11. 4. 2012. godine

AFOKRIZAM NEDELJE

(Objavljuje se petkom)

 

Naš predsednički kandidat obišao je sva uspešna preduzeća u Srbiji i na oba mesta zadržao se u dužem i otvorenom razgovoru sa zadovoljnim radnicima.

 

Bojan Ljubenović

 

30. 3. 2012. godine

AFOKRIZAM NEDELJE

(Objavljuje se petkom)

 

Oni koji tvrde da je izborni slogan naše stranke glup,
treba da znaju da mi svi stojimo iza njega!

 

Bojan Ljubenović

 

9. 3. 2012. godine

AFOKRIZAM NEDELJE

(Objavljuje se petkom)

 

Lekove za smirivanje građani Srbije od danas mogu dobijati besplatno. Umesto recepta apotekarima treba da pokažu samo uverenje o državljanstvu...

 

Bojan Ljubenović

 

2. 3. 2012. godine

AFOKRIZAM NEDELJE

(Objavljuje se petkom)

 

Papir trpi sve.
A tek izborni plakat...

 

Bojan Ljubenović

 

17. 2. 2012. godine

AFOKRIZAM NEDELJE

(Objavljuje se petkom)

 

Osuđenici koji misle da bi na slobodi bolje živeli nego u zatvoru očgledno su od dugog robijanja izgubili dodir sa realnošću.

 

Bojan Ljubenović

 

10. 2. 2012. godine

AFOKRIZAM NEDELJE

(Objavljuje se petkom)

 

Srpsku industriju ne treba kritikovati.
O pokojnicima sve najlepše!

 

Bojan Ljubenović

 

3. 2. 2012. godine

AFOKRIZAM NEDELJE

(Objavljuje se petkom)

 

Američki oficir koji je naredio ubistvo 24 civila u Iraku oslobođen je krivice jer je samo radio svoj posao, što mnogi civili širom sveta mogu i da potvrde...

 

Bojan Ljubenović

 

Štefan Rus Mol, profesor na Fakultetu za komunikacije u Luganu

BALANS IZMEĐU PR-a I NOVINARSTVA JE U OPASNOSTI

2. 2. 2012. godine

Dnevna novina DANAS u svom vikend izdanju (28-29. februar 2012) objavljuje vrlo zanimljiv intervju sa profesorom Molom pod citiranim naslovom. Intervju je vodila Lana Bunčić prilikom boravka autora knjige NOVINARSTVO i pregovora koje vodi sa Izdavačkom kućom CLIO oko objavljivanja drugog, bitno izmenjenog i dopunjenog izdanja

...Mislim da je trenutno u svim zapadnim demokratijama najveći problem mala količina ljudi koji su spremni da plate za kvalitetno novinarstvo. Nije dobro ako pi ar postane sasvim dominantan i ako nema više novinara u redakcijama koji zaista postavljaju provokativna pitanja, istražuju, proveravaju i daju pozadinu informacija.

Na pitanje: Koliki je uticaj i gde je granica između savremenog pi ara i novinarstva, ko u tom odnosu snaga gubi, profesor Mol je odgovorio:

Gde god pogledate, profesionalizacija pi ar aktivnosti se povećava, kao i broj stručnjaka iz ove oblasti. Sa druge strane, smanjuje se broj redakcija i, za sada, balans između pi ara i novinarstva je u opasnosti. Mislim da je pi ar legitiman i u mnogim slučajevima koristan za novinarstvo jer obezbeđuje mnogo informacija. Međutim, nije dobro ako pi ar postane sasvim dominantan i ako nema više novinara u redakcijama koji zaista postavljaju provokativna pitanja, istražuju, proveravaju i daju pozadinu informacija koje dobijaju od ovakvih službi. Tada pi ar aktivnosti postaju čista propaganda a takvi kriterijumi su daleko od profesionalne etike novinara i objektivnog angažovanja.

Naredno pitanje i odgovor ne bi trebalo da dotiče misiju časopisa TABOO. Međutim, veoma je indikativno i kada je u pitanju medijska scena u Srbiji, samim tim i na razvoj pi ara i uočenih slabosti na tim poslovima.

Novinarka Bunčić postavila je i sledeće pitanje: Pod jakim pritiskom političkih i tržišnih uticaja, da li danas i na koji način opstaje sloboda medija?

Profesor Mol je dao, čini nam se, dragocen odgovor:

Organizacija „Reporteri bez granica“ svake godine objavljuju listu koja pokazuje koliko slobode štampe ima u zemljama širom sveta. Postoje velike razlike među zemljama, ali zanimljivo je da ako pogledate ovu listu i uporedite je sa listom koja pokazuje nivo korupcije u zemljama, shvatićete da što je više slobode štampe manja je korupcija. (podvukao Taboo). To nam govori da ako postoji sloboda štampe i ako novinarstvo normalno funkcioniše, to pozitivno utiče na smanjenje korupcije u zemlji.

(Osim konstatacije da je predstavljalo posebno zadovoljstvo čitati ovaj intervju i razmišljati o mnoštvu upućenih poruka – više indirektnih nego direktnih, šteta je što, bar do sada, nije zapaženo interesovanje novinara, pa i njihovih sagovornika, da se pojasni moguća korelacija između razvijanja tržišta marketinških usluga koje bi trebalo da bude i ogledalo njene privrede, i objavljivanje (emitovanje) njihovih oglasnih poruka na izabranim medijima (ne političkim voljama nego na bazi poznavanja strukture i karakteristika korisnika određenih medija). Ako su mediji, na određeni način, tržišni proizvod koji svoj kvalitet verifikuju na tržištu, onda je izbor određenog medija kao prenosioca i oglasnih poruka, direktna verifikacija njegove tržišne uspešnosti. Ako između medija i korisnika ne postoji interaktivni odnos i ako ti sadržaji nisu javni, onda je svako oglašavanje trošak a ne investicija za oglašivača. Ako vlasnici medija ne shvataju, a to je dosta raširena pojava) da je i politika oglašavanja sastavni deo uređivačke politike koja doprinosi ili odmaže tržišnoj pozicioniranosti pojedinih medija, ako sami mediji doprinose – svesno ili ne, da se stvara odbojnost prema oglašavanju a opstaju (više ili manje uspešno „zbog prljavih para bez kojih se ne može!“), onda se ne mogu kriviti drugi što mediji ne ostvaruju željeni priliv novca na osnovu prodatog prostora ili vremena oglašivačima. Bilo bi divno kada bi se mogao pročitati jedan analitički pristup i na tu temu. Komentar – Taboo).

20. 1. 2012. godine

AFOKRIZAM NEDELJE

(Objavljuje se petkom)

 

Teškom mukom smo usvojili evropske zakone.
Nemojte nas još primoravati i da ih primenjujemo!

 

Aleksandar Čotrić

 

30. 12. 2011. godine

AFOKRIZAM NEDELJE

(Objavljuje se petkom)

 

Sledeće godine biraćemo između izdajnika i veleizdajnika, nesposobnih i neradnika, lopova i lažova... I kao uvek - izabraćemo najbolje!

 

Bojan Ljubenović

 

31. decembar 2011. godine

Trgovačke robne marke

KUPCI DOBIJAJU MOGUĆNOST IZBORA I NIŽE CENE

 

AKTER, politički nedeljnik (izdavač: AKTER MEDIA GROUP iz Novog Sada) sa zanimljivom stopom rasta prodatog tiraža i uticaja u društvu, u svom poslednjem broju u 2011. godini (broj 116 od 26. decembra) posvećuje čak četiri strane poblemu koji je i istaknut u naslovu.

Prve dve strane su autorski tekst Milana Maleševića, uz vešto kombinovanje izjava pojedinih aktera panela koji je organizovan 15. decembra, u okviru profesionalne manifestacije MARKETINŠKI DOGAĐAJ 2011. GODINE u Privrednoj komori Srbije, a pod pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i poljoprivrede Vlade Srbije.

Autor korektno citira izjave i diskusiju dr Miloša Ristića, višeg potpredsednika DELEZ GRUPE (za Srbiju, BiH i Crnu Goru); Davora Ilića iz zagrebačkog KONZUMA, vlasnika trgovinskog lanca IDEA u Beogradu; Marina Šimurine, predsednika Grupacije agencija za tržišne komunikacije (koja funkcioniše u okviru PKS) i Zorana Dukića, predstavnika Organizacije potrošača Srbije.

Druge dve strane posvećene su intervjuu sa dr Milošem Ristićem. Povod je bila diskusija o trgovinskim robnim markama (Private Label – u nas bukvalno prevedeno kao „privatne robne marke“ (kao da ima drugih!) umesto adekvatnijeg – sopstvene ili trgovačke robne marke), dosadašnjim iskustvima, namerama i očekivanjima.

(Aktuelna tema, koja je privukla neočekivan kvalitet učesnika – u odnosu na firme koje su predstavljali i njihove funkcije, nije izazvala veću pažnju medija. Čak ni poslovne štampe koja, kao i mnogi drugi mediji, toliko muku muči kako bi „namakla pare iz marketinga“ misleći, pri tome, na prodaju oglasnog prostora i vremena. O samom panelu čak ni mesečnik komorskog mehanizma ne posvećuje ni jedan redak dvočasovnom, ozbiljno vođenom razgovoru, toliko ozbiljnom da je jedan od zaključak učesnika panela da se nastavi sa razmatranjem ove poslovne pojave sa rastućim trendom. Utoliko je ovaj prilog, objavljen u AKTERU više vredan.

Nije jasan povod novinara, a ni izdavača, da saopšti da su citirane izjave predmet pojedinačnih učesnika panela a ne direktno date novinaru. O samom panelu, ni slova. Kao da je novinar sam smislio temu pa krenuo kod mogućih sagovornika. Otud je jedna ocena manja u odnosu na, inače, odličan novinarski prilog. Komentar – Taboo).

30. 12. 2011. godine

AFOKRIZAM NEDELJE

(Objavljuje se petkom)

 

Sledeće godine biraćemo između izdajnika i veleizdajnika, nesposobnih i neradnika, lopova i lažova... I kao uvek - izabraćemo najbolje!

 

Bojan Ljubenović

 

23. 12. 2011. godine

AFOKRIZAM NEDELJE

(Objavljuje se petkom)

 

Jedan čovek juče je javno rekao istinu i napravo problem.
Sad znamo šta ćemo sa čovekom, ali ne znamo šta ćemo s istinom...

 

Bojan Ljubenović

 

9. 12. 2011. godine

AFOKRIZAM NEDELJE

(Objavljuje se petkom)

 

Gledaj kuda ideš da ne bi ugazio u politiku.

 

Ilija Marković

 

2. 12. 2011. godine

AFOKRIZAM NEDELJE

(Objavljuje se petkom)

 

U Srbiji je počeo rat predizbornim plakatima.
Bez objave rata lopovi su napali lažove, ali su se lažovi brzo konsolidovali i žestoko uzvratili.
Zbog uličnih borbi koje još traju građanima sa osećajem za moral ne preporučuje se izlazak iz kuće.

 

Bojan Ljubenović

 

28. 11. 2011. godine

PI AR NIJE „PRODAVANJE MAGLE“
Mnogi vlasnici i direktori ne znaju dovoljno o tome šta treba da dobiju od osobe ili od agencije koja se bavi odnosima sa javnošću.

 

MAGAZIN BIZNIS, u svom novembarskom izdanju (broj 70, godina VI, novembar 2011) pažnju posvećuje i, uslovno rečeno, starijoj poslovnoj funkciji ponovo otkrivenoj, pod većom pažnjom društva nego ranije. Jedan od mogućih razloga je vidan antagonizam između novinara i pi ar poslenika, produkt, najverovatnije, obostranog animoziteta nastalog, vrlo verovatno, generalno rečeno, skromnijim opštim i profesionalnim obrazovanjem jednih i drugih, te nepotrebnom međusobnom utakmicom da li i ko je među njima važniji, neki misle i najvažniji. Čime, hteli – ne hteli, nanose štetu privredi, društvu i samima sebi.

Sagovornik Radojke Nikolić, glavne i odgovorne urednice časopisa MAGAZINA BIZNIS i EKONOMETRIJA, novinarskog poslenika natprosečnog obrazovanja, zapaženog mislioca i, na momente, veoma lucidnog komentatora, je Ivan Jakšić, direktor Centra za marketing, informisanje i promocije Privredne komore Srbije ali, za novinarku u ulozi voditelja intervjua, zanimljivijeg što je, istovremeno, i zamenik predsednika Društva Srbije za odnose sa javnošću. Povod za razgovor, bar prema navodima, je upravo završena dvodnevna konferencija Komunikacije za XXI vek – trendovi i izazovi, održane sredinom novembra u Beogradu, a u organizaciji profesionalne asocijacije.  

... (citat): Odnosi sa javnošću (pi-ar) su relativno mlada struka u Srbiji, ali verujem da smo ipak izašli iz faze u kojoj je pi ar smatran modnim trendom. Kompanije danas veliku pažnju posvećuju korporativnim komunikacijama, prilagođavaju se potrebama javnosti i profesionalno komuniciraju.

... Jakšić podseća da je svetska ekonomska kriza u privredi predstavljala izazov za one koji rade u odnosima sa javnošću. S jedne strane, profesionalno komuniciranje postaje mnogo značajnije za korporativni sektor a, sa druge, smanjuju se budžeti za sve komunikacione, pi ar, promotivne, marketinške i slične aktivnosti. Inovativnost, kreativnost i fleksibilnost osobe koja se bavi odnosima sa javnošću uzdižu njenu poziciju u kompaniji, a time u velikoj meri doprinosi boljem tretmanu pi ar struke. (kraj citata)

Na vrlo aktuelno pitanje voditeljke intervjua Radojke Nikolić da Ivan Jakšić osvetli, koliko je to moguće, današnji presek odnosa medija i pi ar poslenika kog karakteriše rečeni antagonizam do međusobne negacije, Ivan Jakšić je odgovorio:

...(citat): Mada u tome poslednju reč imaju mediji, mislim da su istinski profesionalne pi ar agencije i stručnjaci najbolji saradnici novinarima i medijima od integriteta. Pi ar agencije su sigurno nosioci razvoja struke u Srbiji, one nameću trendove u odnosima sa javnošću, najbrže prihvataju promene, uvode nove tehnologije i koncepte, prenose svetska iskustva svojih centrala i klijenata iz multinacionalnih kompanija.

Rekao bih da je percepcija pi ara kao brane za informacije, kreirana u političkoj sferi, u kojoj to možda to i nije daleko od istine. (kraj citata)

Radojka Nikolić postavila je još jedno aktuelno pitanje: Kako komentarišete „poplavu“ PR agencija na srpskom tržištu. Da li su svi dovoljno kvalifikovani ili neki od njih mogu da učine samo lošu uslugu svojim klijentima?

Zanimljiv je dobijeni odgovor jer ukazuje na moguće žarište mnogih problema, na krajnje naručioce usluga koji, sve je vidnije, ne poznaju sve ili mnoge tajne menadžmenta, naročito kada su komunikolški ciljevi u pitanju i realnost njihovog ostvarivanja.

       ...(citat): Siguran sam da će tržišna utakmica to regulisati. Opstajaće kvalitetni, konkurentni i profesionalni, uostalom kao i u drugim privrednim granama. Da bi se izdržala surova tržišna borba, bitna je edukacija, kako onih koji se bave ovim poslom, tako i poslodavaca i top menadžera. Ovi drugi treba da shvate značaj korporativnih komunikacija, zašto moraju da imaju osobu, službu ili agenciju za komunikacione aktivnosti i zašto to treba da postane deo njihove korporativne kulture i način funkcionisanja organizacije. Kada shvate značaj, imaće i potrebu za angažovanjem komunikacionih profesionalaca. Takođe, treba i da nauče i kako da izaberu onog ko će se baviti odnosima sa javnošću u najboljem interesu svojih korporacija.(kraj citata)

(Sjajan sadržaj intervjua kojeg valja izvorno pročitati u rečenom časopisu. Kao i u mnogim drugim strukama koje pojedinci tek sad „otkrivaju“, nameće se vrlo pogrešan zaključak da su to poslovne funkcije koje su tek sad otkrivene, što je ne samo pogrešno već i štetno upravo za autoritet samih tržišnih komunikatora. Diplomci, bez obzira sa kog fakulteta stupaju u privredni život, veoma su hendikeperi neozbiljnošću, samim tim i neodgovornošću velikog broja nastavnog osoblja koji se ne bave istorijatom razvoja tržišnih komunikacija u Srbiji. Sami toliko ili površno znaju o rayvoju struke na nacionalnom planu da nije ni čudo što njihovi diplomirani studenti znaju o svemu tome još manje. (komentar – Taboo).

25. 11. 2011. godine

AFOKRIZAM NEDELJE

(Objavljuje se petkom)

 

U promotivno-turističkom spotu "Hrana za dušu" nema Kosova, jer se pokazalo da Kosovo nema zaštićeno geografsko poreklo!

 

Bojan Ljubenović

 

25. 11. 2011. godine

BANKROTIRAO PROIZVOĐAČ
„ČUDOTVORNIH“ NARUKVICA

„Pauer balans“ priznao neistinito reklamiranje, platio oštetu potrošačima ali ni posle svega ne odustaje od posla

 

POLITIKA, u jučerašnjem broju (24. novembar) pod citiranim naslovom veliku pažnju posvećuje proizvođaču koji je koristio neproverene tvrdnje o svojstvima svog veoma oglašavanog proizvoda, u ovom slučaju narukvice pod komercijalnim imenom „pauer balans“.

(citat): Zbog narukvice koje su reklamirane kao pospešivači psihofizičkih sposobnosti, a za koje se ispostavilo da su lekovite taman koliko i nakit od gume, proizvođač „pauer balans“ je nedavno pristao da nezadovoljnim kupcima plati oštetu od 57 miliona dolara (42 miliona evra).

Kalifornijska kompanija se nagodila sa grupama za zaštitu potrošača koje su u januaru tužile pred tamošnjim sudovima zbog neistinog reklamiranja i prevare.

Proizvođač „pauer balans“ narukvica proglasio je bankrot i zatražio sudsku zaštitu dok ne „reorganizuje posao“, javili su američki mediji (kraj citata).

(Ovo je prvi napis o ovom proizvodu i sadržaju njegovih oglasnih poruka u sredstvima informisanja u nas, bez obzira što je agresivnošću oglašavanja trebalo, ili je mogla da izazove pažnju ne samo novinarskih poslenika već i profesionalne javnosti, pre svega lekarskih asocijacija. Pa i inspekcijskih organa. U jednoj normalnoj zemlji (a mi to, očito je, i to sve više, iz dana u dan demostriramo), nismo, intenzitet kampanje i izbor poruka trebalo je da zainteresuju inspekcijske organe: Grupaciju oglašivača pri Privrednoj komori Srbije zbog mogućih povreda etičkih standarda u oglašavanju koje se sankcionišu ne samo po međunarodnim standardima već i važećim srpskim Zakonom o oglašavanju , možda i Grupaciju agencija za tržišno komuniciranje (koje takođe funkcioniše u okviru komorskog mehanizma), o lekarskoj komori da i ne govorimo. Silan broj (za sada još uvek neuhvatljiv) pokreta i organizacija za zaštitu potrošača, do sada se nije oglasio. A po zadacima kojim im pišu i sa kojima, počesto, mašu kao zaštitnikom interesa potrošača i kada jesu i kada nisu u pravu, trebalo su. Kampanja u i na našim medijima još uvek traje. Izazov je tu. Na primer, donošenjem privremenih mera a zabrani oglašavanja dok se sadržaj u oglasnim porukama ne „očisti“ od neproverenih ili uočenih netačnih osobina.

Kampanja mnogo podseća na svojevremenu kampanju našeg čoveka s ovih prostora – stomak eleminator. Svi su znali istinu o tom proizvodu, čovek je zaradio teške milione i sada ih traži na obalama Kaliformije a niko „a“ nije rekao. Čak su ga i nagrađivali zbog dobrih dela koje je činio, jasno . u toku trajanja oglasne i prodajne kampanje. Komentar – Taboo).

18. 11. 2011. godine

AFOKRIZAM NEDELJE

(Objavljuje se petkom)

 

Prema najnovijim istraživanjima javnog mnjenja,
narod na predstojećim izborima neće preći cenzus.

 

Miroslav Marković

 

15. 11. 2011. godine

Ulazak robe na rafove papreno skup
VELIKI TRGOVCI OD MALIH FIRMI UZIMAJU MILIONE
Plaćanje ulistavanja nije i garancija da će roba ostati u rafovima velikih trgovina
 

PRIVREDNI PREGLED u svom izdanju od 10. novembra (četvrtak) i BLIC od 11. novembra, podstaknuti izjavom gospođe Verice Kalanović, potpredsednice Vlade Srbije (ali i visoke funkcionerke URS-a, partije koja misli da je u ekspanziji i da će osvojiti vlast!) koju je dala Tanjugu, rabe ovu nespretnu ili nekorektnu izjavu gospođe u dvojnoj ulozi.

PRIVREDNI PREGLED kaže:

...“Mala i srednja preduzeća (MSP) u Srbiji moraju da plaćaju reket kako bi im se proizvodi našli na rafovima velikih trgovinskih lanaca, izjavila je juče za Tanjug potpredsednica Vlade Srbije Verica Kalanović.

...Veliki trgovinski lanci naplaćuju od svake firme 150 do 300 evra za ulistavanje, odnosno ubacivanje proizvoda na svoje rafove za period od nekoliko meseci.

... Neki od privrednika imaju više od 100 proizvoda i ako plate po 300 evra ulistavanje postavljaju sebi pitanje – da li uopšte treba da rade, naglasila je Kalanović.

Blic gradi svoju priču na burnim izjavama gospodina Miluna Babića, vlasnika preduzeća Eterika iz Trstenika, grada u kojem je potpredsednica Vlade imala susret sa privrednicima. (Opet dilema: da li je susret sa privrednicima bio u svojstvu vladinog ili partijskog funkcionera. Ako je bila u svojstvu vladinog, čemu komentari da će to poslanici URS-a pokrenuti u Skupštini Srbije, odnosno na Vladi Srbije – komentar – Taboo).

Blic u odnosu na druge novine koje su prenele Tanjugovu informaciju (Politika i Privredni pregled), saopštava i izjave predstavnika veletrgovine: Idea, Delez, Veropulos, Dis. (Dobijene izjave su površne, nepotpune, deluju uplašeno kao kada se neko brani, te ih nije vredno citirati – komentar Taboo.)

(Da li je moguće da potpredsednica Vlade Srbije, Verica Kalanović, ne zna da i velike firme (statističke, već kako se razvrstavaju): BAMBI-BANAT, KNJAZ MILOŠ, NEOPLANTA, MATIJEVIĆ, CARNEX, VITAL, SOKO-ŠTARK ... i svi drugi, stvarno veliki, imaju istu proceduru ulaska u trgovinske lance?

Čudnovato je da PRIVREDNI PREGLED, kao jedina poslovna dnevna novina na ovim prostorima, čime se ponose i to stalno ističu, ne zna da to važi za sve proizvođače? (Početak njihove objavljene vesti glasi: Mala i srednja preduzeća moraju da...primedba Taboo). Odnosno, da li je moguće da prenosi nesmotrenu izjavu gospođe potpredsednice, ne ustajući u moguću odbranu trgovine kao samostalnog privrednog subjekta koji nije puki servis privrede, već koji bira i odlučuje da li će, i pod kojim uslovima, držati određeni proizvod na svojim rafovima, jasno, isključivo na svojim dohodovnim principima.

Za strategiju svog jeda kojeg će ona žigosati, gospođa Kalanović je izabrala diskusiju gospodina Miluna Babića, privrednika iz Trstenika, koji, kako pišu novinarke Blica, Bojana Anđelić i Marija Škrbić, ...“da ne izvozi polovinu svojih proizvoda, mogao bi, kako kaže, samo da ugasi preduzeće jer robu ne može da prodaje u velikim trgovinskim lancima u Srbiji.

Izvoziti polovinu svoje proizvodnje deluje više nego respektabilno. Ali, koliki je to obim proizvodnje: vagon, deset, stotinu vagona, još više?

Mesto u trgovini se zauzima ako proizvođač, po pravilu, ispuni tri slova „k“: kvalitet, kvantitet, kontinuitet. Čak ako su i ispunjena prva dva slova „k“- ostaje treći: ako nema obima proizvodnje koji će garantovati da proizvod(a) bude svih 365 dana u godini na policama jednog ili više trgovinskih lanaca, onda taj proizvođač ili njegov proizvod, uz sve uvažavanje, treba da potraži druge kanale distribucije.

Razumljivo je da se proizvođači žele pohvaliti da im je proizvod toliko dobar da ga, eto, plasira i određeni –veliki trgovinski lanac. Ali tu referencu treba zaslužiti. Zbog čega bi, bilo koji trgovac, držao, uslovno rečeno, bilo kog anonimnog proizvođača koji ne radi na sebi da bude poznat, da njegov proizvod bude tražen, i po kvalitetu ili po ugledu koji se stvara godinama vođenim promotivnim aktivnostima. Nije tačna izjava koju mnogi još rabe: dobrom proizvodu nije potrebna reklama. Tek njemu je potrebna. Komentar – Taboo.)

Za PRIVREDNI PREGLED

Za BLIC

11. 11. 2011. godine

AFOKRIZAM NEDELJE

(Objavljuje se petkom)

 

Stavili su nas pred svršen čin.
A to je tek početak.

 

Aleksandar Baljak

 

11. 11. 2011. godine

KALANOVIĆKA OPTUŽILA TRGOVCE ZA „REKET
Vodeći trgovinski lanci naplaćuju „ulistavanje“ odnosno ulazak na police

 

POLITIKA u jučerašnjem broju (od 10. novembra) u okviru ekonomske rubrike. obaveštava svoje čitaoce o izjavi koju je dala za Tanjug Verice Kalanović, diplomiranog inženjera, na dužnosti potpredsednika Vlade Srbije, zapravo visokog funkcionera Dinkićeve partije – Ujedinjenih regiona Srbije, jer to je, toliko očito, predizborni govor sa, na izgled, specifičnim tržišnim problemom.

„... Mala i srednja preduzeća u Srbiji moraju da plaćaju „reket“ kako bi im se proizvodi našli na rafovima velikih trgovinskih lanaca, izjavila je za TANJUG Verica Kalanović, potpredsednica Vlade Srbije

„.... Ona (Verica Kalanović) je rekla da je u toku sastanka sa privrednicima Trstenika i okoline čula da veliki trgovinski lanci naplaćuju od svake firme od 150 do 300 evra za ulistavanje, odnosno ubacivanje proizvoda na njihove rafove, za period od nekoliko meseci“.

Potpredsednica vlade za privredu i regionalni razvoj je upozorila i na monopolsku ulogu velikih trgovinskih lanaca, izjavljujući da će Vladi ukazati na taj problem, a da će u parlamentu to pitanje pokrenuti poslanička grupa Ujedinjeni regioni Srbije. Ona je istakla da je to nedopustivo i da bi država trebalo da jača poziciju domaćih proizvoda na tržištu.

(Hvala novinaru(ki) potpisanog sa S.D. što se obratio i drugoj strani, u ovom slučaju „prokaženoj trgovini“. Vredan pažnje je deo odgovora kojeg je novinar dobio u jednoj veletrgovini (šteta, anonimnoj): Ukoliko, na primer, na policama stoji deset čokolada poznatog i velikog proizvođača koje se dobro prodaju i odlučimo da uvedemo novu čokoladu nekog novog proizvođača, moraćemo da sklonimo nekoliko onih koje potrošači poznaju i koje se odlično prodaju. Zbog manje izloženosti poznatog brenda imaćemo manji prihod, jer će se novi proizvod manje kupovati i ne znamo kako će se pokazati na tržištu. Cenom ulistavanja mi se zapravo štitimo jer ne znamo kako će novi proizvod koji je tek ušao u supermarket potrošači prihvatiti.

(Zvonimir Pavlek, dugogodišnji direktor marketinga PODRAVKE u svojoj knjizi USPEŠNA TRGOVINA (izdavač ADIŽES, Novi Sad, 2005. godine) navodi da je to prirodno ponašanje veletrgovina širom sveta jer je njena uloga i odgovornost da proizvod svog dobavljača ponovo pretvori u novac (verujem da vam je poznata asocijacija na deo ove formule!). Znači, trgovina preuzima veliku odgovornost a kako nema dovoljno kvadratnih metara da bi mogla da drži sve proizvode ovog sveta, onda ona ima pravo i dužnost da bira da li će i šta prodavati, kome i pod kojim uslovima (veliki trgovinski lanci: Carrefour od 7.000 do 15.000 kvadrata sa do 60.000 proizvoda; Interspar od 4.000 do 9.000 kvadrata do 40.000 proizvoda; Makro/Metro od 10.000 do 15.000 kvadrata do 15.000 proizvoda; Tesco od 9.000 do 25.000 kvadrata do 60.000 proizvoda ... Trgovci širom sveta naplaćuju (uzimaju) za svoj rad: rabat na fakturu od 5 do 15%; godišnji bonus od 1 do 5%; „welcome“ bonus 1%; rabat za akcije od 5 do 10%; rabat za merchandising 1 do 5%; za ulazak u sistem od 2.000 do 15.000 evra (sic!); za uvođenje jednog proizvoda od 250 do 1200 evra; za regal do 15.000 evra i niz još drugih trgovinskih preduslova.  

Grehota je što među nastavnim osobljem enormnog broja fakulteta, a naročito tzv. visokih strukovnih škola u Srbiji na kojima bi trebalo da se izučava marketing kao nauka koja uči o poslovnoj filozofiji, nema analitičara kao što ih ima u drugim oblastima privrede i života, pa da oni reaguju na ove i slične pojave. Što nemaju energije, ali i hrabrosti, možda i specifičnih, vlastitih znanja, da se usprotivljuju ovakvim nastupima javnih ličnosti, pa makar oni dolazili i iz URS-a.

Sam članak je ispunio svoju ulogu. Rekao je da bi svako ko drži do sebe trebalo da govori ono što zna, pogotovu kada dobije mandat da utiče na sudbine drugih. Marketing nije oglašavanje, marketing je samo marketing! Komentar – Taboo.)

28. 10. 2011. godine

AFOKRIZAM NEDELJE

(Objavljuje se petkom)

 

Srbija je nedavno razvila bespilotnu letilicu:
Dok bespilotnu državu imamo već duže vreme...

 

Bojan Ljubenović

 

24. 10. 2011. godine

Marketinški stručnjaci uveliko pripremaju predizbornu kampanju

PRODAVCI MAGLE BEZ KUPACA

U velike priče niko ne neruje

 

NOVOSTI, u svom nedeljnom broju od 23. oktobra, za temu nedelje, na prostoru dve trećine strane, izabrale su gornju temu. Autorka novinarskog priloga Zora Drčelić ne krije dozu prezira prema marketinškim poslenicima, u čiju stručnost i moralnost sumnja i ne libi se da to, na razne načine, kaže.

U senci partijskih nadmetanja, marketinške agencije i spin doktori, koji kreiraju mišljenje javnog mnjenja, očekuju posao od svojih najsigurnijih poslodavaca – političkih stranaka i njhovih lidera. Sa njima su uspešno poslovali i ranije. I uveliko se pripremaju za izborni obračun, smišljajući slogane, suočeni sa dva najveća problema ove kampanje: treba smisliti kako animirati birače da uopšte izađu na izbore, a zatim i kako manje-više potrošena lica na našoj političkoj  sceni učiniti drugačijim i vrednim poverenja.

...Timovi koji dobijaju retko se menjaju, pa će najjače stranke i ovog puta opsluživati uglavnom oni koji su to činili i ranije.

... Dosadašnje iskustvo kazuje da ukoliko stranka prođe dobro, podrazumeva se da javna preduzeća koja vode njihovi članovi, koriste marketinške usluge upravo one agencije koja im je dobro odradila izbore. To su, kažu upućeni, glavne pare. Zbog toga se vlasnici agencija ili šefovi kreativnih timova u ovoj fazi mnogo ne cenjkaju sa liderima stranaka. Važno je dobiti posao, a ako sve dobro prođe, ima vremena za naplatu.

...Igor Avžner, direktor agencije Nju fokus komjunikejšn, jedan od retkih kreativaca koji se ne usteže da kaže da će raditi u kampanji, i to za Dinkićev URS. Ali insistira na tome da njegova agencija neće biti uključena. Za period od jedanaest godina naslušali smo se raznih obećanja o EU i Kosovu, radnim mestima i hiljadama evra, bilo je svakakvih političko-marketinških iluzija – kaže Avžner. U velike priče o kretanju i poletanju Srbije - niko ne veruje.  

(Novinarka priloga taksativno je navela imena marketinških poslenika koji rade za pojedine partije i njihovu povezanost za određene vođe. Da nije ništa drugo rekla već da ostane samo na poslednjoj rečenici, i premnogo je rekla: Jer, prodavcima magle niko više ne veruje!

Evo još jedne u nizu ilustracija o niskom stepenu ugleda kojeg bi trebalo da uživaju poslenici marketinške struke. Komentar – Taboo.)

24. 10. 2011. godine

Moj komentar

LAKA LOVA I PARADA

 

TV REVIJA, nedeljni dodatak lista Politika, pozvao je u goste Radojku Nikolić, glavnu urednicu mesečnika MAGAZIN BIZNIS da gostuje u broju od 22. oktobra, u rubrici Moj komentar.

... Ima jedna TV reklama za sok, u kojoj je u nekoliko sekundi zapravo prikazano koliko su danas izvitoperene sve društvene vrednosti. Autor tog TV spota možda i nije bio svestan u kojoj meri će napraviti tragikomičan sažetak naše stvarnosti, stvarajući reklamu za samo jedan od mnogih voćnih napitaka na našem tržištu. Dakle, tu je prikazana audicija i mlada devojka koja kaže da njoj nije važno šta će biti u životu, ali joj je samo važno da je cela zemlja čuje. Odnosno, da je vidi i čuje. I, tu smo. Najvažnije je biti javna ličnost. U tome i jeste osnovni problem. Uz pomoć televizije, ruše se mnoge društvene vrednosti.

... Pomama da se bude „javna ličnost“ počela je, bar kod nas, pre nekoliko godina uvođenjem raznih rijaliti programa u kojima i nepoznati, obični ljudi postaju javne ličnosti. Gledaju ih milioni, a smeši im se mogućnost da zarade neki dinar. Takav put do novca je uvek beskrupulozan (podnučeno – Taboo).

... Ove eksperte koji dolaze iz razvijenog kapitalizma ne zanima ekonomska razvijenost zemlje, ni kupovna moć, ni prosečna plata, ni demografija. „Nas zanima samo potencijal lokalnog tržišta zabave, profil gledališta, navike gledanja televizije. trendovi na tržištu ... rekao je Sing. (Bavnet Sing je direktor MTV Netvork International  za tržišta u razvoju – napomena – Taboo).

(Više je nego zanimljivo razmišljanje Radojke Nikolić, nosioca dve fakultetske diplome: svetske književnosti i ekonomije. Kada bismo bili normalna zemlja, onda bi neki Saveti za standarde u oglašavanju, verovatno sprečavali ovako koncipirane kreativne strategije. Vrlo verovatno bi autori bili upozoreni da moraju voditi računa o svim mogućim interpretacijama zamišljenje oglasne poruke i na razne konotacije. Društveno-odgovorno ponašanje nije samo na papiru i filozofska natuknica. To je ozbiljna delatnost koja zahteva razmatranje određene poruke sa svih aspekata. Kada bismo bili normalna zemlja, onda bi i neki profesionalni etički komiteti imali i te kako o čemu da se izjašnjavaju. Sve se više uočavaju razlozi da se postojeće stanje na tržištu, prepuno anarhije, što duže sačuva. Komentar – Taboo).

24. 10. 2011. godine

GLAVO LUDA!

 

NIN, Nedeljne informativne novine, po dovođenju novog glodura, uvele su i rubriku INBOX koju uređuje poznati marketinški kreativac i sjajan tekster, Aleksandar Kothaj. Svoj prilog, koji je, po nepisanom pravilu, pun vrckavosti, duha ali i profesionalnih misli kritički intoniranih, 20. oktobra posvetio je ugovoru između Zdravka Čolića i EPS-a. Zapravo, iz različitih izvora informisanja nije baš najjasnije da li su u pitanju ugovor ili protokol, da li je u pitanju sponzorstvo ili pokroviteljstvo? Evo nekoliko zanimljivih boda i komentara na njemu svojstven način:

... Mislio sam da od ovih na vlasti više ništa ne može da me iznenadi. Izgleda da sam ih podcenio. Alo epsovci, šta je to kod vas, profesionalna deformacija: kad uključite struju, isključite mozak! Ko kome ovde peva glavo luda?

... Ali pre svega šta je to Čoli trebalo? Koje su pare u pitanju? Da li su dovoljno velike za taj salto morale i pljuvku na onolike godine sjajne karijere? Dobro, ajde, oprostio sam mu i Telekom i onaj deterdžent, ali je ovo jednostavno ispod nivoa!

...Svi komentari na netu su apsolutno jedinstveni: kako sme EPS kao državna kompanija, koja ima apsolutni monopol i teške gubitke, da plaća Čolu za svoje marketinške potrebe? I koje su to potrebe, majke ti? Šta, kao svima koji plate na vreme pokloniće Čolin ce-de. Bljak! Pa koji je to guru marketinga smislio?

...Nadam se da Vlada Srbije neće dopustiti realizaciju ovog ugovora jer se time automatski svrstavaju u saučesnike.

(Komentar nepotreban – Taboo.)

24. 10. 2011. godine

Pitanje – odgovor

KAKO KOMENTARIŠETE TO ŠTO

JE ZDRAVKO ČOLIĆ POSTAO

ZAŠTITNO LICE EPS-A?

 

DANAS, dnevna novina, poduže vreme neguje specifičnu rubriku „Pitanje - odgovor“, tražeći mišljenja pozvanih ili poznatih o uočenoj pojavi, ponekoj izjavi, događaju ... Tako u svom izdanju od 18. oktobra, na postavljeno pitanje iz naslova, objavljuju odgovore Miloša Đajića, predsednika Društva Srbije za odnose sa javnošću, Cvijetina Milivojevića, direktora agencije Pragma, Žozefa Lončara i Darka Kocjana, glavnog urednika Radio Beograda 202.

... Nerazumnljivo je jedino to što EPS ima monopol u proizvodnji i distribuciji struje, pa takva reklama ne doprinosi boljem poslovanju. Verujem da će ovakvim postupkom izazvati gnev u narodu (Miloš Đajić).

...Kada bi Čolić u promociji ovog preduzeća koristio samo ono što je objavio u prvom delu svoje karijere, kada nije pevao „pesmičke“, onda bih mogao da nađem opravdanje za EPS koji je usred ove besparice odvojio novac za tako nešto (Cvijetin Milivojević).

... Krajnje je neukusno proglašavati bilo koga zaštitnim licem bilo kojeg javnog preduzeća. pogotovu ne večitog gubitaša koji, cenovnim faktorom, pokušava da smanji deo gubitaka (Žozef Lončar).

...Mislim da je EPS napravio pravi izbor zato što je Zdravko Čolić jedan od najboljih provodnika i dalekovoda između nekadašnjih lepih vremena i današnjice. Zanimljivo je i koji će hitovi biti na tom disku, meni najprimerenije deluje „Živiš u oblacima, mala“ (Darko Kocijan).

(Komentar nepotreban - Taboo)

24. 10. 2011. godine

Mediji između strategije i korupcije

ZAR NAM JE SVEGA DOSTA?

 

DANAS, dnevna novina u svom izdanju od 19. oktobra u okviru rubrike „Dijalog“ objavljuje prilog profesora dr Rada Veljanovskog kao lični stav, posvećenog aktuelnostima na mogućem regulisanju medijskog prostora.

...Pojavile su se, proteklih dana jedan za drugim, dva važna dokumenta o medijima. Najpre Strategija razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji do 2016. godine, a odmah zatim i Izveštaj o pritiscima i kontroli medija u Srbiji. Oba dokumenta potekla su iz najviših državnih organa, Vlade Srbije i vladinog Saveta za brobu protiv korupcije. Očekivalo se da će njihovi sadržaji izazvati raspravu, zabrinutost ili bar upitanost. Ali – ništa. Muk. Kao da ta dva papira nemaju nikakve veze, kao da je neko objavio kalendar za narednu godinu koji se normalno nastavlja na prethodnu, i šta tu ima da se priča.

...Medijska koncentracija je u Strategiji površno dotaknuta bez ulaženja u suštinu. Insistira se, doduše, na javnosti vlasništva, ali se veoma  teško u tome može naslutiti mogućnost eleminisanja svih pojava o kojima govori Izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije. Savet je utvrdio da se od 30 najznačajnijih medija u 18 ne znaju vlasnici. Uprkos odredbama o nedozvoljenoj koncentraciji vlasništva sadržanih u Zakonu o radiodifuziji, ima ozbiljnih indicija da se isti vlasnici pojavljuju u po dve televizije sa nacionalnim pokrivanjem. Zbog teške materijalne situacije i nekada ugledni i verodostojni mediji moraju da ulaze u finansijske aranžmane sa tajkunima i tako tupe kritičku oštricu i prema biznisu i prema politici, stoji u Izveštaju.

...Neutemeljeno medijsko tržište nije u stanju da se izbori sa pojavom korupcije koja se javlja u najperfidnijim oblicima, pre svega, kako se navodi u izveštaju Saveta, kroz delovanje mnogobrojnih agencija za odnose sa javnošću, marketinške i produkcijske agencije. Vlasništvo biznismena bliskih političarima i samih političara, koje je u medijima bolje skriveno, u slučaju pomenutih agencija je vidljivije, ali to saznanje ne pomaže kada se zakup prostora u medijima koristi kao pritisak na njih.Činjenica, koja je odavno konstatovana, da imamo sve siromašnije medije a sve bogatije reklamne agencije, odnosno njihove vlasnike, nije dovela do bilo kakve društvene akcije da se takvo stanje, pogubno sa stanovišta demokratizacije javne sfere, izmeni. (Podvučeno – Taboo.)

(Marketinška struka trpi ozbiljne udarce. Skoro da nema dana a da neko ne ukazuje, često i cinično, da marketinški poslenici ne uživaju preko potreban autoritet. Ni minimalan! O svemu ovome se „energično“ čuti! Ne javlja se ni Udruženje ekonomskih propagandista UEPS-a (ili kako mu je sada moderno ime!), dok njegove članove, od kojih su mnogi na nivou reklame i reklamerstva, više zanima ko će „pokupiti“ naručena priznanja na tradicionalnoj godišnjoj manifestaciji koja se pretvorila u svoju suprotnost. Poduže se ne čuje ni mogući glas razuma Grupacije marketinških agencija GMA kojoj je vrhunac aktivnosti u protekle dve godine promena naziva! A mnogi njeni članovi su, i te kako, na sudu javnog mnjenja. Imajući u vidu da je tek skoro osnovana Grupacija  oglašivača suočena sa mnogim problemima kroz fazu konstituisanja i utvrđivanja redosleda programskih aktivnosti, možda bi problem moralnog i poslovnog lika njihovih partnera – ponekih agencija, specijalizovanih preduzeća i producentskih kuća - mogao biti predmet njihovog interesovanja i utvrđivanja principa kriterijuma o moralnosti ponašanja njihovih poslovinh partnera. Komentar – Taboo.)

21. 10. 2011. godine

AFOKRIZAM NEDELJE

(Objavljuje se petkom)

 

Imam ideju.
To je sve što mi je ostalo od života.

 

Zoran T. Popović

21. 10. 2011. godine

Dnevnik istražuje

Da li je iza trgovačkih robnih marki skriveno

dovođenje kupaca u zabludu


DOMAĆE JE U SRBIJI TAJLANDSKO,

HRVATSKO, ITALIJANSKO ...

DNEVNIK (novosadski) u jučerašnjem broju (od 20. oktobra) objavljuje zanimljiv članak o prodoru tzv. trgovačkih robnih marki kojima smo posvetili, do sada, više priloga.

...Već je ustaljena praksa pojedinih trgovačkih lanaca koji posluju u našoj zemlji da pod parolom „kupujmo domaće“ prodaju svoju robnu marku, a da se pri tom među tim artiklima nalazi tek zanemarljiv broj onih proizvedenih u Srbiji.

... Privatne robne marke, jeftinije i do 30 ili 40 odsto od brendiranih, trend su svuda u svetu i dobro su došle svima, a kamoli potrošačima koji žive od srpskog proseka, ali u Srbiji su, očito, i paravan za kojekakve trgovačke igre. Recimo, neke se plasiraju kao domaće iako to mahom nisu, pojedini takvi artikli koji se uvoze i pakuju ko zna gde, ne zadovoljavaju kvalitet koji se plaća. I domaći proizvođači robnih marki zbog toga su u problemu, a biće još ugroženiji dolaskom ozbiljnih trgovinskih lanaca koji donose svoje robne marke, proizvedene u inostranstvu.

Naravno, srpsko tržište maloprodaje vapi za konkurencijom i ona treba da dođe, ali valjalo bi ga pre toga prečešljati i videti šta se se krije iza pojedinih „domaćih“ robnih marki.

Zanimljiva je izjava predsednika Nacionalne organizacije potrošača (NOPS), Gorana Papovića:

... Poručuju da kupci treba da otvore četvoro očiju kada pazare robne marke. Trgovačke robne marke najveća su prevara i obmana potrošača u Srbiji (SIC! – podvukla redakcija Taboo)

... Neophodno je da se inspekcija ozbiljno upusti u ovaj posao jer u mnogim slučajevima ne znamo kakav je kvalitet tih proizvoda, odakle ta roba stiže, gde se puni, pakuje.

(Hrabar novinarski prilog S. Glušćević. Korektan, koji traži da se nastavi sa izučavanjem i analiziranjem ovog fenomena koji mnoge teorijske postavke marketinga dovodi u pitanje. O tome smo već pisali. Bilo bi dobo i korisno da se teoretičari marketinga, ali i trgovinskog marketinga izjasne o plusevima i minusima, naročito u odnosu na potrošače. Ništa manje ne bi bilo zanimljivo istražiti fenomen pokreta i organizacija za zaštitu potrošača kojih, po nekim izvorima, ima desetak – samostalno deluju i nemaju nićeg zajedničkog. Ne zna se ni kako se biraju, i na koji period, njihovi čelnici. U Srbiji postoji jedna asocijacija čiji je predsednik osoba koja tu funkciju obavlja preko četrdeset godina! Napokon, ko to sve plaća i koje su im trgovačke namere.

To je dosta važno i zbog potrošača. Bilo bi normalno da kada predsednik jedne takve organizacije javno izjavi „da su trgovačke robne marke najveća prevara i obmana potrošača u Srbiji“ da nastaje uzbuna. Od nadležnog ministarstva, preko komorskog mehanizma, do drugih profesionalnih asocijacija. Pa i među predstavnicima nauke koji, kroz svoje javne nastupe i u knjigama, afirmativno govore o uočenoj tržišnoj pojavi. Komentar- Taboo).

19. 10. 2011. godine

List DANAS u saradnji sa Vladom AP

Vojvodine u okviru projekta „Tolerancija,

suživot i evropski put Vojvodine“

VOJVOĐANSKE KOMPANIJE NA

EVROPSKIM SAJMOVIMA

 

DANAS, u vikend dvobroju (subota-nedelja, 15-16. oktobar), u okviru podlista kojeg, najverovatnije, finansira Vlada Vojvodine a to ne spominje Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, a možda bi i trebalo, jer ovaj oblik finansijskih aranžmana otupljuje poželjnu novinarsku zainteresovanost za sve oblike života i stvaralaštva (primedba – Taboo), objavljuje poduži novinarski prilog pod ponovljenim naslovom.

... Potpredsednik Vlade AP Vojvodine i pokrajinski sekretar za privredu Ištvan Pastor, potpisao je ugovore sa kompanijama iz AP Vojvodine za učešće na sajmovima u Evropi i Srbiji, koji će biti održani do decembra ove godine.

... Vojvođanska privreda ima robu i uslugu koja je spremna da se takmiči na veoma zahtevnom evropskom tržištu, rekao je Ištvan Pastor i dodao da je, iz tog razloga, važno podržati vojvođanske firme da lakše i jednostavnije dolaze do mogućnosti da se plasiraju na sajmovima Evrope.

... Pokrajinski sekretarijat za privredu je, sa potpisanim ugovorima, zaokružio ciklus od pet raspisanih konkursa tokom ove godine za nastup na domaćim i stranim sajmovima. Raspodeljeno je oko 27 miliona dinara i podržane su 172 firme.

... Za nastup na evropskim sajmovima u poslednjem ovogodišnjem kvartalu, podneto je 30 zahteva od kojih će 23 biti subvencionisana, a iznos odobrenih sredstava je 5,85 miliona dinara. U okviru ukupnog iznosa odobrenih subvencija, 4 miliona i 300.000 dinara raspoređeno je kompanijama, dok se ostatak usmerava turističkim organizacijama i udruženjima.

... Za nastupe na sajmovima u Srbiji, podneto je 39 zahteva a biće subvencionirano 30, u vrednosti od pet miliona dinara.

(Gde su naši novci, parafraza koju voli vojvođanski narodni poslanik Čanak. Ovim poslovnim aktivnostima, ne toliko poznatih u međunarodnoj praksi, bavi se i specijalizovana Agencija Vlade Srbije SIEPA ali i komorski mehanizam.

Pod uslovom da je poznat i prihvaćen komorski mehanizam u Srbiji kao iskrena asocijacija njenih privrednika, nije baš jasno zbog čega to rade i vladini organi. Oni, zapravo, i na taj način, raspoređuju budžetska sredstva prikupljena i porezima od građana. Nastupi ne uvek poznatih i uglednih firmi ni na svom nacionalnom tržištu, na sajamskim priredbama po svetu organizovanih na ovaj način, ne mogu rešiti probleme srpskih privrednika. Da bi se izazvao interes za osvajanje ino tržišta, mora se mnogo toga pre uraditi. Na primer, biti obrazovan prodavac koji će poći da bude izlagač ali će, pre toga, proučiti fizionomiju bilo koje specijalizovane sajamske priredbe, njene specifičnosti, ako ih ima, odnos ponude i potražnje određenih proizvoda na pojedinim tržištima, kojim metodama se služe drugi proizvođači u naporima da se osvoje kupci i potrošači u pojedinim zemljama, razvoj poznatosti robnih marki sa kojima želi da nastupi određeni izlagač da bi, uopšte, mogao da zainteresuje interesente. Mogla bi se ogromna i sveobuhvatna studija napisati šta o tržištima znaju ozbiljniji privredni subjekti sa pojedinih segmenata tržišta, odnosno šta sve ne znaju srpski privrednici a trebalo bi da znaju.

U takvoj stvarnosti samoukih privrednika, nije korektno ih podržavati našim novcima u njihovim naporima da osvajaju međunarodna tržišta. A zbog čega, uopšte, sufinansirati uspešne. Jer, ako nisu, to znači da ni na svom, nacionalnom, tržištu ne umeju da se predstave i zadovolje izazvanu ili moguću tražnju. Ako to ne umeju na svom, kako će to umeti na međunarodnom, pa makar po obimu određenih proizvoda mogli zadovoljiti tražnju jednog moskovskog kvarta ili kineske manje varoši. Od provincija koje, počesto, imaju više stanovnika od mnogih velikih evropskih država, ne treba ni govoriti.

Trebalo bi između države i komorskog mehanizma napraviti jasniju podelu rada. Nije to posao koji se dobija partijskom preraspodelom kadrova. Uz svo moguće uvažavanje prema svakom pojedincu i njegovim časnim namerama, znanje je ipak znanje! Možda se neka znanja kriju i na stranicama časopisa Taboo koji se upravo sprema da izda svoj 50. broj i na taj način zabeleži manji jubilej – konkretnu radnu pobedu. Na spisku pretplatnika, nema, apsolutno, ni jedne regionalne privredne komore, samim tim ni pokrajinske ili republičke. Nema organa vlasti ni njenih agencija. Nema ni jedne pi ar službe bilo kog ministarstva i nebrojenih agencija. A mogli bi. Verovatno bi nešto više znali! Komentar – Taboo).

18. 10. 2011. godine

BEOGRAD ĆE BITI PLATFORMA

ZA SVETSKI BIZNIS

Kosta Petrov, generalni direktor „Pi ejdžensija“

priča o predstojećem „Marketing ikspirijensu“

koji će od srpske prestonice makar na dva dana, napraviti lidera poslovnog dela planete

i na kome će govoriti ljudi iz najpoznatijih  svetskih kompanija kao što su „Gugl“, „Jahu“ „Virdžin medija ...

           

PRESS, u svom nedeljnom dodatku Press magazina od 16. oktobra, objavljuje poduži intervju sa organizatorom predstojećeg marketinškog događaja u Beogradu, 24. i 25. ovog meseca.  Kosta Petrov je sarađivao  sa nekim od najvećih imena današnjice iz različitih oblasti poslovanja kao što su: Donald Tramp, Ričard Brenson, Demi Mur, Kofi Anan, Al Gor, Ešton Kučer, Dona Karan i mnogi drugi.

Na pitanje Kako ste došli na ideju da organizujete događaj „Ikspirijens“, daje odgovor koji valja zabeležiti.

... „Pi Ejddžensi“ u Dubaiju organizuje neke od najvećih događaja u regionu sa spikerima koji menjanju svet. Oduvek sam želeo da uradim nešto slično u našem regionu.Imao sam tu čast i zadovoljstvo da godinama unazad radim sa liderima u oblastima marketinga, odnosno sa javnošću i korporativne komunikacije u Pragu i Dubaiju i svaki put kada sam se ponovo vraćao u podneblje iz kojeg potičem, iznova sam se susretao sa poslovnom klimom u kojoj sam osećao manjak prisustva globalnog u širem regionu. Svi veliki „eventi“ su organizovani u Parizu, Londonu ili Njujorku i na neki način činili su da naš region bude samo „overlooked“ na skali globalnog.

(Posle martovske manifestacije koju je organizovao u Beogradu, treba očekivati da je sposoban da izvede sve što je najavio. Imajući u vidu skoro publikovan seminar jednog Grka  koji je stotinjak učesnika seminara podučavao da marketinška praksa treba da ide od rukovodstva ka izvršiocima a ne obrnuto i da je potrebno da se vodi računa o duhovnom i porodičnom vaspitanju, a to slušaju, uslovno rečeno, odgovorni i obrazovani ljudi – predstavnici srpske privrede, nad čime se treba zamisliti, treba očekivati neke druge ljude i neku drugu atmosferu koja će potvrditi da li u Srbiji postoji primereno tržište marketinških usluga sa ljudima koji poseduju zavidno marketinško obrazovanje, ili ćemo se pomiriti sa ocenom da je Grk bolje shvatio ko smo i gde smo. Komentar – Taboo).

18. 10. 2011. godine

Vlasnik Maksija pozvao domaće

proizvođače da rade za njegovu robnu marku

PREKO DELEZA U EVROPU

Brend pod nazivom 365 nova izvozna

šansa za srpsku hranu. Uslov – posedovanje

sertifikata BRC i IFS.

 

PRIVREDNI PREGLED u jučerašnjem izdanju (ponedeljak, 17. ovog meseca), posvećuje veliku pažnju poslovnim potezima novog vlasnika DELTA MAKSIJA.

Nakon što su srpski proizvođači, uglavnom hrane, ali i nekih drugih proizvoda dobili mogućnost da svoje proizvode izvoze preko stranih trgovinskih lanaca koji su već došli na naše tržište poput recimo „Metroove“ ili „Merkatorove“ privatne robne marke, odnedavno im je otvorena još jedna izvozna šansa, preko „Deleza“ koji je ove godine kupio Delta Maksi. Dejvid Vander Skuren generalni direktor belgijskog „Deleza“ za Srbiju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu, krajem prošle nedelje ponovo je uputio poziv srpskim proizvođačima hrane da proizvode njihovu robnu marku 365 istakavši da su otvoreni za ovakvu vrstu saradnje.

... kao što je već poznato Ministarstvo poljoprivrede i trgovine ovog proleća je organizovalo radne sastanke predstavnika „Deleza“ s proizvođačima iz Srbije i organizovalo mini sajam nabavke polovinom maja u Privrednoj komori Srbije.

... Do sada, međutim, nije postignut nijedan konkretan dogovor s domaćim proizvođačima o plasmanu srpskih proizvoda u objektima „Deleza“ u Belgiji, Rumuniji i Grčkoj.

... Za saradnju i proizvodnju i plasman svojih proizvoda za „Delezovu“ robnu marku bil isu zainteresovani, recimo, „Bambi Banat“, „Pionir“, „Polimark“, „Neoplanta“, „Foodland.

(Privredni pregled, jedina dnevna ekonomska novina u Srbiji, trebalo bi, najverovatnije, da bude zaštitnik i srpske privrede i srpskih potrošača. Višegodišnjom aktivnosti u otkrivanju i nagrađivanju najboljih robnih marki u Srbiji, najverovatnije bi trebalo da ima kritički instančan stav prema željama trgovine da lansiraju vlastite robne marke. Razvoj trgovinskih robnih marki direktno je ugrožavanje minulog rada uglednih (pa i citiranih) srpskih firmi koje su i značajan novac i ogromnu energiju uložile u razvoj svojih robnih marki, dostižući vrhovni cilj – da mnogi njihovi proizvodi ponesu epitet čuvene ili nesumnjivo poznate robne marke. Privredni pregled u svojim napisima se ne upušta u komentarisanje uočene pojave da formiranjem i uvođenjem trgovinskih robnih marki trgovina dobija neopravdanu šansu da utvrđuje politiku asortimana i cena što ne bi trebalo da bude njeno pravo. U datom trenutku moglo bi se govoriti da trgovina dobija neovlašćeno pravo da nelojalnom tržišnom utakmicom utiče na odnos ponude i potražnje, naročito proizvoda uglednih firmi. Komentar – Taboo).

18. 10. 2011. godine

Lični stav

NEVIDLJIVE RUKE

 

DANAS u izdanju od 14. oktobra objavljuje u okviru pisma čitalaca, kao lični stav, pismo Verice Barać, predsednice Saveta za borbu protiv korupcije. Povod je njen protest i izraženo nezadovoljstvo zbog slabe podrške javnosti, naročito apostrofirajući medije i njihov prećutan stav, bez obzira što Savet ukazuje na moguću ugroženost njihove autonomnosti i slobode novinarskog izražavanja.

... Savet za borbu protiv korupcije je 29. septembra predstavio javnosti Izveštaj o pritiscima i kontroli medija u Srbiji, na okruglom stolu koji smo organizovali u saradnji sa Poverenikom za informacije, Zaštitnikom građana i medijskim udruženjima. Ovom događaju mediji nisu posvetili naročitu pažnju, a RTS je prenela samo reakciju svojih predstavnika na Izveštaj, bez informacije o nalazima Saveta. Zaposleni u internet-izdanju jednog velikog elektronskog medija rekli su nam da su objaili prilog o okruglom stolu ali su morali odmah da ga uklone „po nalogu odozgo“.

... S druge strane, ne samo učesnici okruglog stola, već i mnogi ljudi iz medija i relevantnih stranih i domaćih organizacija sa kojima sam poslednjih nedelja razgovarala, uveravaju me u značaj našeg izveštaja, da su u njemu prvi put sistematizovani i zvanično saopteni problemi za koje se već godinama „zna“, i da je Savet napravio prvi pravi korak u razmatranju prepreka slobodi medija i stvaranju demokratske javnosti u Srbiji.

Skriveno vlasništvo i skrivena koncentracija samo su jedan aspekt „nevidljive ruke“. Vlast u Srbiji za propagandu godišnje izdvaja najmanje petnaest miliona evra, a kada se tome dodaju i sredstva koja se izdvajaju za rad medija, dolazimo do iznosa između 36 i 40 miliona evra.

... Posebno važan deo „nevidljive ruke“ su PR agencije i produkcijske kuće. Deo državnih institucija i javnih preduzeća redovno angažuje privatne PR firme, iako u svom sastavu imaju čitave službe zadužene za iste poslove. Najčešće sarađuju sa konglomeratima iza kojih stoje Srđan Šaper i Dragan Đilas, a to su upravo one firme koje imaju najvrednije poslove sa televizijama i u prilici su da utiču i na oglašavanje i na uređivačku politiku. Naravno, agenciju Profajler tim, koja je povezana sa Aleksandrom Vučićem, redovno angažuju opštine u kojima je na vlasti SNS.

... Iz Meken grupe pokušali su da nam objasne da njihova saradnja sa državnim organima i nije tako velika, niti su veze Srđana Šapera sa DS važne. Nakon ovog sastanka uneli smo u izveštaj izvod iz intervjua u kom predsednik Tadić objašnava kako iza njega ne stoji niko, sem trojice prijatelja, od kojih je jedan Srđan Šaper.

... „Nevidljiva ruka“ zapravo je vrlo vidljiva. Treba samo odbiti da zatvorite oči.

(Gospođa Barać je zadivljujuće uporna da na bazi nepotpunih činjenica i pretpostavki i optužuje i presuđuje. U izveštaju koji se spominje kao osnova diskusije i pokretanja mogućih mehanizama i u koji je Redakcija Taboo-a imala uvid, ni jedan tzv. inkriminisani slučaj nema dokaza: Na primer, da li je nešto uopšte odrađeno ili ne, da li je, možda, pružena usluga pretplaćena, u čemu je različitost tumačenja  člana 86. Zakona o oglašavanju , da li vladini organi imaju pravo da oglašavaju svoje aktivnosti ili ne...

Hteli to priznati ili ne, ovako organizovane aktivnosti organa vlasti, je stvaranje vrlo negativnog javnog mnjenja i prema samom značaju marketinških funkcija i osposobljenosti i moralnih karakteristika marketinških poslenika okupljenih po firmama, da uočavaju, nude i pružaju kvalitetne usluge, počesto na svetskom nivou. Komentar – Taboo).

17. 10. 2011. godine

DELEZ SNIŽAVA CENE

Uvodi se nova privatna robna marka „365“


POLITIKA,
u izdanju od 15. oktobra posvećuje pažnju Kompaniji DELEZ SRBIJA (kupcu DELTA MAXIJA –primedba Taboo) povodom poslovne odluke o snižavanju pojedinih cena naprodavanijih proizvoda u Maxi supermarketima.

... On (David Vander Šuren) je najavio da će se pred kraj meseca, najpre u beogradskim, a potom i u ostalim „Maksi“ i „Tempo“ prodajnim objektima, pojaviti proizvodi nove privatne robne marke „365“ kao i da će na rafovima ostati proizvodi marke „premija“ na čija pakovanja će biti dodat logo lava, koji je znak belgijskog lanca.

... Privatna robna marka „365“ razvijana je u saradnji sa lokalnim proizvođačima na tržištima na kojima poslujemo. Uvođenje marke „365“ pruža priliku domaćim proizvođačima da sarađuju sa nama i proizvode ne samo za srpsko, već i za druga evropska tržišta na kojima „Delez“ posluje, rekao je Vander Šuren.

(Zanimljiv je bukvalni prevod privatne robne marke. Imajući u vidu da se, najverovatnije, 99,99% proizvoda proizvodi u privatnim ili privatizovanim firmama, zar one nisu „privatne robne marke“? Zanimljivo je da nauka, marketinški stručnjaci, nisu zauzeli stav ne samo po ovom terminu, već i šire. Primera radi, ako će trgovine biti prepravljene proizvodima na kojima se ne ističe, kroz originalna dizajnirana pakovanja gde su logotipi proizvođača i robnih marki dominantni u svojoj pojavnosti, da li to znači da se menja „priča“ o neophodnosti razvoja robnih marki i njihove identifikacije sa emotivnim odnosom potrošača prema proizvođaču i njegovim proizvodima? Pošto proizvodi koji se prodaju pod robnom markom trgovinskog lanca imaju i deklaraciju proizvoda na kojoj piše da je to proizvod te i te kompanije, da li to znači svojevrsno zavođenje potrošača da, po pravilu, ne kupuje skuplje proizvode u originalnim pakovanjima proizvođača, po uvećanim cenama zbog skuplje ambalaže, troškova razvoja robnih marki i slično. Postoje li tu elementi nelojalne tržišne utakmice od strane trgovine koja, može biti, uslovljava isporuku određenog proizvoda isporukama određenih količina i u pakovanjima pod robnom markom trgovinskog lanca?

Da li „lansiranje“ privatnih robnih marki (robne marke trgovinskog lanca!) znači da se menjaju osnove filozofije marketinga koja je, u svojim teorijskim pristupima, konstatovala da su, ranije, postojala tržišta proizvođača, zatim tržište kupaca (potrošača) da, sada, imamo tržište trgovine koja, forsiranjem proizvoda pod svojom robnom markom utvrđuje i politiku asortimana koji se nameće potencijalnim potrošačima.

Da li to isto znači da proizvodna preduzeća menjaju ili treba da menjaju svoju poslovnu politiku kada su u pitanju lansiranje novih proizvoda, lansiranje i razvoj robnih marki sve do momenta kada treba da zasluže epitet čuvene ili nesumnjivo poznate robne marke, da se menja svrha, ciljevi i sadržaj tržišnih komunikacija i mnoga druga moguća pitanja.

Bilo bi više nego zanimljivo videti Koka kolu, Plazmu, Začin C i druge ugledne robne marke kao anonimni proizvodi upakovane u privatne robne marke!

Da li bi, po toj logici privređivanja, banke mogle da razmišljaju da umesto dinara, evra, dolara, rublje i drugih moneta, uvedu svoje? Zamislite, svaka banka ima svoje novčanice? Glupo? Nije, to je isto kao i ovo što se radi sa proizvodima po prodajnim mestima trgovinskih lanaca!

Ni marketinške niti druge specijalizovane agencije nisu se javile i izrekle moguću opasnost kada su interesi potrošača u pitanju – da biraju šta će i od koga kupovati. Zar je moguće da ne osećaju opasnost od svog nestanka sa tržišta jer gube značajan segment svojih specijalizovanih poslovnih aktivnosti: lansiranja i razvoja robnih marki?

Ne samo u tom kontekstu nije ni malo čudno da novinari koji obrađuju privredne teme, nemaju svoje stavove o privatnim robnim markama čija pojavnost, i te kako, menja osnovu marketinške filozofije (komentar – Taboo).

17. 10. 2011. godine

Zdravko Čolić i Dragomir Marković

ČOLA: I DALJE ĆU PLAĆATI STRUJU!

Zdravko Čolić postao zaštitno lice

Elektroprivrede Srbije

 

NOVOSTI, PRESS, BLIC i KURIR, pod ovim i sličnim naslovima, u svojim izdanjima od 14. i 15. oktobra, poneki i na duplerici, daju poveću pažnju potpisivanju ugovora između ELEKTROPRIVREDE SRBIJE i Zdravka Čolića. Predmet ugovora  je pokroviteljstvo u narednih godinu dana.

... Najveća muzička zvezda na Balkanu Zdravko Čolić i generalni direktor „Elektroprivrede Srbije“ Dragomir Marković potpisali su juče (13. oktobra – primedba Taboo)) u prostorijama EPS u Beogradu sponzorski ugovor po kome će Čola idućih godinu dana biti njihovo zaštitno lice, a EPS će mu pomagati oko koncerata, albuma i spotova.

...Prema kazivanju, generalni direktor EPS je izjavio: Građanima ćemo prirediti iznenađenje pred novogodišnje praznike, tako što ćemo našim redovnim platišama obezbediti ekskluzivno DVD sa Zdravkovog koncerta na Ušću.

... Izuzetno mi je drago što danas potpisujem protokol o saradnji (sve novine su objavile da je u pitanju ugovor – primedba Taboo) koji je predviđen na godinu dana, ali, evo, sada vam kažem, da će se on obnavljati, jer će Zdravko trajati još godinama.

(Prokažena Vlada pod predsednikovanjem – Mirkom Marjanovićem, želeći da spreče nekontrolisano trošenje para od strane javnih preduzeća, donelo je uredbu kojom je bilo zabranjeno bilo koji oblik oglašavanja, preuzimanje sponzorstava, pokroviteljstava i drugih oblika mogućih tržišnih aktivnosti na planu oglašavanja i organizovanog publiciteta. Koliko je poznato, uredba Vlade Srbije nije bila oročena na određeni vremenski period. Takođe nije poznato da je bilo koja vlada nakon Vlade Mirka Marjanovića  ikada stornirala njenu važnost.

Krajnje je neukusno proglašavati bilo koga zaštitnim licem bilo kojeg javnog preduzeća. Pogotovu ne večitog gubitaša koji, cenovnim faktorom, pokušava da smanji deo svojih gubitaka. „Stimulisati“ uredne potrošače koji redovno izmiruje svoje račune pa makar to bio DVD Zdravka Ćolića i drugih, u najmanju ruku, je ciničan.

Zanimljivo je da ni jedan od novinara nije doveo u pitanje nedomaćinsko ponašanje generalnog direktora Elektroprivrede Srbije. Ako smo dobro razumeli svakodnevne žalopojke državnih organa o nenaplaćenim porezima, porezu na dodatu vrednost (PDV), akcizama, porezima i doprinosima na neto plate i slično, kojima se dnevno pridružuju direktori javnih i komunalnih preduzeća na ime gasa, nafte, lož ulja, struje, vode ... dođe da uredne platiše to nadoknađuju kroz povećanje cena. Pošteni i korektni građani snose posledice nesavesnih građana koji ne izmiruju svoje obaveze, ali i neodgovornih privrednika koji će taj trošak preneti u troškove poslovanja na osnovu kojih će tražiti, upravo od tih savesnih građana, povećanja cena. Ovaj ugovor, po njegovom karakteru, sigurno predstavlja višemilionske troškove. Možda i sa deset brojeva! (Komentar Taboo).

14. 10. 2011. godine

AFOKRIZAM NEDELJE

(Objavljuje se petkom)

 

Nemojte bojkotovati popis.
To vam je jedna od retkih prilika da i sebi
i drugima dokažete da ste još živi.

 

Bojan Ljubenović

14. 10. 2011. godine

MI SMO UVEK ZAJEDNO?

PROGRESIVE, specijalizovani mesečnik za trgovinu mešovitom robom, u svom 89-tom - oktobarskom broju, objavljuje uvodnik Ane Filipović, glavne i odgovorne urednice.

Njenu pažnju izazivaju nove asocijacije privrednika.

... Mislim da ste svakako primetili najnoviji trend na privrednoj sceni – udruživanje. Meni, pravo da Vam kažem, malo zasmetala ta „moda“. U stvari, bolje rečeno, malo me uplašila. Malo-malo, pa se neko udruži.Od poslodavaca, preko privrednika i uspešnih biznismena do kompanija koje se najviše oglašavaju. I svi oni imaju neke ciljeve, „misije“ i „vizije“ ali mene nekako, ipak, strah od tog silnog udruživanja i sloge

(Draga Ana je zaboravila narodnu koja u Srbiji vlada više vekova: dva Srbina, tri partije. Tim putem je, svojevremeno, krenula i Demokratska stranka. Proučite njeno raslojavljanje i kretanje „kadrova“ i drugih ambiocionih. Tako je, u datom trenutku, nastao PRIVREDNIK, poslovni klub. Svi ostali proistekli su iz njega. Neko je ostao u njemu, ali im to ne smeta da osnuju „svoju privrednu partiju“. I tu je Ana potpuno u pravu. Međutim, nije kada u taj koš stavlja i novoosnovanu grupaciju oglašivača u okviru Privredne komore Srbije.

Moguća su, najmanje, dva razloga. Nedovoljna informacija o inače značajnom okupljanju oglašivača na poslu značajnog doprinosa uređenju tržišta marketinških usluga u Srbiji. Drugi je mogući strah da to može ugroziti i časopis koji uređuje. Objavljena lista od dvestotine pedeset sedam novinsko-izdavačkih preduzeća u Srbiji u 2010. godini za koje su od dominantnog značaja prihodi od oglašavanja, nadmašuju interes i potrebe oglašivača. Možda i same čitalačke publike, pogotovu ako se uzme u obzir i njihova pojedinačna kupovna moć. Komentar – Taboo.)

12. 10. 2011. godine

Medijski zakoni i zaštita dece i maloletnika

Kablovski TV programi i budućnost televizije

u Srbiji

TV GLEDANOST BEZ POSLOVNOG USPEHA

 

DANAS, u izdanju od 10. ovog meseca, svoj dodatak posvećuje konferenciji (iz dva dela) koja je održana u organizaciji „Danas Conference Center“, na kojoj su razmatrane dve teme (date u nadnaslovu novinskog priloga). Datum održavanja je nepoznat jer ga ni DANAS  ne objavljuje!

U radu okruglih stolova učestvovali su: Goran Peković, član Saveta RRA; Dragan Janjić, potpredsednik NUNS-a; Danijela Šegan, pomoćnik glavnog i odgovornog urednika RTV STUDIJA B; Dragiša Kovačević, direktor i glavni urednik SOS kanala; Darko Broćić, izvršni direktor AGB NILSEN, Borislav Miljanovič, direktor REPRESENT COMMUNICATIONS; Jelena Stojanović, direktor marketinga i prodaje TELEKOM SRBIJA i Milan Latinović, zamenik direktora PTT KDS.

U prikazu rada dva odvojena okrugla stola, na pune tri strane novinskog postora, dominira prilog Željka Pantića koji zaslužuje punu pažnju. Naslov njegovog novinarskog priloga je, u suštini, intrigantan a profesionalno više nego zanimljiv: TV GLEDANOST BEZ POSLOVNOG USPEHA.

Prema sadašnjem stepenu prodora kablovske i satelitske televizije i sve učestalije pojavnosti vodećih svetskih i nacionalnih čuvenih robnih i uslužnih marki, Pantić, u suštini, smelo ali argumentovano ukazuje na sve veći obim oglašavanja na tim programima koje (famozni) piplmetri ne registruju ali „oči“ posetilaca tih programa sve više vide i uočavaju.

... Hoće li kablovski TV programi uraditi klasičnoj televiziji ono što je internet uradio štampanim medijima? Mogu li nacionalni emiteri pod izgovorom ekonomske krize profilisati program tako da u njemu skoro da i nema sadržaja za mlađe od 12 godina, a da kao posledicu dobiju egzotus gledalaca i oglašivača ka šumi kablovskih TV programa? Da li je ovo samo pitanje društvene odgovornosti televizija ili je ujedno i ekonomsko pitanje njihovog opstanka, to je dilema čije rešenje nije vezano isključivo za trenutnu globalnu recesiju. Taj problem je mnogo dublji.

... Preotimanje voditelja, međusobne uvrede, vulgarni ratovi voditelja emisija koje jedne drugoj konkurišu na tržištu, sve je to deo ponude koju nacionalni emiteri nude građanima Srbije gotovo svakodnevno. Na prvi pogled, podaci govore da njihov primat još dugo neće biti ugrožen, i da skoro tri četvrtine gledalaca televizije prati samo njih. Na drugi pogled, te iste brojke nude mnogo više razloga za brigu nacionalnih emitera. Nešto preko pola Srbije ima pristup velikom broju TV kanala i već sada skoro četvrtina ukupne gledanosti otpada na različite kablovske TV kanale. Ta četvrtina ukupne gledanosti  generiše se iz one polovine Srbije koja je njen najbogatiji deo: Beograd, Vojvodina, veliki gradovi u centralnoj i Zapadnoj Srbiji, koji čine rastući deo gradske populacije sa najvećom platežnom moći u Srbiji. Tako se nacionalni emiteri suočavaju sa najkvalitetnijom stranom konkurencijom, koja produkuje programe najvišeg kvaliteta, koji odvlače sve veći broj najplatežnijih gledalaca, za kojima sve više počinje da idu i najplatežniji oglašivači.

... AGB NILSEN jeste svetski standard pouzdanosti kada je reč o merenju gledanosti, ali je očigledno da Srbija ima neke specifičnosti koje očigledno ukazuju da je jedna tako osetljiva oblast kao što je merenje  gledanosti veoma relativna stvar kada je reč o mogućnosti da se ta gledanost naplati. Tako po podacima AGB NILSENA, programi kao što su Animal Planet, TLC ili National Geografic, nisu ni među prvih deset po gledanosti čak i u kategoriji kablovskih programa i spadaju u domen statističke greške. Oglašivači očigledno nalaze svoj interes koji se ne bazira na tim brojkama, tako da čak i ozbiljni oglašivači poput Telekoma Srbija, Koka Kole ili Telenora ozbiljno ulaze u reklamne blokove upravo tih stranih TV programa sa „nepostojećim“ rejtingom. Primer SOS kanala govori koliko je ceo proces gledanosti postao relativan.

...U isto vreme, oni koji u tim rejtinzima postoje, i drže prvih deset mesta po gledanosti, i imaju i po pedeset puta veći rejting od SOS kanala, nalaze se na „veštakim plućima“. Očigledno je da oglašivači, makar u nekoj meri, ne prate isključivo gledanost, makar i zbog činjenice da ekonomski i komercijalno gledano, nije svejedno da li vas gleda sto ljudi u Surdulici ili deset ljudi u Beogradu. Da ne govorimo koliko je nezahvalan posao, čak i za AGB NILSEN kao nespornog globalnog lidera u ovoj oblasti, održati tajnost identiteta 880 domaćinstava koja su osnov istraživanja rejtinga gledanosti, u zemlji u kojoj ni državne tajne dugo ne ostaju tajna.

...Ipak, čak i pod pretpostavkom da AGB NILSEN bolje čuva svoje tajne od države Srbije, i da je ključnim nacionalnim emiterima van domašaja kontakt sa tim tajnim uzorkom domaćinstava kod kojih se nalaze piplmetri, očigledno je da se nešto ozbiljno dešava i da, u najmanju ruku, poslovni rezultati televizija ne prate rejtinge gledanosti. I sasvim je jasno da će ekonomska težina publike, i gledanost u određenim ciljnim grupama bez obzira da li je u pitanju interese za sport, životinjski svet ili crtane filmove, postati mnogo važnija od nenaplative gledanosti koja možda godi sujeti ali se ne maže na hleb.

... O novim tehnologijama, poput internet televizije, IP TV servisa koji omogućuju gledanost samo onoga što vas zanima, često i bez reklama, ne treba ni pričati ovom prilikom, tek to je cunami koji bi mogao potpuno dotući mnoge ionako načete TV emitere u Srbiji.

Sjajno štivo, analitički i profesionalno urađeno. Oglašivačima novi podstrek u planiranju izbora medija i frekvencije emitovanja (tzv. propagandni pritisak) oglasnih poruka. Specijalizovanim preduzećima koja se bave trgovinom oglasnog prostora izradom medija, terminskog i finansijskog plana, novi prilog o neophodnosti revizije svoje poslovne politike oslonjene na odnosima sa medijima a više odgovornosti prema oglašivačima i njihovom novcu.

Posle pokreta započetog u SAD početkom poslednje decenije prošlog veka da se odnos oglašivača i agencija zasniva na merljivosti ostvarivanja ciljeva utvrđenih projektnim ciljevima i adekvatnim sadržajem ugovora, kako će finansijska nagrada biti proporcionalna ostvarenim ciljevima (tada, nagrada naučenih na 15% neto odnosno 17,65% bruto od visine propagandnog budžeta aktivnosti koja je predmet ugovora, može biti i veća i manja. Kada je manja, pored manje para to, obično, za agenciju predstavlja i gubitak klijenta a to je tek nenadoknadiva šteta za agenciju), nameće se, dugo očekivana, pojačana odgovornost svih učesnika u projektovanju, programiranju i realizaciji celovitih marketinških kampanja.

Ne treba, po pravilu, nikada zaboraviti da je kod projektovanja oglasnih kampanja lavovski deo budžeta usmeren na medije. Same agencije i producentske kuće, srazmerno svom radu, najmanje učestvuju u toj strukturi rashoda. I ne samo otuda, odgovornost medija u urednoj izradi tzv. deklaracije o proizvodu je najveća.

Kako mnogi mediji, od štampanih a naročito do elektronskih, svoju egzistenciju obezbeđuju prihodovanjem od oglasnog prostora (poneki i isključivo!), ne razumevanje neophodnosti promene njihovog tržišnog ponašanja je početak njihovog kraja. To važi i za specijalizovana preduzeća za planiranje i zakup oglasnog prostora. (Komentar – Taboo).

10. 10. 2011. godine

ŠAPER: ZA PRIVREDNIKE REGIONA

VAŽNA JE POLITIČKA PODRŠKA

 

POLITIKA od 9. oktobra objavljuje izjavu Srđana Šapera, direktora (predsednika – primedba Taboo) Meken Grupe koju je dao Tanjugu na Samitu biznis lidera upravo održanog u Aranđelovcu.

... prisustvo predsednika Srbije i Slovenije na tom samitu dokaz (je) da postoji jasna politička podrška za formiranje jedne privredne infrastrukure između ovih zemalja u regionu, a koja će biti na dobrobit svih.

... Šaper je naglasio i da su ovakvi skupovi značajni jer u njihovom radu učestvuju poslovni ljudi čiji se glas uvažava u zemljama iz kojih dolaze.

... Naglašavajući da je Meken grupa prepoznala potencijal Samita, Šaper je istakao da je podržala njegovo održavanje jer se bavi temama od važnosti za budućnost regiona, a pre svega time kako da se države jače povežu.

NOVOSTI od 8. oktobra, u članku pod naslovom NOVCU SMETA BIROKRATIJA, obaveštavajući javnost da je završen dvodnevni samit biznis lidera Jugoistočne Evrope, citira izjavu Srđana Šapera: Samo ista pravila za sve učesnike na tržištu regiona bivše Jugoslavije i politička podrška nastojanjima privrednika da bolje posluju, (može) povećati konkurentnost tih zemalja i njhovu uspešnu integraciju na tržištu EU.

... Prisustvo predsednika Srbije Slovenije (ni jedan medij ne spominje ne dolazak hrvatskog predsednika, burno najavljivanog – primedba Taboo) na tom samitu dokaz je da postoji jasna i politička podrška za formiranje jedne privredne infrastrukture između ovih zemalja u regionu, a koja će biti na dobrobit svih.

(Teško je više pratiti inflaciju ovih skupova, sa skoro uvek istom scenografijom – skoro istim temama i ljudima u krug. Nije uvek najjasnije da li i koga obavezuju ovi skupovi. Ko, osim organizatora, ima vajde od njih. Još je važnije konstatovati kako se mediji ne izjašnjavaju o svrsishodnosti ovakvih konferencija i njihovog mogućeg značaja. Dobar je signal pojavnost marketinških poslenika u javnosti, mada nije jasna uloga Šapera i značaj njegove specijalne izjave date Tanjugu, s obzirom da su ovo, na jasan način, makroekonomske i političke teme. Međunarodna marketinška praksa preporučuje vlasnicima i čelnim ljudima marketinških i drugih specijalizovanih agencija da se politički ne eksponiraju, kako bi mogli da sačuvaju oreol stručnosti i nezavisnosti u odnosu na sve klijente, bez obzira na njihovu političku orijentaciju (komentar – Taboo).

10. 10. 2011. godine

Potrošači osim kvaliteta samih

prozvoda veoma vode računa o ugledu

kompanija koja ih proizvodi

LOŠ GAZDA – LOŠA I ROBA

Polovina ne bi kupovala robu od firmi

koje su na lošem glasu

 

NOVOSTI u nedeljnom izdanju (9. oktobar), pozivajući se na rezultate istraživanja obavljenog prošle godine (bajat podatak koji ne bi smeo da bude povod za pisanje ozbiljnih medija (primedba Taboo), istraživačke agencije SYNOVATE u saradnji sa SMART KOLEKTIVOM (nepoznate firme i nepoznatog sadržaja poslovnih aktivnosti), objavljuje zanimljive, bolje rečeno, ilustrativne podatke koji bi mogli da upute na bolje, kada je ponašanje srpskih firmi u pitanju i razvoj njihove svesti o neophodnosti promene ponašanja na tržištu.

...Imidž preduzeća skoro da je podjednako važan kao i sami proizvodi, jer čak 55% odsto potrošača u Srbiji ne bi kupovalo robu od kompanija za koje smatraju da se loše odnose prema sopstvenim radnicima i životnoj sredini.

... Čak trećina potrošača uvek obraća pažnju na ugled kompanije čije proizvode namerava da kupi.

... Kada je u pitanju odgovornost poslovnog sektora, samo 11 odsto ispitanika moglo je da navede bar jednu kompaniju koja primenjuje društveno odgovorno poslovanje.

... Mala i srednja preduzeća mogu, uvidom u primere dobre prakse, da nauče kako mogu da povećaju prodaju privlačenjem klijenata sa većom društvenom i ekološkom svešću, kako da unaprede kvalitet proizvoda i usluga, smanje troškove efikasnijom upotrebom resursa, privuku i zadrže najbolje radnike, stovre poverenje i poboljšaju reputaciju – rekla je Ana Tomas, sekretar Globalnog dogovora u Srbiji, najmasovnije dobrovoljne organizacije posvećene društveno odgovornom poslovanju, koja u svetu okuplja čak 9.000 članica.

... Tako čak 42 odsto ispitanika smatra da velike internacionalne kompanije uopšte ne rade u interesu našeg društva ...

(Nedostak informacija o ciljevima istraživanja, naručioca istraživanja, uzorka ispitanika i drugih relevantnih informacija traži oprez u prihvatanju iznetih podataka. Ovde su iznete i neki podaci koji potiru jedan drugog. Očito je da je odgovorno ponašanje svih učesnika od presudnog značaja za formiranje javnog mnjenja, kroz koje se projektuju i njihove šanse za opstanak. To nikada nije bilo sporno, pa ni u vremenima kada nije postojala sintagma „društveno-odgovorno ponašanje“. Komentar – Taboo).

7. 10. 2011. godine

AFOKRIZAM NEDELJE

(Objavljuje se petkom)

 

Kad pobedim samog sebe, jesam li to pobedio ili izgubio?

 

Stevan Naumović

7. 10. 2011. godine

Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije

VLAST STOPIRA IZVEŠTAJ O MEDIJIMA U JAVNOSTI

Nadležni se izgleda saglasili da se podaci
iz ovog teksta uopšte ne komentarišu.

U ministarstvima ne postoji ni eksterna ni
interna revizija, tako da nema nikakvog
pregleda kako se tro
ši novac građana

 

DANAS, od 6. oktobra (četvrtak), skoro jedina novina u Srbiji koja već treći napis posvećuje izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije, upućenog Vladi Srbije, ne na razmatranje već kao radni papir, svojevrsna platforma za željeni razgovor članova Saveta sa predsednikom Vlade i njegovim saradnicima, poprima drugu formu optužbi. Na skoro tri strane, sa naslovnom, objavljuje intervju sa predsednicom Saveta Vericom Barać. Intervju je vodio novinar Bojan Cvetić.

Navodeći da su prilikom rada na izveštaju uočena tri velika problema, od kojih je jedan sakriveno vlasništvo medija. Drugi je taj što se iz državnih fondova izdvaja ogroman novac za propagiranje u medijima, što državne institucije ne smeju da rade, ne samo zbog uticaja na medije nego i zbog svog posla. Državne institucije moraju da rade samo ono što je u njihovoj nadležnosti, ali u njihovoj nadležnosti nije, na primer, kampanja „Očistimo Srbiju“, već sprovođenje mera da Srbija bude čistija.

Na pitanje Postoji li uopšte potreba za angažovanjem agencija za odnose sa javnošću, imajući u vidu da u institucijama već postoje PR službe, i koji su argumenti za tako nešto?, predsednica Saveta  je odgovorila: Nikome oni ne daju argumente. Svakako da nema potrebe za uslugama agencija, pored postojećih službi, odnosno trebalo bi da se opredele za jedno ili drugo (podvučeno – Taboo).

(Ponavljajući da se, svesno ili ne, pogrešno tumači član 86. Zakona o oglašavanju jer ne postoji zabrana oglašavanja Vlade ili njenih ministarstava, koja se počesto citira, treba ponoviti da u citiranom izveštaju Saveta u kojeg je Taboo imao uvid, ne postoji ni jedan dokaz da je urađena nedozvoljena radnja, bilo kog učesnika. Efikasan dokaz je minimum na osnovu kojeg bi Savet za borbu protiv korupcije trebalo da temelj svoj rad. Možda je i tu mogući razlog što se predsednik Vlade Srbije, dr Mirko Cvetković, još nije odazvao na poziv o zajedničkom sastanku. Vrlo je verovatno da postoje mnogo ozbiljniji problemi sa kojima je suočena Srbija i koji traže njihovo razrešenje. Možda je jedan od dokaza šta Savet ili njen predsednik sebi dopuštaju, je pitanje i dat odgovor o načinu funkcionisanja službi za odnose sa javnošču, surovom istinom da ni njegova predsednica, ni novinar koji je vodio intervju, ne znaju o funkcionisanju tržišta usluga razvoja javnih odnosa. Možda se i ovde kriju mogući razlozi zbog čega Srbija gubi jednu za drugom utakmicu o formiranju pozitivnog javnog mnjenja, bilo unutar svojih granica, bilo na međunarodnoj sceni (komentar – Taboo).

 

5. 10. 2011. godine

Koliko državne institucije izdvajaju

novca za promociju u medijima

VIŠE PARA, MANJE KRITIKE

 

DANAS u izdanju od 3. oktobra, nastavlja sa objavljivanjem (prepričavanjem) delova izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije upućenog predsedniku Vlade Srbije.

 

Izdvajanje državnih institucija u Srbiji za oglašavanje u medijima na godišnjem nivou na uzorku od 50 najznačajnijih institucija od kojih je Savet za borbu protiv korupcije prikupio podatke, nije manje od 15 miliona evra. Kada se tome dodaju i sredstva koja se zvanično izdvajaju za rad medija, dolazi se do iznosa od čak 40 miliona evra za medije iz državnih izvora, što znači da medijima od državnih institucija dolazi četvrtina ukupnih prihoda od oglašavanja, navodi se u izveštaju o pritiscima i kontroli medija u Srbiji Saveta za borbu protiv korupcije.

 

... Savet ocenjuje da vlast tako dobija značajan prostor za ostvarivanje finansijskog uticaja na medije, čime se, ujedno, ostvaruje i uticaj na uređivačku politiku, kao i da se o ovim institucijama retko mogu uočiti kritički sadržaji u medijima. Prema navodima iz izveštaja, najviše sredstava medijima je plasirano upravo kroz različite vrste kampanja, koje najčešće nisu imale humanitarni karakter kako to predviđa Zakon o oglašavanju već su za cilj promociju rada i aktivnosti ministarstava.(podvučeno – Taboo).

 

Verovatno ubedljivosti radi, DANAS objavljuje i tabelu koju verno prenosimo, ne bi li se izazvala pažnja u osudi ponašanja vladinih organa ali, najverovatnije, i njihovih poslovnih partnera.


Ne stoji navod da je prekršen Zakon o oglašavanju. Iz načina pisanja novinarskog priloga ne može se razumeti da li je to primedba data u izveštaju ili autora članka. Principa radi, u VI poglavlju Zakona o oglašavanju koje glasi Oglašavanje državnih organa i organizacija, političkih organizacija i drugih organa i organizacija, član 86, stavovi 1 i 2, piše:

 

Državni organi i organizacije, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javne službe i javna preduzeća, obaveštavanje o svojim aktivnostima čine dostupnim javnosti u skladu sa zakonom.

 

Državni organi i organizacije, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave mogu da oglašavaju aktivnosti i mere koje su od značaja za građane, za većinu građana, ili za manjinsku društvenu grupu, a naročito: ...

 

Pomenuti član, kao i drugi članovi Zakona o oglašavanju  nigde ne kažu da se nisu smele realizovati i finansirati kampanje Očistimo Srbiju, Borba protiv pušenja i slično.

 

Moguće je razumeti pojedine novinske izdavače što medija planovima oglašivača nisu zastupljeni koliko bi želeli, odnosno da ostvare veći prihod od oglašavanja nego što im prema tržišnoj pozicioniranosti (prodatom tiražu, jasnoći socio-demografskih karakteristika čitalaca i drugih relevantnih informacija) pripada. Teško je razumeti a priori davanje podrške bilo kome pa makar se kritičar zvao Savet za borbu protiv korupcije, a da se novinari i njihove redakcije ne zapitaju u čemu se tu ogledaju moguće zloupotrebe, kršenje zakona, gde se tu naziru elementi korupcije i slično. Prenoseći određenu vest bez komentara ili iznošenjem svojih stavova, stvara se privid da se redakcije poistovećuju sa stavovima onih koji se citiraju i prenose bez ograde. Tu, onda, prestaje svaka novinarksa objektivnost. Koja se očekuje! (komentar – Taboo).

 

3. 10. 2011. godine

Izveštaj o pritiscima i kontroli medija u Srbiji

Saveta za borbu protiv korupcije

MILIONI EVRA IZ DRŽAVNOG BUDŽETA ZA

PR AGENCIJE

Od dvadeset dva ministarstva samo tri nisu u protekle tri

godine koristila usluge agencija – ministarstva nauke,

prosvete i državne uprave i lokalne samouprave

 

DANAS, u dvobroju subota – nedelja (1-2. oktobar) objavljuje dva naslova: prvi, na naslovnoj strani PR firme opstaju zahvaljujući državnom aparatu sa nadnaslovom Od 22 ministarstva samo tri nisu koristila usluge stručnjaka za javne odnose, i drugi, koji je verno prenet kroz naslov ovog komentara.

 

Izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije, upućen predsedniku Vlade Srbije, dr Mirku Cvetkoviću 29. avgusta, nosi naslov Izveštaj o pritiscima i kontroli medija u Srbiji.

 

U suštini, prema ukupnom materijalu u koje je Taboo imao uvid, Savet ne traži da izveštaj bude na dnevnom redu Vlade Srbije već se preporučuje održavanje sastanka članova Vlade sa (članovima) Saveta za borbu protiv korupcije, „kako bi se razmotrili problemi koji su navedeni u (ovom) izveštaju“.

 

Termin sastanka nije određen već se to ostavlja Vladi Srbije da utvrdi.

 

U pismu naslovljenog premijeru stoji: Savet za borbu protiv korupcije je na osnovu analize obimne dokumentacije pripremio Izveštaj o pritiscima i kontroli medija u Srbiji. Savet je na ovom izveštaju radio dugo, u želji da javnosti predoči što više kvalitetnih podataka, koji će precizno ukazati na suštinu problema u ovoj oblasti.

 

... S obzirom da je reč o temi koja je od suštinskog značaja za borbu protiv korupcije ...stoji u pismu gospođe Verice Barać, predsednice Saveta, uz najavu da će Izveštaj o pritiscima i kontroli medija u Srbiji Savet proslediti i OEBS-u, kao i svim institucijama, udruženjima i asocijacijama koje se bave medijima i zamoliti ih da se o tome otvori rasprava ...

 

U izveštaju samog Saveta, kao i u novinarskom prilogu o kojem je reč, pominju su mnoge firme – različitih poslovnih aktivnosti, od oglasnih agencija do spoljnog oglašavanja, te specijalizovanih preduzeća za zakup i planiranje oglašavanja u medijima, pa nije jasno otkuda isticanje PR agencija?

 

Nije jasno šta Savet kritikuje: pravo vladinih organa da uopšte posluju sa specijalizovanim agencijama, metodologiju izbora partnera, transparentnost tih konkursa koji bi trebalo da prethode poslovnoj saradnji s izabranim agencijama i preduzećima, verodostojnost pružene usluge, postignute cene i njihovu, eventualnu (ne)opravdanost, kvalitet saradnje ili šta već drugo. Ni autora novinarskog priloga u Danasu, B. Cvejić to posebno ne zanima. Osim što prenosi delove izveštaja po svom izboru (što jeste njegovo pravo), nema ni slova o suštini izveštaja i šta je cilj njegovog pisanja i razmatranja.

 

Zanimljivo je da je novinar očito pažljiv prema okruženju selekcijom privrednih subjekata koje navodi, zapravo koje prenosi iz predmetnog izveštaja, izostavio inače u Izveštaju citiranu, najveću srpsku marketinšku grupaciju.

 

S aspekta struke, očito je da ni članovi Saveta, ni potpisani novinar, ne razlikuju PR agencije (njihov korišćeni izraz) od oglasnih, do razlika između agencija i specijalizovanih preduzeća. To, na neki način, indikativno upozorava uvodni tekst članka objavljenog u Danasu:

 

Državne institucije su u protekle tri godine izdvojile najmanje 2,5 miliona evra za usluge agencija za odnose sa javnošću i privatnih produkcija. Najvredniji ugovor sa nekom državnom institucijom je u protekle tri godine imala agencija Oranž studio na 69,62 miliona dinara u prošloj godini, a za njom Morfeus grupa na 47,2 miliona dinara u 2009. godini. Obe agencije su bile angažovane za akciju „Očistimo Srbiju“ Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, navodi se u izveštaju o pritiscima i kontroli medija u Srbiji Saveta za borbu protiv korupcije.

 

I pored najbolje volje i izražene naklonosti prema Savetu, njegovoj ulozi a pogotovu kada su njegovi članovi u pitanju, nije shvatljiva moguća korelacija između naslova izveštaja i njegovog sadržaja. Sve učesnike na tržištu marketinških usluga u Srbiji zanima da se otklone moguće ili uočene devijacije, zloupotrebe, nejasnoće, do stavljanja na stub srama sve one koji to zaslužuju.

 

Primer nesrećnih formulacija iz samog izveštaja, kojeg je i novinar izabrao da obogati svoj prilog, možda je i sledeći: ...Kada se ovi iznosi uporede sa ukupnim godišnjim prihodima tih agencija, može da se zaključi da jedan broj njih posluje zahvaljujući državnim institucijama, a ne tržištu! (znak čuđenja – Taboo. Evo i zbog čega.)

 

Gordana Suša, u svojoj kolumni u Blicu od 1. oktobra, u novinarskom prilogu pod naslovom Of-šurovanje, u svojevrsnom kolažu – od problema s usvajanjem Medijske strategije , vlasničke strukture pojedinih medija, dotiče i izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije:

 

Ima li monopola i koncentracije, kako ministarstva angažuju privatne firme, koje su kom ministarstvu omiljene ili kako se troše pare poreskih obveznika, ne, naravno, na informisanje, već na lične promocije ministara. Pominju se desetine miliona evra ... Pošto je ovaj izveštaj poslat tužilaštvu (o tome Verica Barać ne obaveštava premijera Vlade Srbije u već citiranom pismu – primedba Taboo), evo prilike da reaguje, a kako ima i onih koji smatraju da se delovi zasnivaju na najobičnijim tračevima, eto prilike da ga demantuju.

 

Nije baš najjasnije zbog čega Gordana Suša ističe da ministarstva angažuju privatne firme. A koje bi to trebalo? I da li postoji u državnom ili javnom vlasništvu bilo koji oblik marketinških agencija?

 

Uz sve uvažavanje, naročito prema Savetu za borbu protiv korupcije i njegovim članovima, ružno je što Savet odmah obaveštava javnost o sadržaju svog izveštaja koji je, na žalost, toliko površno napisan i manjkav da se ne može čak ni naslutiti šta je to što bi Vlada trebalo da uradi, napisanog više na insinuacijama nego na faktima, i koje bi to trebalo da budu poruke i preporuke!

 

30. 9. 2011. godine


AFOKRIZAM NEDELJE

(Objavljuje se petkom)

 

Ko se busa kosovskom grudom mrvi zemlju.

 

Ilija Marković

 

28. 9. 2011. godine

BEOGRADSKI SAJAM PREUZIMAJU

GRAD I PKS

Privredna komora Srbije želi 49 osto

kapitala i pravo da postavlja menadžment. Razmišlja se i o izgradnji marine, pristaništa, hotela

 

 

POLITIKA od 27. septembra, vrlo verovatno, nastavlja sa realizacijom projektovanog formiranja javnog mnjenja koje bi, a to se najverovatnije očekuje, pozitivno reagovalo na odluku da Beogradski sajam preuzmu Grad Beograd i Privredna komora Srbije . Sagovornik novinara je Saša Vlaisavljević, poznat kao politički kadar koji je trebalo ne tako davno  da reorganizuje JAT .

 

„Beogradski sajam mogao bi do kraja 2011. da pređe u ruke grada, dve i po godine otkako je to, posle neuspelog tendera za njegovu prodaju, najavljeno kao prelazno rešenje. Suvlasnik će, ako dosadašnji pregovori dovedu do konačnog dogovora, biti Privredna komora Srbije. U toj instituciji kažu da je njihov predlog da im pripadne 49 osto kapitala, dok bi većinski deo bio prepisan gradu.

 

...Bez obzira što cilja na poziciju manjinskog vlasnika, PKS ne namerava da bude neprimetan partner. Komora je već tražila od grada da dobije pravo da postavi novi menadžment. Ostali zaposleni u sajmu ne moraju da se brinu pošto se planiraju velike investicije i pre bi se, kaže Saša Vlaisavljević, potpredsednik PKS-a, moglo razmišljati o novim radnim mestima nego otpuštanjima (podvučeno – Taboo, jer je građanima Srbije ovaj primer izjave već poznat kao svojevrsna politička floskula, počesto korišćena u tzv. tranzicionim tokovima!).

 

... Sajam sada ima 75 odsto prihoda od svega šest smotri koje spadaju u prvu klasu, a godišnje organizuje više od 35 priredbi.  Nije problem u broju sajmova. već u kvalitetu manifestacija i  (u) tome koliko imaju radnih dana. PKS može na bazi reciprociteta da organizuje stalne postavke sa zemljama sa kojima imamo najveći obim razmene i sa kojima je komora potpisala sporazume o saradnji.

 

(U dosadašnjim napisima, intervjuima sa predsednikom PKS i drugima, čak ni u aluzijama nema reči o sudbini PKS, zapravo i njenim zaposlenima, imajući u vidu pre dve godine, burno i preko noći, usvojen Zakon o PKS kojim se predviđa njeno gašenje sa 31. decembrom naredne godine. Sa druge strane, zanimljivo je da se niko, bar do sada, ne pita na osnovu kojih istraživanja sajamskog tržišta je moguće povećati broj tzv. sajamskih priredbi prve klase (novi pojam u marketingu!) i kako će stalne postavke privrede stranih država doprineti poboljšanju poslovanja Beogradskog sajma.

 

Navod potpredsednika PKS da su u ovoj godini organizovali više od 15 nastupa srpske privrede na velikim međunarodnim sajmovima niko ne dovodi u pitanje! A niko, bar javno, ne postavlja pitanje o efikasnosti tih nastupa. Da li to znači da nam je povećan izvoz u tim zemljama? Kada su nastupi srpske privrede na međunarodnom tržištu, niko ne postavlja pitanje o paralelnoj instituciji – Agenciji SIEPA, i da li su tu mogući integrativni faktori.

 

Biće da je ipak u pitanju blagovremeno traganje za uhlebljem sadašnjih kadrova PKS a ne rešavanje višedecenijskog akutnog problema srpske privrede – njenog osposobljavanja za tržišnu utakmicu. (Komentar – Taboo)

26. 9. 2011. godine

MNOGO VAM HVALA ŠTO NE DOLAZITE
Najava sezone Beogradske filharmonije
hit na Fejsbuku i u srpskoj štampi

 

            Skoro svi štampani mediji (Politika, Blic, Danas, Novosti, Press, Kurir ...), kao i pojedine TV stanice, dan-danas polemišu da li je akcija Beogradske filharmonije sjajan primer kako se organizuje društveni događaj koji izaziva pažnju ili je to svojevrsni skandal imajući u vidu strukturu gostiju po kafićima i restoranima koji su locirani u „Silikonskoj dolini“ u Ulici Strahinjića Bana u Beogradu

 

            Za one kojima je to promaklo, pet gudača, članovi ansambla Beogradske filharmonije izveli su svojevrsni perfomans. U svečanim frakovima, s notama na stalcima, odsvirali su trominutni džez, nakon čega su razdraganoj publici zakiselili osmehe raširivši transparent sa jasnom porukom „Hvala što ne dolazite! (Blic od 7. septembra).


Na stranicama dnevnika Danas još traje polemika o pristojnosti, odnosno bravuzornosti pravog pi ar događaja.

             Glavni urednik nedeljnika Vreme, Dragoje Žarković, u svojoj stalnoj kolumni na stranicama Danasa (8. septembar), komentariše: Uprava Beogradske filharmonije pokazala je da ima talenta. Pet gudača u „Silikonskoj dolini“ i poruka gostima kafića – „Hvala što ne dolazite!“, bili su dovoljni da se o Filharmoniji više priča nego o njihovom gostovanju u Dubrovniku. Javnost se podelila za i protiv. Na društvenim mrežama vodi se polemički rat. Kad i gde će biti sledeći muzički udar? Predlažem hol Skupštine Srbije.

 

            Satiričar Bojan Ljubenović, na stranicama Večernjih novosti, u okviru svoje stalne rubrike TRN, Tako reći nezvanično, piše pod naslovom APEL: Molimo članove Beogradske filharmonije da se ubuduće najave pre nego što zasviraju ispred nekog beogradskog kafića. U suprotnom bi naša omladina mogla da doživi kulturološki šok od kojeg se dugo ne bi oporavila.

 

            Vladimir Đukelić, vođa kreativnog tima Fondacije beogradske filharmonije u izjavi koju je dao Blicu 7. septembra, kaže:

 

            Ovaj virtuelni marketing je promocija početka nove sezone, za koju su gotovo sve karte već rasprodate, tako da cilj nije bila sama prodaja, već smo želeli da usmerimo pažnju ka klasičnoj muzici, koja može da bude provokativna, intrigantna, emotivna kao i pop kultura. Umetnost mora nositi u sebi poruke koje će ljude motivisati da razmišljaju na određene teme.

 


Ivan Tasovac,
generalni direktor Beogradske filharmonije laureat je nagrade Marketinška ličnost 2010. godine. Redakcija časopisa Taboo, organizator profesionalne manifestacije Marketinški događaj godine, sa zadovoljstvom konstatuje da je i ova publicistička aktivnost Beogradske filharmonije dosledan nastavak dosadašnjih koje su obeležile nekoliko proteklih godina.

23. 9. 2011. godine

Afokrizam nedelje

(objavljujemo petkom)

 

OBAVEŠTENJE

 

Dragi građani, upravo nam je javljeno da u Evropsku uniju nećemo ući do 2019. godine. Dok ne smislimo neko alternativno predizborno obećanje možete se nadati nečemu po svom izboru.

 

Autor: Bojan Ljubenović

(Rubrika TRN, Tako reći nezvanično,

u dnevnoj novini VEČERNJE NOVOSTI)

 

23. 9. 2011. godine

REKLAME U SANDUČIĆIMA UBUDUĆE UZ SAGLASNOST STANARA

 

POLITIKA od 22. septembra, pod ovim naslovom informiše javnost da je INFOSTAN pozitivno odgovorio na zahtev poverenika za informacije od javnog značaja, Mihajla Šabića, da neće više uz svoje uplatnice slati i reklamni materijal privatnih firmi na adrese građana.

 

Takvu odluku (izveštava POLITIKA) javno preduzeće donelo je juče (21. septembra – primedba Taboo) poslednjeg dana roka koji im je Rodoljub Šabić ostavio da preduzmu mere posle njegovog upozorenja da je ta njihova praksa nezakonita. Uprkos tome što su ranije tvrdili da se u njihovim postupcima ništa ne kosi sa zakonom, INFOSTAN je saopštio da će postupiti po navodima Šabićevog upozorenja.

 

(Naizgled bezaslen problem, ovo je dobar primer kako se organizovano javno mnjenje može usprotiviti bilo kome. Još ako u tome dođe do sinhronizacije sa sredstvima informisanja, pobeda – ostvarenje ciljeva ne bi trebalo da se dovodi u pitanje. U ovom slučaju Večernje novosti i Politika, koje su prepoznale aktuelan problem, sjajno su doprinele razrešenju, samo naizgled, običnom problemu „malih ljudi“. Komentar – Taboo).

23. 9. 2011. godine

USPEŠNO POSLOVANJE ZADOVOLJSTVO SA RAZLOGOM

 

Nedeljnik NIN od 22. septembra, u okviru svoje rubrike „Businnes club“ (vrlo verovatno, plaćenog prostora za ekonomski publicitet koji nije tako označen, a to je postala praksa kod većeg broja izdavača periodične štampe, bez obzira što je Zakon o oglašavanju i tu precizan – primedba Taboo),objavljuje razgovor sa Snežanom Miljanić, generalnom direktorkom Beogradskog sajma.

 

„... Beogradski sajam, kao važan partner proizvođačima i kupcima, zauzima ključno mesto tržišne komunikacije, poslovne i partnerske saradnje ne samo u Beogradu i Srbiji, već u čitavom regionu. Sajamske manifestacije u Beogradu, po sadržaju izlagačkih programa, brojnosti izlagača i prisustvu vodećih svetskih kompanija, kao i po interesovanju posetilaca i poslovnih partnera, predstavljaju najveće sajamske priredbe u okruženju.

 

..        „Zbog dugog ciklusa svetske ekonomske krize, početak ove godine bio je težak, kako za organizatore tako i za izlagače. Beogradski sajam je nastavio da prati najsavremenije svetske trendove u sajamskom poslovanju, da razvija moderne izlagačke strategije i stilove nastupa, kao i novi dizajn izlagačkog prostora, kako bi izlagačima pružio najbolje uslove za prezentaciju njihovih proizvoda i usluga. To je svakako doprinelo da smo u prolećnom izlagačkom konceptu uspešno organizovali svih petnaest planiranih manifestacija.“

 

(U prvom polugodištu ove godine Beogradski sajam je ostvario dobre poslovne rezultate koji su veći od polovine poslovnog prihoda u 2010. godini. Ostvareno je preko 680 miliona dinara, dok sama dobit iznosi oko 35 miliona dinara. Ne kriju li se, možda, i u ovome razlozi što se Privredna komora Srbije (PKS) i Skupština grada Beograda trude da pretvore sajam u tzv. komunalno preduzeće, pogotovu imajući u vidu svojevremeno izglasan zakon da komorski mehanizam, ovako kako je sada ustrojen, od 1. januara 2013. godine prestaje da funkcioniše (komentar – Taboo).

21. 9. 2011. godine

REKLAME U SANDUČETU

NEZAKONITE BEZ SAGLASNOSTI VLASNIKA

 

Bez obzira na upozorenje poverenika za informacije od javnog značaja, u INFOSTANU smatraju da ne zloupotrebljavaju lične podatke korisnika

 

 

POLITIKA, u jučerašnjem broju (20. septembar) na skoro dve trećine novinske strane, posvećuje pažnju sve učestalijoj pojavi koja izaziva nezadovoljstvo građana. Kako se time nanosi i šteta samim oglašivačima čega nisu uvek dovoljno svesni a, kada postanu, ume biti kasno i sa značajnim posledicama (komentar – Taboo), i pored toga što je ova tema razmatrana sa pozitivnom konotacijom, komentarišući pisanje VEČERNJIH NOVOSTI od 7. septembra (članak Sandučići puni pica i majstora), nastavljamo sa aktuelizacijom ove pojave.

 

Politika piše: „Rok koji je Rodoljub Šabić , poverenik za informacije od javnog značaja, dao „Infostanu“ da preduzme mere posle njegovog upozorenja da je nezakonita praksa tog javnog preduzeća da na adrese građana, uz svoje uplatnice, šalje i reklamni materijal privatnih firmi – ističe sutra (21. septembra – primedba Taboo), a „Infostan i dalje ćuti. U toj kući još taje i to koliko su zaradili od zasipanja građana propagandnim lecima.

 

... Šabić je u nedavnom saopštenju naveo kako je skrenuo pažnju „Infostanu“ da je korišćenje podataka korisnika u svrhe koje se ne tiču naplate .... nezakonito.

 

... Moja (Šabić) su ovlašćenja ograničena i ovog puta sam, zato što sam primio predstavku koja se odnosi na njih, istraživao samo „Infostan“. Ali isto rade i mnoga druga javna komunalna preduzeća i zato sam u saopštenju upozorio i njih.

 

Politika objavljuje i zanimljiv antrfile pod nazivom Lek za reklamnu lavinu: Zabranjeno ubacivanje reklamnih i komunalnih publikacija u sandučiće zgrade. U potpisu Skupština stanara!

 

Takav recept za blokadu lavine marketinškog materijala preporučuje i u sektoru tržišne inspekcije Ministarstva poljoprivrede i trgovine.

 

 Akcija građana je normalna reakcija samoodbrane. U uređenoj zemlji to ne bi trebalo da bude posao građana. Ti isti građani i te kako plaćaju neke koji bi to trebalo da rade (komentar – Taboo).

21. 9. 2011. godine

ZLATNI STANDARD I PRAVILA U BIZNISU

 

PRIVREDNI PREGLED od 19. septembra objavljuje zanimljivu informaciju iz Privredne komore Srbije da će prevod Marketinškog kodeksa Međunarodne trgovinske komore ICC (kod nas se koristi kratica MTK – primedba Taboo) biti uskoro postavljen na zvaničnom sajtu ove asocijacije.

 

„... Kodeks MTK o oglašavanju i marketinškim komunikacijama predstavljen je prošle nedelje i postao je dostupan na globalnom nivou. On postavlja pravila za ono što je dozvoljeno i što nije dozvoljeno u marketinškoj problematici, kao i opredeljenost poslovne zajednice u svim sektorima svetske privrede da se odgovorno odnosi prema marketingu i oglašavanju, kaže se u saopštenju PKS. Ovaj pasus, izvorno prepisan, treba uslovno prihvatiti – prevodilac ne poznaje terminologiju a pisac saopštenja zna pisati ali, očito je, ne poznaje dovoljno ovu materiju (komentar – Taboo).

 

... Nova zaštita za korisnike interneta i detaljno razrađeni standardi za učesnike na tržištu koji obavljaju prodaju, naglašeni su u novoj verziji Kodeksa o globalnoj marketinškoj praksi.

 

... Kodeks predstavlja i osnovu za nacionalne samoregulacione sisteme, kojima se prati marketinška praksa i obezbeđuje lak pristup potrošačima koji imaju reklamacije kao i ponovno razmatranje problematike.

 

... Konsolidovani Kodeks ICC (MTK) je prihvaćen kao zlatni standard za samoregulisanje.

 

Kako bi ovaj kodeks bio dostupan svima, napravljen je vebsajt: www.codecscentre.com (ne kaže se od strane ICC ili PKS – primedba Taboo), koji je posvećen samoregulaciji na svim nivoima – globalnom, regionalnom i nacionalnom. Koristiće ga poslovni ljudi, donosioci propisa, tela za samoregulaciju, akademski krugovi i potrošači.

19. 9. 2011. godine


Novak Đoković

PRED POČETAK NAPLATE

Prvo mesto na ATP listi i istorijska sezona tek treba da budu potvrđeni komercijalnim uspehom,ali kakve to ima veze sa životom

u Srbiji

 

            VREME, nedeljnik od 15. septembra, objavio je, zaistinski, sjajan i analitički novinarski komentar iz pera Slobodana Georgijeva.

            S. Georgijev, na jasan ali i vrlo diskretan način, odaje duboko i iskreno priznanje porodičnoj Kompaniji Femili sport koja je mnogo uradila , više na samoodricanju, upornosti, instiktima i „površnom“ analizom rada drugih (ovaj poslednji navod pažljivo i, svakako, dobronamerno shvatiti (primedba – Taboo).

            S. Georgijev mnogo toga mudro i dobronamerno konstatuje, upozorava i, na na neki način, savetuje upotrebu nekih od mogućih poteza.

            Evo poneki od izvoda autora, novinara Georgijeva:

            „...Vrhunski sport i način na koji se u njemu zarađuje novac, može da bude dobar pokazatelj i za obične ljude. Dve kategorije uspevaju da na tržištu, dakle, van terena, naplate ono čime izazivaju divljene na terenu: istinske lepotice i velemajstori sporta.

            Pogledajte tenis: godinama unazad najviše zarađuju, prema listama koje američki magazin „Forbs“ objavljuje svakog leta, Marija Šarapova i Rodžer Federer. Šarapova, svakako nije najbolja koja je igrala tenis, zapravo, daleko je od tog kluba, poslednjih sezona ne igra značajnu ulogu jer je bila dugo povređena, ali uspeva da zaradi preko 24 miliona dolara godišnje, od čega najmanji deo čini novac zarađen na turnirima.

            U poslednjih godinu dana Federer je imao najslabije rezultate još od 2002. godine, ali ga to nije sprečilo da na račun svog imena i dokazanog majstorstva, aure najvećeg igrača svih vremena, zaradi više od 47 miliona dolara između jula 2010. do jula 2011. godine.

            „... Pored toga, osim u državama gde narod zaista nema drugo šta da radi nego da gleda mečeve koji traju satima, tenis nije nešto što ima visoke tv rejtinge i u tom smislu nije lukrativan sport.

            Gde je tu Novak Đoković, mladić sa prebivalištem u Monte Karlu i trenutno najbolji teniser na svetu, i zašto izgleda da se njegov „komercijalni kapacitet“ prepoznaje u najvećoj meri kao „lice nove Srbije“ – prema shvatanju u Srbiji – a ne i kao lice za koje bi jedan „žilet“ dao milione dolara za pojavljivanje u njihovim reklamnim kampanjama? A Novak ima izrazito oštru bradu.

            Superiornost koju je ove godine pokazao na svim podlogama, još uvek nije naplatio kod velikih sponzora.

            „... Đoković skoro da u potpunosti živi od svog rada, a na „ime“dobija znatno manje od svojih konkurenata.Od njega, na polju reklama i unosnih ugovora više zarađuju i Endi Mari i Endi Rodik, koji su daleko iza po rezultatima, ali je njihovo ime prepoznato kao značajno u svetu oglašavanja. Đoković, koji je u poslednje četiri godine u apsolutnom svetskom vrtu, nije još uvek uspeo da zagrebe sa stola velikih kompanija koje svoje brendove vezuju za ime vrhunskih ili lepih sportista i sportiskinja.

            „... Sa druge strane, fizička superiornost koju demonstrira poslednjih godinu dana, koja ga je dovela do pozicije „Nea svetskog tenisa“ (Nadal je agent Smit iz trilogije Matriks), nešto je na čemu će agencije, koje se bave prodajom njegovom imena, još morati da rade. Zvuči i zgleda sjajno kada vidimo da Novak igra kolo na velikoj američkoj televiziji kod Džeja Lenoa, ali to neće prodati ni sprsku šljivovicu ni već pominjani Žilet.

            „... Porodična posla: Izgleda da je Novak pozajmio deo svoje harizme porodičnom preduzeću, što je na liniji ranije izjave njegovog oca Srđana da su svi njegovi uspesi zapravo delo kolektiva porodice/familije Đoković, što nije novost u svetu, naročito u tenisu....

            (Verujući u dobronamernost vlasnika i izdavača nedeljnika VREME, te samog novinara zbog povrede autorskog prava jer smo, integralno, preneli više od 30% dozvoljenog teksta a bez prethodng pitanja, da li je jedno od mogućih rešenja da porodica, kroz svoju Kompaniju Femili sport, prihvati ruku saradnje neke od nacionalnih marketinških agencija ili od onih koje su već organizovani deo multinacionalnih agencija. Ili, da bar izabrana nacionalna agencija, u ime i za račun Kompanije Femili sport , prihvati konsultantske usluge nacionalne marketinške agencije i njene pregovaračke sposobnosti u odabiru, usmeravanju i kontroli multinacionalnih agencija koje to, zaistinski, umeju da rade.

            Sigurni smo da bi, tada, i druga polovina „tasa“ bila izdažnije napunjenja, u početku bar izravnata a, potom, u u „pretezanju“ nad samim prihodima zarađenih na terenu.

            Pre svega, samom Novaku Đokoviću,pa i čudesnoj – plemenitoj – porodici i ljudima okupljenih oko Kompanije Femili sport, i nisu potrebni problematični aranžmani tipa sa Ministarstvom ekologije i učešća u kampanji Očistimo Srbiju, nezgrapno izvedene i sa nepotrebnim asocicijama, punih kontra efekata.

Pančevo, 19. 9. 2011. godine


TRGOVINSKE MARKE

 

            VEČERNJE NOVOSTI od 15. septembra objavljuju novinarsku vest o prodoru tzv. privatnih robnih marki koje lansiraju trgovinski lanci. Pre dvadesetak godina na prostorima bivše Jugoslavije to je započeo slovenački (ljubljanski) MERCATOR. Sada je to sve masovnija pojava u kojoj trgovci, glumeći zaštitu nevinih potrošača izrazito oslabljene kupovne moći, ostvaruju uvećanu zaradu. Jasno, na štetu proizvođača.

            Vest glasi:

            MERKATOR je na sprskom tržištu razvio trgovinske marke sa lokalnim i inostranim proizvođačima, i do sada u svoje objekte MERKATOR i RODA uveo više od 950 proizvoda, raspoređenih u 10 linija.

            Učešče proizvoda trgovinskih marki domaćih proizvođača iznosi 80 odsto – kažu u MERKATORU. U prvoj polovini ove godine najprodavaniji artikli (pod imenom trgovinske firme – primedba – Taboo) trgovinske marke su šećer, ulje, ajvar, kompoti, zamrznuta testa, tost hleb, masline, brašno, jogurti.

            Na tržištima na kojima posluje MERKATOR nalazi se značajan broj proizvoda iz Srbije. Tako u MERKATOROVIM objektima u regionu mogu da se kupe i srpski proizvodi – mlečni, konditorski i suvomesnati, zamrznuto voće i povrće, ali i čajevi, osvežavajuća pića, zimnica ...

            (Pod pretpostavkom da su faze razvoja tržišta bile: industrijska pa potrošačka, da li bismo sada mogli da kažemo da je doba trgovine? Da nam ona, svojom politikom asortimana i, najčešće, monopolnim ponašanjem, vodi (određuje) politiku asortimana kojeg će držati u svojim prodajnim mestima, da tako, na vrlo jasan način, odlučuje ko će od proizvoda uopšte opstati a kojima će „zagorčavati“ život što vode svoju tržišnu autonomnost i po kojoj ceni će platiti tu neravnopravnu tržišnu utakmicu.

            Sa druge strane, trgovac najneposrednije utiče na više nego skučeni odabir od strane potencijalnog potrošača.

            Ono što je, možda, najbitnije, uvođenje tzv. privatnih marki direktno dovodi u pitanje dugoročne i skupe investicije od strane proizvođača u stvaranju čuvenih ili nesumnjivo poznatih robnih marki.

            Ako, u mnogim slučajevima, zahvaljujući obaveznosti isticanja deklaracije na kojoj bi trebalo da se nalazi i ime proizvođača, kupac može da poveruje da je sadržaj pakovanja potpuno isti „originalnim“ pakovanjima proizvođača. Iz toga sledi mogući zaključak da potrošač nije baš toliko lud da plaća originalni proizvod skuplje zbog „skupe“ ambalaže i tržišnih napora u stvaranju robnih marki (na primer, oglašavanja i puvliciteta) kojima je cilj, između upravo u stvaranju mosta poverenja između proizvođača i potrošača, do emotivnog odnosa koji bi trebalo da bude obostran!

            Prviatne marke, u suštini, dovode ili mogu da dovedu u pitanje postojeću marketinšku filozofiju jer, ako će, uslovno rečeno, trgovci biti krajnji pobednici, nema potrebe za mnogim marketinškim funkcijama od strane proizvođača. Čak se i poneki instrumenti marketinga dovode u pitanje.

            Postoji još jedna spoznaja. Koja ne veseli!

            Naši naučni radnici, uglavnom oni kojima je marketing u trgovini prevashodna preokupacija, u mnogim javnim nastupima i kroz pisane reči, podržavaju prodor privatnih marki.

            Drugi profesori marketinga i srodnih delatnosti, nisu digli svoj glas, hajde da kažemo – razuma. Piter Draker je tvrdio da je dugoročnost sukus uspešnog poslovanja. A to znači proizvoditi i prodavati pod svojim imenom – svojom robnom ili uslužnom markom. A da bi u tome bili uspešni, učesnici na tržištu ih moraju upoznati, poznavati. I respektovati!

            A sa anonimnom firmom i anonimnim proizvodima dugoročnost se ne može postići.

            Možete li da zamislite COCA-COLU, bambijevu PLAZMU i mnoge druge proizvode u „neutralnoj“ ambalaži? (Komentar – Taboo.)

16. 9. 2011. godine


 

Afokrizam nedelje

(objavljujemo petkom)

 

Duboko je zagazio u politiku. Baš se oseća!

 

Autor: Aleksandar Čotrić

PROVERITE DEKLARACIJU „BARNI“ BISKVITA

Ne verujte reklamama

16. 9. 2011. godine

DANAS od 14. septembra objavio je redovni mesečni dodatak POTROŠAČKI REPORTER (broj 59, www.apos.org.rs). Na udarnom mestu je članak o kojem je reč sa slikom spornog proizvoda. Prenet je iz slovenačkog časopisa za potrošače VIP (Saveza potrošača Slovenije), u kojem se dovodi u pitanje korektnost informacija za proizvod Barni, slogane i propagandne tekstove koji se koriste u oglasnoj kampanji.

Uz napomenu da je slovenački časopis članak na ovu temu objavio maja ove godine i konstatacije da je ova poslastica veoma popularna i kod nas i (da) je često gledamo u reklamama, tekst glasi:

Proizvođač „Kraft Foods“ u reklamnim porukama naglašava da je proizvod hranljiva užina za dete i da predstavlja izbalansiran obrok.

Slovenačke kolege međutim ističu da „Barni“ sadrži 33% različitih vrsta šećera (sećer i glukoza – fruktoza sirup), stoga ne može biti adekvatan, hranljiv i uravnotežen obrok. U jednom „Barni“ medvediću od 30 grama, količina šećera prelazi sve preporučene dnevne doze za taj uzrast. Što se hranljivosti žitarica tiče biskvit sadrži 1,1% od preporučene doze vlakana, dok je količina kalcijuma nepoznata. „Barni“ takođe sadrži 14,5% masti, što znači da u jednom biskvitu ima 4,35 g masti, što je mnogo više nego u punomasnom mleku.

Koliko je „savršen za decu“, kako tvrde u reklami?

(Ne upuštajući se u moguću tačnost navoda, i ovaj, u suštini, poslovni slučaj, nameće pitanje kao dilemu: da li angažovana marketinška ili oglasna agencija može da radi na proizvodu ili usluzi a da sama nije sigurna da li je proizvod koristan za potrošače? Ovo je još jedan od priloga naporima da na tržištu marketinških usluga nedostaju regule – od samoregulative o oglašavanju do jasnih zakona i preciznije uloge tržišnih inspektora, kada je oglašavanje u pitanju. (Komentar – Taboo).

KREDITI ZA BIZNIS IDEJE

16. 9. 2011. godine

POLITIKA od 15. septembra objavila je vest pod gornjim naslovom. Radi se o inicijativi ERSTE BANKE i NACIONALNE SLUŽBE ZA ZAPOŠLJAVANJE da raspiše konkurs za „Superstep“kredit za pokretanje sopstvenog biznisa.

„... izabranima će biti odobreno deset omladinskih kredita za samozapošljavanje, u pojedinačnom iznosu do 500.000 dinara. Odluka će biti doneta u roku od mesec dana od završetka konkursa, a za sve kandidate koji budu ispunili osnovne kriterijume banka i NZS organizovaće dvodnevnu obuku u Beogradu, Novom Sadu i Nišu (ne kaže se ništa o mogućem predmetu obuke – primedba Taboo), posle koje će polaznici moći da podnesu zahtev za kredit.“

„... Da bi neko mogao da konkuriše za ovaj omladinski kredit moraće da podnese i biznis plan, a prioritet pri odobravanju kredita imaće poslovne ideje koje imaju inovativan karakter ili doprinose rešavanju nekog od društvenih problema.“(podvučeno – Taboo)

(Nije tako davno bilo kada su mnoge obrazovne ustanove i drugi organizovali jednodnevne i dvodnevne seminare o načinu pravljenja Biznis plana. Neki od njih „začinjavali“ su ozbiljnost svojih naučnih i stručnih znanja, dodeljujući kojekakve diplome o uspešnom pohađanju (!) seminara.

Tako i ovde, u nameri ERSTE BANKE koja jako insistira na korporativnoj odgovornosti, pojmu koji je nastao u tranzicionim tokovima i koji, prema različitim izvorima i interpretacijama, svašta predstavlja. Ali, zaistinski, pričajući o tome ostvaruje se zavidan publicitet, naročito u štampanim medijima.

Bilo bi divno kada bi se spoznalo kako se vrednuje poslovna ideja? Kako se dokazuje ideja s aspekta spremnosti tržišta da prihvati novi proizvod ili uslugu? Kako se ocenjuju njene ekonomske vrednosti – imajući u vidu odnos ponude i potražnje istih ili sličnih proizvoda ili usluga? I, što je, možda, najvažnije, kako se ocenjuje moguća visina prodajne cene koja se može postići a da bude profitabilna?

I, malo cinizma radi. Kako se može odrediti koja je to poslovna ideja koja ima inovativan karakter ili (da) doprinosi rešavanju nekog od društvenih problema?

Da budemo precizni: zbog čega bi privrednici vodili računa o rešavanju bilo kod društvenog problema? Zar to nije problem i zadatak nekih drugih?

Utehe radi, ocena ove vesti biće veća nego što zaslužuje. Stimulisaće mlade da razmišljaju, da pišu, da budu okupirani vizionarstvom i mogućom misijom svoje uloge na tržištu svoje države.

A i članovi komisije (koji će, verovatno, proučavati dobijene projekte), radiće i na sebi – edukujući se. Da im mangupi ne bi uvalili ideju o autoperionici locirane na trećem spratu prizemne kuće! (Skoro bilo u jednom našem gradu. I uzeće im pare!)

Kada je lepota srpskog jezika u pitanju, da li bi se biznis plan mogao nazvati „poslovnim planom“? Komentar – Taboo.)

POMOĆ ZA IZVOZNI MARKETING PREDUZEĆA

16. 9. 2011. godine

PRIVREDNI PREGLED od 13. septembra objavljuje vest o kontinuiranim aktivnostima SIEPE, Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije (na čijem čelu je direktor sa liste deset najplaćenijih direktora raznoraznih agencija u Srbiji – primedba – Taboo).

„SIEPA je 19. avgusta objavila poziv privrednicima za učešće u 12. krugu dodele sredstava iz tog programa u cilju jačanja međunarodne konkurentnosti srpske privrede. U prvih 10 krugova programa isplaćeno je više od 350 miliona dinara, dok 169 kompanija i osam udruženja iz 11. kruga imaju rok da do decembra povuku odobrenih 133,1 miliona dinara. Od početka programa, sredinom 2006, sredstva su odobrena za 1005 preduzeća od ukupno 1600 prijavljenih. Aktivnosti koje mogu biti podržane su individualni nastup kompanija ili udruženja na inostranim sajmovima, otvaranje predstavništva na stranim tržištima, nastup kompanija u okviru organizovanih privrednih poseta na inostranim tržištima, internacionalizacija proizvoda (ma šta taj pojam značio – primedba Taboo) kroz jačanje konkurentnosti (istraživanje tržišta, sertifikacija proizvoda i upravljanja kvalitetom), kao i jačanje marketinških kapaciteta (ista primedba).

(Postaje nejasno zbog čega ove aktivnosti svakog privrednog subjekta plaćaju građani ove zemlje kroz razne poreze i doprinose?

Ovih dana mnogi štamšani mediji objavili su vest o nastupu naših privrednika na sajamskoj priredbi u Moskvi, a u organizaciji SIEPE. Među dvadesetak izlagača dominiraju proizvođači, prerađivači voća i povrća i trgovci ovim robama. Uglavnom svako za sebe. Fizički obim proizvodnje pojedinih firmi je adekvatan apsorpcionim potrebama jednog moskovskog kvarta! Ša zar to građani treba da plaćaju? Zar to nisu osnovne privredne funkcije – osvajanje tržišta, kroz kanale distribucije do krajnjeg potrošača. Od Lisabona, do Vladivostoka! Umeš da prodaješ ili ne? To je sukus uspešnosti jednog privrednika. (Komentar – Taboo.)

REKLAMA OGLAŠAVA PREVARU

Pojedine poslovne banke naplaćuju visoke kamate za kupovinu kreditnom karticom na rate

Sa prvim računom stiže i nalog za naplatu koja iznosi pet odsto ili minimum 500 dinara

16. 9. 2011. godine

VEČERNJE NOVOSTI od 14. septembra tako objašnjavaju (ne)tržišno poslovanje pojedinih banaka, a da ne pružaju ni jedan dokaz. Osim navoda da je Centru za zaštitu korisnika Narodne banke Srbije u prva tri meseca ove godine pristigla 41 pritužba, ali bez komentara da li je koja i usvojena, odnosno da li je sankcionisan oglašivač, u ovom slučaju bilo koja od mnogih banaka koje oglašavaju ovaj oblik korišćenja kreditnih kartica?

„Pojedine banke se reklamiraju da ne zaračunavaju kamatu na kreditne kartice kojima se plaća na rate, ali kada stigne prvi račun, korisnik bude neprijatno iznenađen naknadom koju treba da uplati. I pored toga što su po zakonu u obavezi da ono što nude u oglasu moraju i da primene u praksi, neke banke su spremne da rizikuju visoke kazne i da potencijalnim klijentima i ne ponude baš ono što su reklamom najavile.“

Oglasne poruke su, manje-više, bar većine banaka, korektno urađene. Osnovni apel u njima nije dovoljan za čitanje i donošenje odluke. U socijalnoj bedi u kojoj smo (i ne samo u njoj!) ne čitamo celu poruku koja, obično, glasi: za dalje informacije pozovite naš kol centar ili tako nekako.

A valjda ljudi imaju i logički tok razmišljanja: pa nisu valjda shvatili da je kredit besplatan? Možda bi oglašivači i angažovane agencije mogle da nađu bolji metod saopštavanja ponude. Ili, zamislite istraživanje među korisnicima bankarskih usluga sa pitanjem da li znaju šta je to kol centar i koja je njegova uloga, odnosno šta sve mogu da pitaju pre nego se odluče da posete banku. Makar bila i u komšiluku! Pretpostavljam da bi dobijeni rezultati takvog istraživanja bili iznenađujući za bankare i njihove marketinške sektore. (Komentar – Taboo

Banje i planinski centri najposećenija turistička mesta u ovoj godini

NAJVEĆI PROBLEM MARKETING

Pančevo, 15. septembar 2011. godine


PRIVREDNI PREGLED od 6. septembra nastavlja da posvećuje pažnju razvoju turizma (i po tome se uveliko razlikuje od drugih dnevnih novina – primedba Taboo).

U citiranom članku analizira se poslovanje turističke privrede u Srbiji u prvih šest meseci ove godine.

Agencija BETA koja je autor priloga, citira TOS (Turističku organizaciju Srbije) da je za promociju turizma najveći problem marketing koji nije dovoljno jak, ali da problem predstavlja i loš saobraćaj na koji se turisti najviže žale kao i to „... da cena ne prati kvalitet usluge“.


(Bar prema Agenciji BETA, niko se ne bavi suprotstavljenim činjenicama ili, na primer, mogućim pitanjem: Kako bi trebalo da izgleda marketing (u novinarskom žargonu, ali i mnogih društvenih asocijacija i drugih, pod time se misli na oglašavanje) sa lošim saobraćajem, neadekvatnim cenama koje nisu primerene nivou usluge, komunalnim uslugama, čistoćom gde (ne)iznošenje smeća predstavlja problem skoro svih gradova u Srbiji. Da li konstatacija TOS-a ... da je najveći problem marketing ,upućuje na mogući zaključak da je laž korisna rabota. Da se ne bi baš lagalo, da li bi možda oglasno rešenje bilo adekvatno istini i koje bi izazvalo avanturiste koji vole uzbuđenja i dođu na naše planine, banje i jezera:

Dok stignete do izabranog cilja, spremite se da ćete uništiti svoj automobil, pogotovu ako je nov. Možda bi bilo dobro da kupite na otpadu neki stari autobil za jednokratnu upotrebu – dolaska u Srbiju? Svakako ponesite komplet amortizera i četiri rezervne felne. Po mogućnosti, što više rezervnih točkova.

U hotelu, bez obzira na broj zvezdica, ne očekujte da vam se posteljina menja svaki dan. To ne radite ni kod kuće. Napomena važi i za peškire.

Svakako ćete odlično jesti, ali u restoranima. Ova napomena ne važi za goste koji uzmu pun pansion pa očekuju da će otkriti lepotu i bogatstvo srpskog kulinarstva. To vam se neće desiti. U restoranima, svakako tražite račun pa ga uporedite sa cenama iz jelovnika na osnovu čega ste, najverovatnije, i izvršili izbor šta ćete jesti. I piti. Tu vas očekuju najneverovatnija iznenađenja.

Znači, ako volite osećaj adrenalina, vaša destinacija (lepa srpska reč!) je Srbija: njene planine, banje i jezera.

Slikama, na mnogim plakatnim mestima po Srbiji, ne verujte. To je za naivne!

Moguće je da bi turista bilo, pogotovu ne bi se žalili, dobili bi adekvatno. I pričali bi o svom ludom provodu po Srbiji. A propaganda „od usta do usta“ (neki vole da kažu „od uveta do uveta“) bi imala uspeha. Mnogi štampani i elektronski mediji preneli bi kako se i istina može saopštavati, pogotovu da izazove pažnju, pa i donošenje odluke. AIDA!)

SRBIJA NA SOLUNSKOM SAJMU

Od 10. do 18. septembra: U Grčku putuje 39 naših kompanija

Pančevo, 8. septembar 2011. godine


          PRESS
u izdanju od 5. septembra posvećuje pažnju organizovanom nastupu srspskih privrednika na Solunskom sajmu (76. međunarodnom opštem sajmu, gde će Srbija biti zemlja partner na najvećoj sajamskoj manifestaciji u Grčkog – primedba – Taboo).

          Potpredsednik Privredne komore Srbije Mihajlo Vesović izjavio je da će srpsku privredu, pored 39 proizvođača predstaviti i 12 firmi u statusu posetilaca (ma šta to značilo – primedba Taboo).

          Po njegovim rečima, Solunski sajam je najveći u Grčkoj i najveća privredna manifestacija tokom godine. Cilj je povećanje plasmana robe široke potrošnje iz Srbije na grčko tržište.

          Opširan prikaz nastupu na Solunskom sajmu dat je u mesečniku BIZNIS, u septembarskom broju.

          Bilo bi dobro kada bi se u tematskim izjavama čelnika PKS prilikom organizovanih nastupa privrede Srbije na sajmovima ili kroz specijalizovane izložbe malo više čulo o kriterijumima kojim se organizatori povode u odabiru potencijalnih izlagača. Primera radi, teško je razumeti izlaganje suncokretovog ulja pored maslinovog – njegove postojbine u Grčkog i naše rakije, makar proizvođač tvrdio da njegova rakija donosi miris, ukus Srbije i srpske kulture!

          Svakako bi bilo dobro da se javnost, napokon, obavesti da li je organizovanje nastupa srpske privrede i od strane PKS i SIEPE svojevrsno dupliranje poslovnih aktivnosti koje, na savim jasan način, finansiraju građani kroz svoje doprinose budžetima, odnosno privreda kroz članarine komorskom mehanizmu (primedba – Taboo).

BELIM LAŽIMA DO VIŠE NOVCA

Zamazivanje očiju potrošača

U brojnim reklamama važne napomene su napisane toliko sitnim slovima da su nečitljive ili se na ekranu zadrže kraće od sekunde. Po postojećoj regulativi to nije kažnjivo

Pančevo, 8. septembar 2011. godine

          Nedeljnik NIN u svom broju od l. septembra posvećuje čak dve strane ovoj, zaista, aktuelnoj temi.

          Autor zanimljivog priloga koji, na žalost, nije dorečen jer se novinar Bojan Cvejić zadržao na pojedinačnim izjavama izabranih sagovornika, ne upuštajući se niti u neophodnu polemiku sa njihovim pojedinačnim stavovima niti dajući neke od mogućih zaključaka, ovako započinje svoj novinarski prilog.

          Prvi put kada ste na malim ekranima ugledali neku od reklama mobilnih operatora da najnoviji modeli telefona koštaju svega jedan dinar, sigurno ste se prijatno iznenadili. Pomislili ste verovatno da bi svako danas mogao sebi da priušti i po više komada. Međutim, oni koji reše da odu do prodajnog mesta po svoj prejeftini telefon shvate da to zapravo i nije „samo jedan dinar“, ali i da nisu dovoljno pažnje obratili na reklamu. Naime, tokom reklamnog spota u nekom donjem uglu ekrana postoji natpis, veoma sitnim slovima, koji nestane za nekoliko sekundi, a koji ukazuje na to da ukoliko želite telefon za dinar imate ugovornu obavezu od 24 meseca.

          ...Pažljivo gledajući reklame na televiziji može se uočiti da svaka treća do četvrta reklamna poruka ima slične natpise, koje zbog male veličine slova mnogi ne mogu najbolje da vide ili ne stignu da pročitaju do kraja jer se na ekranu zadržavaju i manje od sekunde. Na taj način oglašivači obaveštavaju potrošače o uslovima neke kupovine ili podizanja kredita u banci, da određene cene nisu konstantne, već da akcija traje ograničeno ili da popust ne važi za sve proizvode. Ni oni sa savršenim dobrim vidom tako poslednjih dana na malim ekranima teško da će uspeti da pročitaju napomene na reklamama za reksonove dezodoranse, blend-a-medovu pastu za zube,oral be četkicu za zube, prašak za veš arijel ali i na mnogim drugim. Sitna slova u uglovima ekrana uočavaju se, takođe, između ostalih, i na reklamama za pampersove pelene, akcije u Univerexportu i Disu, orbit žvake, šampon hed end šolders...

          Sagovornici Bojan Cvejića bili su: Goran Peković, član Saveta Republičke radiodifuzne agencije (RRA); Jelena Ivanović,izvršna direktora IAA - Međunarodnog udruženja oglašivača, ogranka u Srbiji; Bojan Ninković, direktor projekata McCANN ERICKSON GRUPE; Nadežda Milenković, konsultant za marketing; Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, te profesorka dr Galjina Ognjanov, sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

          Kroz izjave sagovornika, pa i samog autora, ispada da je to sve dozvoljeno jer nije u sukobu sa zakonom. Dve dame bitno su drugačije tumačile uočenu pojavu. Jelena Ivanović ... ističe da je Srbiji potrebno stručno, nezavisno telo koje bi, po uzoru na zemlje EU, vršilo nadzor nad oglašavanjem i reagovalo u slučaju neetičkog ponašanja oglašivača, ali i drugih učesnika na ovom tržištu. Srpski ogranak IAA je pre tri meseca pokrenuo inicijativu za pisanje Kodeksa o oglašavanju koji će se baviti ovom tematikom,a za jesen se planira pokretanje javne diskusije na temu standarda u oglašavanju. Cilj čitavog projekta je formiranje tela koj će tumačiti kodeks, vršiti nadzor nad primenom i preduzimati određene mere protiv onih koji ga ne poštuju.

          Međunarodnoj praksi, naročito Komisije za marketing ICC, Međunarodne trgovačke komore (Pariz), koja se izrazito bori pritv neetičkog ponašanja da je sve dozvoljeno što izričito zakonom nije zabranjeno (primedba – Taboo), je Nadežda Milenković: ... navođenje upozorenja je „dobra vest“jer to znači da oglašivači poštuju zakon prema kojem je zabranjeno svesno obmanjivati potrošače i lažnim ponudama ih namerno dovoditi u zabludu. Kao lošu vest ocenjuje to što svoju zakonsku obavezu odrađuju tako da se bitna informacija teško može uočiti. Kako kaže, „em traje sekund ili dva, em je toliko sitno i najčešće belim slovima na beloj pozadini. Pohlepa za što većim profitom navodi kompanije i ljude u njima na „bele laži“ – mi smo vam lepo rekli, a to što niste videli, to je vaš problem. I to se smatra legitimnim. U uređenim društvima vi ipak imate neke mehanizme da primorate kompanije da promene takvu praksu – pritisak javnosti, udruženja potrošača, organizovani bojkot i slično. Mi tu svest i praksu još nismo razvili.

          (Zanimljivo je da niko od sagovornika nije izneo stav da se u mnogim industrijski razvijenim zemljama mnogo oglasne poruke kojima smo dnevno izloženi, ne da ne bi bile objavljene (prikazane) već bi sudovi časti izricali javne i druge kazne koje, i te kako, utiču na oglašivače, ali i na oprez u ponašanju potrošača prema tim proizvođačima smatrajući ih da se neetički ponašaju. Još je zanimljivije da ni novinar, ni njegovi sagovornici, ne ukazuju na sve masovniju pojavu tzv. komparativne propagande sa anonimnim proizvodima koji su, po pravilu, uvek lošiji od oglašavanih. To je i po našim zakonima zabranjeno a kamoli prema Kodeksu o marketingu i oglašavanju, usvojenog od strane ICC, Međunarodne trgovinske komore koja, u organizacionom smislu, ima i svoje Nacionalne odbore koji deluju u zemljama članicama ICC a, to znači i u okviru naše Privredne komore Srbije. Primedba – Taboo).

SKUP NOVIH MEDIJA

Pančevo, 7. septembar 2011. godine


          BLIC,
u broju od 3. septembra, pod naslovom Nju medija samit, objavljuje sledeći tekst:

          Prvi regionalni samit o novim medijima biće održan 28. septembra u Beogradu, uz učešće stručnjaka za digitalne medije i predstavnika državnih institucija Srbije, zemalja regiona i EU, najavili su juče organizatori skupa.

          U objavljenoj vesti nema najave da bi, kao mogući učesnici, mogli biti pozvani i oglašivači, agencije za tržišne komunikacije i druge specijalizovane agencije i preduzeća koji bi mogli biti prvi korisnici oglasnog prostora (vremena) na tim medijima da bi oni (novi mediji), uopšte, i opstali.

DODATNA KONTROLA NAD REKLAMAMA

DO POLOVINE 2012. TREBALO BI DA BUDE DONET KODEKS OGLAŠAVANJA

Pančevo, 7. septembar 2011. godine


          Pod ovim naslovom DANAS u svom dvobroju (subota – nedelja, 3-4. septembar) objavljuje poduži članak na temu samoregulative oglašavanja.

          Glavna sagovornica novinara(ke) B. Cvejić je Jelena Ivanović, izvršna direktorka Međunarodnog udruženja oglašivača IAA, srpskog ogranka sa sedištem u Beogradu.

          Osim najave da bi nacionalni kodeks oglašavanja trebalo da bude usvojen u Srbiji u prvoj polovini sledeće godine (citat), nema ni slova po čijoj inicijativi se radi na ovom dokumentu samoregulative, ko bi trebalo i po kojoj proceduri da ga usvaja.

          U članku se konstatuje da Nacrt Zakona o oglašavanju još nije usvojen (na kojem radi Ministarstvo trgovine već drugu godinu i čija je sudbina nepoznata – primedba Taboo).

N E O N K A

Sto godina najvećeg lajt-šoua na planeti

Pančevo, 7. septembar 2011. godine


          PRESS,
u svom nedeljnom izdanju (4. septembar) svoju duplericu – skoro na dve strane), posvećuje nastanku, razvoju i sadašnjosti tzv. neonskih reklama.

         U prigodnom tekstu spominje francuskog industrijalca Žorža Klodoa, koji je pre stotinu godina napravio prvu neonsku svetiljku.

          Klod je te 1910. shvatio da neon može da sabije u mali prostor i da će ovaj potom svetleti. Na Salonu automobila u Parizu, poslednjeg meseca te godine, njegov izum – dve svetlocrvene neonke, svaka dvanaest metara dugačka – izazvao je nezampaćeno interesovanje. Kada bi pritisnuo dugme, elektrode bi prionule na posao, gas bi se „uzrujao“ i počeo polako da se zagreva, prelazeći u tečno stanje, pa potom ponovo u „standardno“ i lampa bi počela da svetli. Bio je to dovoljan razlog da se krene u serijsku proizvodnju, koja je počela pre tačno stotinu godina ...

         .... Do 1931. godine, vrednost industrije bila je 16,9 miliona dolara, a samo u Americi postojalo je više od osam stotina preduzeća koja su izrađivala neonke.

         ... Dok su Evropljani slegali ramenima na te čudne cevi, Amerikanci su dibidus poludeli onog trenutka kada je auto kuća „Pakard“ iz Los Anđelesa natakarila prvu reklamu.

          Sjajan prikaz razvoja jednog medija koji je odigrao veliku ulogu u oglašavanju. Autor ovog zanimljivog prikaza je Marko Prelević.

OD 2012. GRAD BEOGRAD I PRIVREDNA KOMORA SRBIJE VLASNICI BEOGRADSKOG SAJMA

Pančevo, 7. septembar 2011. godine


          DANAS,
u svom dvobroju (subota – nedelja, 3-4. septembar 2011. godine) u rubrici „ekonomija“ objavljuje sledeću vest:

          Do kraja godine Beogradski sajam bi trebalo da postane vlasništvo Grada Beograda i Privredne komore Srbije, izjavio je za DANAS Miloš Bugarin (napomena - predsednik PKS – primedba Taboo).

          Inicijativu za preuzimanje Beogradskog sajma pokrenuli su Grad Beograd i Privredna komora Srbije. Prema informacijama koje ja imam ta stvar je ušla u proceduru i preduzimaju se određene radnje na sprovođenju tog plana. Očekujem da se čitav proces završi do kraja 2011. godine. To znači da bi Grad Beograd i PKS od sledeće godine bili vlasnici Beogradskog sajma – istakao je naš sagovornik.

          Do sada je, a više godina unatrag, u podeli „plena“ između članova vladajuće koalicije, upravljanje nad Beogradskim sajmom pripadalo SPO-u. Sada bi, kako se može tumačiti objavljena vest, rukovođenje nad sajmom trebalo da pripadne Demokratskoj stranci. Autori ove inicijative u fazi „zaklinjanja“ da se ne mešaju u privredu, pogotovu da će raditi na osamostaljivanju javnih preduzeća, kao da previđaju sunovrat Novosadskog sajma (čelnik je član DS – primedba Taboo) kome ni prošlogodišnja finansijska podrška Izvršnog veća Vojvodine i njegovog predsednika – visokog funkcionera DS-a, nije pomogla da prošlogodišnje poslovanje završi sa pozitivnim rezultatom poslovanja, kao i katastrofalnog iskustva Hrvatske sa Zagrebačkim velesajmom, nekada uglednom i uspešnom sajamskom organizacijom na svetskom nivou.

SANDUČIĆI PUNI PICA I MAJSTORA

Građani sve češće na udaru neželjenje propagande

Pančevo, 7. septembar 2011. godine


          NOVOSTI
, u svom nedeljnom izdanju od 4. septembra, ponovo upozoravaju oglašivače i agencije da se ne ogrešuju o Zakon o zaštiti potrošača.

          Autor(ka) N. Pantić piše: Svaki novi kupac u vreme ekonomske krize, zlata je vredan. Svesni te činjenice, mnogi više ne biraju načine kako da privuku mušterije, pa svoje proizvode pokušavaju da „uvaljuju“ i kršeći zakon. Iako su potrošači zvanično zaštićeni od neželjenog reklamnog materijala, oni, nažalost, nisu uspeli da „dresiraju“ poštanske sandučiće da kažu – ne. Zato ih sve više guše flajeri (novokomponovana reč za letak, prospekt i slično – primedba Taboo), sa raznoraznim „povoljnim ponudama“, a poruke slične sadržine zatrpavaju i mobilne telefone....

          ... Iako je Zakonom o zaštiti potrošača, koji je stupio na snagu ove godine, pojačan štit od neželjenih reklama, utisak je da je to samo povećalo broj preduzetnika (verovatno pod time podrazumeva i sve ostale proizvođače(?) – primedba Taboo), koji žele da ga probiju, čak i po cenu da njihova propaganda izazove kontraefekat.

          U okviru članka na polovini formata novine, data su i dva sjajna antrfilea, od posebnog značaja.

          U prvom, pod naslovom Kazna i dva miliona dinara, piše:

          Preduzetnicima koji „okupiraju“ poštanske sandučiće reklamnim materijalom bez saglasnosti primaoca oglasne poruke, preti novčana kazna od 100.000 do 2,000.000 dinara. Oni koji se potrošačima obraćaju, protivno njegovoj volji, telefonom ili elektronskom poštom, sudija za prekršaje može kazniti od 300.000 do, takođe, dva miliona dinara.

          U drugom, pod nazivom Šabić upozorio „Infostan“ piše:

          Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić upozorio je Javno komunalno preduzeće „Infostan“ iz Beograda da ne koristi podatke korisnika za druge svrhe osim naplate svojih usluga. „Infostan“ je nedavno građanima dostavio obaveštenje da ukoliko ne žele da uz račune primaju i propagandni materijal o tome potpišu izjavu, jer će se u suprotnom smatrati da su saglasni da dobijaju reklame.

          Nametanje takve obaveze građanima je nepotrebno trošenje vremena – kaže Šabić. Građani nisu dužni da potpisuju bilo kakve izjave ovakve vrste, a imaju puno pravo da od javnih komunalnih preduzeća zahtevaju poštovanje svojih zakonom utvrđenih prava.

TARGETIRANI IMIDŽING

Pančevo, 7. septembar 2011. godine


          Nedeljnik NIN u svom broju od 1. septembra, objavljuje čuvenu kolumnu profesora doktora Ivana Klajna, sjajnog lingviste i još boljeg propagatora lepote srpskog jezika i bogatstva mogućnosti njegove primene.

          U ovom broju profesor Klajn komentariše reakciju jednog od njegovih fanova (izraz – Taboo), koji je iznenađen saznanjem da je u Delta sitiju, u okviru 18. Herbafast fešn selekšn, održan perfomans ... da u Vranjskoj Banji postoji preduzeće „Auroideas end prodžekt“, da u ženskom časopisu jedna dama opisuje svoju karijeru „u domenu integrisanih marketinških komunikacija“, da su „reklamne agencije“ postale „Advertajzing agencije“. (Napisano ćirilićnim pismom ovo deluje još uzbudljivije – primedba Taboo).

          Na inicijativu drugog „fana“, profesor Klajn prihvatio je da prokomentariše njegovo zapažanje. Naime, čitalac je primetio, u svakodnevnoj reklami za pivo preko televizije, savršen primer nespretnog, bukvalnog prevoda. „Dva drugara se kuckaju flašama i sa osmehom kažu: „... jer imamo pravo na dobra vremena“! – što se onda javlja i pisano na ekranu, kao reklamni slogan. Na engleskom „to have a good time“ znači lepo se provoditi, a ako mi „imamo pravo na dobra vremena“ onda je to samo još jedno od mnogih neostvarenih prava, jer ovaj početak dvadeset prvog veka teško da se može nazvati dobrim vremenom. S pivom ili bez piva.