планове за сутрашњи радни дан, нисте једини. Према Холмсовом извештају за 2017. годину, чак 87% пи-ар професионаналца сматра да израз "односи с јавношћу" неће прецизно описивати послове који ће се радити за пет година од данас. Око половине њих верује да пи.-ар мора бити шире дефинисан, док остатак сматра да би требало променити име.

Истовремено, готово половина професионалаца и више од 60% маркетиншких стручњака верује да ће ове две дисциплине бити у много теснијој вези у наредних пет година. Неки мисле да ће пи-ар доминирати. Други мисле да ће маркетинг бити доминантан."

(21) НАТАША ПАВЛОВИЋ БУЈАС, Београд. МАРКЕТИНГ: ПОСАО ОД ДЕВЕТ ЖИВОТА.

Под међунасловом "Изненадно откриће", Наташа пише:

"Бавећи се хемијом, мојом великом љубављу, имала сам прилику да још као студент боравим и радим у озбиљним компанијама у свету. Већ осамдесет и неке, боравећи у Шведској, сусрела сам се са појмовима маркетинга и односа с јавношћу, јер су то за њих била подразумевајућа знања и вештине за позиције средњег и вишег менаџмента, Са одушевљењем сам откривала, учила, и не слутећи да бих се, једног дана, могла бавити тиме.

Период овог изненадног открића и сва моја сазнања из области маркетинга и пи-ара обележило је инсистирање Скандинаваца на аутентичности, потпуно отвореној комуникацији, сведеној и утемељеној у етичким принципима. Нажалост, на нашем тржишту ни до дана данас нисмо успели да струку утемељимо на тај начин, о чему сведоче и кампање новијег датума, али и неуспели покушају (у више њих сам учествовала), да се институционално примене интернационални стандарди."

(22) АЛЕКСАНДРА ХРИСТОВ, Београд. КРИЗЕ СЕ НЕ МОГУ РЕШИТИ БЕЗ СТРАТЕШКОГ КОМУНИЦИРАЊА

"Марклетинг се у Србији, а и у региону, веома дуго доживљавао као оглашавање у медијима и израда промотивног материјала попут брендираних оловака, свезака, календара и роковника, док се консалтинг у области комуникација сводио на задовољење жеље клијената да се појаве на телевизији, по могућности у ударним терминима. То су тражили клијенти а струка им је излазила у сусрет, годинама."

_____________

У наредном наставку "ДЕЦА САЈМОВА"

АЛ' ЈЕ ЛЕП ОВАЈ СВЕТ, ЛЕПША ЦУРА НЕГО СВЕТ ...

У сусрет јубиларном - осамдесетом броју часописа света маркетинга ТАБУ (једанаести наставак)

26. новембар 2017. године

Три даме. Три грације. Баве се истим или сличним послом: развојем јавних односа за потребе својих клијената. Да ли?

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/Tri%20gracije.jpg

О томе ћемо, већ по обичају, написати по неколико речи у току седмице пред нама. Бројеви у горњем левом углу означавају број прилога. Значи, биће двадесет два до сада од осамдесет осам колико ће бити ауторских прилога. За оне који не прате вести на друштвеној мрежи ФБ, све можете читати на нашем сајту: www.taboomagazine.org Поставили смо и наруџбенице према различитим циљним групама. Да смо били у праву можда је и доказ да смо први тираж од 500 примерака распродали још у претплати. Почињемо са сакупљањем наруџбина за други круг од нових пет стотина примерака. Припремамо списак аутора са називима ауторских прилога. Објавићемо га ових дана.

РАСПРОДАТ ПРВИ ТИРАЖ ЧАСОПИСА ТАБУ.

И ТО У ПРЕТПЛАТИ!

24. новембар 2017. године

Јубиларни, 80. број часописа света маркетинга ТАБУ, у петнаестој години излажења, у тиражу од пет стотина примерака (500), распродат је. И то у претплати. Подсећамо, обима преко три стотине педесет страна, са преко две стотине фотографија, цртежа, графикона … које је напунило осамдесет осам аутора, највише су откупили сами аутори. Биће то згодан и новогодишњи поклон. Историја струке од 1945. година па на овамо, писана из сасвим различитих углова. Како својима у фирми, у породици, тако и постојећим или потенцијалним пословним партнерима.

На нашем сајту постављене су наруџбенице:

-За претплатнике

-За наставно особље са факултета и високих пословних школа

-За студенте

Постављена је и наруџбеница за оглашавање. Ту, добру инвестицију, искористило је до сада преко двадесет оглашивача. Оглас ће остати видан (запажен) у дужем временском периоду. Можда и за живота, јер је сам садржај издања ближе књизи него часопису. Цене су врло популарне – испод уобичајених.

Искористите шансу! Спремни смо да ризикујемо и повећамо основни тираж на хиљаду примерака.

TRI BARDA*

U susret jubilarnom - 80. broju časopisa sveta marketinga TABOO (deseti nastavak najavne priče)

23. новембар 2017. године

Sa osećanjem ličnog zadovoljstva i poštovanja prema ljudima koje sam upoznao na početku druge polovine prošlog veka, ovaj prilog pišem na latinici kako bi bio dostupan što većem broju zainteresovanih čitalaca.To je najmanje što mogu da učinim prema njihovim ličnim doprinosima u stvaranju tržišta marketinških usluga u Jugoslaviji. Sva trojica su iz Zagreba što nije ni malo slučajno. O tome će biti više reči i u tekstovima koji slede.

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/Maricic-Gavranovic-Sintic.jpg

Zagreb je u periodu 1957-1968. godine bio epicentar propagandnih aktivnosti.To je bio i u periodu između dva svetska rata. Verovatno da je to i jedan od razloga što je, samo šest dana po zvaničnom završetku Drugog svetskog rata (9. maja),15. maja 1945. godine osnovan "Oglasni zavod Hrvarske - OZH" (koji će se, nedugo zatim, zbog načina izgovaranja latiničnih slova, nazvati OZEHA, Zavod za ekonomski publicitet). Nedugo zatim, osnivaju se INTERPUBLIC, ZAGREBPUBLIC, ZAGREB FILM, APEL... da bi, sredinom šezdesetih, kada je nastala "moda" da novinsko-izdavačke kuće (osetile moguće izvore finansiranja!) osnivaju svoje agencije za marketing. Najjača među njima bila je zagrebačka agencija VJESNIK (1964) a najbolja Studio marketing DELO (1968). Agencije POLITIKE, OSLOBOĐENJA, NOVE MAKEDONIJE... bile su neka vrsta autsajdera, nikada ozbiljniji učesnici na tržištu propagandnih usluga u Jugoslaviji. AEP BORBA, zahvaljujući Zoranu Papiću i Draganu Sakanu, tražila je "mesto pod suncem". Zagreb je i mesto uspešnog razvoja jednog od tri ZIT-a (Zavoda za tržišna istraživanja), čiji je osnivač bila Vlada Jugoslavije. Beogradski je bio zadužen za makroekonomska istraživanja, zagrebački za tržišna a ljubljanski za konjukturna istraživanja. U Zagrebu se ZIT transformiše u ZIT-CEMA i kasnije postaje najozbiljnija agencija za marketinška istraživanja. Zahvaljujući inicijativi grupe zagrebačkih univerzitetskih profesora: Fedor Rocco, Roman Obraz, Aleksandar Bazala, Mirjana Gjukić-Srdar, kojima se priključuju profesori iz nekih drugih univerzitetskih centara( Momčilo Milisavljević sa Beogradskog ekonomskog; Stevan Vasiljev sa subotičkog, Radomir Milanović sa sarajevskog, Krume Mihajlov sa skopskog, Bogomil Deželak sa mariborskog...) maja 1968. godine u Opatiji je održana Osnivačka skupština JUME, Jugoslovenskog udruženja za marketing. Odmah zatim pokreće se i kvartalni časopis MARKETING. Da je zvanična ideologija razumela pojavnost i neophodnost razvoja nove naučne discipline, jeste i održavanje XXI kongresa ESOMARA (u Opatiji septembra 1968. godine), čime je zvanična vlast dala "zeleno" svetlo da se razvija naučni i stručni rad bez obzira što se, retrogatno, još uvek govori o centralno-planskoj privredi što jedno drugo isključuje. U Zagrebu se 1958. osniva Društvo propagandista Hrvatske koje, odmah, pokreće i svoje glasilo "Ideje". Eto, život je hteo da su, iz tog doba, "živa i zdrava" tri doajena, tri barda u tri, uslovno rečeno, različite a veoma dodirne oblasti (ekonomskih i psiholoških istraživanja kao i novinara kome je privreda bila i ostala osnovna preokupacija). Moje zadovoljstvo je tim veče što sam ih upoznao tokom šezdesetih i da se, od onda, družimo i veselimo životu i dodirnoj prošlosti. Nisam ih dugo morao ubeđivati da se jave kao autori u broju časopisa koji pripremamo, kao ni Jura Apiha, jednog od dvojice osnivača Studija za marketing DELO (drugi je poodavno pokojni Božo Debeljak).

(17) IVAN MARIČIĆ (Zagreb)IZ JOŽINE TORBEDiplomirao ana Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Zagrebu (1956). Posle prvog radnog mesta na izvozu u Željezari Sisak, prelazi u Zagreb, gde pristupa Birou za istraživanje tržišta kojim je rukovodio profesor dr Fedor Rocco (1959). Prvi posao na kojem je radio bilo je istraživanje tržišta za Podravka juhe. Odlukom Savezne vlade, Biro se transformiše u ZIT. Ono što je veoma zanimljivo za istoriju jugoslovenske privrede i njen razvoj, SAPONIA iz Osijeka, i dan-danas ugledna i uspešna firma, pripaja SUMAR, Biro za savetovanja u marketingu, čiji je osnivač upravo bio Ivan Maričić (1969). U SUMAR-u počinje intenzivna saradnja sa inženjerom ekonomije, Josipom Sudar, kada će im se putevi ponovo ukrstiti tokom devetogodišnje saradnje u Agenciji za marketing VJESNIK (1970-1979). Ing. Sudar je nastavio lični razvoj praveći akademsku karijeru, do zvanja redovnog profesora na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Zagrebu. Sudar je, poodavno otkrio strast, ali i velik talenat za pisanjem. tako je vež 1958. godine objavio knjigu EKONOMSKA PROPAGANDA, u izdanju zagrebačkog izdavača INFORMATOR. U to vreme bio je šef ekonomske propagande FOTOKEMIKA u Zagrebu. Poslednja knjiga profesora doktora Josipa Sudara nosi naziv "Iz Jožine torbe". Njen sadržaj je prikaz niza poslovnih slučajeva koji su, mahom, nastali u saradnji sa Ivanom Maričićem. Opis poslovnih slučajeva od kojih je većina vođena na prethodno obavljenim ekonomskim, psihološkim i marketinškim istraživanjima, veran su prikaz razumevanju i vođenju celovitih marketinških projekata.O tome podosta piše i Ivan Maričić kao ilustracija razvoja marketinške filozofije i njenog prihvatanja od strane jugoslovenske privrede.

(18) ANTE GAVRANOVIĆ (Zagreb)KAKO SMO VARALI SISTEM I VLASTODRŽCEJedinstvena osoba. Diplomirani pravnik (1933), sa Zagrebačkog sveučilišta. Ceo radni vek započeo i završio u "Privrednom vjesniku" (1954 - 1991) kao novinar, urednik, glavni urednik da bi, na kraju, bio i direktor tog izdavača.Zbog generacijskog jaza, što je u Beogradu bio nedeljnik EKONOMSKA POLITIKA, to je u Zagrebu bila dnevna privredna novina PRIVREDNI VJESNIK. Oba izdanja negovala su kritički duh prema društvenim i ekonomskim odnosima od "Vardara pa do Triglava, od Đerdapa pa do Jadrana" (Lepa Brena). "Nisam marketingaš u užem smislu reči, ali sam uvijek bio jako blizu tom pojmu, pa podosta toga znam i pamtim. Prisjećam se tako prve originalne domaće kavovine Franck, Kraševe bajadere i Domačice ili čuvenog Životinjskog carstva, prvog domaćeg sladoleda (Snjeguljica na štapiću), nastanka ideje o Cedeviti, povijesti oglašavanja na prostorima Hrvatske i Jugoslavije na primjeru Vegete." I ceo članak posvećen razvoju marketinga na "živim" primerima. Čitaćete u jednom dahu, neće verovati šta se save dešavalo dok se još niste rodili ili dok se bili mali i niste marili za EPP poruke.

(19) JOSIP ŠINTIĆ (Zagreb)MOJ ULAZAK U SVET MARKETINGA- Šamar za uvredu -Diplomirani psiholog u generaciji studenata koje je zarazio profesor emeritus Boris Petz, sa Katedre za psihologiju Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu,, život je posvetio tržišnim istraživanjima, s različitih aspekata i koristeći raznovrsne metodologije.Obavio niz specijalizacija. Ostavio traga u razvoju privrede - hrvatske i jugoslovenske. Zaslužan što je iškolovao generacije marketinških poslenika na čija imena je veoma ponosan. O tim imenima i stvaralačkom opusu više u njegovom obimnom radu. Primećujete da Josipu posvećujem najmanje prostora. Mislim da imam dobar razlog. Pažljivije ćete čitati njegov prilog. Ali i razmišljati kako je razvoj i primena marketinških disciplina bila naprednija nego danas. I kako je odnos prema tržištu bio seriozniji, sa mnogo većom odgovornošću nego što nam se danas čini. Normalno, Josip Šintić je i danas veoma aktivan. Njegovo ime izgovara se sa respektom.

ПОДСЕЋАЊА КОЈА ОБАВЕЗУЈУ

Време чини своје.

19. новембар 2017. године

МАРК-ПЛАН, Центар за маркетинг (да ли је потребно да кажем из Панчева), никада не би оправдао углед који је (био) стекао да није улагао у људе. На то подсећа и ова слика. Петоро учесника на Конгресу ЕСОМАР-а у Единбургу. А волео бих да сам био у тој екипи и да уживам у правом шкотском вискију. Наредни конгрес ЕСОМАРА одржан је две године касније у Берлину. Троје наших су тамо били регуларни учесници. Када смо радили БАМБИ ФИС КУП (за дечаке и девојчице до 14 година старости и то у време немилосрдних санкција) и сарађивали са ТВ екипом БЕЛЕ СТАЗЕ, само у једној години екипе МАРК-ПЛАНА и ТВ РТС обишле су пет сличних такмичења како бисмо сагледали како то други раде.

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/Vanted.jpg

Са поносом кажем, никада нисам био на тим путовањима. Сматрао сам, а и данас сам поборник те тезе, да млађи треба да путују по свету. И уче, Напокон, да схвате када сам им причао стечена знања и искуства која сам "скупљао" путујући по белом свету (42 државе, гост у девет од десет, у тим годинама, највећих огласних агенција на свету, три пута гост седишту ИАА у Њујорку и учесник на њихова два конгреса,а три пута на Конгресу оглашивача УИАА, и посетио педесетак нациоанлних агенција - од малих до највећих националних по разним европским, северно и јужноамеричким државама, да они треба да се сами увере да сам им истину зборио.И знање несебично преносио. Био сам једном на Канском фестивалу - 1987. године. И никада више. Али је зато било година када смо слали и по петоро сарадника да уче о свету и њиховим достигнућима када су маркетиншке функције у питању. Са поносом кажем: слали смо и новинаре да би разумели о чему треба да пишу. Не о реклами. Већ о тржишним комуникацијама и о потреби разумевања филозофије маркетинга. Лично, са тим новинарима никада нисмо пословно сарађивали. Али смо сматрали да доприносимо општем добру. То смо наставили да радимо и као СВЕТ МАРКЕТИНГА, издавача часописа ТАБУ, радећи на оснивању УДРУЖЕЊА ОГЛАШИВАЧА и доприносећи развоју ИАА, Огранка у Србији.Колико сам тужан "развојем" Групације оглашивача у оквиру ПКС (што није била наша идеја), толико сам поносан када видим развој ИАА огранка и неуморну Јелену која толико доприноси његовом развоју. О свему овоме и још толико колико је могло да стане у два часа излагања, говорио сам на Зимском Вивалди форуму крајем прошле године на Мећавнику, на Мокрој Гори. И, ето, слика коју постависте, отвори ми емоције. Та слика (урамљена фотографија) сада "виси" на зиду Маријане - Маје Агић, удате Молнар, енергичне жене на челу ГФК, која је требало да буде модератор разговора са мном али није дошла до речи. Од мене!

К'O И ДА НИЈЕ

Седница Програмског одбора ЈМУ РТС

16. новембар 2017. године

Јуче је, као што је било најављено, одржана прва седница Програмског савета ЈМУ РТС, први пут после годину и по дана од дана њеног конституисања након Одлуке Народне скупштине Србије о њеном оснивању.

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/jmu1.jpg

Теме су, по обичају, биле претходно, формално одређене: а) Културне потребе грађана и програмски садржаји РТС-а, и б) Програмски садржаји РТС намењени деци и омладини. После уводних речи председника Програмског савета, професора др Миливоја Павловића, било је више него уочљиво да постоје идеолошке размирице, боље речено, неразумевање пословодства РТС о улози и очекивања од чланова Програмског одбора када је Одбор за културу и информисање Народне скупштине у питању који је и именовао чланове Програмског одбора са јасно утврђеном одлуком о њеним друштвеним обавезама То се најбоље илустровало уводним "говором", генералног директора РТС, господина Бујошевића који је, једном формално изреченом реченицом, поздравио учеснике и напустио трибину. Неколико уредника разних програма то су учинили током рада трибине (која је трајала пуна четири часа). Може се илустровати и одсуством многих чланова руководећег тима радија и телевизије, односно РТС-а као јединствене управе. Могло би се, ако се баш хоће потврда уоченог облика антагонизма присутног између управе РТС и Програмског савета, да се констатује да новинари РТС-а нису пратили рад трибине, не само ове, него и претходне две, одржане 1. новембра у Новом Саду и 7. новембра у Лесковцу. Учествовао сам у дискусији свестан да нисам сигуран коме се обраћам и да ли ће то изазвати било чију пажњу. Тако ми је, прва реченица, била поздрав г. Бујошевићу чија је столица била празна, као домачину које је омогучио одржавање трибине.

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/jmu2.jpg

Да би остао траг на шта сам указивао (почев од злоупотребе деце у оглашавању, повреде Кодекса о маркетингу и оглашавању која је дневна појава, о недостатку квалификованих новинара који би се бавили српском привредом и њеним напорима да (поново) стане на ноге итд.) о томе ћу сутра више.

Жозеф Иван Лончар

Седница Програмског савета ЈМУ РТС

13. новембар 2017. године

(Прво, да не буде забуне око кратице: ЈМУ = јавна медијска установа, уместо досадашње ЈС = јавни сервис.)

Јавна расправа о програмском садржају ЈМУ Радио-телевизије Србије, после трибине у Новом Саду (1. новембра) и у Лесковцу (7. новембра), одржаће се и сутра, у Београду (14. новембра). Две теме су предложене за јавну расправу: 1) Културне потребе грађана и програмски садржаји РТС-а, и 2) Програмски садржаји РТС намењени деци и омладини.

Прихватио сам позив и учествоваћу у јавној расправи. Намерио сам да говорим о могућим (видним) повредама употребе деце у огласним прилозима, односно о Трећем каналу као стратешком програму у врхунском позиционирању програма и ненадмашне шансе високог позиционирања у односу на тзв. естрадне програме неких ТВ емитера не само са националном фреквенцијом. Одлучио сам да изађем (јасно, уз одређена образложења) пред Програмски савет и да предложим да сер, истом методом одрже седнице под радним насловом "Привреда Србије и ЈМУ РТС". Надам се да ћу изазвати пажњу и неопходно разумевање и привреде и РТС-а јер је видан могући обострани интерес. Привреди Србије треба позитивно јавно мњење како би што успешније пословала, тиме и доприносила пуњењу буџета из којих се део средстава усмерава и на јавне установе у које, и те како, спадају и радио-телевизијске станице. По одржаној трибини обавестићу вас како је све то изгледало. Ако имате одређених сугестија, пажљиво ћу вас саслушати и, потом, пренети члановима Програмског савета РТС-а.

УМЕСТО НАСЛОВА

11.новембар 2017. године

... "Ако живиш у прошлости, изгубићеш једно око, ако заборавиш прошлост, изгубићеш оба." Руска пословица

Условно речено, када разговарам са млађима из света маркетинга и када хоћу, на "финији начин", да им ставим до знања да баш нисам одушевљен степеном њиховог општег образовања и разумевањем филозофије маркетинга, обично правим стилске фигуре типа: "Моја супруга Мирјана је архитекта. Како би то изгледало када не би, случајно, знала ко су били Курбизје или Микеланђело; имам пуно пријатеља лекара и како би то изгледало да, недајбоже, не знају ко је био Хипократ и коме заклетву по дипломирању дају." Руку на срце, не разумеју увек "шта је песник хтео да каже". На жалост, њихов проблем. Користим и неке друге поруке. Примера ради, а то се односи и на новинаре који, већина, без обзира на облик и степен образовања, појма немају шта значи "реклама", "пропаганда" (било која: привредна, политичка, туристичка...), тржишне комуникације, маркетинг ... и онда пишу оде о мени и другима које ми и које им не припадају. Идуће, биће 60 година од оснивања Југословенског удружења за маркетинг ЈУМА у Опатији и то под покровитељством озбиљног председника Републике. Нема више Југославије али има СЕМЕ, Српског удружења за маркетинг који ће, надам се, умети да истакне своје корене. Када сам, нечијом вољом, ушао у свет економске пропаганде, нисмо имали магистре, докторе и професоре маркетиншких дисциплина. Они ће почети да се појављују од 1966. године па на даље. Али то није била сметња инжењеру економије (ранија звања за дипломиране економисте), да објави 1958. године сјајну књигу ЕКОНОМСКА ПРОПАГАНДА; да Душан Мрвош, што би рекли са Б-92 "као самоиздат" објави 1959. "библију" РЕКЛАМА-ПРОПАГАНДА-ПУБЛИЦИТЕТ; да 1964. већ имамо преведену књигу УСПЈЕШНА ЕКОНОМСКА ПРОПАГАНДА Рођера Бартона; ШТА ПОТРОШАЧ ЖЕЛИ Хари Хенрија 1966. а 1967. већ култну књигу Ванс Пакарда ИНДУСТРИЈА СВЕСТИ - СКРИВЕНИ УБЕЂИВАЧИ да би, данас, у Србији, имали више од хиљаду наслова из света маркетинга (не буде забуне: тзв. пи-ар постављам као изведену маркетиншку дисциплину!!!!). Нисмо имали преподневне семинаре који се завршавају некаквим дпломама. Већ 1965. имамо први курс из привредне пропаганде у трајању од три месеца без "диплома", само на меморандуму формата а-5 да смо били учесници курса који смо успешно завршили курс (са обавезном дневном наставом и израдом дипломског рада). И ето, једне од могућих претпоставки да ти се друштво одужи одајући ти разна друштвена и професионална признања.

УНУКА И ДЕДА

"Жив" сведок

10. новембра 2017. године

Моја (једина) унука - Сара (2004), моја наследница (ћерка мог сина Игора (1970), била је мој асистент.

Дочекивала је наше госте који су, уједно били и гости града Панчева, срдачно поздрављала њихов долазак и додељивала им ИД картон како би их, и Панчевци, могли запазити и као добри домачини, поздравити. Ви већ знате о чему се ради. Професор Музичке школе Јован Бандур из Панчева, г. Јовић (само звање му каже: за допринос у унапређењу образовања) и ја - за допринос у привреди, овогодишњи смо лауреати Скупштине града Панчева, поводом свечаног обележавања Дана ослобођења. Било је то 8.новембра ове године.

П.С: Човек у „позадини“ са леве стране је Сарин тата, мој син Игор.

И ТУЖАН. И ПОНОСАН!

У сусрет Свечаној седници Скупштине града Панчева и доделе Новембарске награде

7. новембар 2017. године

Једно друго искључује. И наслов би, у суштини, требало да гласи да је глуп. Мислим да није тако.

Почело је у ФНРЈ. Скоро сви градови, поводом Дана ослобођења после НОБ-а, увели су датуме који су обележавали дан ослобођења по завршетку Другог светског рата. И, као по правилу, сви су награђивали своје суграђане по различитим описима доприноса своме граду - средини у којој живи. У Панчеву, то је био 6. октобар. Онда је дошао 5. октобар (знате већ који!) и датуми, не само по градовима већ и по формирању војске, безбедносних органа, многих других органа и слично, променилу су датуме и образложења. Тако је мој град, Панчево, у којем живим пуних седамдесет година, променио датум у 8. новембар. Ја знам опис образложења али то није тема мог јављања. На Свечаној повељи, која ће ми сутра (среда, 8. новембар) бити уручена, у образложењу пише за изванредан допринос унапређењу привреде. Јасно, на ту одлуку мојих суграђана сам више него поносан. И поред многих светских и других признања за моју богату професионалну каријеру, ова ми је, сада и коначно, најмилија. Претпостављам и последња. И то је у реду. Није у реду што постоји велика вероватноћа да је ово јединствен случај на простору бивше Југославије, да Награду града прима маркетиншки посленик! Позвао сам многе другове и пријатеље са простора садашњих граница Србије и "велике" Југославије не бих ли проверио да ли је ово могуће. Тачна је. У многим обављеним разговорима, змеђу осталих и са Јосипом Шинтићем, психологом из Загреба, који је први почео да се бави психолошким истраживањима за потребе оглашавања, креирање назива фирми или имена производа у, тада, водећој Агенцији за економски публицитет ОЗЕХА из Загреба у Југославији (запошљавала преко 130 стручњака различитих профила), добио сам занимљив коментар. И у Хрватској, преко ноћи, враћен је у употребу термин "реклама". А како "реклама" никада није била научна дисциплина, то не може ни да изазива пажњу оних који одређују, на основу утврђених правила, имена славодобитника. И ето разлога моје туге. Нисам сигуран да, данас, у Србији, постоје агенције за маркетинг. Ако, случајно, и постоје, оне су у повоју и за њих се, генерално, не зна. И ето разлога моје туге.

КОЛИКО БИХ ОПКЛАДА ДОБИО ДА САМ ИХ ПРИХВАТАО!

У СУСРЕТ ЈУБУЛАРНОМ - 80. БРОЈУ ЧАСОПИСА СВЕТА МАРКЕТИНГА ТАБУ (девети наставак)

7. новембар 2017. године

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/Simin%20-%20Joksimovic%20-%20Vujic.jpg

Када сам, као самопрокламовани селектор, одабрао стотину имена који би требало да представљају "А" репрезентацију учесника на тржишту маркетиншких услуга у Србији (субјективно - као селектору, то право ми припада без обзира што сам се трудио да направим што мање могућих грешака (осетљиво је то!)), прогнозирајући да ћу добити, најмање, осамдесет позитивних одговора, наслушао сам се различитих коментара.

Добијао сам и понуде - да ћу добити 5, 6, 8 - 10 максимум одговора и да, сразмерно резултату, буде и висина опкладе, редом сам их одбијао. Веровао сам у своје име. Још више сам веровао у снагу идеје: да ће је многи позвани "идентификовати" као шансу да изнесу своје мисли, виђења и могуће критике пресека стања, поготову у односу на светске токове, да ћемо добити својеврсни пресек тренутка на тржишту маркетиншких услуга у Србији. Данас, буквално, имам 86 ауторских прилога. Можда ће их бити и 87, или 88, јављају ми се аутори да се "муче" сами са собом у обликовању и окончању прилога. Разумем их. Немају искуства у овој врсти писања без обзира што се баве тржишним комуникацијама. Обим часописа света маркетинга ТАБУ број 80, износиће преко 350 страна! Новица Вучетин (1928), оснивач и издавач часописа САВРЕМЕНО ПАКОВАЊЕ и многих манифестација под тим именом, саветује ме да од тако обимног, али и одличног материјала, направим најмање 3-4 броја часописа. Када бих га послушао а, уз све уважавање које у себи носим њему, то значи да бих, лично, дубоко загазио у наредну - 2018. годину а то, нипошто не желим. Јасно је да то неће бити "обичан" часопис уобичајеног обима од око 80 страна. Биће то својеврсна монографија, неко је спомињао и термин "алманах". Књижурина! Шта кажу три "вамп" паметнице, богатих и разноврсних искустава?

(14) СНЕЖАНА СИМИН, Београд УГЛЕД КАО ПРОФЕСИЈА, НАПРЕДАК КАО ОПСЕСИЈА Дипломирала на ФПН, на смеру дипломатија, увек је исказивала посебну "диоптрију" према одређеним догађањима и кретањима на тржишту тзв. пи-ар услуга. Такав је и њен, више него занимљив, ауторски прилог. Говори о значају "става и о разумевању"; "о тржишту и конкурентности"; а завршава истичући важност "познавања државе". Ево једног занимљивог извода: "Тржиште и конкурентност: посао није игра али тржиште јесте непрекидна утакмица. Најбољи начин да рационализујете свест о сопственој важности у послу који обављате је да замислите да сте спортиста који жели да постигне што је могући бољи успех. Ако будете тако размишљали, две ствари ће вам одмах бити јасне: прва, да успех не зависи само од вас и друга, да не можете постићи све што бисте желели и колико дуго то будете желели."

(15) НЕВЕНА ЈОКСИМОВИЋ, Београд МАРКЕТИНГ. МОЈ ИЗБОР Већ њена прва реченица је више него интригантна: "да ли сами бирамо свој позив или позив нас одабере?" "Имала сам велику срећу да у свет маркетинга укорачим у време процвата индустрије, као и да ми ментори буду највећи мајстори посла. Тада су "гуштери" морали да прођу, корак по корак, сваки део заната и тако пронађу своју нишу. Кроз рад и учење успела сам да се истакнем у најдинамичнијем и веома стресном делу посла, тзв. "искуственом маркетингу", познатијем као "Below The Line". Реализација у реалном времену, та жива ствар која подразумева искључиво интеракцију и директан контакт са циљном групом, заправо је јако осетљива, али и прелепа област маркетинга и велика подршку развоју робних марки.

(16) НАДИЦА ВУЈИЋ МИТРОВИЋ, Горњи Милановац ЗА САДА БЕЗ ДОБРОГ НАСЛОВА Надица је ту напомену мени наменила. Када сам прочитао њен ауторски прилог, одлучио сам да то буде и наслов! Због чега? За МЕТАЛАЦ, фабрику посуђа, први пут сам чуо и видео 1967. године, боравећи у њеном граду, учествујући у припремама отварања погона TETRA PAK, у саставу већ тада више него чувене и упешне фирме ТИПОПЛАСТИКА. Пре много година, интервјуисао сам,тада генералног директора а сада председника Надзорног одбора, Драгољуба Вукадиновића, дипломираног металурга. Одржао сам и неколико креативних радионица. Условно речено, постао сам "зависник", пратећи бурни, изнад свега, успешан развојни пут ове фирме, самим тим, колико ми је било доступно, и лични развојни пут успешне жене, мајке, добро позициониране директорке маркетинга, чија се реч у фирми слуша! Један међунаслов у њеном раду, много говори о својеврсној филозофији која је, све је очитије, прати у њеном животу: "Може и другачије о истој ствари!" И, откријте, како она то мисли и ради.

ОВО ЈЕ ДАНАС ОБЈАВЉЕНО

2.новембар 2017. године

У недељнику ПАНЧЕВАЦ, новини која спада у настарије у Србији и чији је тираж већи од многих који излазе у метрополи Републике Србије, објављен је овај интервју:

КРУГ ЈЕ ЗАТВОРЕН

30. октобар 2017. године

Недељник ПАНЧЕВАЦ огласио:

Жири Скупштине града Панчева обелоданио је резултате гласања за лауреате овогодишње Новембарске награде града Панчева, поводом дана ослобођења (оног првог, када је град тада била варош).

Донета је једногласна одлука да, се у овој години, укупно доделе две награде, уз констатацију да се није успело у анимрању грађана и предлагању и других кандидата. Једна од две одлучене награде је за изузетан допринос развоју привреде. На моје велико задовољство, част и понос,та награда припала је мени. Други славодобитник је професор Музичке школа "Јосип Бандур" у Панчеву, Михајло Јовић, за изузетан допринос у области образовања. Додела признања обавиће се 8. новембра, са почетком у 12.00 часова у дворани Културног центра, приликом одржавања Свечане седнице Скупштине града. У тој дворани, у јесен 1961. године, као секретар омадинске организације Фабрике авиона УТВА, био сам иницијатор, организатор, сценариста и режисер (4 у један! а кафе стигле до 3 у 1). У име привреде, такмичили су се омладинци фабрике авиона УТВА, ИНДУСТРИЈЕ СТАКЛА и Хемијске индустрије АЗОТАРА. Боје школске омладине бранила је панчевачка Средња економска школа. Приредбе је имала (незваничан) такмичарски карактер. Узор су нам била слична такмичења на италинској ТВ СТУДИО УНО. Сцену су приредили шегрти из ученичке радионице УТВА којој је управа фабрике поклањала велику пажњу. Њихов руководилац био је Живко Марчета и то име треба запамтити. Чудном догађају за оно време, одазвали се драмска уметница Мира Ступица, вокални солиста Радослав Грајић и џез састав Миће "Маџора". На свим столицама у дворани биле су подељене недељне хумористичке новине ЈЕЖ, тако да је публика уживала у режираном закашњењу са почетком приредбе. Иначе, у то време, у Фабрици сам био главни референт продаје мешаона и фабрика сточне хране и опреме за силосе и подна складишта. Управа УТВЕ, без мог знања и бар пристојног питања, именовала ме је 1. априла 1962. године за првог референта рекламе, а да нико није умео да ми објасни очекивања од мене на том месту. У УЕПС, Удружење економских пропагандиста Народне Републике Србије, примљен сам 1. децембра 1992. године, тада као најмлађи члан. У ИАА, Међународно удружење оглашивача, основано 1937. године у Њујорку где је и данашње седиште, на писану препоруку двојице старијих члаова (ветерана, као нека врста "жираната"), примљен сам 21. априла 1971. године. Био сам једанаест година члан Светског ИАА савета. На Светском ИАА конгресу маја 1982. године одржаног у Сао Паулу, био сам номинован за члана Одбора ИАА директора. Балкански немир и чудновате очи Бразилки, спречиле су мој избор. Из ИАА сам иступио 24. марта 1999. године на први дан бомбардовања и НАТО агресије под шифрованим именом "Милосрдни анђео". Носилац сам високог признања CERTIFICATEOFMERIT са црвеном значком које ми је уручено 15. маја 1983. године приликом одржавања Прве међународне ИАА конференције на простору Средње и Источне Европе, чији сам био генерални секретар. Од стране УЕПС-а, поводом тридесето годишњице од његовог оснивања, по први пут додељено је високо признање НАГРАДА УЕПС-а ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО "ЧЕДОМИР ЏОМБА". Бити носилац тог часног признања припало је мени. САВЕЗНА ПРИВРЕДНА КОМОРА и ПРИВРЕДНА КОМОРА ВОЈВОДИНЕ доделиле су ми Повеље са плакетама за изузетан допринос развоју привреде. ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ, поводом јубилеја 50-то годишњице од оснивања, доделио ми је плакету за изузетан допринос развоју факултета. ПРИВРЕДНА КОМОРА СРБИЈЕ доделила ми је Јавно признање за допринос развоју маркетиншких истраживања. СЕПЈ, савез удружења економских пропагандиста Југославије, долелило ми је једно од два Посебна признања за изузетан допринос развоју југословенске економске пропаганде. Двоструки сам носилац Повеље КАПЕТАНА МИШЕ АНАСТАСИЈЕВИЋА. Када је признање мог града коме сам ове овог месеца (октобра) седамдесет година живота, хоћу да вам кажем, веровали или не, да ми је то, у мору других, најдраже признање. Знате ону народну која је на тако сјајан начин сада демантовала Хвала мом Панчеву.. Хтео бих још нешто да кажем што даје посебну драж овом признању. Ово је друштвено признање које је, по први пут, један маркетиншки посленик понео не само у Панчеву, него и у Србији. Постоје "сигнали" да је ово признање међу маркетиншким посленицима и на простору бивше Југославије. Сигуран сам да многи од вас не знају да сам 1997. године објавио књигу: ЊЕГОВО ВЕЛИЧАНСТВО КУПАЦ: КАКО СЕ ВОДИ ПРОЈЕКАТ МАРКЕТИНШКИХ АКТИВНОСТИ. Одржао сам 64 креативне радионице у трајању од једног до двадесет једног дана. такође и на десетине вишечасовних предавања на факултетима у Београду, Новом Саду, Бања Луци, Скопљу, Подгорици (увек бесплатно). Потписао сам преко 630 маркетиншких пројеката: као аутор, коаутоp и или ментор.

И, отуда, наслов: КРУГ ЈЕ ЗАТВОРЕН!

Осећам да сам се, и на овај начин, одужио мом оцу Маријану, носиоцу Ордена рада. Да сам му био достојан син!

АУТОРИ СЕ "НАОШТРИЛИ"

У СУСРЕТ ЈУБИЛАРНОМ - 80. БРОЈУ ЧАСОПИСА СВЕТА МАРКЕТИНГА "ТАБУ" (осми наставак - други део)

28. октобар 2017. године

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/Matic-Bole-Popovic.jpg

11) МАРИЈА МАТИЋ, Београд

МОЈЕ ВИЂЕЊЕ И ... ДАНАС Упознао сам је пре десетак и више година. Када бисмо водили "чапрас" диван, подсећала ме на приче мог покојног пријатеља, дипломираног астролога. Када би, а то им је било заједничко, осетили узнемиреност коју, понекад, носи живот, поготову умор, решавали су математичке једначине трећег степена! Често ми је, више подсвесно, причала о пословној филозофији оснивача DIRECTMEDIA, агенције која је прерасла у систем. О значајх логичког размишљања иза којег увек треба да стоји дело -"опипљиви" резултати. Ко разуме све инструменте који се примењују у пројектовању и планирању медијског оглашавања и чији је и колики је могући утицај на финални "производ": план који остварује циљев... може да се бави и планирањем оглашавања у медијима који се нуде а нису увек у плану јер не испуњавају очекиване претпоставке. Марија Матић, са завршеним последипломским студијама на Машинском факултету Униветзитета у Београду, инсистира на логици и логичном току размишљања. Математике и комуникације, свт је у којем се креће Марија Матић.

(12) Проф. др СЛОБОДАН - БОЛЕ АЏИЋ (Панчево - Кувајт) ГЛЕДАМ, НА СВОЈ НАЧИН, УНАПРЕД У свом ауторском прилогу, који ме је "оборио с ногу", наш друг Боле (како наш друг - о томе касније), пише: "Када је донета одлука да се оснује Центар за маркетинг МАРК-ПЛАН (у Панчеву), прво кационарско друштво приватног капитала (по напредном закону Анта Марковића, тадашњег председника Владе СФРЈ), организована је креативна радионица у трајању од двадесет једног дана. Међу њима, био сам и ја, изненађен како и зашто сам изабран међу седморо кандидата. Изазов за мене посебно је била информација да је све бесплатно а били су обезбеђени најбољи предавачи које је Југославија тада имала. Касније сам дознао: циљ је био да се одаберу седморо са карактеристикама које нису уобичајене. После нам је Жозеф причао: више га је занимало наше умеће ка тимском раду сваког појединца, степен толеранције на туђе ставове и рамишљања него на знање за које су унапред знали да га не могу имати, имајући у виду наш скромни образовни систем, поготову начин формирања и развоја наставног кадра". Једна анегдота из Болетог живота много говори (у којој сам и ја имао незахвалну улогу): Боле се спремао да брани магистарски рад на матичном факултету. Један од тројице именованих професора за члана комисије, није хтео ни да чује за Болетов рад. Захтев је био да га Боле, негде у тексту, спомене и цитира професорове мисли, адекватне садржају Болетог рада! Дуго су трајала та безуспешна убеђивања док се Боле није сетио да смо тај професор и ја, поодавно, у добрим односима и да бих могао да допринесем да се премости проблем. Моја мисија била је неуспешна без обзира колико сам бирао лепе речи (не увек примерене мом "алату"). Боле, условно, више него тврдоглав, није хтео да учини тај уступак. "Како, Жозефе, да то урадим када тај, уважени професор ни слова, до сада, није написао о овоме о чему ја пишем." Спаковао је кофере, отишао је на један од престижнијих факултета у Европи и, после годину дана, вратио се са дипломом али и са признањем да је био проглашен за студента генерације! Данас је професор доктор Слободан - Боле Аџић, наш друг, редовни професор на једном од престижнијих факултета у Кувајту, где подучава Араде о маркетиншкој филозофији и облицима њених могућих примена (у зависности од окружења која нуде решења ако их умете искористити! Ових дана објавио је нову књигу - уџбеник. Коментар који је, на мој захтев, написао у облику легенде испод фотографије насловне стране књиге, много ће вам казивати!

(13) ЈЕЛЕНА ПОПОВИЋ, Београд ПСИХОЛОГ У СВЕТУ МАРКЕТИНШКИХ ЧУДА Докторка наука, Татјана - Тања Мамула, оснивач и директорка Истраживачке агенције МАСМИ (јавно заљубљена до ушију - која се завршила срећном удајом!), одбила је мој позив да буде међу ауторима јубиларног - 80. броја часописа света маркетинга ТАБУ. До њеног имена посебно ми је било стало. Њео прво запослење (по доласку у Србију) започело је у МАРК-ПЛАНУ. Веома је заслужна што смо увели доста новина у техникама и формама истраживања. Покренули смо Панел потрошача (за тридесет четири група производа); Панел тржишних потенцијала и индекса куповне моћи; реконструисали смо методологију истраживања позиционираности фирме (или производа) на тржишту. Наша "Латинка" како смо је од милошти звали (дипломирала је на Факултету економских знаности Свеучилишта у Загребу), имала је неке друге професоре који су "нудуили" различите приступе у решавању тржишних проблема у односу на неке друге факултете, поготову када је умеће доношења закључних разматрања у питању и нуђења препорука који се "нуде" из обављеног истраживања тржишта. Наша "мудрица", драга Тања, урадила је још један, педагошки, одличан потез. Хтела је да докаже да је окружена тимом одличних сарадника, оспособљених у решавању тржишних проблема. Понудла нам је Јелену Поповић, дипломираног психолога, чији рад, с посебном задовољством препоручујемо. Драго ми је што смо прихватили Тањину сугестију. Била је у праву! Пита нас Јелена (ауторка прилога), али и себе у свом ауторском прилогу: "Да ли је данас маркетинг у Србији још увек у фази раста, зрелости или опадања (заласка)!!! Знам шта бих ја одговорио, али послушајмо Јеленине речи: " Како бисмо добили одговор на (то) питање, погледајмо које карактеристике српског маркетинга су толико тренутно толико истакнуте, да бисдмо могли да кажемо да га одређују или дефинишу. А, затим, и да ли се нешто променило у односу на 2010. годину, када сам, формално, ушла у свет маркетинга," ..."Сада се јављају прве идеје да се на нашем тржишту уведу удружени програми лојалности: то још не допире до очију потрошача аки се тестира као концепт иза кулиса истраживачке агенције. Јелена Поповић, одличан избор Тање Мамула, која нам је послала пуно лепи слика са чина венчања, има разлог више да се смеши, макар у себи: послала нам је одличног стручњака коју, врло озбиљно, треба и читати и анализирати.

ПОЗНАТА ВАМ "ДАЛА БАБА ДИНАР ДА УЂЕ У КОЛО, ДАЛА БИ ДВА - ДА ИЗАЂЕ!

У СУСРЕТ ЈУБИЛАРНОМ - 80. БРОЈУ ЧАСОПИСА СВЕТА МАРКЕТИНГА "ТАБУ" (осми наставак)

27.октобар 2017. године

П р е т п о с т а в љ а м да је многима од вас познат мој рад, поготову кроз начин вођења уредничке политике часописа света маркетинга ТАБУ који је умео, и те како, "да изазива велика таласања, скоро па као данас цунами".

П р е т п о с т а в љ а м да је и мени самоме јасно да сам се прихватио "ђаволовог" посла, у земљи у којој није нимало пожељно бити у ситуацији "шута са рогатим!" П р е т п о с т а в љ а м да је и многима од вас па и мени самом јасно, да смо редак народ који је прихватио "мудрост" да се не може исправљати "крива Дрина". П р е т п о с т а в љ а м да је и вама било много јасније да сам се прихватио тешког посла: извршити селекцију маркетиншких посленика Србије, понеке изоставити "јер тренутно нису у форми"; "понеки су са повредама (због изгубљених послова којима су се надали)", "понеки у уверењу да није тренутак за истрчавање на терен., па да буду виђен у народу". П р е т п о с т а в љ а м да имате слику у својој глави како се, под партијским утицајима (више него икада раније), не мењају само клијенти у корист неких новигх агенција, а не само у судству, полицији, медијима ...и слично. П р е т п о с т а в љ а м да сте, сва срећа, само на почетку, сумњали да ли ћемо стварно истрчати на терен са најављеним играчима - са осамдесет објављених имена аутора. Онда се неко "досетио" да, на пример, у фудбалу, истрчава 16 играча: 11 на терен а петорица на клупи. Онда су дошле нове нијансе: загрева се двадесетак и више играча и, онда, тренер, буквално, у последњи час, саопштава имена 11 + 5 играча. П р е т п о с т а в љ а м да сте разумели да сам, под одређеним утицајима, "прихватио" да сам погрешио, превидео неке сјајне игре појединих играча и њихову кондиционалну спремност. Заправо, понеки од њих су доведени у ситуацију да сами себи признају шта су пропустили када сам им упутио љубазне позиве још почетком или средином августа месеца ове године. Данас смо на броју 85 и не смем да изјавим да је то коначан број када сам, у једном од јављања, изјавио да је коначан број - 80 аутора.Тешка ми је и сама помисао како ћу Екрему објаснити и како ће то (мој бивши друг) разумети. Препостављам да Вам је јасно да баш није лако, у неколико реченица, објаснити шта су аутори, у својим прилозима, хтели да саопште на близу шест стотина страна рукописа. Једино што, за сада, могу да изјавим је: пријатно сам изненађен професионалним степеном писмености, дубином изнетих критичких мисли и израженом жељом не мирења са постојећим и очекиваним (захтеваним) променама. П р е т п о с т а в љ а м да вам није тешко претпоставити да сам се прихватио доста тешког посла. Коче ме овце, коњи, кокошке, чипс Малборо ... који стално трче пред мојим очима и не дају ми мира како бих се могао сконцентрисати на оно што, претпостаљам, очекујете од мене, П р е т п о с т а в љ а м да ми нећете замерити што сам "прескочио" три броја. Јасно вам, је - ненамерно. Нешто ме вукло да, пто пре, опишем три прилога приче које сам назвао "Три "вамп" паметнице. Писаћу о њима ујутро. Након њих, пренећу шта су написали три "странца": три пријатеља из Загреба, три стварна ветерана: Јосип Шинтић, психолог; Анте Гаврановић, бард привредног новинарства у Југославији, и Иван Маричић, економиста, који је радни век посветио тржишним истраживањима. Дакле, сутра ујутр,о о томе шта су прозборили наши следећи саговорници:

И, ТАКО СЕДИМ ЈА, И ПИШЕМ ШЕСТИ НАСТАВАК КАД ...

24. октобар 2017. године

Пре свега нeколико минута, зазвони телефон

" Хало, Скупштина града Панчева, на телефону Душанка Степанов, саветник за послове протокола. Изволите. Јесте ли ви тај и тај. Јесам, слушам Вас. Желим да будем прва и да Вам честитам што сте одлуком Скупштине града Панчева, изабрани да будете један од двојице добитника овогодишње - Новембарске награде града Панчева која Вам се додељује на Дан ослобођења града. Хвала Вам. Пријатно сте ме изненадили. Опростите, ко је други славодобитник (лауреат)? То је професор Михајло Јовић из Музичке школа Јован Бандур из Панчева, који води Тамбурашки оркестар. Свечана седница Скупштине града Панчева одржаће се 8. новембра (среда) са почетком у 12.00 часова, у дворани Културног центра (у Панчеву). Родбина и Ваши пријатељи добро су дошли и нека слободно планирају долазак. Седница ће трајати око сат времена, након чега је предвиђен коктел. "Надам се да сте разумели и поруку и позив. Добродошли сте. Али, "када сте већ ту", да вас питам. Шта мислите да новчани део награде уложим у полагање камена темељца ДОМА ПРИВРЕДНИКА У ПАНЧЕВУ, о чему поодавно рамишљам?

(Фотографија Небојша Бабић, Оранж студио из Београда, мој друг.)

МАЛО ШАЛЕ КОЈА УПУЋУЈЕ И НА ИСТИНУ(Е)

У СУСРЕТ 80. БРОЈУ ЧАСОПИСА СВЕТА МАРКЕТИНГА "ТАБУ" (шести наставак)

24. октобар 2017. године

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/2.jpg

Не тако давно, после информације о прва четири аутора (Шапер, Ђилас, Вељковић и Салаи), са својим прилозима који ће бити објављени у јубиларном, 80. броју часописа света маркетинга ТАБУ - српски маркетинг на делу у петнаестој години излажења (као илустрација),

Шапер је, када смо започели, нудио опкладу да нећемо стићи до петог броја!), објавили смо фотографије наредних дванаест аутора за које смо, доста смело али и одговорно, поготову ја као њихов селектор, објавили да представљају део "А" репрезентације маркетиншких посленика на тржишту Србије, очекивали смо да ће се развити становите полемике (као када Муслин састави фудбалску репрезентацију Србије а онда се јаве они који мисле да би то боље урадили!) По нашем добром, старом обичају који има и историјске корене, да ће се почети с оспоравањем избора, налажењем мана изабранима, предлагање других и слично. Подсетио бих вас, штоване читаоце (Басара), да је у шири избор било преко две стотине кандидата! Доста њих није ме удостојило нити одговором. У могуће разлоге нећемо се упуштати. Углавном, свело се на стотину који дадоше (писану) реч да ће "спремни изађи на терен". У међувременум од тих стотину, двадесеторо одусташе. Неки и без коментара. (Ко оно написа: "човек је господар своје речи док је не изговори. Потом постаје њен слуга!") Неки са, други без образложења. И дођосмо на најављену цифру од осамдесеторо аутора који послаше своје прилоге доста различитих садржаја али сви у контексту теме: "Када сам улазио/ла у свет маркетинга и данас". И шта је то сада што упучује на наслов? Уместо много тога очекиваног или као могућег изненађења, настадоше својеврсна навијања. Као и сви изабрани играчи који на дресовима носе бројеве, тако и ми дадосмо бројеве сликама. То неће бити редослед у часопису. То је како су пристизали и комплетирани (ауторски рад, краћа биографија, сет фотографија и слично) Када је у питању графички прелом часописа, остали смо доследни да ће редослед садржаја бити по првом слову презимена по азбучном реду. У овом тренутку, тројка: Снежана Симин, Невена Јоксимовић и Надица Вујић Митровић, убедљиво воде - 64 гласа! Мушка тројка: Владимир Андонов, Лазар Бошковић и Игор Чернишевски негде су на половини првих - 34 гласа. Изненађујући је пласман тројке: Драгана Ђермановић, Гордана Влајић и Јуре Апих. Сакупише 12 гласова! Сада ћу, као селектор, направити недопуштену јерес и саопштити да је прилог Јура Апиха нешто најозбиљније што сам прочитао крајем прошлог и током овог века: "Београд је био наш светионик, наш прозор кроз који смо гледали у свет". Могуће је да је и генерацијски јаз по годинама у питању. Млађи, чија је појавност везана за овај век, нису баш посебно заинтересовани да познају развој историје струке, а и када би желели нисам сигуран да би то имали где да нађу (прочитају). Сада, на крају овог јављања, била би ми више него значајна ваша помоћ (критике, савети, упозорења ... добро су дошли). Изгубили смо шансу, искључиво из субјективних разлога, да наступимо на Сајму књига који је управо у току. (И дан-данас, "јуримо" поједине ауторе који нам послаше аматерске фотографије (а ла "црнац у тунелу), си-вије који, за нешто друго, имају други значај, "надгорњавамо" се око терминологије, изнете аргументације и слично. И да не буде лоше схваћено, све су то легитимна права главног и одговорног уредника - његова је одговорност за објављено, самим тим његова је последња. сада радимо на концепту тзв. радног облика промоције 80. броја часописа ТАБУ, организовањем округлих столова, трибина, панела и слично. Искрено и са дужним поштовањем према свима вама, позивам вас да утврдимо могући избор тема са којима се, мисаоно, бавимо. Наше моменталне преокупације су:

а) Да ли у Србији, данас, имамо агенције за маркетинг. б) Шта су то маркетиншка истраживања и по чему су специфична. в) Креативни није и арт директор. Шта би, суштински, требало да буде његова улога на пројекту за клијента. г) Очекивања од вође пројекта. д) Текстер и концепционер: једна иста или две особе. ђ) Пи-ар и развој односа ја јавностима. Једна или две функције. А економски публицитет?. Где је он? е) Да ли је наше наставно особље (којима су маркетинг и сродне дисциплине основ научног рада), благовремено информисани о светским токовима нда би била способна да благовремено, та новостечена знања, преносе својим студентима. ж) Постоји ли раскорак између научних сазнања у и о маркетингу и практичара у Србији. з) ЦАТИ, фокус групе и слично. Које пословне одлуке се могу доносити. Могући ризици. и) Клијент и агенције: партнерство или понудим - продам, немам одговорност за успех. Купац је бирао идеју. ј) ВАШИ МОГУЋИ ПРЕДЛОЗИ: могу и критике, које су јако пожељне на изнете идеје (наши предлози су само иницијативни да бисмо чули ваша размишљања) _____________________

Сутра, на овом истом месту, шта су преокупације Анде, Лазе "Агирпропа" и Игора (али не мог сина истог имена, иначе дипломираног економисте на смеру за маркетинг).

P.S. да ли сте запамтили да све ово постављамо и на наш сајт: www.taboomagazine.org и тако ширимо могући број читалаца. Тамо су вам приложене и наруџбенице. "Скините" их како бисте обезбедили овај број часописа ТАБУ. Донели смо одлуку о посебној понуди наставном особљу и студентима која ће сутра бити постављена на сајту.

ЈУЧЕ ЈЕ БИО ПРАВИ "ПОТОП"

У СУСРЕТ 80. БРОЈУ ЧАСОПИСА СВЕТА МАРКЕТИНГА "ТАБУ" (пети наставак)

22. октобар 2017. године

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/1.jpg

"Шта су то маркетиншка истраживања" била је тема коју сам понудио учесницима на друштвеној мрежи ФБ, сматрајући да је то један од озбиљнијих проблема српске привреде и да је то важно знање и сазнање како бисмо, поново, индустријализовали нашу земљу.

Не верујем да је могуће говорити о реиндустријализацији јер своје привреде скоро да више немамо па, самим тим, шта да оживљавамо. Да бисмо почели поново, из почетка, потребне су нам оспособљене агенције за пружање компексних - целовитих маркетиншких услуга јер то је више него важно да бисмо допринели у оном што би се, (бар тако мислим да би требало) очекивало - да умемо да решавамо тржишне проблеме како би дошло до стварања и јачања неке нове српске привреде. Не могу се похвалити да сам добио подршку. Синоћ је ФБ био "ужарен" после мог јављања али са периферним асоцијацијама и ка погрешним конотацијама. Мало ко, и њима посебно и велика хвала, је прихватио дискусију о предложеној теми. То ћемо оставити за нека друга времена а сада ћемо наставити са причом "У сусрет 80. броју часописа света маркетинга ТАБУ (пети наставак)". До сада смо најавили Срђана Шапера, Драга Ђиласа, професора др Сашу Вељковића и мр Неду Салаи (многи је познају као Неду Ковачевић) па ћемо у будуће, користити само њено удато презиме. Данас представљамо три нова аутора и њихове прилоге.

(5) мр ДРАГАНА - ГАГА ЂЕРМАНОВИЋ (Нови Сад) КО СУ БЛОГЕРИ, тема је њеног прилога који је написан на седамдесет шест страна плус још једна страна о биографији. Јасно је да то, у том облику, нећемо објавити. За нас који нисмо заљубљеници у нове теннике комуницирања које нуди интернет, најчешће због недовољног степена "писмености" која нам се нуди, одлучили смо да, уместо тога, понудимо извод из њене биографије. Значи, о проблему кадрова који се припремају и којих је, и у нашој Србији, из дана у дан,све више. "Интернационални стратег и истраживач у примени пословне примене коју нуди интернет. Власница је највеће мреже блогова у Југоисточној Европи - Beeblog. Носилац је признања за женско предузетништво у Србији "Цвет успеха за жену змаја 2016. године". На светском женском економском форуму у Индији (WEF 17) почетком ове године, проглашена је за "Жену деценије у области друштвених мрежа и лидерства". Магистрирала је на Факултету техничких наука у Новом Саду где припрема и рад на докторској дисертацији о истим темама.

(6) ГОРДАНА - ГОЦА ВЛАЈИЋ (Панчево) Аутор је прилога ЛЕПО ВАСПИТАНИ АУТО. "Намера је да исприча истиниту причу. О само наизглед чудној комуникацији између једног од њених синова који је остварио директну преписку са генералним менаџером компаније (гиганта), са господином Хараде. Јасно, тема је била Викторова идеја (име Гоциног сина) коју је изложио поменутом господину. Шта је даље било, о томе ћете читати. И размишљати."

(7) ЈУРЕ АПИХ (Љубљана) БЕОГРАД ЈЕ БИО НАШ ПРОЗОР У СВЕТ И ВЕЛИКА НАДА Јуре, који се појавио на огласном небу Југославије 1968. године у Маркетинг студију ДЕЛ0 (у Љубљани), да би, касније, постао и наша свеукупна легенда, написао је (скраћена верзија за ову рубрику), следеће речи. "Београд није био само престоница наше заједничке државе, већ и светионик, прозор у свет и велика нада. Београд је, заправо, био главни град где се одвијало, одлучивало, прикупљало и делило како ћемо се, као држава, развијати. Све наше судбине су, у великој мери, зависиле од тога шта је договорено, одлучено и догодило се (догађало) у београду. Жозеф Лончар је имао срећу и ум да искористи прилику и шансу коју је дала идеолошка промена централно-планског система (који је владао у Југославији - примедба уредника). Започео је са оглашавањем авиона (мисли на моје почетно запослење у панчевачкој фабрици авиона УТВА - примедба уредника) да би, затим (у почетку) уређивао часопис "Економска пропаганда", уређиван и дизајниран како би се демонстрирала нова, проевропска, оријентација и тржишно понашање у тадашњој Југославији. Јуре завршава свој прилог критиком моје преоријентације у борби за примену ћириличног писма. То вам, сада, нећу препричавати али ћу верно, од слова до слова, објавити у часопису чија је завршна припрема започела.

КО ЈЕ ДАЉЕ (МОЖДА) БОЉЕ ВИДИ

У СУСРЕТ 80. БРОЈУ ЧАСОПИСА СВЕТА МАРКЕТИНГА "ТАБУ" (четврти наставак)

17. октобар 2017. године

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/04%20-%20Dva%20reda.jpg

Још један дан!Треба још једном да прочитам.Отишао у "спам".Лектор још није стигао да "обради" рукопис.Помешао/ла сам рокове - септембар за октобар.Не умем да пишем.Не иде ми.Морам поново да се фотографишем.

И тако, иду дани, а "кофа је бушна, (је)бушна мајсторе мој". И тако, каснимо ли, каснимо, а рок је био 18. септембар! Јутрос (17. октобра), донели смо одлуку: доста је било. Имамо 84 рукописа (прилога). Више од очекиваног, мање од најављеног. Шта је то занимљиво што су написали (поред Срђана Шапера, Драгана Ђиласа, професора др Саше Вељковића и Неде Салаи (девојачко - Ковачевић) и чије смо краће приказе објавили 29. септембра) и што ћемо објављивати у наредним данима: Драгане - Гаге Ђермановић, Гордане - Гоце Влајић и Јура Апиха, нашег драгог госта из Љубљане; Марије Матић, професора др Слободана - Болета Аџића (који је по дипломирању на Економском факултету Универзитета у Београду, каријеру започео у МАРК-ПЛАНУ да би данас учио арапске студенте у Кувајту - о маркетингу) и Јелене Поповић; Владимира - Анда Андонова, Лазара Бошковића и Игора Чернишевског (такође започео у МАРК-ПЛАНУ а данас на завидној позицији у ДАЈРЕКТ МЕДИЈУ). Овонедељни циклус приказа завршићемо са три Даме: Снежаном Симин, Невеном Јоксимовић и Надицом Вујић-Митровић. Да ли су ови наводи довољни да пожурите и обезбедите свој примерак часописа ТАБУ?

У СУСРЕТ 80. БРОЈУ ЧАСОПИСА СВЕТА МАРКЕТИНГА "ТАБУ"

(трећи наставак)

13. октобар 2017. године

Као "селектор", до сада сам примио и прочитао рукописе 78 аутора. Нормално, највише их је из Београда, Новог Сада, Ниша, Панчева (да вас ово не збуни: доста Панчеваца и Панчевки "дижу" рејтинг Београду), Загреба, Љубљане (чекам и на Сарајево) ... Имамо и један одличан рад гостујућег Американца који је радо прихватио молбу (познате и на добром гласу Снежане Симин), да изнесе нека своја размишљања. Човек, иначе, подучава Кинезе тајнама маркетиншке филозофије!

Сада бих смео да кажем да ће то бити својеврсна монографија прошлости и садашњости настанка и развоја рекламе, економске па трансформисане у привредну пропаганду, економских, мотивационих и маркетиншких истраживања, тржишних комуникација, унапређења продаје, развоја односа с јавностима, економског публицитета (на овај термин смо, поодавно, заборавили), дигиталног маркетинга ... До сада сам одобрио за припрему штампе седамдесет седам рукописа. Госпођа Светлана Глумац, ауторка прилога "Моји брендови", одлучила је да повуче свој прилог због њене изречене ми примедбе: (Цитат) "Данима већ водите хајку на свом профилу против кампање једне од компанија за коју радим, а кулминација је достигло Ваше захваљивање једном дневном листу што Вас је, у том контексту споменуо. (С.Г. мисли на дневну новину "Политика" (од 7) и њихову рубрику "међу нама" (од 10. октобра) - моја примедба.)

Слобода медија је нешто што се подразумева и с тим немам баш никакав проблем, али ми је мало дегутантно да после Ваших агресивних критика будем део Вашег колача (крај цитата)". Госпођа С. Глумац не спомиње да сам се у писму "Политици" захвалио и што нас је, учеснике на тржишту маркетиншких услуга у Србији (истог дана, на тзв. "шареној страни), упозорила да се је "Козметичка кућа "Дав" извинила јавности због расистичке рекламе за сапун". Ми тај ТВ комерцијални спот смо гледали и још увек гледамо и нико се није узбунио (мислим на формално-правно од стране органа Владе Србије или саморегулационо тело - које немамо!). У поруци од истог дана, осим што сам јавност упознао да објављени чланак није моја иницијатива, да нисам питан нити интервјуисан а цитиран сам, али да сам задовољан објављеним текстом, без иједне примедбе, одговорио сам: (Цитат) "И Ви сте, драга Светлана, данас повукли добар потез: тражите од мене да не објављујем Ваш прилог (у часопису ТАБУ). То ћу са осећањем личног задовољства да урадим јер би и мени било тешко да објашњавам откуд Ви у овом броју, односно да сте Ви били мој лични и искрени избор, као право селектора."

80, 88 ИЛИ 90 АУТОРСКИХ ПРИЛОГА!

У СУСРЕТ 80. БРОЈУ ЧАСОПИСА СВЕТА МАРКЕТИНГА "ТАБУ" (други наставак)

12. октобар 2017. године

Хтели смо да будемо спремни и да, у правом смислу речи "маркетиншки раритет" - часопис света маркетинга ТАБУ број 80 у петнаестој години излажења, којег, својим ауторским прилозима, уређују изабрани професори универзитета, више доктораната (из праксе), магистри наука, угледни практичари на тржишту маркетиншких услуга у Србији и њихови гости из Љубљане, Загреба, Сарајева али и из САД, буде спреман за излагање на предстојећем САЈМУ КЊИГА на Београдском сајму (свечано отварање је 22. овог месеца).

Хтели смо и да конкуришемо за Награду "Издавачки подухват године" због његовог јединственог садржаја јер га, својим слободним изборима тема, аутори, на неки начин, сами уређују. Очекује се да ће обим часописа ТАБУ премашити три стотине страна, са више стотина фотографија. Нажалост, због доцње неких аутора, нарочито због битака око појма "фотографија високе резолуције" у томе нисмо успели. Објавићемо га током новембра уз низ пратећих професионалних манифестација (округлих столова, трибина, панела о актуелним проблемима струке а има их).

У СУСРЕТ 80. БРОЈУ ЧАСОПИСА СВЕТА МАРКЕТИНГА "ТАБУ"

4. октобар 2017. године

http://www.taboomagazine.org/upload/images/izdanja/80/Prvi%20prilog.jpg

Или, осамдесеторо изабраних (вољом и у избору селектора), пишу о свету маркетинга. Сви су добили исту препоруку - тема: "Моје виђење када сам улазио/ла у свет маркетинга и данас". Нико није послушао.

Свако је написао шта је хтео! Условно. Сви су писали о свету маркетинга и о њиховом учешћу - како то свако за себе мисли. И види. Неко на једној страни, Неко на седамдесет шест! Остали су између. И до дана изласка из штампе и његове (јавне) промоције, с времена на време, постепено ћу вам одавати мале тајне: ко су изабрани аутори и шта треба да очекујете у њиховим прилозима. Не само о њима. До сада су на уредничком столу шездесет шест (!) рукописа. Остали "се пишу", јављају аутори и моле за продужење рока доставе рукописа. Већ када су изабрани, сигуран сам да знају шта је дата РЕЧ, па још написана! (2) ЗНАМ ДА УПРАВЉАМ Драган Ђилас: прва асоцијација? Усудио се да као студент (на Машинском факултету Универзитета у Београду), у сусрету са Слободаном Милошевићем почетком деведесетих година прошлог века, јавно затражи његову оставку на дужност председника Републике Србије; градоначелник Београда; председник ДС (Демократске странке); пословни човек; издавач; политички и надаље амбициозан... Све то и ништа од тога. Почетком деведесетих, у фирми Драгана Сакана (Сачи и Сачи), по његовом налогу, бави се односима са медијима (купопродаја огласног простора у име оглашивача). Брзо је научио основне лекције. И отиснуо се. Формирао и развијао највећу и најорганизованију фирму за пројектовање, програмирање и планирање оглашавања у медијима: ДАЈРЕКТ МЕДИЈУ (Direct Media). Када је ДМ, по његовом виђењу, досегла зениз, продао власништво. Сакан је, својевремено, упитао Воју Жанетића: шта тај зна да ради? (припремајући сусрет са Ђиласом како би га приволео да ради за њега). Одговор је био, на изглед, једноставан "Зна да управља!" (1) ТРИДЕСЕТ ТРИ КОНСТАТАЦИЈЕ Многи су убеђени да познају Срђана Шапера. Ја га познајем тридесет три године и не бих се усудио да, макар сам себи, кажем: "знам човека!" И када сам близу томе, он ме изненади. И натера да преиспитујем своје ставове и закључке. Срђан је написао тридесет три изјаве. Сваку за по једну годину. Једну је посветио чак и мени: "Жозеф - направио русвај у многим стварима али вредео за десеторо свуда где је победио." Можете ли да замислите остале тридесет две? (3) МАРКЕТИНГ НЕКАД И САД: ШЕСТ ПРИЧА ЈЕДНОГ ПРОФЕСОРА Аутор овог прилога је др Саша Вељковић, који каријеру универзитетског професора за маркетинг гради на Економском факултету Универзитета у Београду, на коме је и дипломирао као редован студент. Прва прича је: Када нешто јако желиш, то се и оствари. Друга: Одустајем и хвала вам на томе. Трећа: Неспоразуми или кршење маркетиншке етике. Четврта: Царево ново одело. Пета: Пецароши. Шеста: Теорија маркетинга и како то изгледа у пракси: уредимо сами наше односе. И како препричати шест појединачних прича када су као ланац - једна карика извире из претходне. Топла препорука: бићете изненађени. Конкретно: многе ствари почећете боље да разумете. Истинито: разговараћете сами са собом. То ћете, у једном моменту, "сами себе ухватити". (4) МАРКЕТИНГ У СРБИЈИ ПОЧЕТКОМ ОВОГ ВЕКА Неда Салаи, девојачко Ковачевић, жена је посебног ткова и сензибилитета. Дипломирала пословну администрацију у Лондону, магистрирала у Бриселу, на последипломским студијама на Економском факултету Универзитета у Београду, београдско дете, по повратку у Србију замислила да се бави #пословном интелигенцијом". Мислила је да ће српски привредници разумети потребу обраде и повезивања тржишних и других информација, како би се управљачким структурама компаније дале сажете али, на специфичан начин, повезане информације, које могу бити критичке за управљање њиховим предузећем. Неда је свој прилог за 80. број часописа ТАБУ у пенаестој години излажења, назвала: "Моје виђење маркетинга и тржишних комуникација у Србији у XXI веку". Лично, пријатно сам изненађен. Веровао сам да Неду познајем. Али не у овом светлу! ______________ Не преостаје вам ништа друго него, заистински, обезбедите док је време свој примерак!

У СУСРЕТ ЈУБИЛАРНОМ 80-ТОМ БРОЈУ ЧАСОПИСА СВЕТА МАРКЕТИНГА "ТАБУ"

У петнаестој години излажења

Деведесет изабраних аутора у селекцији Жозефа Ивана Лончара из Света маркетинга пишу на заједничку тему: "Моје виђење када сам улазио/ла у свет маркетинга и данас."

oктобар 2017. године

Деведесет погледа, деведесет разумевања, деведесет углова посматрања, деведесет критичких осврта на домаћу маркетиншку сцену, штиво је јубиларног, 80-тог броја часописа ТАБУ у петнаестој години излажења (2002 - 2017. година). Својеврстан пресек и анализа српске (делом и југословенске) маркетиншке сцене. Више стотина фотографија. Јединствен издавачки подухват. Обезбедите свој примерак часописа. Цена у претплати: 35 евра/нето, по изласку из штампе - 45 евра/нето. Обим часописа између 280 и 300 страна, формата 23 пута 32 см. Информације и наруџбине: СВЕТ МАРКЕТИНГА, Панчево, Улица Стевана Шупљикца број 71 или на мејл Жозефа Лончара: zozef@mts.rs (наруџбеницу можете преузети са сајта)